Šerlok Holms & Kolumbo kroz zločin i vreme

Poslednjih dvadesetak godina svedoci smo globalne metamorfoze nekih delova programskih sadržaja televizije. Neke od promena su više, neke manje vidljive. U ove druge može se svrstati činjenica da su igrane serije žanrovskog karaktera oduzele monopol sapunicama na veliki broj epizoda i udarne termine. Ono što se posle toga nametnulo kao odgovor na potrebu za stalnim povećanjem gledanosti je angažovanje proverenih glumaca i režisera sa velikog ekrana, kao i produkcijsko približavanje bioskopskim ostvarenjima. Budžeti nekih aktuelnih igranih serijala, dovoljni da se pokrene nekoliko preduzeća, naterali su me da se prisetim nekih drugih igranih sadržaja, koji su u svoje vreme, sa budžetima daleko od filmskih, pomogli televiziji da održi uverenje gledalaca da i ona može pružiti podjednaki scenaristički, glumački, režiserski i svaki drugi kvalitet.

Pre tačno 30 godina, 14. marta 1985, emitovana je prva epizoda "Granadine" tv serije Avanture Šerloka Holmsa u neprevaziđenoj interpretaciji Džeremija Breta. Uz ovu sjajnu seriju se može povući paralela, kako žanrovski, tako i u smislu idejnog koncepta, sa još jednom sjajnom serijom koja je manje poznata kod nas – Kolumbo. Možda ove dve serije mlađim populacijama ništa ne znače, ali upravo su one dale temelje aktuelnim krimi serijama čiji je kvalitet neosporan, ali koje su obezbedile sebi tehničke, marketinške i druge mogućnosti na koje Kolumbo i Šerlok Holms nisu mogle da računaju, a koje u mnogome doprinose maskiranju nedostataka. Logično je pitanje: šta Kolumba i Holmsa čini aktuelnim i danas, i omogućava im da trideset i više godina posle izvornog emitovanja udare packu nabudženim forenzičarima iz Majamija, Las Vegasa, Njujorka,...

Početi od bilo čega drugog, a ne od nosioca glavnih rola, bilo bi u najmanju ruku nepravedno, jer upravo su Piter Fok (Kolumbo) i Džeremi Bret (Šerlok Holms) svojom ličnošću i harizmom proporcionalnim njihovom glumačkom umeću, ove serijale učinili autentičnim i nezaboravnim ostvarenjima. I dok je Piter Fok, kao prvi, i za sada jedini (valjda će tako i ostati) Kolumbo imao za toliko lakši posao, jer nije morao da prati, makar i podsvesno, već formirane matrice, dotle je Džeremi Bret sledio niz manje ili više uspešnih tumačenja Šerloka Holmsa (od boljih valja spomenuti Holmsa u tumačenju Bazila Retbouna), od prve epizode pokazavši kako neko može da radi neki posao dobro ili bolje, ali da se neko za neki posao jednostavno radja.

DŽEREMI BRET je svoj profesionalni debi imao 1954. u Mančesteru, u 'Library Theatre'. Odigrao je brojne klasične role, iz kojih se izdvajaju izvodjenja Šekspirovih dela, što ga je naposletku preporučilo i Kraljevskom Nacionalnom Teatru. Prvo pojavljivanje na televiziji imao je 1954, dok je na filmu debitovao '55. Počev od ranih šezdesetih, vrlo retko je u dužim periodima odsustvovao sa TV ekrana. Od brojnih serija sa klasičnom tematikom ističu se njegovo tumačenje D'Artanjana u adaptaciji Tri musketara (1966). Odigrao je i par komičnih uloga, ali i tada tumačeći klasične junake. Retke su njegove filmske role, ali jedna od njih, uloga Fredija Ajnsforda ostvarena je u blokbasteru iz 1964. My fair lady, pa ću je stoga i pomenuti. Ono što je, bez obzira o kojoj se ulozi radilo, nemoguće zaobići, je njegova neverovatna dikcija. Ironično, Dž. Bret se rodio sa govornom manom koja mu je onemogućavala pravilan izgovor slova 'r'. Posle korektivne operacije i godina vežbe, napori koje je uložio doneli su mu zavidan izgovor, savršeno razumljiv i 'kao stvoren' (ili stvaran) da se ovaploti lik Šerloka Holmsa. Premda se okušao u brojnim ulogama tokom svoje četrdesetogodišnje karijere, Džeremi Bret se, ipak, najbolje pamti po portretisanju lika čuvenog detektiva, u serijalu uradjenom po delima Artura Konana Dojla, koje je za potrebe serije adaptirao Džon Hakesvort, a u produkciji Granada televizije. U desetogodišnjem trajanju serije (1984-94) ekranizovane su 42 priče A.K.Dojla, pre nego što je 1995. Džeremi Bret preminuo. Njegovu glumačku i ljudsku veličinu dodatno je olakšano konstatovati poznavanjem činjenice da je čitavu seriju izneo osećajući težinu smrti svoje supruge Džoan Vilson koja je 1984. umrla od raka. 

* više o liku Šerloka Holmsa pročitajte OVDE

PITER FOK je, sa svoje strane, slavu stekao tumačeći lik jednog drugog detektiva, koji mu je vremenski gledano, uzeo dobar deo glumačke karijere. Ipak, i u njegovom slučaju, teško je, tačnije nemoguće i nepravedno, karijeru svesti na njegovu krimi zaostavštinu. Profesionalni debi imao je u Molijerovom Don Žuanu, 1956. Sledeće tri godine nikada nije bio bez posla, šetajući od jednog pozorišta do drugog. Premda uživajuću u uspehu na pozornici, odlučio je 1960. da se oproba i kao filmski glumac, premda mu je agent savetovao da zbog staklenog oka ne očekuje mnogo (desno oko mu je odstranjeno kada je ima tri godine, zajedno sa malignim tumorom). Prvi film Murder Incorporeted doneo mu je nominaciju za Oskara, iste godine nominovan je i za nagradu EMI za ulogu narkomana u filmu The Law and Mr Jones. Film Frenka Kapre A pocketful of miracles 1961. doneće mu drugu nominaciju za Oskara, iste godine osvojiće EMI za ulogu u The price of tomatoes. Ono što je 1968. počelo kao TV film Prescription: Murder nastavilo se '71. TV filmom Ransom for a dead man. Ovi filmovi su rezultirali serijalom The NBC Mystery Wheel, čija se jedna epizoda zvala Kolumbo. Iste godine nastavljena serija, sada sa nazivom Kolumbo, brzo je dospela u prvih pet najgledanijih, i trajala bez prekida do 1978, a ponovo snimana sa prekidima od 1989-2003. Paralelno sa Kolumbom, Piter Fok se pojavljivao i na Brodveju, kao i u brojnim ostvarenjima velikog platna, pokupivši brojna priznanja i kritike i publike.

Unoseći u likove jake doze ličnog, na kraju procesa uzimanja od lika i davanja liku, Dž. Bret i P. Fok spojili su se u više tačaka sa likovima Šerloka Holmsa, odnosno Kolumba, čineći serijale trajnim vrednostima na najteži način: naporima individualaca. Opet, izdvojiti dva glumca, ma koliko genijalni bili, iz procesa stvaranja ovih serijala, možda i nije tako ispravno, ali je do odredjene granice neophodno, da bi se nakon toga lakše diferencirali ostali kvaliteti. Svrsishodni i nenametljivi kadrovi u 'Kolumbu' i isti takvi, a često i inspirativni u 'Šerloku Holmsu', medju prvima su od mnogobrojnih kvaliteta. Ujednačena režija tokom trajanja serijala davala je adekvatan oslonac žanru, a u slučaju Šerloka Holmsa i rešavala zahteve koje su nametali književni predlošci A.K. Dojla, a koji su se ogledali u pojačanoj karakterizaciji likova i raznovrsnijim motivima zločina, koji se u 'Kolumbu' najčešće svode na novčani momenat. Tečni dijalozi često su dodatno oplemenjeni urodenjim osećajem za improvizaciju u kojoj su Dž.Bret i P.Fok pronašli način da likove Holmsa i Kolumba učine životnijim. Epizodisti doprinose kvalitetu ovih ostvarenja u vidu rola koje su često upečatljivije definisale likove, nego što u aktuelnim serijama čine glumci iz stalne postavke. Zanimljivo je medju ostalim glumcima prepoznati danas aktuelne Džejmi Li Kertis, Lesli Nilsena, Kim Katral,...

Zanimljive su i distinkcije u ličnostima Kolumba i Holmsa, koji i ako obojica jaki individualci, prilaze slučajevima na različite načine: prvi se obilato služi intuicijom, dok drugi ima rezervisan stav prema njoj, što serije opet čini lako prepoznatljivim i u okviru žanrova.

O kvalitetu ovih serija možda najviše govori njihov staž na televiziji, kao i brojna priznanja, ali moj lični stav je da se njihova prava vrednost očituje s vremenom koje prolazi, a koje pokazuje sve njihove kvalitete, koji se prepoznaju kao takvi upravo u njihovom odsustvu u potonjim ostvarenjima istoga žanra.

Ova dva serijala nisu skoro emitovana na našim televizijama, ali to u eri interneta i torenta svakako ne znači puno. Ove  serije su dobre baš onoliko koliko pričaju da jesu i koliko su vam dobre nekad bile.

piše: Zlatibor Stanković

Strip: Šerlok Holms i Londonski vampiri

Šerlok Holms je već više od jednog veka neiscrpna inspiracija stvaraocima u svetu književnosti i svetu filma, a sve više i u svetu stripa. O liku Šerloka Holmsa već sam pisao povodom poslednje ekranizacije ovog junaka, a evo prilike da priču dopunim i aktuelnom stripskom verzijom.

Želeći da tržištu stripa ponudi nešto novo, francuski strip izdavač „Solej" („Soleil") je pre nekih godinu dana pokrenuo ediciju pod nazivom 1800, tipujući na popularne junake književnosti 19. veka. Među odabranim likovima, predstavnicima viktorijanske književnosti, našli su se Frankenštajn, mister Hajd i naravno - Šerlok Holms. Međutim, njihova zamisao nije bila samo da postojeće priče pretoče u strip, već da popularne junake ukrste sa novom sredinom i novim antagonistima, da ih smeste u natprirodno, fantastično okruženje. Trenutak za tako nešto je bio povoljan, pogotovo nakon reanimiranog interesa publike za vampire, koji je pratio uspeh filmskog serijala Sumrak (Twilight). Sudeći po dosadašnjim reakcijama, eksperiment je uspeo.

Koliko god koketirao sa natprirodnim u svojim pričama, Konan Dojl se uvak vraćao racionalnom i realnom objašnjenju. Tu negde zapravo leži i osnovna premisa lika Šerloka Holmsa. Preći tu granicu i smestiti već davno formiran lik u potpuno novo okruženje, a da to bude pristojno i da ima nekog smisla zaista nije bio lak posao. Urednik edicije 1800 Žan-Lik Isten (Jean-Luc Istin) je taj posao poverio scenaristi Silvenu Kordirijeu (Sylvain Cordurié), dok je za crtež bio zadužen Nišlija Vladimir Krstić Laci.

Prvi deo priče, pod nazivom Zov krvi (L'Appel du sang), izašao je iz štampe krajem januara ove godine, a već krajem maja usledio je i drugi deo, nazvan Mrtvi i glasni (Morts et vifs). Radnja stripa Šerlok Holms i londonski vampiri je smeštena u 1891. godinu. To je period „velike praznine", tj. period kada je Holms zvanično mrtav nakon borbe sa Morijartijem i pada niz Rajenbah vodopad. Ipak, Holms je živ i zdrav. Živeći inkognito u Parizu, skrivajući svoje postojanje čak i od Votsona, Šerlok se priprema za put oko sveta i lagano planira svoj konačni obračun sa naslednicima i pristalicama profesora Morijartija. Živeći u izolaciji, Holms odlučuje da svoju tajnu poveri svom bratu Majkroftu, kog poziva u Pariz. Nakon večere i šetnje gradom, dvojica braće odlaze do Holmsove kuće gde zatiču beživotno telo njegove gazdarice. Pošto i sámi bivaju napadnuti, Šerlok i Majkroft ubrzo shvataju da imaju posla ni manje ni više nego sa grupicom vampira. Dvojicu uspevaju da eliminišu, a treći, pre nego što uspeva da pobegne, nagoveštava Holmsu da njihov vođa želi da razgovara sa njim. U danima koji slede, Šerlok Holms ponovo dolazi u sukob sa vampirima sledeći ženu (vampiricu), koja neodoljivo podseća na Ajrin Adler koja je već dve godine unazad mrtva. Šerlok saznaje da su vampiri sklopili tajni dogovor sa kraljicom Viktorijom i da stopljeni sa ljudima neprimetno žive u Londonu. Međutim, jedan od njih je zaražen izvesnim virusom i odmetnut od grupe; on napada poznate ličnosti Londona. Ne mogavši da mu uđu u trag i stanu na kraj, vampiri u pomoć pozivaju čuvenog detektiva, kako bi i sámi izbegli odmazdu besne kraljice. Iako nerado prihvata ovaj zadatak, pošto vampiri zaprete životima doktora Votsona i njegove verenice, Šerlok Holms kreće u potragu za odbeglim vampirom. Nakon, po njega gotovo fatalnog, prvog susreta, Holms nastavlja potragu i saznaje da on i odbegli vampir Kan (Chanes) zapravo imaju zajedničku prošlost. A onda priča kreće drugim tokom...

Iako dobrim delom linearna i na trenutke naivna, Kordirijeova priča ipak ima dobrih momenata i što je najbitnije, Šerlok Holms ostaje - Šerlok Holms! Kordirije se drži starih, oprobanih recepata kada su priče o vampirima u pitanju i tek na momente ima manje ili više uspešne out-of-the-box izlete. Oživljavajući popularnog junaka u neobičnim okvirima, autor scenarija takođe odbacuje neke klišee i priči daje nekonvencionalan kraj. Završetak ove storije nudi drugačije lice i naličje vampira u odnosu na tradicionalno shvatanje strašnih krvopija bez duše. Uprkos nezahvalnom zadatku, Kordirije uspeva da napravi jednu solidnu avanturu kojom mogu biti zadovoljni i ljubitelji priča o vampirima i ljubitelji Šerloka Holmsa. A pre svih, ljubitelji stripa.

Vladimir Krstić Laci nas svojim preciznim crtežom i neverovatnim osećajem za detalje uvodi u gotsku atmosferu Pariza i Londona 19. veka. Osećajući se neverovatno komforno u ovakvom ambijentu, Laci nas vodi kroz ulice koje su prljave, mračne, maglovite, a sokaci i dokovi - gotski zlokobni. Likovi su izražajni, akcione scene impresivne, scene zločina precizne i dobro dokumentovane, kadriranje u savršenom skladu sa pričom i atmosferom. Zanimljivo je to što je Laci lik Šerloka Holmsa radio prema liku svog oca.

Žan Sebastijan Rozbah (Jean-Sebastien Rossbach) je uradio naslovnice za oba albuma. Iako naslovnica drugog albuma deluje sasvim solidno, naslovna strana prvog dela je prilično loše izvedena. Rozbah je iskoristio motiv iz centralne epizode priče, ali je pored vrlo loše perspektive, u pokušaju da ne kopira Lacija i Šerloku dâ svoju crtu, zapravo suviše bio inspirisan likom glumca Majkla Kejna.

Aksel Gonsalbo (Axel Gonzalbo) je svojim bojama korektno ispratio crtež i atmosferu priče, mada je u nekim kadrovima ugušio Lacijeve ideje. Ipak, oni koji nisu videli originalne crno-bele table, te detalje neće primetiti.

Za objavljivanje ovog stripa interesovanje su već pokazali Holanđani, a za nas, koji sa francuskim jezikom „nismo na ti", dobra je vest da je izdavačka prava otkupila i hrvatska izdavačka kuća „Libellus", pa ćemo uskoro moći u potpunosti da uživamo u ovoj priči. Gotovo odmah po objavljivanju drugog albuma, „Solej" je naručio još dva nastavka i na njima se već radi. Verujem da nećemo dugo čekati ni na nastavak filma Šerlok Holms o kome se već uveliko priča.

Alister Kuk beše rekao das u tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!

Čerčil i Hitler polako padaju u zaborav. Budućnost Šerloka Holmsa kao da je tek pred nama!

EDIT: Dnevni list DANAS je pre nekoliko dana objavio intervju sa Lacijem Krstićem, upravom povodom ovog stripa. Intervju možete da pročitate ovde.

Film: Šerlok Holms (2009)

Rezime: Najpoznatiji detektiv na svetu Šerlok Holms i njegov pomoćnik dr Votson dolaze u sukob sa tajnim masonskim društvom na čijem je čelu satanista Lord Blekvud. Ne prezajući ni od čega, Lord Blekvud želi da pomoću crne magije zavlada prvo Britanskom imperijom, a potom i celim svetom. Holms i Votson uspevaju da mu stanu na put i privedu ga pravdi. Ipak, plan Lorda Blekvuda zapravo tek tada počinje da se realizuje i ova avantura dobija zalet. Racionalni Holms oslanjajući  se na razumna i logična objašnjenja pokušava da stane na put okultisti Belkvudu koji koristi moć crne magije! Igra može da počene, ili što bi rekao Dojl, the game is afoot!

Recept: Uzeti dobro poznat lik koji je svoju vrednost već mnogo puta potvrdio u književnosti i na velikom platnu; odabrati solidan broj originalnih motiva, likova i dijaloga i njih ukombinovati u novu, originalnu priču; smesu staviti u grafički gotovo besprekorno stilizovanu sredinu, i uz impresivne CGI efekte mračnom Londonu 19. veka dodati dozu romantike, smeštajući radnju u vreme izgradnje čuvenog londonskog mosta Tower Bridge. Na sve to, po ukusu aktuelne bioskopske publike, dodati još dve kocke akcionih scena, kašiku romantičnih odnosa (ili bar pogleda i osećanja) sa preslatkom Irenom Adler (Rejčel MekAdams) i dva prstohvata zdravog humora, što sve uz šarm i harizmu odličnog Roberta Dauni Juniora kao Šerloka Holmsa i ni pedalj slabijeg Džud Loa kao Votsona, daje sastojke koje je reditelj Gaj Riči majstorski ukombinovao u film koji se servira za trenutke uživanja.

Rezultat: Šerlok Holms je film koji kao i svaki ima svoje pluseve i svoje minuse. Uopšteno gledano, to je jedan jako dobar, moderan, visokobudžetan film, sa radnjom smeštenom pred kraj 19. veka.  Ako ste od onih kojima je neprikosnovena ekranizacija ovog junaka Granadina serija iz ’85., a Džeremi Bret ultimativni Šerlok Holms (u ovu grupu ubrajam i sebe), verovatno ćete prema novoj Holmsovoj ekranizaciji imati odredjenih predrasuda. Ipak, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Ako ste od onih koji su verovatno za lik Šerloka Holmsa čuli, ali im to ime ništa ne znači, ili prema njemu ne gaje neke posebne emocije, možda ćete imati predrasuda da je ovo klasičan, starinski film koji će vam biti dosadan. Ali, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Veliki uspeh ovog filma je upravo činjenica što neće razočarati ljubitelje klasičnog Šerloka Holmsa, a ujedno će privući jednu novu generaciju publike i poklonika, koji teško da bi se vratli klasičnom junaku. Ovo je film koji verovatno ne nudi „boljeg“ Šerloka Holmsa, ali nudi jednog novog, „drugačijeg“ Holmsa, prilagodjenog modernim ukusima, a ipak svog, Holmsa za 21. vek!

Pisavši u svom prethodnom postu o liku Šerloka Holmsa, napomenuo sam da je on jedan od najekranizovanijih likova u istoriji filma i književnosti. Neke ekranizacije su bile prilično uspešne, druge daleko od toga. Upustiti se u ovakav projekat, značilo je od samog početka da ste svesni da ćete biti uporedjivani prvo sa originalnim književnim predloškom, a zatim i sa dobrim i najboljim filmovima i serijama na tu temu, značilo je da očekivanja neće biti mala, značilo je da će biti mnogo dilema i odluka. Imajući u glavi drugačijeg Holmsa od do sada vidjenih, producent i scenarista Lajonel Vigrem je angažovao crtača Džona Vetkisa da uradi 30-ak strip tabli na osnovu njegove priče za probni scenario, koje su predsatvljene kući Warner Bros. Ova strip sekvenca će se verovatno pojaviti kao dodatak na DVD izdanju filma. Za reditelja filma Šerlok Holms je odabran Gaj Riči. Gledano sa ove distance, može se reći da je to bio pravo potez, jer je upravo ovde Riči pokazao raskoš svog rediteljskog talenta, kombinijući odlične akcione scene, dobre dijaloge i misteriju. I kuća Warner Bros i reditelj Gaj Riči videli su u ovoj priči koncept sličan filmu Batman Begins, videli su šansu za početak jedne nove filmske franšize. Zato je i Riči prvobitno smatrao da je Robert Dauni star za njegovu viziju Holmsa, ali je ipak odlučio da mu ukaže poverenje, koje je ovaj opravdao u velikom stilu. Zanimljivo je da je Džud Lou već saradjivao sa Šerlokom Holmsom. Naime, u pomenutoj Granadinoj seriji, Lou je imao epizodnu ulogu u priči The Adventure of Shoscombe Old Place. 

Novi Holms je bliži definiciji superheroja. On je moderan lik, on je boem, živi u stilu nekog (ekscentričnog) umetnika ili pesnika. On podjednako barata i intelektom i pesnicama. Holmsa upoznajemo već u odličnoj uvodnoj sceni. Tu na delu vidimo da je on čovek od akcije, vidimo kako njegovim postupcima prethodi rezon, koji je za publiku naglašen usporenom sekvencom koju kasnije Holms, po planu, realizuje.
Natprirodni elementi filma nisu nešto „nadenuto“ u priču. Ser Konan Dojl se u originalnim pričama često bavio natprirodnim elementima, ostajući ipak na kraju veran racionalizmu i materijalizmu. Kako su ovde scenaristi izašli na kraj sa okultnim elementima, pogledaajte već sami.

Pitanje koje najčešće čujem ovih dana u vezi filma je koliko je ovaj Šerlok Holms veran književnom predlošku! Iako sada mislim da je pogrešno prići filmu sa ovim pitanjem, pošto sam ga i sebi postavljao, ipak ću dati neke odgovore.

Film Šerlok Holms (2009) je nova, originalna priča, modernizovana za potrebe publike, ali je ipak u mnogim elementima zadržala duh kanona. Jednostavno, u njoj su samo naglašene (neko bi rekao na momente i prenaglašene) neke osobine književnog lika koje su u drugim adaptacijama izostavljene ili samo naznačene. Autori su se potrudili da u dosta scena ubace originalne dijaloge iz nekoliko Dojlovih priča. Takva je, na primer, scena u kojoj Holms izvodi zaključke na osnovu sata pronadjenog kod pokojnika, ili kada Votsonovoj vernici u restoranu objašnjava šta može zaključiti na osnovu Votsonove odeće i izgleda. Kao i u originalnim pričama, Holms izvodi hemijske eksperimente u njihovom stanu, kada ne radi ni najednom slučaju zapada u dosadu, depresiju i melanholiju, u takvim trenucima, osim što svira violinu, ponekad i puca iz pištolja u zidove sobe, oružje i upotreba borilačkih veština direktna su referenca na originalne priče. Scena iz ptičje perspektive u kojoj se prvi put pokazuje ulica Bejker je direktna paralela u čast uvodne scene Granadine serije Avanture Šerloka Holmsa.

Naveća odstupanja u filmu vezana su za ženske likove. Kao persona koja se rukovodi razumom, a ne emocijama, Holms je generalno nezainteresovan za žene, a često je nazivan i ženomrscem. Jedina žena koja je uspela da mu privuče pažnju i jedina koja je za njega žena „sa velikim Ž“ je Irena Adler. Ona se pominje više puta u kanonu, ali se pojavljuje samo u jednoj priči. Šerlokova zainteresovanost za nju pre svega potiče iz činjenice da je ona, žena, uspela da ga nadmudri. Uloga Irene Adler i njihovog odnosa je u filmu je posebno naglašena, ali je ipak nije prešla granicu neumerenosti. Na drugoj strani imamo Meri Morstan, Votsonovu verenicu. Dok su u filmu Votson i Meri vereni pre nego je Holms upozna, u originalnim pričama oni se vere nakon što Holms rešava jedan slučaj. Jedina scena koja se ni u naznakama ne može naći u kanonu je scena kada sobarica hotela zatiče golog Holmsa vezanog za krevet. Ipak, ova scena je pametno iskorišćena da se publika osveži i nasmeje, dok je Holmsu opomena da ženama ipak ne treba previše verovati! Poznavaoci lika Šerloka Holmsa će svakako primetiti i da u filmu Holms ne koristi opijate. Kako je ovaj film namenjen i mladjoj publici (nosi PG-13 oznaku), autori su odlučili da ovaj „detalj“ izostave.

Ako smo već pomenuli odstupanja, ne bi bilo fer ne pomenuti i da ova adapatacija Šerloka Holmsa ispravlja neke klišee usvojene u ranijim vertijama. Tako je Votson ovde pravi partner i intelektualni takmac Šerloku Holmsu, dok je u mnogim verzijama predstavljen kao sekundarni lik, pomalo priglup, koji služi za zbijanje šala i dokazivanje Holmsove inteligencije. Holms takodje u filmu, ako i u kanonu ne izgovara „svoju“ čuvenu frazu „Elementarno, moj dragi Votsone“ i ne nosi „svoj“ deerstalker šešir.

Glavni negativac i Holmsov protivnik u filmu je Lord Blekvud. Ipak, čuveni Holmsov nemezis, profesor Morijarti se provlači kao pozadinska figura kroz film, ostavljajući prostora, ili bolje rećei, dajući najavu za nastavak filma. Pisanje priče za nastavak je već počelo, pred-produkcija je zakazana već za kraj marta meseca. Kruže glasine da će lik Morijartija u nastavku glumiti niko drugi do Bred Pit. Verujem da mu ova uloga može leći, pod uslovom da uspe da se oslobodi svog tvrdog američkog akcenta i usavrši britanski.

Prošlo je dosta vremena od kada je publika zaista prihvatila neku filmsku adaptaciju Šerloka Holmsa. Ova verzija filma uveliko pokazuje da će prekršiti pravilo i da će biti prihvaćana. Iako će joj tvrdokorni Šerlokovi fanovi naći zamerke, veliki uspeh ovog filma biće ne samo što je privukao (novu) publiku Šerloku Holmsu, već što će se verovatno dosta ljudi vratiti i samim knjigama, da bi pročitali, uporedili, videli...

Šerlok Holms: o liku, kanonu i još čemu!

„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
                                                                                                                       Alister Kuk

Šerlok Holms za početnike

Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890.  Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand  počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača,  Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period  od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914.  Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894.  koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).

Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.

Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio  je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.

Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!

Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi  i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!

Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...

Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.

U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!

P.S. Film je odličan!