Приказивање постова са ознаком stare fotografije. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком stare fotografije. Прикажи све постове

субота, 21. април 2012.

Dobre i loše odluke: između Izbora i Titanika!


U jeku predizborne kampanje, jedina priča koja je uspela da osvoji bar deo medijskog prostora je priča o stogodišnjici potonuća Titanika! I jedna i druga priča govore nam o bitnim odlukama u životu!

Izborna kampanja nam je donela ista, stara lica, iste, stare priče, neka nova obećanja, neke nove lažne omehe sa bilborda i plakata, prljavu anti-kampanju... 

Titanik nam je doneo ista, stara pitanja, iste, stare činjenice, stare filmove u novom, 3D ruhu, neke nove serije, dokumentarce i malo poznate činjenice...

Kada su putnici Titanika kupovali karte za istorijsku plovidbu, činilo se da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme je pokazalo da nisu bili u pravu!

izgled originalne karte za Titanik


Kada budemo glasali za svoje predstavnike i kandidate, činimo to zato što verujemo da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme će pokazati da li smo u pravu!

izgled karte kojom odlučujemo u kom pravcu
će ploviti naš brod


Ipak, sledećih nekoliko priča nam ilustruju tezu da krajnja odluka možda, ipak, nije na nama!

Press-ov Nedeljnik je preneo priču o srpskom emigrantu Stojanu Španoviću, koji je trebao da bude na listi putnika, ali se prethodne noći zapio sa drugovima u kafani i propustio ukrcavanje u Sautemptonu. Iako je alkohol mnogima upropastio život, njemu je definitivno spasio! Stojan je kasnije otplovio u Ameriku, gde je radio kao železnički radnik i doživeo duboku starost!

Pre nego je Titanik potonuo, samo osam putnika se prethodno iskrcalo u lukama u kojima je pristajao. Jedan od njih je bio i Fransis Braun (Francis Browne), jezuitski sveštenik, kasnije poznat kao otac Braun. Zahvaljujući njemu i njegovom fotoaparatu, sačuvano je oko 1000 originalnih fotografija sa i oko Titanika. Otac Braun je Titanikom plovio na prvom kraku njegovog putovanja, od Sautemptona do Kvinstauna u Irskoj. Iako je hteo da plovi do Njujorka na poziv bogate porodice kojoj se pridružio, na naređenje svog pretpostavljenog koje je stiglo telegramom, Braun se iskrcao, ponevši sa sobom svoje fotografije slikane između 10. i  12. aprila. 

Među njima je bila i jedina slika telegrafske sobe (tzv. Markonijeve sobe) na brodu, koja je kasnije poslužila Kameronu kao model za njegovu filmsku rekonstrukciju plovidbe.



U Kameronovom filmu postoji i jedna (nevina) scena dečaka koji na palubi sa ocem baca čigru.

Zasluga za ovaj detalj takođe pripada ocu Braunu i njegovoj fotografiji. 

Dečak na ovoj slici je šestogodišnji Robert Daglas Speden. Ovaj dečak i njegov otac Frederik su imali sreće da budu među preživelim putnicima Titanika. Ipak, sreća ih nije dugo poslužila. Roberta je pregazio auto samo šest meseci nakon brodoloma, a njegov otac se udavio u porodičnom bazenu koju godinu kasnije!

Kako je Titanik, kao i svi veliki brodovi tog vremena smatran „nepotopivim“, prve vesti koje su novine prenele bile su da je brod udario u santu leda, ali da nema žrtava. The New York Times je bio među prvima koji je objavio šokantnu vest o velikom broju žrtava ovog brodoloma. 


Slika prikazuje tada petnaestogodišnjeg Neda Parfeta, koji je 15.aprila 1912. na ulici prodavao večernje izdanje novina, sa prvim vestima o velikoj tragediji, ne slutivši o godinama koje dolaze. Samo dve godine kasnije, svet je zadesila mnogo veća tragedija – počeo je Prvi svetski rat. Kako je bio suviše mlad na početku rata, Ned se za vojsku prijavio 1916.godine. Poginuo je samo par nedelja pred kraj rata!

Ponekad su naši izbori dobri, ponekad su loši! Ponekad su svesni, ponekad ne. Ponekad, ipak, ne zavise od nas! U svakom slučaju, o IZBORIMA uvek treba razmisliti!

четвртак, 18. март 2010.

Magija fotografije- u video formatu!

Početkom decembra meseca prošle godine napisao sam jedan post o starim fotografijama koje sam pronašao u selu. Tema je izazvala dosta interesovanja. Za sve one kojima se taj post dopao i za one koji su ga propustili, evo ponovo te iste priče, ovoga puta u video formatu. Klip je napravila jedna prijateljica koja živi u dalekoj Kanadi, pa za nju stare fotografije iz rodnog kraja imaju posebnu emotivnu vrednost, kao što u ovom mslučaju imaju i za mene. Verujem da će se ovo i vama dopasti!


петак, 4. децембар 2009.

Putovanje u prošlost: Magija fotografije!

Kratka Istorija Fotografije:

Godine 1826. francuz Žozef Nisefor Nijeps uslikao je prvu fotografiju uz pomoć svetlosti i kamere opskure. Vreme ekspozicije bilo je 8 sati.
1835. Luis Žak Mande Dakere je napravio prvu pozitivnu fotografiju. 1841. Vilijam Henri Foks Talbot patentirao je prvi negativ-pozitiv proces koji je nazvao talbotipija. On je i snimio prvu fotografiju u mraku, a za osvetljenje je koristio električne iskre.
1858. prva fotografija iz vazduha slikana je iznad Pariza, 1861. Džejms Klerk Maksvel u Škotskoj je napravio prvu fotografiju u boji pomoću aditivne metode.
1878. Edvard Mejbridž postavio je 12 fotoaparata u niz da sazna podiže li konj u galopu istovremeno sve četiri noge. Na ovaj eksperiment ga je podstakla opklada između Lilanda Stenforda i Fredrika MekKriliša. Opkladu je dobio Stenford koji je tvrdio da konj istovremeno podiže sve četiri noge.
1888. na tržištu se pojavila prva Kodak fotokamera, Kodak No.1. U kameru je uložen roll-film. Kad bi se film potrošio, kamera se slala u Kodak gde su razvijali fotografije, stavljali novi film, pa kameru slali natrag. Ova kamera je koštala 25$.
1946. SAD su zarobljenu nemačku raketu V-2 opremile fotoaparatom i poslale je u orbitu. Tako su nastale prve fotografije iz svemira.
1995. pojavila se Casio QV-10, prva digitalna kamera sa ugrađenim LCD displejom.
1998. predstavljena je prva megapikselna kamera.


Letos sam, posle nekoliko godina, otišao u selo u kome je rodjen i odrastao moj otac. U staroj, napuštenoj i oronuloj kući našao sam mnoga sećanja na detinjstvo kada sam tamo odlazio mnogo češće, sećanja koja su, zarobljena u vremenu, čučala u gotovo svakom kutku kuće i dvorišta. U jednom starom, već zardjalom koferu, našao sam mnogo starih slika i dokumenata. Gledajući te stare slike, osetio sam se kao da je moguće da se na trenutak putuje kroz vreme, vrati u prošlost. Danas, kada na gotovo svakom mobilnom aparatu imamo kameru, kada su digitalni aparati deo svakodnevice, kada su nam hard diskovi puni slika i fotografija, skroz smo zaboravili na magiju koju fotografija ima, na vremena kada je slikati se fotoaparatom bilo retka privilegija, imati nekoliko slika, velika čast i ponos.

Pregledavajući stare fotografije, na neki način oživljavamo neke zaboravljene trenutke, nečija sećanja, nečije živote.

Vraćamo se u vreme kada se drugačije živelo,



kada se drugačije oblačilo,



kada su u modi bile stvari koje su danas u muzejima,
 


kada su u modi bile stvari kojima se danas vraćamo,
 


kada su žene svoje priče razmenjivale bez španskih serija,



kada se i isperd kuće od blata uživalo uz prasence na ražnju,



kada ljudi nisu bežali od rada i posla,



kada im je za taj trud jedina nagrada bilo drugarstvo i reč hvale,



kada sela nisu bila pusta, nego puna dece,



kada su deca bila možda pomalo stidljiva,



ali im je trebalo tako malo za osmeh na licu,



kada je bilo čistih potoka i reka,



kada je zimi bilo snega.



Ali mnogo vremena je prošlo od tada, mnogo toga se promenilo,
menjale su se generacije, menjale vlasti,



sa njima se menjale i uniforme.


Promenili smo se i mi, mnoge trenutke smo zaboravili, mnogih ljudi se ne sećamo, mnoge nikada nismo ni upoznali. Ali ostale su te stare fotografije, koje možda izbledele, možda pohabane, čuvaju trenutke kojih možda više nema ko da se seća! Pa zar to nije magija!



Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails