Rezultati najnovijeg PISA testiranja objavljeni su prošle nedelje i, očekivano, ponovo su uzburkali javnost i podelili mišljenja. Dok jedni lamentiraju nad činjenicom da je trećina naših učenika, sudeći po rezultatima ovog testa, funkcionalno nepismena, drugi drugi slave činjenicu da je to veliki napredak u odnosu na prethodno testiranje, kada je čak polovina naših učenika imalo ispod prosečne rezultate! U zavisnosti od tačke gledišta, i jedni i drugi su u pravu! Možda je najbitnije od svega koje zaključke ćemo sada izvući i u kom smeru krenuti dalje.
PISA je medjunarodni program procene učeničkih postignuća (Programme for International Student Assessment). To je najveće medjunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine u trogodišnjim intervalima. Testiranja su u svetu krenula od 2000., a mi smo se priključili projektu 2003. Osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju. Testiraju se djaci uzrasta od 15 godina, što je po našem obrazovnom sistemu prva godina srednje škole.
Naglasak se stavlja na funkcionalnim znanjima, tj da li učenici umeju da primene stečeno znanje. Zadaci su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. Pismenost se ispituje u tri domena: matematika, čitanje i prirodne nauke. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To znači da se uspeh izmedju 400 i 600 poena smatra prosečnim, preko 600 nadprosečnim, a oni ispod 400 poena se smatraju funkcionalno nepismenima.
Takvih učenika je kod nas 33%. Oni zanju da čitaju i pišu, znaju da prepričaju neku lekciju ili urade poneki zadatak, ali ne i da to znanje odlepe od teorijskog nivoa i primene ga u praksi, ne umeju da povezuju i uporedjuju stvari, niti da donose adekvatne zaključke.
To je funkcionalna nepismenost!
Uprkos činjenici da su učenici iz Srbije bolje uradili zadatke nego na prethodnim testiranjima, Srbija se i dalje nalazi značajno ispod svetskog proseka. O konkretnim ciframa sada neću, jer ste sve to verovatno već čuli iz drugih izvora.
I dok su političari i ministri iskoristili priliku da istaknu svoje zasluge za osvajanje Dejvis Kupa, ...pardon... iskoristili priliku da nam pokažu kako je čaša poluPUNA, ne bi se moglo reći da je naš obrazovni sistem sa uspehom položio ovaj medjunarodni test.
Učenici koji su ovoga puta rešavali testove su upisani u prvi razred osnovne škole 2000. godine i oni su „prva PISA generacija“ koja je učila u relativno stabilnim društveno-političkim uslovima (makar u odnosu na prethodnu deceniju). Nekoliko talasa reforme, promene zakona i reforma udžbenika i insistiranje na seminarima i kontinuiranom usavršavanju nastavnog kadra sigurno su dali neke rezultate kojima se može pripisati ovogodišnji „boljitak“, ali domaći obrazovni sistem je i dalje prevashodno orijentisan ka uspostavljanju i vrednovanju reproduktivnog znanja, a ne logičkog razmišljanja i uspostavljanja veza. Škola od učenika ne traži ozbiljnija intelektualna angažovanja već puko reprodukovanje činjenica i posledično ne stvara uslove za razvijanje njihovih intelektualnih kapaciteta. S druge strane, PISA testovi ne proveravaju enciklopedijsko, već funkcionalno znanje učenika, što, uz nekompatibilnost obrazovnih sistema, sigurno jeste jedan od glavnih uzroka „slabih“ rezultata. Ipak, treba uzeti u obzir i činjenicu da našim djacima ovo testiranje nije bilo potpuna novina, jer je Ministarstvo školama unapred poslalo testove sa prethodnih ciklusa PISA testiranja, kako bi se bolje pripremili (čitaj: izbegli novi debakl!)
S druge strane, ne smemo zanemariti i činjenicu da su pritisci na prosvetu i prosvetne radnike sve veći, i stanje u državi se neretko lomi o ledja upravo prosveti. Najavljuju se racionalizacije i „funkcionalna!“ odeljenja od po 30 djaka. Funkcionalna možda trenutno za državnu kasu, ali za tu decu, za njihovu pismenost i državu i njenu kasu dugoročno, to je najava katastrofe. Takodje, plate u javnom sektoru, pa i prosveti su zamrznute već par godina, pa je padom standarda, sigurno pala i motivacija prosvetnih radnika. Neko će valjda početi i o tome da razmišlja!
U poredjenju sa zemljama iz regiona, naši učenici su postigli bolje rezultate od učenika iz Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Albanije, dok su njihova postignuća iz sve tri oblasti niža od postignuća učenika iz Slovenije i Hrvatske.
Tradicionalno najbolje rezultate na PISA testiranju pokazuju djaci iz Finske, Hongkonga, Kanade, Japana, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije...
Teško je reći da li je ovde situacija crna, bela ili siva! Nadajmo se samo da će rezultati, takvi kakvi jesu, skrenuti konačno pažnju na ovu rak ranu društva i ukloniti ružičaste zastave iluzija iza kojih često volimo da se krijemo! Bez obzira na različite stavove i potencijalne razloge koji se mogu uzeti kao opravdanje ovakvog rezultata, rezultati sa PISA testova moraju da se shvate ozbiljno i da budu povod za analize i konkretne poteze svih koji učestvuju u obrazovnom sistemu, počev od Ministra i Ministarstva, kao kreatora obrazovne politike, pa do nastavnika, kao njenog realizatora!
Da biste imali jasniju sliku o kakvoj vrsti zadataka i testova je reč, izdvojio sam za vas nekoliko primera.
MATEMATIČKA PISMENOST
Po definiciji OECD, Matematička pismenost je kapacitet pojedinca da identifikuje i razume ulogu koju matematika igra u savremenom svetu, da izvede dobro zasnovane matematičke procene i da se angažuje u matematici tako da zadovolji svoje sadašnje i buduće potrebe kao konstruktivnog, zainteresovanog i refleksivnog gradjanina.
NAUČNA PISMENOST
Po definiciji OECD, Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvodjenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na način života u savremenom tehnološkom društvu; spremnost na angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgradjivanje ličnog stava.
ČITALAČKA PISMENOST
Čitalačka pismenost podrazumeva razumevanje, korišćenje i razmišljanje o pisanim tekstovima da bi se postigli lični ciljevi, razvila znanja i potencijali i da bi se participovalo u društvu.
(Kirsch et al, 2002)
Ako budete želeli da sebe oprobate u nekim zadacima, u komentaru napišite naziv zadatka i vaše rešenje, a ja ću vam dati tačne odgovore, ako nekoga budu zanimali!
Постови
