SIMPSONOVI - fenomen koji traje! (2)

Pričati o likovima ove serije bilo bi suvišno, ne pomenuti ih makar ukratko – bilo bi nepravedno!

Homer J. Simpson je 'glava' porodice. Lenjost, neodgovornost, nepromišljenost i nekompetentnost bili bi samo glavni atributi koji ga opisuju, čineći ga suštom suprotnošću lika idealnog oca koji je televizija 50-ih i 60-ih gradila. Iako je zaposlen u Nuklearnoj centrali, Homer se tokom emitovanja serijala okušao u preko 30 raznih poslova. Konstantno se boreći sa problemom težine, on nikada ne uspeva da se odrekne piva i krofni. I povrh ovih svojih osobina, Homer je u suštini jedno dobroćudno i nezlonamerno biće, koje se uvek na kraju nadje svojoj porodici.

Mardž Simpson je majka i supruga u porodici. Nekada soficticirana i obrazovana, vremenom se stopila sa prihvaćenim stereotipom majke i domaćice, potisnuvši svoju inteligenciju i interesovanja (za slikarstvom, na pr.). Ona je ta koja drži celu porodicu na okupu, trudeći se da kompenzuje pogrešne postupke ostalih.

Bart Simpson je, kao desetogodišnjak, najstarije dete u porodici. Već pomenut kao nebojša zbog svojih nestašluka, Bart je lik sa možda najjačom harizmom, koji se retko odvaja od svog skejtborda, praćke i crvene kape. Od strane časopisa TIME je uvršten medju 100 najuticajnijih ličnosti 20. veka. Jedini je fiktivni lik na toj listi.

Lisa Simpson, osmogodišnja devojčica, je sušta suprotnost bratu i ocu. Inteligentna, ambiciozna i saosećajna, ona je posvećena školi i svom usavršavanju, stremeći boljoj budućnosti. Ona je vegetarijanac, voli džez i svira saksofon.

Megi Simpson je najmladje dete u porodici. Megi je večita beba od nepunih godinu dana, koja komunicira sisajući svoju cuclu. Ona može sama da hoda, ali veoma često pritom i padne.

Zanimljiva stvar je ta što su se autori serije očigledno odlučili od samog početka da njihovi junaci ne stare, uprkos činjenici da vreme u seriji očito teče (mnogobrojne Božićne epizode). Pojedine epizode se bave tematikom vraćanja u prošlost, kada je Homer na pr. bio beba, ili varijantama budućnosti, kada su Bart i Lisa već odrasli ljudi. Kako god, možda je i ova karakteristika Simpsonovih jedan od ključeva njihovog uspeha.

Kao deo porodice može se smatrati i Homerov otac, Abraham J. Simpson, vremešni dekica koji obično obitava u staračkom domu, ali povremeno boravi i kod Simpsonovih. Deka je poznat po svojim dugim pričama, koje redovno ostanu bez poente ili zato što ga sećanja odvedu u drugom pravcu, ili zato što on za vreme priče jednostavno zaspi. Neke epizode daju naznake da je upravo on bio taj koji je sputavao mladog (još uvek ambicioznog i vrednog) Homera da postane nešto u životu.

Ceo serijal raspolaže dosta širokim arsenalom manje ili više zastupljenih likova, koji imaju svoje pažljivo odabrane uloge i koji autorima daju neverovatne manevarske mogućnosti za igru sa dogadjajima i temama. Neki od likova su u okviru Sipmsonovih razvili svoje svetove (Iči i Skreči, ultranasilna varijanta Toma i Džerija, žive u svom fiktivnom svetu unutar fiktivnog sveta Simpsonovih).

Springfild, _______, SAD

Simpsonovi žive u izmišljenom gradu Springfildu, negde u SAD-u. Gde tačno je pitanje kojim se dugo bave fanovi ove serije. Razne epizode nudile su različite naznake ka rešenju ove enigme, ali su istovremeno negirale jedna drugu, ostavljajući pitanje nerešenim. Autorima je očigledno bilo simpatično da se igraju ovim pitanjem, navodeći gledaoce na pomisao da će se neko od likova konačno ''izleteti'', što se, naravno, nikada nije desilo. Tako u jednoj epizodi Herb Pauel, Homerov davno izgubljeni polubrat, kupuje kartu  za Springfild.
-    Jednu kartu do Springfilda, molim vas!
-    Springfilda u Ilinoisu?
-    Ne.
-    U Masačusecu?
-    Ne, do Springfilda u ...
Njegove reči bivaju prigušene sirenom voza.

Ono što se zna je da je grad osnovao Džebadaja Springfild 1796., posle nesuglasica sa svojim dotadašnjim drugom Šelbivilom Menhetnom, koji osniva susedni (rivalski) grad u kome je dozvoljeno sklapanje brakova izmedju rodjaka. Džebadajina statua dominira centrom Springfilda i mnogi ga smatraju herojem, iako Lisa u jednoj epizodi otkriva da je on pre toga bio razbojnik i pirat koji se zvao Hans Sprangfeld.
Sam Met Grouning kaže da je ime odabrao zato što je to jedno od najčešćih imena gradova širom SAD-a, čineći ga pogodnim za smeštanje u bilo koji kontekst.

El Shempshoon

Recept za dugovečnost (rekao bih i besmrtnost) serije možda je slučajan, ali svakako nije jednostavan. Kvalitetan scenario, odlično odabrani glumci od kojih neki pozajmljuju glasove većem broju crtanih junaka, mnoštvo obradjenih tema, plejada pažljivo odabranih likova,... daju produkt čija je stalna senka atribut genijalno. Činjenica da je serija animirana, iako je na početku delovala kao slaba tačka koja će odbiti stariju publiku, pokazala se kao velika snaga same serije.
Svojom oštrom satirom, tematskom korelacijom likova i naglašavanjem njihovih negativnih osobina lako preoznatljivih svuda oko nas, Simpsonovi su imali neverovatan uticaj na naše poimanje televizije, ali i raznih drušvenih, socijalnih, istorijskih i mnogih drugih pitanja, učeći nas da na sve treba gledati kritički i iz više uglova. Mnogi izrazi koji se redovno koriste u seriji (Homerovo D'oh i Mmm!; Bartovo Wohoo; Bernsovo eeexcellent; Nelsonovo ha-ha;...) toliko su se ustalili kao izrazi u svakodnevnom životu da su neki od njih izlistani u Oksfordovom rečniku engleskog jezika.
O globalnoj popularnosti Simpsonovih najbolje svedoči i činjenica da je serija uspela da se probije i na tradicionalno zatvorena tržišta arapskih/muslimanskih zemalja. Septembra 2005. počeli su da se prikazuju El Shempshoon ili Al Shamshoon. Naravno, prilagodjavanje muslimanskom tržištu se nije moglo izbeći: osim što su glasovi sinhronizovani na arapski, sve reference koje ukazuju na alkohol (Daf pivo i  Moova krčma), svinjetinu (slanina i hotdogovi) i mnoge druge teme, izbrisane su ili značajno modifikovane. Tako, Homer pije sodu, a ne pivo!?!?!?! i jede kobasice od govedine. Čak su i imena likova 'arapizovana', pa se Homer zove Omar, Maržd je Mona, a Bart Abar.
Iako u tudjim cipelama, i ovo je svakako još jedan veliki korak za Simpsonove. Junaci serije su doživeli i da se pojave u 3D sajber svetu, popularnoj video igri, a pre dve godine se pojavila i filmska verzija Simpsonovih. Film je takodje animiran, neka vrsta produžene epizoode, iako je bilo ponuda da to bude drugačije. Autori su se složili da bi to imalo negativne efekte na sam brend Simpsonovih. Kada je film planiran, bilo je predvidjeno da se on emituje nakon 20. sezone, koja je trebala da bude i poslednja. Ipak, 20 godina je bilo malo da autori Simpsonovih kažu sve ono to imaju!

Povodom ovog jubileja, čak je i Vatikanski dnevnik »Oservatore Romano« pohvalio ovu američku crtanu seriju. List je ocenio zanimljivim filozofska razmišljanja junaka serije, njihove povremeno oštre opaske i često nemilosrdne kritike na račun religije. Bez glave porodice Homera Simpsona i drugih junaka žute boje, "mnogi danas ne bi mogli da se nasmeju", piše u tekstu pod naslovom "Aristotelove vrline i Homerova krofna". Prema oceni lista, Homerova verska zbunjenost i neznanje su "ogledalo ravnodušnosti i potrebe savremenog čoveka za verom". Oservatore Romano je komentarisao i epizodu u kojoj Homer plačnim glasom poziva na božju pomoć rečima: "Obično nisam vernik, ali ako si tamo gore, spasi me, Supermene!".

Po dužini emitovanja, Simpsonovi su još 1997. prestigli Kremenka i Kamenka, a po broju epizoda su 2004. nadmašili i  Skubi Dua, zauzevši čeonu poziciju u istoriji TV-a, po oba ova kriterijuma. Kroz svoju 21. sezonu Simpsonovi i dalje koračaju podjednako smelim i neumornim koracima, dovodeći u pitanje tezu da sve što je dobro ima kraj!

Prvi deo teksta: Simpsonovi: fenomen koji traje (1)

SIMPSONOVI - fenomen koji traje! (1)

Časopis TIME ih je 1998. godine proglasio za najbolju TV seriju dvadesetog veka; 2002. godine su dospeli na listu deset najboljih emisija svih vremena. Danas, sa bilansom od 20 sezona (21. je u toku), preko 450 epizoda i preko 50 eminentnih nagrada iza sebe, najpoznatija porodica na svetu i dalje pleni simpatije miliona obožavatelja širom planete, zauvek promenivši poimanje televizije i animiranih programa i postavši standard na osnovu kog se (svi) ostali mere. Prošle nedelje Simpsonovi su proslavili svoj 20. rodjendan!

Istorija Simpsonovih potvrdjuje činjenicu da se do zvezda može stići i ako se krene sitnim koracima. Ekipa TV emisije Trejsi Alman Šou je 1987. došla na ideju da  emisiju upotpuni kratkim animiranim skečevima i taj zadatak je poveren Metu Grouningu. 19. aprila 1987. u etar je emitovana prva 'epizoda' u trajanju od svega 30 sekundi. Najpoznatija žuta porodica na svetu je neverovatno brzo stigla do srca gledalaca. Dve godine kasnije, pred kraj emitovanja šoua, televizija FOX je napravila svoj nesumnjivo najpametniji potez, odvojivši Simpsonove od Almanove emisije i dodelivši im sopstveno mesto pod suncem. Prva polučasovna epizoda je emitovana 17. decembra 1989., kao Božićni specijal, a zatim su od 14. januara 1990. krenuli kao redovan polučasovni serijal koji se emituje jedanput nedeljno.

    Iako na prvi pogled samo običan crtać, Simpsonovi su od samog početka bili, jasno, mnogo više od toga. Neverovatan (da ne kažem i neponovljiv) spoj ironije, satire, duhovitosti, parodije, emocija, pregršt tema od kojih se nije lako ograditi i mnogo likova za koje se nije teško vezati, redovno oslikavaju i preispituju neke osnove društva, države, kulture, tradicije, šou biznisa, porodičnih, rasnih i medjuljudskih odnosa. Gotovo i da ne postoji sfera društva koja kroz serijal nije dotaknuta ili oslikana u nekom od (sporednih) likova. Sve se to već dve decenije servira upakovano na jedan potpuno simpatičan i nenametljiv način, ostavivši neizbrisiv trag u popularnoj kulturi nakon hladnog rata.
    Nakon samo jedne sezone emitovanja Simpsonovi su bili već toliko popularni da im je televizija Fox promenila termin emitovanja i bukvalno ih direktno 'sukobila' sa NBC-jevom popularnom komedijom Kozbi Šou. Mnogi su mislili da će to biti početak kraja ove porodice, medjutim, Simpsonovi su postali još popularniji. Pored toga, slučaj je hteo da je Kozbi Šou  svoju poslednju epizodu emitovao 1992., ostavivši FOX-ovog favorita bez ozbiljnije konkurencije.
    Medjutim, osim simpatija, Simpsonovi su pobrali i mnogo kritike, kako moralne, tako i političke prirode. To, medjutim, ne bi trebalo da iznenadjuje s obzirom na tematiku svojih epizoda i načine na koje je ona obradjivana. Bart je bio medju prvima koji se našao 'na tapetu', kao dečak uvek sklon smicalicama koji ne preza gotovo ni od kakvog autoriteta, nezainteresovan za školu i obrazovanje, koji se gotovo uvek izvuče nekažnjen zbog svojih (zlo)dela. Kao takvog, mnogi su ga smatrali pogrešnim uzorom koji se nudi mladima. Direktori mnogih škola širom SAD-a su zabranili da se u škole dolazi sa majicama, rančevima i ostalim rekvizitima sa likom i citatima Barta Simpsona, koji su preplavili tržište sa rastom popularnosti serije.

    Na političke žaoke (provokacije bi bila potpuno pogrešna reč) autora serije prva se ubola bivša Prva dama SAD-a, gdja Barbara Buš, izjavivši u intervjuu za časopis People septembra 1990. da su Simpsonovi nešto najgluplje što je ikada videla. Autori su, u svom stilu, odgovorili epizodom u kojoj se porodica Buš doseljava u Springfild, u komšiluk naših junaka. Nakon svadja i nesporazuma sa Simpsonovima (u maniru Denis napast i porodica Vilson), Bušovi bivaju prinudjeni da se odsele. Pre pojavljivanja ove epizode, došlo je do razmene pisama izmedju gdje Buš i članova porodice Simpson. Na kraju je, pomalo neočekivano, Barbara Buš poslala pismo Mardž Simpson, izvinjavajući se zbog svog 'dugog jezika'. Još jedan (očekivan) trijumf Simpsonovih.
    Autori serijala su pokazali i afinitete da u svoje epizode uključe likove i scene iz savremenih i klasičnih filmova, pa, na primer, Bart i Lisa u jednoj epizodi nalaze u dvorištu zakopanu filmsku traku sa alternativnim krajem Kazablanke. Mnogobrojni bendovi, glumci, ličnosti iz sveta filma,... su lično davali glasove svojim likovima, iako bi im se imena možda za nijansu razlikovala od stvarnih. Vremenom je pojavljivanje u nekoj od epizoda Simpsonovih, ma koliko parodično i kratko bilo, postalo znak prestiža medju javnim ličnostima.

ZANIMLJIVOSTI:

Prvi Simpsonovi, iako prepoznatljivi, bili su jako grubo nacrtani, priča se za 15-ak min, dok je Grouning sedeo u čekaonici, čekajući na razgovor o seriji. Jarko žuta boja likova je odabrana kako bi se gledaoci zbunili i pomislili da je regulator za boju na TV-u pokvaren, što je bio čest slučaj u to vreme.

Western Pacific Airlines su 1995. ofarbali jedan svoj Boing 737 sa likovima serije, kako bi promovisali seriju (ali i sebe). Čudno ili ne, tek i prva epizoda Simpsonovih i prvi avion na svetu ''poleteli'' su istog datuma, 17. Decembra.

Scena na krevetu, na kraju najavne špice, drugačija je u svakoj epizodi serije. Iako obično traje oko 5 sekundi, autori su njome ponekad nadoknadjivali kraće trajanje epizode, pa u jednoj epizodi ova scena traje čitavih 46 sekundi.

Nastavak teksta: Simpsonovi: fenomen koji traje (2)