Pre tačno dve godine objavio sam svoj prvi post na blogu i zvanično zaplovio u blogerske vode! Kažem objavio, a ne napisao, zato što sam za prvi post odabrao već napisanu pesmu Paradoksija, po kojoj je i blog dobio ime!
Krenuo sam bez neke jasne ideje u kom pravcu ću ići, ali sam jednostavno osetio neku energiju i potrebu za pisanjem koju sam morao da negde kanališem. Sve se to izdešavalo u nekom periodu nakon što sam prestao da sa jednim prijateljem radim na jednom studentskom časopisu (PRESSEK, časopis studenata Ekonomskog fakulteta u Nišu, (u trenutku započeo blog i o PRESSEK-u koji za sada hibernira)), jer su došli neki novi klinci, jer davno već nismo bili studenti, jer smo svoj pečat PRESSEK-u dali i trebalo je podići sidra iz tih voda. Naviknut da piskaram i na papir pretačem teme koje me interesuju i intrigiraju, počeo sam da razmišljam o drugim varijantama. Tu sam negde naleteo na tako hvaljeni film „Beogradski fantom“. Pogledao ga i rekao sebi: WTF?!, kakava je ovo papazjanija od filma! Prošetao sam netom da vidim neke kritike i komentare i naleteo na jedan blog (ne sećam se imena) gde su film nahvalili do nebesa. Izrevoltiran, napišem žešći komentar tamo, pa na nekom forumu, pa na nekom sajtu i onda kažem sebi – pa zašto da se ispucavam na komentare na drugim sajtovima, zašto ne pokrenem svoj blog, pa da kažem lepo šta imam i hoću! I bi tako!
Doduše, post o Beogradskom fantomu još čeka da bude napisan, ali zato već 150 i kusur drugih jesu napisani i podeljeni sa vama! Teme su varirale od poezije, preko filma i muzike, zatim stripa, fotografije, jubileja, automobila, avijacije, politike, fenomena, obrazovanja, zanimljivosti... ima tu svega „što vole mladi“, ali i malo stariji, uglavnom od svega što volim ja! Skoro 50.000 poseta za dve godine možda i nije neki skor, ali za blog u povoju i mene lično i te kako jesu! Tempo pisanja je svakako sporiji i redji nego u početku, ovog leta sam bio pogotovu "lenj", ali tome nije kriv nedostatak motivacije, nego nedostatak vremena. Ponekad prosto beležim teme o kojima bih da pišem, da ne zaboravim, izlistam njih desetak, a tek poneku stignem i da podelim sa vama! Što reče jedan moj drug, 'bem ti kapitalizam i moderni način života, samo jurimo negde!
Obično, povodom nekih jubileja, novih godina ili „okruglih“ postova pomenem najčitanije teme i sl, ali to sad već imate sa strane, pa može da vidite i sami! Blog Paradoksija je moja (mala) lična karta, presek mojih uhvaćenih misli i razmišljanja, emocija i zapažanja. Blog Paradoksija sam na neki način ja! Zato, preskočiću statistiku, izlive emocija i sl. Odo da sečem rodjendansku toru! I, obećavam da ću se truditi da budem redovniji, zanimljiviji i originalan kao i do sada, ili makar ne gori. Ostalo delom zavisi i od vas čitalaca!
Dakle, idemo dalje! Vi pucajte, ja i dalje pišem blog!
Постови
