Приказивање постова са ознаком koncert. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком koncert. Прикажи све постове

среда, 8. јун 2011.

STING, simfonija raštimovane muzike


U ovim trenucima  publika u Beogradskoj Areni nestrpljivo očekuje da se na scenu, ispred velikog orkestra, pojavi Sting, koji će  svoje velike hitove predstaviti u novim aranžmanima za orkestar, u okviru turneje Symphonicities!

Volsend je malo mesto u Engleskoj, smešteno izmedju Njukasla i Severnog mora, na obali reke Tajna koja je na jednom svom delu pretvorena u groblje brodova. U senci njihovih silueta rodio se i odrastao Gordon Metju Samner. Nešto više od dvadeset godina kasnije dobiće nadimak Sting, 1985. tim imenom potpisaće svoj prvi solo album, još dvadeset godina kasnije to ime će postati sinonim za zvuk koji će flertujući sa najrazličitijim pravcima u muzici Gordonu Samneru doneti planetarnu popularnost i brojna priznanja. 

Koliko je volje i vremena potrebno da u sebi prepoznamo želje i htenja za koja često i nismo sigurni odakle dolaze, koja poput oživljenih arhetipova usmeravaju biće ka neizvesnoj budućnosti kao da je ona već poznata, pisana i pročitana, možda ponajbolje svedoči primer ovog muzičara koji se nikada nije zadovoljavao otkrivenim, već ga isključivo koristio kao novu polaznu tačku.

slika sa koncerta u Novom Sadu, 2006. god
(nije da se hvalim, ali bio sam u prvom redu!)


Priča je počela kao i mnoge druge: ničim izazvana »slučajnost« koja prestaje to da bude i postaje nagoveštaj.

Raznoseći mleko, uštedeo sam dovoljno novca da kupim akustičnu gitaru na koju sam bacio oko. Ima već tri meseca kako visi na zidu u 'Bredforfdovom muzičkom dućanu'. Košta šesnaest gvineja, što je dosta novca, ali ja sam prvi put u životu zaljubljen.

Gitara, odnosno muzika, će postati i sredstvo i cilj, a ideje koje je mali Gordon pokupio u katoličkoj školi, uticaj sredine i roditelja, pripadnost nižoj srednjoj klasi, kao ishodišna tačka.

Gospodin Makgaf će nam sa analitičkom precižnošću predavati englesku književnost. Provešće nas kroz beživotne predele Eliotove Puste zemlje, Danteovog Čistilišta i pakleni oganj Džojsovog Portreta umetnika u mladosti. Pomoći će nam da upoznamo ljudske tragedije kod Šekspira, i sitne ljudske slabosti u Čoserovim Kenterberijskim pričama.




I opet, kao i u toliko drugih slučajeva, sredina i vreme će biti zahvalni za sve vidove aktivnosti osim za one koje svoj finansijski efekat pokazuju u nekom budućem periodu. Tako se Sting posle rada na gradjevini i posla u opštinskoj administraciji, odlučio za posao koji će mu omogućiti dovoljno prostora i finansijske stabilnosti.

'Gaže' su sve što želimo da radimo. Zaradjivati svirkom za život čini nam se, ako ne najplemenitija, a ono bar najpoželjnija ambicija. Za one koji tako razmišljaju, na koledžu za nastavnike moguće je, uz minimum akademskog rada, održavati glavu iznad vode.

Izmedju prve gitare i planetarnog uspeha grupe Police, umetnuće se »gaže« Stingove prve grupe Desno skretanje, pisanje muzike za mjuzikle, angažman na prekookeanskom brodu...

Prekookeanski brod 'Orijana' otisnuće se iz Sautemptona 17. jula. Na njemu ćemo zabavljati putnike kao trio Ronija Pirsona, a ne kao Poslednje skretanje. Ovo, naravno, ne radimo radi karijere. Sviraćemo popularne melodije, muziku za koktele i čajanke, sve u svemu -  gerijatrijsku plesnu muziku.

Njegovo učiteljevanje potrajaće cele četiri godine, a onda će ga neka, ne tako iznenadna odlučnost, naterati da sa njegovom tadašnjom suprugom Frensis i jednogodišnjom bebom krene put Londona.

Noć je na putu M1 ka jugu. U kolima smo Frensis, ja, mali Džo, koji spava u nosiljci na zadnjem sedištu, i pas. Nosimo nekoliko torbi sa odećom, dve gitare i Frensisinu trščanu stolicu za ljuljanje, i to je sve što imamo. Nemamo posao, kuću, jedva da imamo novca, ali smo ushićeni, jer smo ovo godinu dana planirali. Imam osećaj da moj pravi život tek počinje, i da je sve pre ovoga bilo nasumično vežbanje za ovaj trenutak.

London se pokazao očekivano negostoljubivim. Mladom bračnom paru nije lako da pronadje čak ni stan koji bi bio iole pogodan da ispuni zahteve koje nameće jedna beba, a socijalna pomoć i sporadični poslovi dovoljni su da se volja koja je Stinga terala nekom zamišljenom cilju ne pretoči u puko preživljavanje.

Potkraj godine, pošto smo uspeli da platimo zakupninu za stan i kupili tepih i nešto nameštaja, osećamo se nešto mirnije. Frensis ima sve više posla na televiziji, i dobro zaradjuje. Ja, medjutim, osim socijalne pomoći, i dalje nemam redovna primanja, i zato sam pokušavao da doprinesem kućnom budžetu radeći kao model u reklamam za džins. Tako sam počeo da radim nešto što nikada ne bih očekivao, da zaradjujem samo na osnovu toga kako izgledam. 

Ono što će se u tom periodu pokazati kao ključni dogadjaj za Stingovu karijeru je poznanstvo sa Stujartom Koplandom, kasnije i Endijem Samersom, sa kojima će u godinama koje dolaze činiti trio Police. Posle dosta uloženog truda i poznanstva sa producentom Majlsom Koplandom uspeh se nije činio tako dalekim i nedefinisanim pojmom.

Stvarati hibrid tako što smo uzeli vučnu snagu rokenrola i bešavno je zavarili na klizeće korito regea, bio je zanimljiv poduhvat, pogotovo u trenutku kada je post-pankerski pejzaž neke ljude počeo da podseća na ratište. Nama je to ratište izgledalo kao savršena prilika.

Oktobar 1977. Grupa Police je završila svirku u jednom klubu u Parizu. Na povratku u hotel Sting zadržava pogled na plakatu okačenom na vrata hotela. To je plakat za predstavu Sirano de Beržerak, Edmona Rostana, dramu o čoveku koji čezne za nedostižnom ženom po imenu Roksana.

Te večeri ću otići u svoju sobu i napisati pesmu o devojci po imenu Roksana. Zamisliću je na ulici ispod hotela, kako stoji i stoji, ali joj niko ne prilazi, i zaogrnuću je romantikom i setom Rostanovog komada, a ona će mi zauzvrat promeniti život.

Medjutim, proći će još par meseci dok pesma Roxanne ne dobije svoj materijalni pandan u vidu ugovora sa izdavačkom kućom A&M. 

Dvadeset šesti je januar 1978 godine. Majls Kopland pobedonosno ulazi u studio sa osnovnim nacrtom ugovora sa A&M-om za naš novi sinl Roxanne, i s novom idejom za naslov albuma – Outlandos D' Amour.


»Roxanne« nikada neće postati pravi hit, uglavnom zbog svoje teme, ali je sam ulazak na Kapitolovu listu bio dovoljan da se podmažu zupčanici muzičke industrije. Uslediće turneja po Americi, a za Stinga i nekoliko filmskih uloga krajem 1978. (Velika rokenrol prevara, Na radiju, Kvadrofonija). »Police« će postati planetarni fenomen, svi albumi će postati platinasti, svi koncerti rasprodati. A onda na vrhuncu popularnosti...

Znao sam da nikada neću svirati sa dva bolja muzičara nego što su to Stujart i Endi, ali želeo sam muziku koja neće biti ograničena mogućnostima tročlanog sastava, takvu gde kao autor neću morati da prilagodjavam lične standarde, ne bih li održao nešto što je u suštini bilo samo privid demokratije u bendu.  Još jednom u životu odlučio sam da pobegnem, i da uprkos konvencionalnoj logici i zdravom razumu poslušam instinkte i zaputim se u još jedno neizvesno poglavlje života.

Ostalo je istorija muzike dvadesetog i dvadeset prvog veka.

Jedan od najautentičnijih muzičara današnjice, Sting, večeras po četvrti put nastupa pred publikom u Srbiji. U tekstu, koji je pre par godina za studentski časopis »PRESSEK« napisao moj prijatelj Zlatibor Stanković, korišćeni su delovi Stingovih memoara »Raštimovana muzika«, koji su se pojavili otprilike u isto vreme kad i njegov, za sada, poslednji autorski album Sacred Love, dakle 2003 godine. Sting se nakon toga okušao u, za njega, ne tipičnim vodama albumima Songs from the Labyrinth iz 2006. i If on a Winter's night iz 2009. Album Symphonicities, u okviru čije turneje nastupa sada, objavljen je 2010. 

U ovim trenucima  publika u Beogradskoj Areni nestrpljivo očekuje da se na scenu, ispred velikog orkestra, pojavi Sting. U ovim trenucima ja zavidim publici u Beogradskoj areni!

недеља, 20. фебруар 2011.

Pol Enka - His Way!


Jedan od retkih iz stare garde majstora pevanja i muzike, Pol Enka (Paul Anka) ostavio je dubok trag u istoriji muzike i bio inspiracija mnogim potonjim zvezdama, čineći sve his way (na svoj način)! Idol tinejdžera iz 50-ih i 60-ih godina i dalje pleni svojim nastupima i svojom energijom. Na Bilbordovoj listi najuspešnijih izvodjača, Enka je na 21. mestu, rame uz rame sa Elvisom i Bitlsima. Njegovi singlovi i LP prodati su u preko 60 miliona primeraka, njegove numere izvedene preko 150 miliona puta. Pored miliona dolara, vlasnik je mnogih nagrada iz raznih branši javnog života! U njegovom rodnom gradu proglašen je i „Dan Pola Enke“, 27. April!

Rodjen je 1941. Godine u Otavi, Ontario, u Kanadi. Onizak, sa slabašnom gradjom, kao klinac, iskazivao je želju da se bavi sportom,  ali  je  vremenom  muzika ipak postala njegova osnovna preokupacija.

Već  sa  jedanaest  godina počeo je da nastupa po klubovima Žetinola i Hala, interpretirajući poznate „bi-bap“ muzičare, dok je u svojoj srednjoj školi bio deo lokalnog  trija „The Bobby sockers“. U to vreme Enka je počeo da komponuje pesme zasnovane uglavnom na ličnim iskustvima. Takodje  je  počeo  da  uzima  časove klavira i gitare. Sa petnaest, bezuspešno se oprobao na audiciji za TV-šou lokalne televizijske stanice. Godine 1956. seli se u Los Andjeles.

Njegovo stasavanje u muzičara  zapazio  je  njegov  ujak koji je povukao veze kako bi svom nećaku omogućio da njegovo umeće vide i neke face iz muzičke industrije.  Zakazan  je  sastanak  sa Ernijem Frimenom, jednim od glavnih ljudi kuće Modern records. Ovom je talenat Pola Enke bio toliko očigledan  da  ga  je  pozvao  u  svoju kuću na dodatne probe. Cela priča završila se tako što je Enka snimio nekoliko numera i prodao ih u svega par  hiljada primeraka.  Razočaran, Enka se vraća u Kanadu i posvećuje studiranju i novinarstvu.

Naredne godine Enka će, u društvu kanadskog kvarteta Rover boys, posetiti Njujork i prisustvovati njihovom sastanku sa Donom Kostom, jednim od čelnika “ABC Paramaunt”-a. U samom startu Kosta je bio više impresioniran Enkinim kompozicijama nego njegovim vokalnim mogućnostima. Svejedno, uskoro je Enkin otac pozvan u Njujork da potpiše prvi profesionalni ugovor Pola Enke. Zatim je Enka poslat na vokalne treninge i nepunih mesec dana kasnije “Paramaunt” bio je spreman da snimi Enkin, pokazaće se kasnije,  prvi i jedan od najvećih hitova – “Diana”. U pesmi se radilo o dečaku koji se zaljubljuje u svoju dadilju – još jedan detalj iz Enkine biografije. Od te 1957. Do 1963. Zabeleženo je da je numera “Diana” snimljena u preko tri stotine verzija u preko šesnaest zemalja. Originalna verzija je prodata u preko devet miliona kopija.


Njegov sledeći sing “You are my destiny” ušao je u prvih deset. Narednih godinu dana, izbacio ih je još nekoliko, ali ni jedan nije prošao zapaženo kao prva dva. U tome period javnost i kritičari su smarali da se Enka “istrošio” sa svojih nekoliko hitova. On, svestan te činjenice, odlučuje da promeni svoj pristup muzici i temama, kao i svoj imidž, kako bi postao pristupačniji starijem auditorijumu. Promeniće izdavačku kuću, ali to opet neće doprineti njegovoj popularnosti. Preokret nastaje 1974., kada potpisuje ugovor sa „United artists“. Te godine, penje se na vrh top-liste numerom „(You are) Having my baby“. Do kraja sedamdesetih, Enka će sa velikim orkestrima raditi mnogo zrelije aranžmane, a takodje i pisati hitove za druge izvodjače. Jedan od najčuvenijih je svakako i Frenk Sinatra i numera „My Way“. Takodje je napisao „It doesn’t matter any more“ za Badija Holija, neposredno pre njegove smrti. Numera „She’s a lady“, napisana za Toma Džonsa, prodala se je u nekoliko miliona kopija.


U decenijama koje su sledile, Enka je nastavio da stvara, za sebe i druge. Iako već u godinama, 2005. Enka izdaje, za sada, svoj zadnji album „Rock Swings“ na kome je u jazz varijanti otpevao pozante pop i rock pesme iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Medju zaista sjajnim „kaverima“ nalaze se i hitovi Bon Džovija, Nirvane, R.E.M., Oasis, Bilija Ajdola, Erika Kleptona... Ako još niste, ovaj album morate da preslušate!


18. Aprila 2008. Pol Enka je prvi put u svojoj karijeri održao koncert u Srbiji. Pevajući stare i nove hitove, stari šarmer nas je prošetao kroz svoju karijeru, vitalno obilazeći halu, koketirajući sa publikom, flertujućisa damama, ne skidajući osmeh sa lica! Imao sam priliku i čast da prisustvujem tom koncertu. Zbog onih koji nisu, nadam se da ćemo biti u prililici da ga vremešnog majstora vidimo još koji put u Srbiji! 

четвртак, 29. јул 2010.

U susret Nišville Jazz Festivalu (4)

Miris vrelih, letnjih noći ispunjenih džezom u ambijentu niške tvrdjave već golica nozdrve. Za ovogodišnji Nišville već počinje „the final countdown“.  Zato je pravo vreme da vidimo šta ćemo ove godine moći da čujemo na tri stejdža.

Program XXVII Nišville jazz festivala (12- 15. avgusta 2010)

EARTH&SKY STAGE
19.30-01.30

Četvrtak, 12.08.


-Hazari i Kornelije Kovač (SRB) / Sky
-Saskia Laroo band (NL) / Earth
-Ori Dakari (IZR) / Sky - KLAVIR
-Solomon Burke(USA) / Earth
-Rambo Amadaeus (SRB) / Sky
-Lance Lopez  (USA) / Earth

Petak, 13.08.  


-Divas Voice (SRB) / Sky
-Flat Earth Society (BEL) / Earth
-Slivovitz (ITA) / Sky
-Roy Hargrove Quintet (USA) / Earth
-Georgie Fame Trio (GB)  / Sky
-Zdenka Kovačiček  band (CRO) / Earth
-Kal (SRB) / Sky

 Subota, 14.08.


-Serkan Cagri (TUR) / Earth
- Simone Zanchini Quartet (ITA) / Sky
- Benny Golson & Kelag Big Band  (USA -AUT) / Earth
-Djabe & Steve Hackett (HU-GB) / Sky
-Manu Dibango & Soul Makossa Gang (FRA) / Earth
-Brakka Soundsystem (NOR) / Sky

Nedelja, 15.08.


-Falb Fiction (AUT) / Earth
-The Belles (BUL) / Sky
-Terje Rypdal trio (NOR) / Earth
-Vladimir Četkar band (MK) / Sky
- De Phazz (GER) / Earth
- Vrelo (SRB) / Sky

GATE STAGE – BESPLATAN PROGRAM
 (BEOGRADSKA KAPIJA)
19.00-24.00

12. AVGUST,  ČETVRTAK
JAZZBOOK-A -NIŠVILLE FUTURE BAND
MIŠA MIČEVSKI GROUP
VIOLENTANGO (ARG)
WOODCOCK
EL JAZZYRA

13. AVGUST, PETAK
LAV KOVAČ QUINTET
KAFFE BALL
THE BANDITI (ITA)
LEPI JOVA
KOMA

14. AVGUST, SUBOTA
PLAN 9
ALFAMA QUINTET
SETHSAT  (MAC)
ALEX CARPANI BAND (ITA)
TWO BAGS BLUESMAN

15. AVGUST, NEDELJA
MISTERIA CARPATICA
OSSA QUARTET
JEUNS
RICH BITCH & TANJA JOVIĆEVIĆ
EFTEKASAT (EGY)

Do ne budemo to videli, možemo bar nešto od toga da čujemo. Legenda britanske ritam i bluz i jazz scene Džordži Fejm (Georgie Fame) nastupiće 13. avgusta.


Georgi Fame- Mister Yeh Yeh 






Klavijutarista, kompozitor i pevač Georgie Fame je  jedan od najoriginalnijih predstavnika britanske scene,a kako kažu kritičari, njegov stil je upečatljiva mešavina jazz muzike i američkog ritma i bluza. Veliku popularnost stekao je još šezdesetih godina kada je sa svojim pratećim bendom “Blue Flames” imao velike hitove: “Yeh, Yeh” (kompozicija latin jazz legende Monga Santamarie sa tekstom Džona Hendiksa) iz 1965. i “Getaway” iz 1966. koji su stigli do prvih mesta britanske top liste.


Njegov treći “broj jedan”, ali bez Blue Flames  bila je “Balada o Boni i Klajd” (1968). U Fejmovom bendu tokom šezdesetih su izmeђu ostalih svirali i Mitch Mitchel (kasnije bubnjar Jimmi Hendrix Expirience-a) i tada mladi John Mclaughlin.
Snimao je i nastupao sa “bratom po oružju” orguljašem sastava Animals Alanom Prajsom (Alana Price), a saradnja sa Vanom Morisonom (u čijem je bendu Georgie Fame  i umetnički direktor) traje do današnjih dana.
Od samih početaka njegov stil je bio dosta oslonjen na swing, a vremenom se sve više okretao džezu. Svojevrsno priznanje bila je jednogodišnja turneja sa big bendom slavnog Count Basie-a. Jedno vreme je saradjivao i sa sastavom Rhythm Kings koji predvodi bivši Rollingstones basista Bill Wyman, a u Nišu će se predstaviti sa svojim trijom Three Line Whip u okviru koga nastupa sa svojim sinovima Tristanom i Džejmsom.

субота, 5. септембар 2009.

LEONARD KOEN – sjaj života uništenog poezijom


Ne smatram sebe pesimistom. Pesimista je neko ko očekuje da će da padne kiša. A ja sam već mokar do gole kože!

Ovog septembra, krajem meseca, tačnije dvadesetprvog, Leonard Koen će napuniti sedamdeset pet godina života. Ovog septembra, početkom meseca, tačnije drugog, Leonard Koen je održao fenomenalan koncert u Beogradu, pred prepunom Arenom. Tročasovni spektakl je bio deo Koenove svetske turneje na koju se odvažio nakon petnaest godina pauze, a sve zahvaljujući bankrotu koji ga je neočekivano snašao, ne zahvaljujući svetskoj krizi, nego proneveri njegove menadžerke. No, krenimo redom!
Ovaj čuveni kanadski muzičar, ali i pesnik i pisac, rodjen je 1934. godine u Montrealu. Kada je imao samo devet godina, umire mu otac i to ostavlja neizbrisiv trag na njegove emocije, ali i raspoloženje. Njegov dugi put ka izlasku iz depresije vodio ga je od stranputica sveta narkotika do traženja utehe u religiji. Ipak, svoje nabijene emocije naviše je i najbolje reflektovao u ogledalu poezije i muzike. Zato i ne čudi činjenica što ga često smatraju „pesnikom pesimizma“, „ocem nesrećnika“ i „kumom sumornih“. Svoj sudbonosni susret sa poezijom imao je sa petnaest godina, kada je u jednoj knjižari slučajno kupio Lorkinu zbirku pesama. Lorkina poezija je imala toliki uticaj na njega da je kasnije izjavio da je mu je Lorka svojom poezijom uništio život. U tom periodu počinje da svoju energiju i emocije kanališe upravo kroz poeziju, kojoj nešto kasnije priključuje i gitaru i...osnovni sastojci za recept Koenovog potonjeg uspeha bili su tu. Svoju prvu zbirku poezije objavljuje 1956.god, a sa novcem zaradjenim od prodaje početkom šezdesetih odlazi na grčko ostrvo Hidra, gde se prepušta mislima i pisanju pesama, ali tamo piše i svoj prvi roman. Društvo (i inspiraciju) na ostrvu mu pravi izvesna Marien Jensen, jedna od nekoliko saputnica na njegovom životnom putu. Upravo njoj kasnije posvećuje čuvenu pesmu So Long, Marianne. Sredinom šezdesetih se vraća u Ameriku, gde se druži sa Endijem Vorholom i Lu Ridom. Piše pesme za nekoliko izvodjača, a na odskočnu dasku staje kada je Džudi Kolins ponudio pesmu Suzanne. Prvi svoj album, Songs of Leonard Cohen, na kome se pored dve pomenute pesme našla i numera Sisters of Mercy, objavljuje 1967., a dve godine kasnije i svoj drugi, reklo bi se još nekomercijalniji i mračniji album Songs from a Room. Tada su svetlost dana ugledali njegovi hitovi The Story of Isaac, Partisan i Bird on a wire. Kasnije Koen ulazi u malo komercijalnije vode, koje i donose veću slavu. U decenijama koje slede Koen će obogatiti ne samo svoju dikografiju novim albumima i hitovima poput Chelsea Hotel No2, I’m your man, First we take Manhattan, Dance me to the end of Love, Hallelujah,... već i drugačiju, savremeniju i bogatiju produkciju. Njegov uticaj na muzičku scenu druge polovine prošlog veka podvučen je tribjut albumom s početka devedesetih I’m your Fan, na kome su Koena obradili R.E.M., Nik Kejv, The Pixies, Jan Mekkuloh, Džon Kejl.
Nakon promotivne turneje za album The Future i koncertnog albuma Cohen Live (1994), Leonard Koen odlučuje da se povuče iz javnosti i odlazi u zen manastir, gde provodi pet godina, tražeći svoj duhovni mir. Ovaj period njegovog odsustva koristi njegova menadžerka Keli Linč, koja “linčuje” Koenov penzioni fond za preko pet miliona dolara i uz to prisvaja autorska prva na neke njegove pesme. Iako je sud kasnije po tom pitanju presudio u njegovu korist, tužba je bila nenaplativa, a samim tim i pričinjena šteta nenadoknadiva. Možda kao glavni razlog, možda kao podsticaj, možda samo kao opravdanje, tek Koen odlučuje da iskoristi svoju finanijsku situaciju i pod stare dane krene na novu svetsku turneju, po mnogim kritičarima, već sada proglašenu za njegovu najbolju.
Leonard Norman Koen je ostavio i ostavlja neizbrisiv trag u istoriji muzike i pop kulture stopama koje su se maker na nekoliko sati obrele kod nas. Hvala mu na tome! Njegov glas, jedan od dubljih basova današnjice, davao je novo ruho pesmama koje je u mladosti pevao kao bariton. Publika se zajedno sa njim prošetala kroz pesme koje su označile njegovu karijeru, baš kao što se on u toj svojoj karijeri žanrovski šetao od američkog folka, preko pop muzike do džez fjužna. Uprkos tim šetnjama, njegova muzika je oduvek bila dosledna, prepoznatljiva, jednostavna, ali melodična, s druge strane emotivno potkrepljena složenim, poetičnim tekstovima često prožetim metaforama, ironijom i humorom. Kombinacija koja može da nosi samo jedno ime: Leonard Koen!

“Poetry is just the evidence of life. If your life is burning well, poetry is just the ash.”

“The last refuge of the insomniac is a sense of superiority to the sleeping world.”

“A woman watches her body uneasily, as though it were an unreliable ally in the battle for love. “

“Children show scars like medals. Lovers use them as secrets to reveal. A scar is what happens when the word is made flesh.”

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails