Plastične operacije su danas deo naše svakodnevice, nešto na šta smo i prestali da obraćamo pažnju. Poznate ličnosti neretko pribegavaju raznim korektivnim hiruškim zahvatima kako bi se u sve jačoj konkurenciji zadržale što više na džet-seterskoj lestvici popularnosti. Ugradnja silikona, pumpanje usana i lica botoksom kako bi se sakrile naznake starosti (čitaj: i prolaznosti), nos, uši, brada, stomak, zadnjica,... nema dela tela koji je zaobidjen. U svemu tome, vrlo lako se zaboravi osnovna namena plastične operacije, a to je saniranje posledica povreda ili urodjenih mana. Pre nekih godinu i po dana u javnosti su se po prvi put pojavile slike osobe koja je prva podvrgnuta plastičnoj operaciji. U pitanju je bila 1917. godina i mornar iz Prvog svetskog rata po imenu Walter Yeo.
Ko je bio Walter Yeo?
Walter Yeo je rodjen 1890., kao najmladji od troje dece. Nepunih mesec dana nakon rodjenja ostaje bez oca koji gine u brodolomu. Yeo se sa 12 godina prijavljuje u mornaričku službu. Ženi se 1914., a dve godine kasnije, 31. maja 1916. u bici za Jutland zadobija teške povrede lica na ratnom brodu Warspite. Walterovo lice je zadobilo teške opekotine i pritom je izgubio i gornje i donje očne kapke.
Prvi svetski rat je do tada bio najbrutalniji i krvaviji ratni sukob, kojim su dominirale teška artiljerija i jake ekspolozije. Lekari su morali da se suoče sa vrstama povreda kakvih je ranije bilo retko. Doktor Harold Gillies, koje se danas smatra ocem plastične hirurgije, je sa svojim kolegama otvorio juna 1917. specijalnu bolnicu za povrede lica „Queen Mary“. Samo dva meseca nakon otvaranja, u ovu bolnicu je 8. Avgusta primljen mornar Walter Yeo. Na njemu je po prvi put u istoriji primenjen postupak presadjivanja kože sa neoštećenih delova tela. Ovo su snimci Walera Yea nakon operacije, u drugoj i trećoj fazi oporavka. Snimke izgorelog lica i tek postavljenog implanta sam izostavio, jer nisu za svačiji želudac.
Fotografije koje su se pojavile u javnosti su pre svega imale za cilj pronalaženje preživelih članova Walterove porodice i njegovih naslednika (imao je dve kćeri), kao bi se više saznalo o njemu i njegovoj sudbini.
Ser Harold je u bolnici Queen Mary izveo preko 11.000 operacionih zahvata na preko 5.000 ljudi. Bili su to pionirski dani plastične hirurgije. Tragedija Waltera Yea je na neki način rodila ovu novu granu medicine. Danas, kada je „plastika“ toliko napredovala, kada je toliko proširila granice svog delovanja, nije loše osvrnuti se na početke, znati kada i kako se desila prva plastična operacija na svetu, znati zašto i odakle je sve počelo.