Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti- 28. avgust

Dok sedite u parku, vozite se u autobusu, čekate red u banci, pijete kafu u kafiću, uživate u prirodi kraj reke ili na nekom proplanku,… možete da uživate čitajući (vaš omiljeni) strip. Ako uz to bude i nekog da taj trenutak zabeleži, spremni ste za Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti, 28. avgust!

Zvanično nazvan Read Comics in Public Day (a kod nas ponegde nesrećno nazvan Dan javnog čitanja stripova!) prvi put je obeležen 2010. godine, a ideja je dvojice strip entuzijasta, da se pretpostaviti, iz Amerike. Brajan Hiter (Brian Heater) i Sara Morin (Sarah Morean), inače urednici i pokretači sajta The Daily Crosshatch, želeli su da dodatno promovišu strip ne samo među fanovima Devete umetnosti, već i među publikom koja mu nije tako bliska. A kako bolje zainteresovati javnost za nešto, nego izaći među ljude, u javnost! Zamisao je bila da ljubitelji stripa tog dana na javnom mestu čitaju svoje omiljene strip junake ili epizode. Uostalom, ako već postoje dani za sve i svašta, zašto ne bi postojao i dan posvećen Devetoj umetnosti!

Za konkretan datum odlučili su se relativno lako. Naime, 28. avgusta je rođendan Džeka Kirbija (Jack Kirby), jednog od najvećih strip stvaralac i začetnika strip scene u SAD. U eri interneta i digitalne fotografije, priča o ovoj ideji se brzo pronela društvenim mrežama, pa ljudi iz celog sveta iz godine u godinu uzimaju sve više učešća, šireći netom svoje slike i priču o stripu. Ova tradicija je prošle godine započeta i kod nas, a nadajmo se da će i zaživeti i postati tradicionalna.

Orvel ili Haksli, ko je bio u pravu?

Dvojica velikih vizionara, Džordž Orvel i Oldus Haksli, imali su drugačije viđenje budućnosti, naše sadašnjosti, u svojim remek delima „1984“ i „Vrlom novom svetu“. Iako napisana pre dvadeset pet godina, knjiga Neila Postmana „Zabavljajući se do smrti: Javni diskurs u dobu šou- biznisa“ proverava ko je bio u pravu i, čini se, tek dobija svoju punu potvrdu!

Postman je 1984. godine na prestižnom Sajmu knjiga u Frankfurtu učestvujući u diskusiji na temu povezanosti Orvelove 1984-te i savremenog sveta, izneo tvrdnju da Hakslijev Vrli novi svet mnogo bolje oslikava današnjicu od Orvelovog dela. Na osnovu ove diskusije, Postman je 1985. objavio svoju knjigu koja je prevedena na desetak jezika i prodata u preko 200.000 primeraka širom sveta. Godine 2005., Postmanov sin je objavio reizdanje ove knjige povodom dvadesetogodišnjice prvog izdanja. Knjiga „Zabavljajući se do smrti: Javni diskurs u Dobu šou- biznisa“ smatra se jednim od najznačajnijih  dela  Ekologije Medija.

Neil Postman razlikuje Orvelovu viziju budućnosti u kojoj totalitarni vladajući režim ograničava individualna prava, i Hakslijevu viziju u kojoj se ljudi dobrovoljno odriču svojih prava, da bi se predali užitku! Prenešeno u kontekst današnjice, Postman vidi televiziju kao savremenu „somu“ putem koje se ljudi odriču svojih prava zabave radi. Knjiga, i drugi štampani mediji, drastično se razlikuju od televizije po načinu obrade i prezentovanja informacije. Čitanje zahteva intenzivnije intelektualno učešće, interaktivno i dijalektičko, dok televizija zahteva samo pasivnu uključenost, sputavajući potrebu za intelektualnim i racionalnim razmišljanjem.

Kao primer, Postman navodi činjenicu da su prvih petnaest predsednika SAD verovatno mogli da šetaju ulicom, a da ih prosečan građanin ne prepozna. Ipak, ovi ljudi bi se lako prepoznali po svojim delima i pisanim rečima. Nasuprot tome, danas, imena predsednika, ali i mnogo manje značajnih ličnosti, kao prvu asocijaciju pre svega izazivaju vizuelni odgovor, slike sa TV-a, a vrlo malo njihove reči!

Orvelov Veliki brat nameće svoj autoritet i represiju spolja, dok se kod Hakslija ljudi svojevoljno lišavaju svoje autonomije, zrelosti i istorije. Ljudi će zavoleti tehnologije koje razmišljaju umesto njih! Prihvatajući nepotrebno kao sastavni deo svakodnevice, gušimo i gubimo značajno, relevantno. U moru informacija, ono bitno i korisno postaje nevidljivo, razvodnjeno. Kao što je Kolridž u jednom od svojih čuvenih stihova rekao: Voda, voda svuda, a ni kap nije za piće! (Water, water everywhere, and not a drop to drink!)

Nekada se postavljalo pitanje „Da li televizija oblikuje našu kulturu ili je samo oslikava?“ Ovo pitanje je vremenom izgubilo smisao, jer je televizija zapravo postala naša kultura!

Na osnovu knjige nastala je ova strip ilustracija, koju sam preveo za Paradoksiju!

Neil Postman, humanista, teoretičar medija, kritičar kulture, profesor i pisac umro je 2003.godine. Knjigu „Amusing ourself to death“ napisao je pre ere masovne uporebe interneta, novog medija koji je donekle umanjio primat televizije. Internet sajtovi, forumi, blogovi vratili su ulogu čitanju pri istraživanjima i razmeni informacije. Kako li bi Neil Postman analizirao ovaj kulturni fenomen?

Preminuo Zdravko Zupan, velikan evropskog stripa

Od posledica srčanog udara, u Zemunskoj bolnici u petak 9. oktobra preminuo je u 65. godini Zdravko Zupan, beogradski istoriograf, umetnik, izdavač i urednik — po mnogima ključna ličnost modernog jugoslovenskog i balkanskog stripa. Između ostalog, utemeljio je istoriografiju jugoslovenskog stripa, crtao stripove za velike svetske izdavače Diznija, Hanu-Barberu i Kauku, a urednički je osmislio mnoga izvanredna izdanja za decu i odrasle. Stripovi su mu objavljivani u dvadesetak zemalja na tri kontinenta, na preko 15 jezika.

Zdravko Zupan je rođen u Zagrebu 7. februara 1950. godine. Kada je imao devet meseci porodica se preseljava u Beograd. Tu je završio osnovnu i Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku Više pedagoške škole u Beogradu. 

Jedan je od osnivača stripske grupe „Beogradski krug 2“. Bio je član sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine i jedan od utemeljivača Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine. Samostalnom autorskom izložbom u Beogradu i Nišu obeležio je 2015. pedeset godina od objavljivanja svog prvog stripa. 

Umetnički rad

Kao stripski umetnik debitovao je 1965. godine u beogradskom Malom ježu, a dve godine kasnije počinje saradnju sa gornjomilanovačkim „Dečjim novinama“. 

Polovinom sedamdesetih godina nacrtao je dve epizode stripa „Fix und Foxi“ za poznatog minhenskog izdavača Rolfa Kauku. Radio je kao crtač na licencnim serijalima „Tom & Jerry“ po scenarijima Lazara Odanovića i svojim za zagrebački „Vjesnik“ i „Miki Maus“ u francuskom magazinu Le journal de Mickey od 1991. do 1994. po scenarijima Fransoaza Korteđanija. U Srbiji je bio zapažen Zupanov strip „Miki i Baš-Čelik“ (Mikijev zabavnik, 1999) prema scenariju Nikole Maslovare (izdavač: „Politika“), u kojem je svet Mikija Mausa spojen sa srpskom narodnom bajkom.

Zupan je tvorac i poznatih serijala „Zuzuko“ i „Munja“, objavljivanih u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji. 

Istorija jugoslovenskog stripa

Pored stvaranja, bavio se istorijom i kritikom srpskog i jugoslovenskog stripa. Publicistički rad započeo je 1979. na stranicama YU stripa uređujući rubriku „Iz istorije jugoslovenskog stripa“. Ova rubrika, u kojoj su prvi put predstavljeni mnogi autori, njihovi junaci, ali i izdanja, izlazila je sve do 1986. godine. Iz nje je proizašao i prvi tom monografije Istorije jugoslovenskog stripa, nastao u saradnji sa Slavkom Draginčićem, 1986. godine, u kome je dat iscrpan istoriografski pregled razvoja jugoslovenskog stripa s kraja prošlog veka pa sve do 1941. godine, kao i biografije i stripografije skoro svih najvažnijih autora.

Tekstove iz ove oblasti objavljivao je u raznim listovima i izdanjima, kako u zemlji (Glas omladine, Strip zabavnik, Naš strip, Stripoteka, Književna reč, Vreme...), tako i u inostranstvu (Tomart’s Disneyana, International Journal of Comic Art, Le Collectionneur de Bandes Dessines, Biografiččeskiй slovarь, Hudožniki russkogo zarubežья 1917-1939, Donau, SIGNs, Strip revija).

Sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem autor je kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (Beograd 2011) koji je dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga.

Bio je organizator ili jedan od organizatora više značajnih izložbi stripa.

Uređivanje i izdavaštvo

Svoja znanja je primenio i kao izdavač-urednik. Na jednoj strani, to su bila izdanja za poznavaoce kao što su revije Cepelin i Ekstra cepelin ili serija reprinta iz zlatnog doba srpskog stripa, a sa druge, paleta izdanja za decu, visoko ocenjena i od stručnjaka i od publike svih naraštaja – Dečji enigmatski zabavnik Munja, Munja strip i Munja bojanka.

Tokom 1987. godine bio je urednik stripa u Kekecu, jednom od najznačajnijih strip-nedeljnika druge Jugoslavije. Krajem 1998. godine u saradnji sa V. Pavkovićem priredio je za „Stubove kulture” knjigu Dečji bioskop u kojoj su sakupljeni radovi „srpskog Vilhelma Buša“ – slikara i pesnika Brane Cvetkovića, i uredio stripski dodatak u knjizi Srećka Jovanovića Veliki san („Arhiv“, Pančevo, 2007). Autor je monografije koja je 2007. proizašla iz saradnje sa festivalom GRRR! — Vek stripa u Srbiji, kao i monografija Veljko Kockar — strip, život, smrt (2009), Zigomar — Maskirani pravednik (2011), Uragan (2012), Doživljaji Mike Miša (2014) i Stripske majstorije Ive Kušanića (2015). Priredio je tematski trobroj časopisa Gradac posvećen stvaralaštvu Andrije Maurovića (2013). 

Priznanja 

Zbog neprocenjivog doprinosa, Zdravko Zupan je dobio sva glavna priznanja regionalnog stripa: Nagrada za teorijski doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (IV Salon jugoslovenskog stripa, Vinkovci 1988); Nagrada „Fra Ma Fu“ za poseban doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (OK SSOV i „Strip klub 85“, Virovitica 1988); Nagrada „Srećko Jovanović“ (Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2009); Memorijalna plaketa za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović– Kokan“, Leskovac 2011); za kritički leksikon  Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (koautorski sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem): Nagrada za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga, i stripski događaj godine u NIN-u (Beograd) i Jutarnjem listu (Zagreb); Plaketa „Stevan Sinđelić“ SO Pantelej  za doprinos stripu i Priznanje za doprinos srpskom stripu Međunarodnog salona stripa u SKC (2015).

***

Saopštenje za medije Udruženje stripskih umetnika Srbije

http://www.usus.org.rs

Beograd, 10. oktobar 2015. 

STRIPORAMA fest 2015. - festival stripa i pop kulture u Nišu

Strip u Srbiji doživljava svoju renesansu. To potvrđuje sve veći broj strip izdanja, sve veći broj strip izdavača i sve veći broj strip festivala. Uprkos relativno nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, strip staje na svoje noge i polako zauzima položaj kakav zaslužuje  i kakav je imao 80-ih godina prošlog veka. Odabranom društvu strip festivala u Srbiji ove godine se priključuje i STRIPORAMA FEST 2015.

STRIPORAMA FEST je međunarodni festival stripa i pop kulture koji organizuje striparnica Južni Darkwood iz Niša uz pomoć Nišville Jazz Festivala. Festival će se održati od 13. do 16. avgusta u niškoj Tvrđavi, dakle u isto vreme i na istom mestu kao i Nišville.

Na festivalu će gostovati neki od najpoznatijih domaćih i inostranih strip autora koji rade za najpoznatije svetske strip izdavače, kao što su Branislav Bane Kerac, Rajko Milošević Gera, Dražen Kovačević, Mirko Čolak, Esad Ribić i Stevan Subić, zatim scenarista Marko Stojanović i strip teoretičar (široj javnosti poznatiji kao muzičar) Marko Šelić Marčelo. 

Posetioce Striporame u Tvrđavi očekuje ekskluzivna izložba R. M. Gere, niz javnih intervjua i tribina o stripu i pop kulturi, neformalna druženja sa gostima festivala u kafeu Saloon, „Škola stripa“ za najmlađe, kao i "Zeleni strip atelje", pored Free stagea, u kojem će se svakog festivalskog dana, od 21 sat, gosti Striporame družiti sa prolaznicima i crtati.

Naravno, deo festivala će biti i berza srtipa na kojoj će posetioci moći da kupe strip izdanja gotovo svih izdavača iz zemlje i regiona po najpovoljnijim cenama.

Za sve ostale detalje pratite blog i fejsbuk stranicu festivala!

NIFEST IS OVER! LONG LIVE NIFEST!

-Jesi živ? Jesi se umorio? – pitao sam ga.

-U redu je, pa to je moj posao! – sa osmehom mi je odgovorio Roberto Rekjoni, strip scenarista i glavni urednik serijala Dilan Dog, nakon gotovo tri sata neprekidnog crtanja i potpisivanja stripova nepresušnoj koloni fanova koji su posetili prvi niški festival stripa NIFEST!

-Idem na cigaretu, pa se vraćam, možda dođe još neko! – dodao je. Par štandova dalje, Đovani Fregijeri, jedan od najboljih i najpoznatijih crtača Dilana Doga i dalje je strpljivo crtao i potpisivao svoje radove. Halom niškog Sajmišta šetali su, crtali ili potpisivali crteže i najveća imena srpske strip scene, poput Darka Perovića, Vladimira Krstića Lacija, Alekse Gajića, Aleksandra Sotirovskog... Ako je neko od njih i bio odsutan u datom trenutku, bilo je to sa dobrim razlogom- ili je gostovao na nekoj lokalnoj televiziji, ili držao predavanje deci u nekoj od osnovnih škola, ili imao promociju nekog strip izdanja.

Bila je to već subota, pretposlednji dan festivala, par sati nakon što je specijalni žiri dodelio i zvanične nagrade festivala. Izdavačka kuća „Darkwood“ okitila se Priznanjem za najbolju izdavačku kuću, „Čarobna knjiga“ Priznanjem za najbolju ediciju „Princ Valijant“, „Arkona“ Priznanjem za najbolje pojedinačno izdanje „Natan Never“, a „Sergio Bonelli Editore“ Specijalnim Priznanjem za doprinos devetoj umetnosti.

Niško sajmište za vreme Nifesta

Delovalo je nestvarno, ali je prostor Niškog sajmišta tih dana zaista bio minijaturna verzija ComicCona. Brojni strip crtači, teoretičari, izdavači, fanovi, radoznali posetioci, novinari, predstavnici firmi i lokalne samouprave tiskali su se od 24. do 27. aprila prostorom sajmišta, ali i na još nekoliko lokacija po gradu, gde su bile postavljene atraktivne izložbe, držana predavanja i radionice...

Međunarodni festival stripa - NIFEST 2014

Niš, iako jedan od najvećih gradova Srbije, dugo je bio skrajnut na margine devete umetnosti. Nije da u Nišu nema ljubitelja stripa, naprotiv, u gradu živi mnogo fanova, kolekcionara, strip crtača... Jednostavno, stripski život u Nišu nije bio adekvatno organizovan, niti promovisan. Iole vitalnom, nišku strip scenu održavala je art grupa "Čaj...odličan", i to kroz organizaciju izložbi, strip druženja i škole stripa za najmlađe. Ali, u svojim naporima već neko vreme nisu sami. Pre godinu dana u Nišu je otvorena jedina prava striparnica van Beograda – „Južni Darkwood“. Grad nije dobio samo jednu radnju gde se mogu kupiti stripovi, već i jedan pravi stripski centar koji je nizom aktivnosti (Noć stripa, Večeri stripa i filma,...) radio na promociji ove umetnosti. 

Upravo je iz ove striparnice potekla i ideja za organizaciju prvog strip festivala u Nišu. Ideju je, kao pokrovitelj festivala, odlučila da podrži gradska opština Pantelej, iako će se sva dešavanja odigrati na teritoriji opštine Medijana. Kao suorganizator festivala, „Darkwoodu“ se priključila kompanija Medivest, a uoči festivala oformljeno je i Udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić. 

Održana XV Balkanska smotra mladih strip autora!

XV BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije od 28-30. juna gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana, ali i šire. Smotra je ove godine okupila čak 654 autora iz 22 zemlje sa četiri kontinenta, što je čini jednim od najmasovnijih strip festivala u Evropi, i sve to upravo u godini u kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije potpuno uskratilo pomoć ovoj manifestaciji!!! 

Smotri su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori sa celog Balkana, ali i iz Italije, Portugala, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, Velike Britanije, kao i iz Australije, SAD, Kanade, Dominikanske Republike,  Argentine i Urugvaja! Balkanska, a svetska – zar ne?

Specijalni gosti su bili Mišel Difran iz Belgije, jedan od najpoznatijih scenarista francusko-belgijskog stripa danas, Igor Kordej iz Hrvatske, koji je postao prava strip zvezda i u Evropi i u Americi, Vladimir Krstić Laci iz Niša, koji između ostalog radi i na serijalu Šerlok Holms,  Čaba Kopecki, agent preko koga više od pedeset strip autora sa Balkana rade na francusko-belgijskom tržištu, ali i autori poput Milorada Vicanovića Maze, Dražena Kovačevića, i pregršt drugih.

Pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a sama manifestacija obuhvatila je preko dvadeset dešavanja, među kojima su bila ekskluzivna predavanja, promocije, tribine, predstavljanja, otvaranja izložbi, projekcija animiranih filmova, ali i koncert rumunskih strip autora! 

NOĆ STRIPA - 18.maja u Nišu!

U subotu, 18. maja širom Srbije se održava već tradicionalna manifestacija Noć muzeja, a u Nišu će ova noć biti obogaćena i nizom dešavanja pod nazivom Noć stripa u organizaciji striparnice Južni Darkwood, koja će tako obeležiti svoje svečano otvaranje.

Tek što je počela sa radom, ova, prva niška striparnica aktivno se uključila u kulturnu ponudu grada nudeći nove sadržaje. Ljubitelji devete umetnosti iz Niša i okoline do nedavno su bili uskraćeni za jedno ovakvo mesto, a stripove su nabavljali preko neta, u Beogradu, ili na kioscima sa skromnom ponudom. 

striparnica Južni Darkwood

Još pre samog otvaranja iz striparnice Južni Darkwood su najavili da nemaju nameru da budu samo obično prodajno mesto, već pravi mali strip centar koji će okupljati ljubitelje, ali i autore stripa, organizovati promocije novih izdanja, izložbe, susrete i druženja sa scenaristima i crtačima i još mnogo toga. Noć stripa je prava prilika da se sa ovakvim aktivnostima krene, kao i da se vidi reakcija niške publike, koja je svakako bila gladna stripa i stripskih dešavanja.

Noć stripa su podržali bioskop Kupina, Američki kutak, Kancelarija za mlade i Klub Raskršće, u čijim će se prostorijama odvijati planirana dešavanja. Program počinje u 18h u bioskopu Kupina, gde će kolekcionari stripova moći da razmenjuju svoje primerke na berzi stripova, nakon čega je predviđena projekcija zanimljivog dokumentarnog filma “Stripovanje - superheroji na platnu” čiji je autor Zlatibor Stanković, ujedno i vlasnik striparnice Južni Darkwood. Nakon toga će se posetiocima predstaviti strip izdavač Darkwood, koji stoji iza niške striparnice i koji je posetiocima Južnog Darkwooda omogućio popust od čak 35% na sva svoja izdanja u prvih mesec dana rada striparnice.

Program će se nastaviti u Američkom kutku u Obrenovićevoj (Pobedinoj) ulici, gde će od 20:30h biti priče o američkom stripu, ali i o Darkwoodovom hit-izdanju “Hulk-Kraj: poslednji titan”. 

O domaćem stripu biće reći na promociji strip izdavača System Comics, u Kancelariji za mlade, takođe u Obrenovićevoj ulici, gde će posetioci prisustvovati predstavljanju serijala “Vekovnici” Marka Stojanovića i“Raskršće” Dejana Stojiljkovića, i gde će moći i da se druže sa autorima ovih stripova, kao i sa crtačem Draganom Paunovićem.

Od 23h u klubu “Raskršće” u ulici Kosovke devojke 20b na Panteleju biće predstavljeno još jedno Darkwoodovo hit-izdanje “Okružen mrtvima” o kome će pričati pisac Branislav Janković, nakon čega je najavljen “afterparty” za sve poštovaoce devete umetnosti. 

Nadajmo se da će ova manifestacija zaživeti i postati tradicionalna. Organizator će sigurno učiniti sve da tako i bude, ali puno toga, naravno, zavisi i od interesovanja publike. 

Detaljniju satnicu možete videti na zvaničnom plakatu ove manifestacije, a sve dodatne informacije možete pronaći na FB stranici striparnice Južni Darkwood.

JUŽNI DARKWOOD: Prva striparnica u Nišu!

Do kraja aprila u Nišu će biti otvorena prva striparnica i to u okviru lanca striparnica „Darkwood“. Pored distribucije stripova „Darkwood“ se odnedavno bavi i objavljivanjem dela devete umetnosti, pa smo morali da počnemo da razmišljamo i o dostupnosti naših izdanja kupcima, poručuju iz „Darkwooda“.

Planirano je da striparnica, pored ponude stripova koja neće zaostajati za striparnicom u Beogradu, bude i pokretač raznih promocija, potpisivanja od strane strip autora, okupljanja i drugih dešavanja vezanih za strip kulturu.

U striparnici će biće omogućeni popusti na stripove raznih izdavačkih kuća, a biće i posebnih pogodnosti za stalne kupce koji će vremenom dobiti i članske kartice za „Južni Darkwood“ i to za izdanja o kojima će naknadno biti reči, poručuju iz knjižare.

U izdavačkoj delatnosti Darkwooda već se našlo mesta za neke od klasika devete umetnosti, poput Tarzana i Konana, a nedavno je ovaj mladi izdavač najavio pravu strip ofanzivu. Među naslovima koji su se već, ili će se uskoro naći u ponudi Darkwooda, nalazi se i strip serijal po kojem je snimljena jedna od trenutno najgledanijih tv serija “The Walking Dead”, otkupljena su prava za najbolje priče o Hulku i Srebrnom Letaču izdavačke kuće “Marvel”, u ponudi su i neka od najpoznatijih ostvarenja francuske škole, a nisu zaboravljeni ni junaci kod nas tradicionalno voljene kuće Sergio Bonelli Editore.

Striparnica će se nalaziti u samom centru grada, preko puta restorana McDonalds, na uglu Obrenovićeve (Pobedine) i ulice Milojka Lešjanina, pored 5D bioskopa. 

Povodom otvaranja ove striparnice, prve van Beograda, biće upriličena i mala proslava i promocija određenih izdanja, kao i veliki popust na razne stripove.


U Nišu i okolini ne postoji nijedna specijalizovana radnja, poput “Trafike”, u kojoj ljubitelji devete umetnosti mogu kupiti različita strip izdanja, sa popustom ili ne. Sve je svedeno na neka aktuelna izdanja koja se kupuju na kioscima i tek par knjižara sa za nijansu boljom ponudom. Zato je otvaranje “Južnog Darkwooda” od velikog značaja za strip scenu u Nišu, za strip scenu južne Srbije, ali i za celu Srbiju, od velikog značaja za kulturnu scenu juga i sam grad Niš.

Sve aktuelnosti vezane za Južni Darkwood, za izdavačku kuću Darkwood, ali i strip uopšte možete pratiti na fejsbuk stranici striparnice Južni Darkwood.

Strip: O Vekovnicima i ljudima!

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudljivom besmrtniku Kraljeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vodenjaci, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Volfganga Amadeusa Mocarta, Miloša Obilića, Vuka Brankovića, Stevana Sinđelića, te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn, Hajduk Stanko i mnogi drugi... 

Serijal je počeo svoj život na stranama Politikinog Zabavnika 2007. godine, i nastavio ga u albumima „System Comics-a“ sa šest do sada objavljenih izdanja (Rekvijem, Pasji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Duhovi u boci). „Vekovnici“ su 2011. godine doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (album Mrtva straža), što je, koliko je bar nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa. Serijal „Beskrvni“ se bavi (uglavom) savremenim avanturama vampira Aleksaja, koga u glavom toku „Vekovnika“ u osamnaestom veku upoznajemo kao negativca, da bi ga danas, u sopstvenom serijalu, sreli kao nekog ko se bori protiv svojih nekadašnjih saboraca – „Beskrvni“ se bave pitanjem kako je to te dramatične promene zapravo došlo.Postoji i geg serijal „VEKOVNICIte“, sastavljen mahom od humoristički strip kaiševa i polutabli, koji svojim idejama i likovnom izvedbom u životu održavaju makedonski autori Damjan Mihailov i Mihajlo Dimitrijevski The Mičo. 

 

  

Naslovnice nekih izdanja Vekovnika

„Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavljivani i u časopisima Stripoteka, Politikin Zabavnik, Strip Pressing, Kiša, Strip Kreator, Parabellum i BDC. Niški književni časopis Gradina posvetio je serijalu zaseban format od pedesetak strana 2011. godine, što je svojevrsni kuriozitet, budući da je to prvi strip serijal u Srbiji kome je ukazana ovakva čast u jednom časopisu posvećenom književnosti. „Vekovnici“ su, sem Srbije, objavljivani su i u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, a takođe su bili predmet tri grupne izložbe koje su postavljene u Beogradu, Valjevu i Zaječaru. Uz to, u sklopu festivala Balkanske smotre mladih strip autora u Leskovcu objavljeno je 5 skicovnika „Vekovnika“, sa preko 150 strana skica, postavki i propratnog materijala korišćenog u radu na serijalu, uz sažete biografije gotovo svih autora koji su sarađivali na ovom serijalu u nekom svojstvu. 

Idejni tvorac i scenarista serijala - Marko Stojanović

XIV Leskovačka Stripovijada

XIV Balkanska smotra mladih strip autora održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana. Manifestaciji su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Rumunije, Francuske… Među autorima su se našla imena poput Čabe Kopeckog, Milorada Vicanovića Maze, Darka Perovića, Zdravka Zupana, Alekse Gajića, Ozrena Miždala, Mirka Čolaka, Dražema Kovačevića, Vladimira Vesovića, Vladimira Krstića Lacija, Leonida Pilipovića….

Svi pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a u sklopu same manifestacije održana je serija predavanja, javni čas crtanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko domaćih i stranih strip časopisa, tribina, javnih intervjua i okruglih stolova.

Žiri u sastavu Darko Perović (strip crtač i illustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) dodelio je memorijalne plakete i diploma u više kategorija, u zaista jakoj konkurenciji. Nezavisno od žirija, organizator je posthumno dodelio Plaketu za doprinos srpskom stripu Branku Plavšiću iz Bača.

O značaju smotre za strip u Srbiji govori i činjenica da se na spisku učesnika nalaze imena ljudi koji rade za najpoznatije francuske izdavače poput Delkura, Glenaa, Humanoida, Soleja…, ali i za najvećeg američkog, i verovatno svetskog, izdavača Marvel Comics Group.

Balkansku smotru mladih strip autora već godinama na leđima nose Marko Stojanović (strip scenarista, između ostalog autor jednog od najboljih domaćih strip-serijala “Vekovnici”) i Srđan Nikolić Peka (strip-crtač), koji čine i okosnicu “Leskovačke škole stripa”. Zahvaljujući ovoj školi, pored roštilja i roštilijade, pored paprika i ajvara, nezaobilazna asocijacija za Leskovac već godinama unazad jeste i strip!

Priča o leskovačkoj strip-tradiciji počela je još pre šest decenija, sa radom Nikole Mitrovića - Kokana, crtačem koji je svojim radom za Dečje Novine na serijalima Mirko i Slavko, Partizanske priče i Nikad Robom ostavio trajan trag u istoriji srpskog stripa. Sredinom devedesetih, u trenucima sunovrata domaće strip scene, Mitrović se odvažava da pokrene Leskovačku školu stripa, koja će nakon njegove smrti 1997. godine poneti njegovo ime, a njegovu ideju, rad i entuzijazam naslediti i preuzeti Srđan Nikolić - Peka i Marko Stojanović, stvaralački tandem koji nam je podario pseudoistorijski nacionalni ep u stripu, Vekovnike, momci koji su alfa i omega Leskovačkog stripa, ali i cele domaće strip scene. Jedino zahvaljujući njihovom naporu i nesebičnom zalaganju Leskovačka smotra stripa je i opstala svih ovih godina, kao najsrtarija strip smotra na našim prostorima!

Smotru su finansijski pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, grad Leskovac i zdravlje Actavis!

EDIT: Skraćenu verziju kataloga Smotre sa programom manifestacije, nekim stripovima, intervjuom sa Mirkom Zulićem, tekstom o Branku Plavšiću i istoriji slovenačkog stripa možete preuzeti ovde (6,5mb).

Lajanje na (zdrav) mozak!!!

Pomislite za trenutak na MESEC!

Uvek je tu, ali ga često ne vidimo, jer bude zaklonjen oblacima, ili jednostavno mi naše poglede, zajedno sa planetom okrenemo na drugu stranu! Ponekad vidimo tek njegove obrise, senke. Kada je pun, u punom sjaju, izgleda tako lepo, tako moćno, misteriozno, tu je, pred našim očima, a ipak nam je tako nedokučiv. Tako jednostavan, a tako impresivan! Usamljen u moru tmine, još je lepši i blistaviji! Kada ga nema, ovlada potpuni mrak, jednoličje, praznina! Mnogi sežu ka njemu, a retko ga ko i dohvati! Neki veruju da su ljudi tamo stigli, da su dotakli njegovu tajanstvenost, napravili prve korake po njegovoj naboranoj površini. Drugi, pak, veruju da su to prazne priče! Večita inspiracija pesnicima, slikarima i naučnicima! Ponekad je jednostavnije pretvarati se da ne postoji! Ali, on je uvek tu, sa nama i u nama!

Mnogo je vukova koji zavijaju na njega, rasipajući svoju moć u prazninu. Mesec ih se ne plaši, on jedino treperi ogledan u njihovom oku! Svesni njegove moći, vukovi se često penju na najviše vrhove i podižu glave i njuške ne bi li mu bili što bliže, dozivaju ga, nude mu se! Lakše im je da love kad ga nema, ali znaju da bi bez njega i njih progutala noć!

Sada se vratite na početah prethodnih redova, pa umesto Meseca, metaforički pomislite na MOZAK! Pročitajte ih povovo!

***

Ovaj sjajan kolaž/montažu, koji mi je bio inspiracija za post, je negde 80-ih uradio Dušan Gačić, poznati strip crtač i illustrator iz Hrvatske, prelepivši sliku mozga preko ilustracije iz jednog časopisa (verovatno Nedeljnog Vjesnika) i nedavno je postavio na svoj blog.

Slučajno ili ne, metafora postaje još jača kada saznamo da je kolaž nazvan Balkan! (Treba li tekst pročitati još jednom?)

Strip: Šerlok Holms i Londonski vampiri

Šerlok Holms je već više od jednog veka neiscrpna inspiracija stvaraocima u svetu književnosti i svetu filma, a sve više i u svetu stripa. O liku Šerloka Holmsa već sam pisao povodom poslednje ekranizacije ovog junaka, a evo prilike da priču dopunim i aktuelnom stripskom verzijom.

Želeći da tržištu stripa ponudi nešto novo, francuski strip izdavač „Solej" („Soleil") je pre nekih godinu dana pokrenuo ediciju pod nazivom 1800, tipujući na popularne junake književnosti 19. veka. Među odabranim likovima, predstavnicima viktorijanske književnosti, našli su se Frankenštajn, mister Hajd i naravno - Šerlok Holms. Međutim, njihova zamisao nije bila samo da postojeće priče pretoče u strip, već da popularne junake ukrste sa novom sredinom i novim antagonistima, da ih smeste u natprirodno, fantastično okruženje. Trenutak za tako nešto je bio povoljan, pogotovo nakon reanimiranog interesa publike za vampire, koji je pratio uspeh filmskog serijala Sumrak (Twilight). Sudeći po dosadašnjim reakcijama, eksperiment je uspeo.

Koliko god koketirao sa natprirodnim u svojim pričama, Konan Dojl se uvak vraćao racionalnom i realnom objašnjenju. Tu negde zapravo leži i osnovna premisa lika Šerloka Holmsa. Preći tu granicu i smestiti već davno formiran lik u potpuno novo okruženje, a da to bude pristojno i da ima nekog smisla zaista nije bio lak posao. Urednik edicije 1800 Žan-Lik Isten (Jean-Luc Istin) je taj posao poverio scenaristi Silvenu Kordirijeu (Sylvain Cordurié), dok je za crtež bio zadužen Nišlija Vladimir Krstić Laci.

Prvi deo priče, pod nazivom Zov krvi (L'Appel du sang), izašao je iz štampe krajem januara ove godine, a već krajem maja usledio je i drugi deo, nazvan Mrtvi i glasni (Morts et vifs). Radnja stripa Šerlok Holms i londonski vampiri je smeštena u 1891. godinu. To je period „velike praznine", tj. period kada je Holms zvanično mrtav nakon borbe sa Morijartijem i pada niz Rajenbah vodopad. Ipak, Holms je živ i zdrav. Živeći inkognito u Parizu, skrivajući svoje postojanje čak i od Votsona, Šerlok se priprema za put oko sveta i lagano planira svoj konačni obračun sa naslednicima i pristalicama profesora Morijartija. Živeći u izolaciji, Holms odlučuje da svoju tajnu poveri svom bratu Majkroftu, kog poziva u Pariz. Nakon večere i šetnje gradom, dvojica braće odlaze do Holmsove kuće gde zatiču beživotno telo njegove gazdarice. Pošto i sámi bivaju napadnuti, Šerlok i Majkroft ubrzo shvataju da imaju posla ni manje ni više nego sa grupicom vampira. Dvojicu uspevaju da eliminišu, a treći, pre nego što uspeva da pobegne, nagoveštava Holmsu da njihov vođa želi da razgovara sa njim. U danima koji slede, Šerlok Holms ponovo dolazi u sukob sa vampirima sledeći ženu (vampiricu), koja neodoljivo podseća na Ajrin Adler koja je već dve godine unazad mrtva. Šerlok saznaje da su vampiri sklopili tajni dogovor sa kraljicom Viktorijom i da stopljeni sa ljudima neprimetno žive u Londonu. Međutim, jedan od njih je zaražen izvesnim virusom i odmetnut od grupe; on napada poznate ličnosti Londona. Ne mogavši da mu uđu u trag i stanu na kraj, vampiri u pomoć pozivaju čuvenog detektiva, kako bi i sámi izbegli odmazdu besne kraljice. Iako nerado prihvata ovaj zadatak, pošto vampiri zaprete životima doktora Votsona i njegove verenice, Šerlok Holms kreće u potragu za odbeglim vampirom. Nakon, po njega gotovo fatalnog, prvog susreta, Holms nastavlja potragu i saznaje da on i odbegli vampir Kan (Chanes) zapravo imaju zajedničku prošlost. A onda priča kreće drugim tokom...

Iako dobrim delom linearna i na trenutke naivna, Kordirijeova priča ipak ima dobrih momenata i što je najbitnije, Šerlok Holms ostaje - Šerlok Holms! Kordirije se drži starih, oprobanih recepata kada su priče o vampirima u pitanju i tek na momente ima manje ili više uspešne out-of-the-box izlete. Oživljavajući popularnog junaka u neobičnim okvirima, autor scenarija takođe odbacuje neke klišee i priči daje nekonvencionalan kraj. Završetak ove storije nudi drugačije lice i naličje vampira u odnosu na tradicionalno shvatanje strašnih krvopija bez duše. Uprkos nezahvalnom zadatku, Kordirije uspeva da napravi jednu solidnu avanturu kojom mogu biti zadovoljni i ljubitelji priča o vampirima i ljubitelji Šerloka Holmsa. A pre svih, ljubitelji stripa.

Vladimir Krstić Laci nas svojim preciznim crtežom i neverovatnim osećajem za detalje uvodi u gotsku atmosferu Pariza i Londona 19. veka. Osećajući se neverovatno komforno u ovakvom ambijentu, Laci nas vodi kroz ulice koje su prljave, mračne, maglovite, a sokaci i dokovi - gotski zlokobni. Likovi su izražajni, akcione scene impresivne, scene zločina precizne i dobro dokumentovane, kadriranje u savršenom skladu sa pričom i atmosferom. Zanimljivo je to što je Laci lik Šerloka Holmsa radio prema liku svog oca.

Žan Sebastijan Rozbah (Jean-Sebastien Rossbach) je uradio naslovnice za oba albuma. Iako naslovnica drugog albuma deluje sasvim solidno, naslovna strana prvog dela je prilično loše izvedena. Rozbah je iskoristio motiv iz centralne epizode priče, ali je pored vrlo loše perspektive, u pokušaju da ne kopira Lacija i Šerloku dâ svoju crtu, zapravo suviše bio inspirisan likom glumca Majkla Kejna.

Aksel Gonsalbo (Axel Gonzalbo) je svojim bojama korektno ispratio crtež i atmosferu priče, mada je u nekim kadrovima ugušio Lacijeve ideje. Ipak, oni koji nisu videli originalne crno-bele table, te detalje neće primetiti.

Za objavljivanje ovog stripa interesovanje su već pokazali Holanđani, a za nas, koji sa francuskim jezikom „nismo na ti", dobra je vest da je izdavačka prava otkupila i hrvatska izdavačka kuća „Libellus", pa ćemo uskoro moći u potpunosti da uživamo u ovoj priči. Gotovo odmah po objavljivanju drugog albuma, „Solej" je naručio još dva nastavka i na njima se već radi. Verujem da nećemo dugo čekati ni na nastavak filma Šerlok Holms o kome se već uveliko priča.

Alister Kuk beše rekao das u tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!

Čerčil i Hitler polako padaju u zaborav. Budućnost Šerloka Holmsa kao da je tek pred nama!

EDIT: Dnevni list DANAS je pre nekoliko dana objavio intervju sa Lacijem Krstićem, upravom povodom ovog stripa. Intervju možete da pročitate ovde.