Međunarodni dan maternjeg jezika – Sviđa mi se ili lajkujem!

“Quot linguas calles, tot homines vales”

21. februar je Međunarodni dan maternjeg jezika, koji se obeležava u svim zemljama članicama UNESKA. Ovaj dan se obeležava u cilju promocije jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma, a služi i kao podsetnik na činjenicu da je potrebno sprečiti nestajanje pojedinih jezika, budući da podaci pokazuju da u svetu godišnje odumre oko 25 različitih jezika. Nizom manifestacija koje prate ovaj dan ljudi se podstiču na očuvanje svoj maternjeg jezika, ali i na učenje i upotrebu više jezika.

Ovaj dan se zvanično obeležava od 1999. godine.  UNESKO je proglasio 21. februar Međunarodnim danom maternjeg jezika, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je svojom rezolucijom to potvrdila, čime je međunarodno priznat Praznik maternjeg jezika koji se slavio u Bangladešu  (bivši Istočni Pakistan) od 1952. godine. Naime, Mohammed Ali Jinnah, guverner Pakistana, proglasio je Urdu jedinim zvaničnim jezikom Zapadnog i Istočnog Pakistana. Narod Istočnog Pakistana (danas Bangladeš), čiji je maternji jezik Bengali, počeo je proteste protiv ove odluke. Proteste su započeli studenti 21. Februara 1952. Tokom protesta, policija je otvorila vatru i ubila nekoliko njih.

Simbol Međunarodnog danna matenjeg jezika čini Shaheed Minar  (spomenik mučenicima) u Daki u Bangladešu. Nakon što je nekoliko puta rušen, ovaj spoenik je dobio svoju konačnu verziju, četiri rama koji predstavljaju četiri nastradala studenta i dupli ram koji predstavlja njihove majke i zemlju.

A kakva je situacija sa maternjim jezikom kod nas? Svakako, pitanje za širu diskusiju. Sve češće bivamo kritikovani da koristimo suviše mnogo tuđica, da kuliramo, lajkujemo, tagujemo, da smo fensi ili in… Opravdano ili ne, tek trebamo imati na umu da je jezik živa stvar, da se menja i evoluira prateći razvoj samog društva, tehnike i tehnologije. Mi ne pričamo kao što pričaju naši roditelji, ali, da li su i oni pričali poput naših dedova i pradedova?

P.S. "Quot linguas calles, tot homines vales / Koliko jezika govoriš, toliko vrediš" 

SLOVIO - univerzalni jezik Slovena!

Raspadom bivše nam države SFRJ, osim šest novih država, dobili smo i šest (diskutabilno) novih jezika. Izuzev slovenačkog i makedonskog jezika, razlike imedju preostala četiri su generalno gledano neznatne (mada, istorijski gledano, kada pogledamo gde smo sada možda se i nismo najbolje razumevali, iako smo pričali jednim jezikom).

Ipak, ono što nas ovde zanima nisu razlike, nego upravo sličnosti izmedju naših (bratskih!) jezika. Ne koliko se ne razumemo, nego koliko možemo da se razumemo, kada pričamo sa hrvatom, crnogorcem, bugarinom, rusom, slovakom, ukrajincem... Zajedničke osobine, sličnosti medju srodnom grupom slovenskih jezika nisu bauk, niti novina, ali je Mark Hučko (Marc Hucko), slovački naučnik i lingvista, klasifikovao te sličnosti na jedan nov način. Naime, on je još sredinom 80-ih osmislio univerzalni, veštački slovenski jezik Slovio!

Slovio danas ima oko 50.000 reči u upotrebi, što je više nego neki prirodni jezici. Naziv Slovio je nastao od praslovenske reči „slovo“ što znači „reč“. Gramatika Slovia je maksimalno uprošćena i dobrim delom  se zasniva na gramatici Esperanta. Vokabular čine najčešće reči koje su iste ili slične na većem broju slovenskih jezika. Ako je suditi po Marku Hučkou, tvorcu ovog jezika, ako znate Slovio, možete se sporazumeti sa oko 400 miliona ljudi u svetu, što je prilično zavidna cifra.

Ideja iza stvaranja ovog jezika je da se olakša medjusobna komunikacija izmedju slovenskih naroda, ali i da se olakša ljudima koji govore neki neslovenski jezik, da učenjem jednog (relativno jednostavnog) jezika mogu da komuniciraju da širim spektrom ljudi.

Slovio ima i svoju azbuku koja sadrži samo osnovna latinska slova, kako bi se izbegla upotreba slova i jezičkih karaktera koji su specifični samo nekim jezicima. Postoji latinična i ćirilična verzija pisma.
•    A a - А а
•    B b - Б б
•    C c - Ц ц
•    Cx cx - Ч ч
•    D d - Д д
•    E e - Е е
•    F f - Ф ф
•    G g - Г г
•    Gx gx - ДЖ дж
•    H h - Х х
•    I i - И и
•    J j - Й й
•    K k - К к
•    L l - Л л
•    M m - М м
•    N n - Н н
•    O o - О о
•    P p - П п
•    R r - Р р
•    S s - С с
•    Sx sx - Ш ш
•    T t - Т т
•    U u - У у
•    V v - В в
•    X x - Кс кс
•    Wx wx - Щ щ
•    Z z - З з
•    Zx zx - Ж ж
Glasovi koji nisu obuhvaćeni ovom azbukom, pišu se posebnim kombinacijama slova:
•    cx - č
•    gx - dž
•    sx - š
•    zx - ž
•    h - h
•    hq - kao "tvrdo" h
•    hx - kao nemačko ch u Bach ili špansko j u Juan
•    wx - šč
•    q - kao meki glas, koji omekšava prethodni suglasni
•    x – ks
To praktično znači da se Slovio može pisati/kucati na svakoj tastaturi.

Brojevi na jeziku Slovio glase:
Broj:      0       1     2      3        4       5       6      7      8     9      10       20           30    100    1000
Slovio:  нул  дин два три  чтир пиат шес  сием  вос  дев   дес   двадес  тридес   сто    тисич

Evo primera kako to u praksi izgleda, pa oprobajte sebe.

Latinica:
Slovio es novju mezxunarodju jazika ktor razumijut cxtirsto milion ludis na celoju zemla. Ucxijte Slovio tper!

Ћирилица:
Словио ес новйу межународйу йазика ктор разумийут чтирсто милион лудис на целойу земла. Учийте Словио тпер!

Proverite šta ste razumeli u prevodu na srpski:
Slovio je novi medjunarodni jezik kojeg razume četiristotina miliona ljudi na celoj zemlji. Učite Slovio sada!

Ostale detalje i informacije o ovom jeziku možete videti na zvaničnom sajtu!