Zona Sumraka: pola veka legende (4)

Sebe sam do skora smatrao dobrim poznavaocem serije Zona Sumraka. Istražujući na ovu temu, medjutim, uvideo sam da je Zona Sumraka neiscrpan izvor inspiracije, informacija, novih i zanimljivih podataka. Pišući postove na ovu temu, potrudio sam se da većinu relevantnih informacija podelim sa vama, ali sam nekih ipak morao da se odreknem, pre svega prostora radi. Uprkos velikoj popularnosti serije, zanimljivo je da na našem jeziku, bar do ovog trenutka,  jedva da ima materijala na ovu temu, a fraza „zona sumraka“ je mnogo češće upotrebljavana u figurativnom, prenosnom značenju, a ne u kontekstu same serije. Ako u google ukucate termin „zona sumraka“ prvo što dobijete su novinski naslovi ili komentari po forumima vezani za crnu hroniku ili aktuelnu društveno-političku situaciju. Tek sa „zona sumraka serija“ dobijate konktretnije rezultate!

Utkana u same temelje pop kulture, ova serija je bila uzor, inspiracija i povod mnogim projektima u decenijama koje su sledile. Mnogi filmovi, serije, priče i romani, stripovi i grafičke novele su se direktno ili indirektno, manje ili više uspešno, oslanjale na Zonu Sumraka i njenu baštinu. Svoju priču ću zaokružiti upravo nasledjem koje nam je Zona Sumraka nesebično podarila.
Kada je počela sa emitovanjem, serija Zona Sumraka nije bila bum kakav je CBS želeo. Zato je ova kuća dugo oklevala prilikom donošenja odluke da li da oživi seriju, iako su imali ponudu i od strane Roda Serlinga, ali i od strane Frensisa Forda Kopole. Ipak, početkom 80-ih godina prošlog veka stasala je nova generacija pisaca i reditelja, od kojih su mnogi odrastali i formirali svoje ukuse gledajući originalnu seriju. Mark Skot Zikri (Marc Scott Zicree) je 1982. objavio knjigu „The Twilight Zone Companion“, detaljan vodič po epizodama Serlingovog klasika. Knjiga je odmah postala bestseler, sledeće godine je bila nominovana za najbolju knjigu godine u Americi, a mnogi fanovi je i danas smatraju neprevazidjenim štivom na temu Zone Sumraka.

Onda  su 1983. Stiven Spilberg i Džon Lendis snimili film „Twilight Zone: The Movie“ uz podršku kuće Warner Brothers. Film je predstavljao omaž četiri epizode iz klasične serije. Iako je naišao na relativno ravnodušne reakcije, ovaj film je bio tas na vagi CBS-a koji je prevagnuo u korist oživljavanja Zone Sumraka u vidu serijala pod nazivon „Nova Zona Sumraka“ (The New Twilight Zone) koji je počeo sa emitovanjem 1985.  Na momente približavajući se kvalitetu originalnog serijala, Nova Zona Sumraka je ipak ostala uglavnom upamćena po angažovanju većeg broja poznatih glumaca i reditelja. Serija je emitovana dve sezone u jednočasovnom formatu, a narator serije je  bio Čarls Eidman, koji se kao glumac pojavljuje u dve epizode Serlingove Zone. Pre nego što je prekinuta 1989., serija je emitovana još jednu, dodatnu sezonu u polučasovnom formatu, a Eidmena je u toj sezoni zamenio Robin Ward.
Početkom 90-ih, Serlingova udovica Kerol i Ričard Metson predstavili su CBS-u ideju za snimanje dvočasovnog filma na osnovu Metsonove adaptacije tri Serlingove kratke priče, ali CBS nije bio zainteresovan. Onda je Kerol Serling, čisteći garažu, slučajno naišla na gotov scenario za priču „Tamo gde su mrtvi“ (Where the Dead are), koji je njen suprug napisao nedugo pre smrti. Serlingov potpis ispod scenarija bio je dovoljan da CBS promeni mišljenje. Pomenutoj priči u kojoj lekar iz 19 veka upoznaje ludog naučnika koji eksperimentiše sa besmrtnošću, pridružila se Metsonova adaptacija priče „Teatar„ (The Thetre) u kojoj jedan par odlazi u bioskop, da bi otkrio da se daje film koji priča upravo o njihovim životima. Rezultat je bio film „Zona Sumraka: Izgubljeni klasici Roda Serlinga“ koji se pojavio maja 1994.
U sezoni 2002/2003 serija Zona Sumraka je obnovljena po drugi put, ovoga puta od strane mreže UPN (United Paramount Network), sa Forestom Vitakerom kao naratorom, u jednočasovnim epizodama koje  su se sastojale od dve polučasovne priče. Neke od priča su bile nove, neke su se oslanjale na klasični serijal. Ipak, osim nekoliko pomena vrednih epizoda, serija nije naišla na dobar odaziv i otkazana je posle samo jedne sezone. Serling se još jednom dokazao nedostižnim!

I dok se sa obnavljanjem serije dugo oklevalo, još za vreme emitovanja originalnog serijala Western Publishing je 1961. pokrenuo strip Zona Sumraka u okviru edicije Dell Comics. Nakon četiri broja, Western je odlučio da od 1962. ponovo pokrene ovaj strip, ovoga puta u ediciji Gold Key. U ovoj ediciji objavljeno je 92 broja stripa Zona Sumraka u periodu od 1962. do 1979., a poslednji broj objavljen je 1982. Rod Serling je bio narator i ovih priča, objavljenih u vidu stripa.

 

Skoro kompletnu ediciju stripa Zona Sumraka (Twilight Zone comic book) možete besplatno preuzeti ovde kao free download
http://www.h33t.com/details.php?id=ce1e37ab1e5908a56cca235773a39273ab668924

 

 

Strip je u cbr i cbz formatu, za koji vam je potreban program CDisplay (koji lako možete naći na netu), ili možete ove arhive raspakovati pomoću programa winrar ili winzip, i gledati ih u jpg formatu.
U vreme kada se ova strip edicija polako gasila, radjao se časopis „Twilight Zone Magazine“, koji je u periodu od 1981. do 1989. objavljivao širok spektar originalnih kratkih priča, kritike sf i horor filmova, intervjue, vodiče kroz epizode serije, scenarija za originalnu seriju i još mnogo toga. U izdanju iz juna 1983., osim što je prvi put objavljena priča „Splav“ Stivena Kinga (kasnije pretočena u film Creepshow 2), objavljen je i scenario koji je Rod Serling napisao za priču „Usamljenik“ (The Lonely). Scenario za ovu epizodu Zone Sumraka možete preuzeto ovde kao free download.
http://rs167.rapidshare.com/files/155234515/The_Twilight_Zone_The_Lonely_Script.pdf

 

Ono što će možda ipak ponajviše obradovati one koji bi da se prisete ove serije je činjenica da se danas kopmletna serija lako može naći i skinuti sa neta, a već nekih pola godine unazad mogu se naći i prevodi svih epizoda za originalnu seriju i to ovde.
http://www.prijevodi-online.org/index.php?izbor=epizode&id=173&s=sve

Šta je dakle to što je to što je Serlingovu seriju Zona Sumraka učinilo besmrtnom? Da li je to bila Serlingova besprekorna naracija? Dobre i inteligentne priče? Latentne poruke koje nam nosi svaka epizoda? Teme koje inspirisane Hladnim ratom i danas čine trezven komentar ljudskog stanja, duha i naravi? Neočekivani prevrat na kraju epizoda? Jeza i divljenje koje u nama gledanje ove serije izaziva?... Reklo bi se, sve to!  Zona Sumraka je ikona televizije i pop kulture već pola veka. Pomalo me zato... ne, zapravo neverovatno mnogo me zato čudi činjenica da CBS gotovo ništa nije učinio u cilju obeležavanja početka emitovanja ove serije! Ipak, tv industrija je na kraju krajeva samo jedan komecijalni biznis, koji se okreće tokovima koji donose novac. I samo smo svedoci da su naše tv stanice pretrpane tzv reality emisijama, u hiljadu boja i oblika. Umesto da se takmiče u stvaranju kvalitetnog programa koji će ići u udarnim terminima, mnogo je lakše (i isplatljivije) ne truditi se. Ali to je već druga priča!
Ono što je možda zanimljivije za našu temu je vest koja se letos pojavila, da su se producentska kuća Appian Way čiji je vlasnik Leonardo Di Kaprio i studio Warner upustili u uvek nezahvalni projekat obnavljanja i nadorgadjivanja Serlingove baštine. Naime, u najavi je snimanje novog filma Zona Sumraka, a za scenaristu je već odabran Rand Ravič (režirao film "Astronautova žena" i bio izvršni producent filma "Ispovesti opasnog uma"). Film neće biti omaž  od nekoliko epizoda, kao što je bio slučaj sa filmom iz 1983., već jedna priča, potencijalno bazirana na neku od epizoda klasičnog serijala čija prava poseduje Warner Bros, kao što su "The Eye of the Beholder" ili "To Serve Man".
Nadam se da su svesni onoga u šta su se upustili! Nama ostaje samo da čekamo ovaj novi nastavak antologije, koji će (ako ništa drugo) sigurno biti još jedan povod da nastavimo ovu priču!

Prethodni tekstovi:

Zona Sumraka: pola veka legende (1)

Zona Sumraka: pola veka legende (2)

Zona Sumraka: pola veka legende (3)

Zona Sumraka: pola veka legende (3)

Te 1959. godine medju najpopularnijim pevačima bili su Frenk Sinatra, Ela Ficdžerald i Doris Dej. Te godine pojavili su se čuveni filmovi Ben Hur, Neki to vole vruće i Sever- Severozapad. Fidel Kastro je došao na vlast u Kubi, a u prodavnicama širom Amerike prvi put se pojavila lutka Barbi. U avionskoj nesreći je poginuo pevač Badi Holi, a u Kongu je zabeležen prvi smrtni slučaj od posledica HIV virusa. Nebom je poleteo prvi Boing 707 na prekookeanskoj liniji, kompanija Xerox je proizvela prvi komercijalni aparat za fotokopiranje,  pojavile su se prve slike Zemlje iz kosmosa, Amerika je u svemir lansirala prvi meteorološki satelit, a Rod Serling je u večnost lansirao seriju Zona Sumraka ( ili je ona njega, funkcioniše u oba pravca).

Kada je televizija krajem pedesetih godina prošlog veka počela da se transformiše, Edvard Rodman Serling (1924-1975) je bio medju prvima koji su prepoznali nove tendencije i medju retkima koji je imao spremno rešenje problema. Upravo njemu se pripisuje unošenje kvaliteta pozorišne drame na televiziju u njenim razvojnim godinama. U vreme kada je televizija funkcionisala u uskim okvirima životne realnosti, Zona Sumraka je ponudila jedan potpuno drugačiji svet, prepun mogućnosti i izbora. Serling nije bežao od realnosti. On je, naprotiv, aktivno učestvovao u kritici američkog društva, ali na svoj, originalni, indirektni način. Serling je tu realnost oslikavao putem sveta mašte i tako uspevao ne samo da izbegne rastući pritisak cenzure, koja je mučila njegov raniji rad na televiziji, već i da održi svoj integritet kao društveno angažovani pisac. Serija Zona Sumraka je bila, i dalje jeste, jedno od velikih umetničkih dostignuća televizije i pop kulture uopšte. Retko je kada i u kasnijim decenijama dostignuta tako uspešna kombinacija složene dramske tehnike i društvene kritike.

Uvodna naracija

Ono što je odmah izdvojilo ovu seriju od ostalih, i ono po čemu je ona i dalje prepoznatljiva je uloga naratora (Roda Serlinga), koji uvodi gledaoce u radnju i daje završne komentare koji stavljaju dodatni akcenat na poruku i naravoučenije priče, navodeći ih da se zamisle nad onim što su upravo videli. Iako su završne reči naratora varirale i bile jedinstvene i prilagodjene svakoj priči/epizodi, uvodna naracija koja je uvodila gledaoce u svet Zone Sumraka, svet pete dimenzije i pripremala ih da očekuju i neočekivano, blago je varirala od sezone do sezone.

Sezona 1:
„Postoji peta dimenzija, iza onih poznatih čoveku. To je dimenzija prostrana kao svemir i beskonačna kao večnost. To je područje izmedju svetlosti i senke, izmedju nauke i praznoverja i nalazi se izmedju ponora ljudskih strahova i zbira ljudskog znanja. To je dimenzija mašte. To je područje koje zovemo Zona Sumraka.“

 Sezona 2:
„Vi putujete kroz drugu dimenziju, dimenziju ne samo vida i zvuka, nego i uma. Putovanje u čudesnu zemlju čije granice čini mašta. Ispred vas se nalazi znak – vaša sledeća stanica, Zona Sumraka!“

Sezona 3:
„Vi putujete kroz drugu dimenziju, dimenziju ne samo vida i zvuka, nego i uma. Putovanje u čudesnu zemlju mašte. Sledeća stanica, Zona Sumraka!“

Sezone 4 i 5:
„Ova vrata otključavate ključem mašte. Iza njih je još jedna dimenzija – dimenzija zvuka, dimenzija vida, dimenzija uma. Krećete se zemljom koju čine i senka i materija, koju čine stvari i ideje. Upravo ste prešli u Zonu Sumraka!“

Twilight Zone Trivia

• Iako je danas teško i zamisliti Zonu Sumraka bez Roda Serlinga kao naratora, malo je falilo da tako i zaista bude. Za naratora je nakon Vesbruk Von Vorhesa u probnoj pilot epizodi, bio predvidjen Orson Vels, koji se medjutim pokazao preskupim za projekat koji je tek otpočeo svoju egzistenciju. Uskraćen za bilo kakvu drugu opciju, Serling je u poslednjem momentu predložio sebe, izazvavši smeh  svih prisutnih u prostoriji u kojoj se odlučivalo o sudbini Zone Sumraka. Bez obzira na skepticizam prisutnih, njegovo lice postaće zaštitni znak serije, a njegov glas neodvojiv od nje.
• Akteri epizoda su nesvesni prisustva Serlinga kao naratora. Izuzetak je epizoda ''A world of his own'', u kojoj je lik pisca koji ima moć da menja realnost svestan naratorovog prisustva i čak proizvodi odredjene reakcije na njegove stavove.
• Rod Serling je izmislio izraz „šesta dimenzija“ koji je hteo da koristi u uvodnoj naraciji za prvu sezonu.  Kada ga je Vilijam Self sa televizije CBS upitao a koja je to peta dimenzija (tri prostorne dimenzije, plus vreme), Serling se zapitao „Ne znam, zar ih nema pet?“ Onda je promenio svoj uvodnik u „Postoji peta dimenzija...“.
• Rod Serling je verovao da je on izmislio termin „zona sumraka“ i usvojio ga jer mu je dobro zvučao. Ipak, nakon početka emitovanja serijala, Serling je saznao da ovaj termin već uveliko koriste vojni piloti da bi označili let kroz zonu u kojoj se sreću strana sveta u kojoj je dan i ona u kojoj je noć.
• Rod Serling je pozvao gledaoce pa pišu i predaju scenarije. Bio je preplavljen sa više od 14.000 scenarija, od kojih je uspeo da pročita oko 500. Medjutim, samo dva su bila vredna pomena, ali nije mogao da ih upotrebi, jer nisu odgovarala formatu serije.
• Strip verzija serije, u kojoj je narator takodje bio lik Roda Serlinga, izilazila je sve do 1982, dugo nakon njegove smrti. O ovom strip serijalu, nešto više u sledećem postu.
• Časopis TV Guide je u izdanju iz maja 2004. proglasio Zonu Sumraka 8. na listi „25 najboljih kultnih serija svih vremena“. U avgustovskom izdanju istog časopisa, Rod Serling je zauzeo 1. mesto na listi „25 najvećih SF legendi“.
• 29. septembra 1959. u intervjuu, Rodu Serlingu je postavljeno pitanje: ''Očigledno ćete mnogo napora uložiti u rad na Zoni Sumraka koja će vam i u nekoj skorijoj budućnosti oduzimati mnogo vremena. Da li to znači da ste odustali od pisanja nečeg važnog za televiziju?''

Šta još reći nakon ovog pitanja? Your Honour, I rest my case!

Ostali postovi vezani za temu:

Zona Sumraka: pola veka legende (1)
Zona Sumraka: pola veka legende (2)
Zona Sumraka: pola veka legende (4)

Zona Sumraka: pola veka legende (2)

02. oktobra 1959. godine emitovana je prva epizoda kultne američke serije “Zona Sumraka” (u originalnom nazivu “ The Twilight Zone”). U susret pedesetogodišnjici početka emitovanja ovog serijala, nastavljamo započetu priču. Ovoga puta tekstom koji je napisao moj drug Zlatibor Stanković, za studentski časopis PRESSEK, broj novembar/decembar 2006.

Ukoliko ste odlučni da komercijalnost ne protivstavljate umetničkoj vrednosti, ako ste voljni da preispitate granice medija i žanra u podjednakoj meri u kojoj i svoje stavove, ako ste u isti tren osetili mogućnosti i opasnosti nepoznatog, ako ste spremni da vam odgovor postavi pitanje, samo ako ste spremni na sve ovo, i na sve ostalo što na sebi, u sebi i sa sobom nosite, samo onda ste dobrodošli u

TWILIGHT ZONE

Zona sumraka je televizijska antologija kreirana i često pisana od strane njenog naratora i domaćina Roda Serlinga. Svaka epizoda od njih 156 je fantazi ili SF storija, koja se gotovo po pravilu završava jezivim ili neočekivanim obrtom. Premda reklamirana kao naučna fantastika, serija je retko kada nudila naučno objašnjenje za svoja fantastična dešavanja i često ili gotovo uvek moralnu pouku za gledaoca kojem je pružala nesvakidašnju mogućnost da ispliva iz žanrovskog okvira, i ponudjene idejne premise razvija u autohtonim pravcima, predstavivši tako prosečnom amerikancu otpočete nuklearne ere, televiziju kao medij ne obavezno upotrebljavan kao sredstvo za deklarisanje dobrih i loših, kapitalista i komunista.

Rod Serling

Zona sumraka počinje i završava se sa Rod Serlingom, piscem i povremenim izvršnim producentom emisije koji je potpisao neverovatnih 92 od 156 epizoda. Paradoksalno, Serling nikada nije nameravao da postane pisac naučne fantastike. Rodjen na Božić, odmah nakon srednje škole regrutovan u padobrance, borio se i bio je ranjen na Pacifiku za vreme Drugog Svetskog rata. Upravo taj rat bio je prekretnica u Serlingovom životu. Nabijen emocijama, tražeći način da ih iskaže, počeo je da piše.

Pišući za radio, pronašao je sebe u mediju koji je tek bio rodjen- televiziji. Nažalost, medij nije istom brzinom otkrio njega. Posle mnogo bezuspešnih pokušaja da čelnike nekih TV-stanica zainteresuje za svoje projekte, njegova upornost biva nagradjena i to ne samo radom za televiziju, već i zvaničnim priznanjima ( tri Emija u tri uzastopne godine).

Rod Serling se izvukao iz anonimnosti, ispekao zanat.

Sa tri Emija u torbi osetio se mnogo pozvanijim da počne prekrajanje davno iscrtanih granica samog medija.

Bekstvo iz zone cenzurisanja

Premda je tokom pedesetih ustoličio sebe kao jedno od najtraženijih imena na televiziji, Serling je bio podjenako kritikovan zbog stalnog očijukanja sa limitima medija koje je nametao istorijski trenutak, koliko i hvaljen zbog inovativnosti koja je svoj jedini zahtev i ispoljavala upravo u mogućnosti da se stavi kao protivteža veštački omedjenom prostoru za stvaranje.

Pored toga, dodatni problem da serijal zaživi predstavljala je kritika koja je smatrala da naučna fantastika u okviru televizije teško može da dosegne visine koje je već zaposela pisana reč, kao i to da nikada neće biti prihvaćena od publike iznad osamnaest godina.

U takvom okruženju, sa scenarijem koji je menjao fundamentalne elemente dotadašnjih sf serijala (naracija na početku i kraju epizode, korišćenje neočekivanog obrta na kraju, amalgam sf i fantazi žanra) Serling se obratio čelnicima CBS-a i nakon kratkog razgovora bio ljubazno odbijen. Nedugo nakon toga na scenu stupa Bert Granet, novi producent u stanici, i postaje oružje ''slučajnosti'' u životu jedne od najkvalitetnijih televizijskih serija svih vremena.

Pilot epizoda pod nazivom 'The time element' debituje 24. novembra 1958., nailazeći na veliko zadovoljstvo gledalaca, i zdušno odobravanje od strane kritike.

''Humor i ozbiljnost dijaloga koje piše gospodin Serling čine element vremena konstantno zanimljivim'', samo je jedan od citata koji su se mogli pronaći u štampi nakon premijere pilot epizode Zone Sumraka. Preko 6000 pisama i najrazličitijih hvalospeva stiglo je na adresu kancelarije Berta Garneta. Sve to bilo je više nego dovoljno da ubedi direktore CBS-a da ponovo započnu pregovore sa Serlingom o produciranju njegove serije. ''Where is everybody?'' je naziv epizode koja će biti prihvaćena kao pilot epizoda, a čitav projekat će biti zvanično predstavljen publici početkom 1959.

Tako je počela neverovatna vožnja koja će trajati punih pet godina. Serling će biti spojen sa Bakom Hotonom, producentom istančanog ukusa, koji je zaslužan za pretakanje Serlingovih imaginacija u zapanjujuće literarne forme. Zajedno, oni će okupiti grupu sjajnih pisaca od kojih je svaki imao stil različit od Serlingovog, ali na neki čudesan način komplementaran njemu: Ričard Metison, odgovoran za klasike poput 'Duel' i 'Somewhere in time'; Čarls Bomont, scenarista 'The seven faces of dr Lao'; Džordž Klejton Džonson, kasnije ko-scenarista filma 'Logan's run' i prve emitovane epizode serijala 'Star Track'; ime Reja Bredberija govori samo za sebe.

Kao direktor fotografije potpisan je Džordž T. Kelmens, poznat pre svega po svom radu na filmovima 'High noon', 'Jekyll and Hyde', 'The Great dictator'.

Mnogi od velikih glumačkih imena ovde će otpočeti svoju karijeru: Robert Redford, Robert Dival, Li Marvin, Piter Fok, Denis Hoper, Baster Kiton, Džon Karadin, Džejms Kolburn, ...

Za nezaobilaznu i nezaboravnu, po mnogima najupečatljiviju za televiziju ikada napisanu muzičku temu odgovoran je Marijus Konstant, dok su svoj zapaženi doprinos muzici dali i Bernard Herman, Franc Voksmen, Van Kliv i Džeri Goldsmit.

Epizode prve, druge, treće i pete sezone Zone Sumraka su se emitovale u polučasovnom formatu, a trajanje epizoda četvrte sezone se proteglo u čitav sat. U nazivu serijala je inicijalno stajalo 'The Twilight Zone', ali je kasnije naziv preimenovan u 'Twighlight Zone'. U dva navrata je emitovanje serijala bivalo prekinuto, da bi se nastavilo onoga trenutka kada su se zamene pokazale nedostojnim.

Serija će Serlingu doneti dva 'Emija', Džordžu Klemensu jedan.

Jednom pogledana, Zona Sumraka ne može biti zaboravljena. Mogobrojni dijalozi i fraze, uključujući i sam naslov serijala, u deliću sekunde prizivaju neverovatno sveža sećanja svakom ko je seriju pratio sa makar malom posvećenošću: 'My name is Talky Tina... and I'm going to kill you', 'There is a man on the wing!', 'I believe you are going my way!', samo su neke od moćnih asocijacija na ovu seriju.

Hladnog rata više nema, ljudi više ne grade skloništa u srazmeri veličine svojih kuća, gradjanska prava su znatno unapredjena. Pa ipak ''Zona sumraka'' i dalje nam se obraća na način od kojeg nas podilaze žmarci.

Zbog čega? Razlog je podjednako jednostavan i banalan. Umetnost traje!

Odredjene specifičnosti vremena i prostora serija je transformisala u univerzalnosti. Davno napisano pismo koje sadrži misli o našim strahovima, nadanjima, otudjenju, ljubavi, Serling je pre gotovo pola veka adresirao na večnost.

1975. Rod Serling je umro od posledica operacije na otvorenom srcu. Ne dugo pre toga izjavio je ''Samo želim da me se sećaju...!''

1959. te reči zvučale bi krajnje optimistički. Mogao bih da kažem da sada te reči zrače realnošću. Mogao bih, ali neću.

Uspomena na Rod Serlinga i njegovo delo priprema nas za pokušaj preispitavanja i novog vrednovanja pojma 'realno' i opominje nas da ''There is a fifth dimension beyond that one known to Man...''

Nastaviće se...

Ostali postovi vezani za temu:

Zona Sumraka: pola veka legende (1)
Zona Sumraka: pola veka legende (3)
Zona Sumraka: pola veka legende (4) 

Zona Sumraka: pola veka legende (1)

02. oktobra 1959. godine emitovana je prva epizoda kultne američke serije “Zona Sumraka” (u originalnom nazivu “ The Twilight Zone”). Pola veka kasnije tehnika, televizija, njene mogućnosti i usluge su neverovatno napredovale, odmakle. Televizor je postao uobičajeni i potpuno neupadljivi detalj svake kuće, pa i svake sobe. Svake televizijske sezone nastaju, emituju se i gase na desetine, pa i stotine televizijskih serijala. U nemilosrdnom moru konkurencije, punom produkcijski i finansijski pogonjenih ajkula, već pedeset godina neporažena u mnogim bitkama, hranjena svojom originalnošću, svojom idejom, svojom kreativnišću i kvalitetom, pliva jedna, jedinstvena Zona Sumraka.

U susret pedesetogodišnjici početka emitovanja ovog serijala, narednih nekoliko postova posvetiću upravo njemu. Začeta 1957. godine kao priča „Time element“ o čoveku koji u snu putuje kroz vreme i vraća se u 1941., malo pre japanskog napada na Perl Harbor, serija nije inicijalno probudila interesovanje tv producenata. Rod Serling, autor ove priče i potonja alfa i omega čitavog originalnog serijala, ponudio je svoju viziju televiziji CBS, ali je ona stajala na policama arhiva sve dok na nju nije slučajno naleteo Bert Granet, novopristigli producent na CBS-u. Jako zaintrigiran idejom i pričom, odlučio je da se ova priča ipak emituje. Novembra 1958. „Vremenski element“ je prikazan tv publici bez mnogo očekivanja. Ipak, reakcije su bile neočekivano burne i pozitivne. CBS je kontaktirao Roda Serlinga, on je imao spremljenu još jednu priču, „Where is everybody?“ (Gde su svi?), koju je planirao kao pilot epizodu serijala. Dogovor je postignut, javnost obaveštena o planovima početkom 1959., prva epizoda emitovana početkom oktobra iste godine. Epopeja duga pet godina i 156 epizoda započela je, zauvek promenivši istoriju televizije.
Originalni serijal emitovan je od 1959. do 1964, prvo obnavljanje serije trajalo je od 1985. do 1989, da bi 1994. usledio film 'Rod Serlingovi izgubljeni klasici'. Drugi talas obnove serijala, dogodio se od 2002. do 2003. godine. 80-ih godina prošlog veka Zona Sumraka je bila prikazivana na TV stanicama tadašnje Jugoslavije, deo originalnog, crno-belog serijala, da bi se kasnije tu i tamo pojavila koja epizoda iz novijih sezona.

Serlingova Zona Sumraka je nastajala i emitovana u burna društveno-politička vremena, u periodu nakon Drugog svetskog rata, kada je kritika države bila neprihvatljiva, a patriotizam najcenjenija osobina, u periodu Hladnog rata, kada je postojao neobuzdan strah od komunizma, crvenih veštica, domaćih izdajnika koji bi da ruše državni poredak, u periodu Kubanske raketne krize, u periodu kada je ubijen Kenedi. Koristeći maštu i naučnu fantastiku kao pogonske motore, Zona Sumraka je svojim kontekstom bekstva od realnosti, nostalgije za jednostavnijim stvarima i životom, čežnjom za avanturama na drugim svetovima, nudila gledaocima nešto novo, čini se sa savršenim tajmingom.
U doba kada su tv mreže i sponzori strogo cenzurisali tv sadržaj od svega što je delovalo kao potencijalno „zapaljivi“ materijal, što je bilo primento na tada popularnim i dominantnim dramama, fantastika i mistika su delovale bezazleno, pa nisu ni privlačile njihovu pažnju. Ipak, autori Zone Sumraka se nisu libili kritike društva i davanja svojih komentara na društveno-političko okruženje. Odeveni u ruho naučne fantastike, njihovi komentari su skretali pažnju na teme kao što su nuklearni rat, masovna histerija, Mekartijanizam i druge teme koje su direktno ili indirektno bile nepoželjne u „ozbiljnijim“ serijalima.
Stavljajući akcenat na dimenziju nepoznataog, na dimenziju mašte, koristeći parabolu i sugestiju kao osnovne tehnike, Zona Sumraka u svojih 156 epizoda uglavnom vrtela oko desetak  tema. Najčešća tema koja se obradjivala bilo je Vreme (slučajno putovanje kroz vreme ili vremenske petlje): tako na primer pilot iz Prvog Svetskog rata sleće na aerodrom pun mlaznih aviona, nakon Drugog Svetskog rata („The Last Flight“), dok se jedan čovek vraća u 1865. i pokušava da spreči atentat na Linkolna („Back There“). Još jedna česta tema je Smrt (suočavanje sa smrću ili mrtvima): devojka celim putem vidja autostopera koji želi da ga ona poveze ka mestu nesreće na kome će poginuti („The Hitchhiker“). Neizbežna je i tema Vanzemaljaca (dobronamerni ili neprijateljski susreti i kontakti za bićima iz drugih svetova), zastupljena u epizodama kao što su "Mr. Dingle, the Strong" i "To Serve Man", zatim Roboti ("Steel"), Djavo ("The Howling Man"), Nostalgija ("Walking Distance" i "A Stop at Willoughby"), Mašine ("The Fever"), Andjeli ("A Passage for Trumpet"), Predosećanja/Snovi/Spavanje ("Perchance to Dream")...
Svojim tonom koji je dominirao u većini priča, Zona Sumraka nam poručuje da moramo biti oprezni, da nikad ne možemo biti sigurni, kako u stravi koje nam izgledaju nerealne, tako ni u one naizgled realne.

Ostali postovi vezani za temu:
Zona Sumraka: pola veka legende (2)
Zona Sumraka: pola veka legende (3)

Zona Sumraka: pola veka legende (4)