Zabranjen pristup nezaposlenima!

Sa stalno rastućom stopom nezaposlenosti, sa sve tamnijim oblakom nagoveštaja otpuštanja koji se obavija iznad nas, sa sve manje izgleda da novopečeni i budući diplomci nadju posao, sve više ljudi u našoj zemlji nema pristup skupim buticima, nema pristup ekskluzivnim, pa ni običnim restoranima, nema pristup hotelima i turističkim agencijama, sve redje ima pristup megamarketima i kafićima, sve više se odriče čak i sitnih životnih zadovoljstava.
Ako povrh svega čovek ide ulicom i vidi da mu je zabranjen pristup i na dobrom delu običnog, betonskog, raskopanog, zavučenog trotoara, zato što je nezaposlen, onda mu se stvarno smuči od svega! Ajde, tog parčeta trotoara ću se lako i rado odreći, ali ne mogu tako lako preći preko činjenice da me ono podseća na sva ona druga odricanja.
Možda bi država trebalo da sponzoriše akciju nabavki i postavljanja takvih tabli na sva „adekvatna“ mesta, da žutom linijom iscrta trase kojima se nezaposleni mogu kretati, kako ne bi slučajno naleteli na neke cipele koje će nam se svidjati dok ne vidimo cenu, na radnju sa plazma televizorom za koji je zid našeg stana mali, na auto kuću u čijem ćemo izlogu videti auto kakav ćemo možda voziti za 15 godina, na salon u kome ćemo videti nameštaj za koji smo verovali da postoji samo u katalozima,...
Zaista, potrebno je više takvih tabli, da bi smo znali svoj put, da bi smo znali svoje mesto u svemiru, da bi smo mirno, bez iskušenja, živeli u školjci beznadja!
Državo, pomozi nam! Ako nam ne daš posao, daj nam bar dovoljno takvih tabli!