Naopaka imena srpskih političara!

Zašto se Dačić zove Ivica, kad je sav okrugao – napisa onomad na svom FB profilu moj prijatelj aforističar! A onda je tok misli krenuo sam!

Zašto se Milošević zvao Slobodan, ako niko nije bio zaista Slobodan?

Zašto je Jovan Krkobabić, kada je deda, a ne baba?

Zašto je Jovanović Čeda, kada nikome nije čedan?

Zašto je Dinkić Mlađan, kada i nije više tako mlad?

Zašto je Dragan Marković Palma, kad ne da nema lišće, nego nema ni kosu?

Zašto je Drašković Vuk, kada je kao lisica?

Zašto je Tadić Boris, ako je izgubio iako se borio?

Zašto je Toma Nikolić, kada je sada neko, a ne niko?

Koštunica doduše jeste koštunjav, ali je ne obavešten o tome!

...
Ako i vama krene tok misli, slobodno nastavite listu!

P.S. Nije ni čudo što nam je u zemlji sve naopako!!!

Izborni aforizmi Dalibora Đorđevića

*
Baba prati politiku, da vidi hoće li
Toma i Boris na kraju da se uzmu!

*
Počinjem da se zadužujem.
Dosta sam nedužan stradao!

*
Došlo je do smene
na mestu kapetana Titanika.

*
Posle skraćivanja
- nema kajanja!

*
Loše ste čuli onomad, poziv je glasio:
TADIĆU - POVEDI, NIKOLIĆU - POBEDI!

*
Boris: 'oće kaki - neće kaki!
DS izglasao - KAKI!

*
Kako god da glasaš
Tadić ti je otpozadi!

*
Hoće li Ivica da trgne:
''Ko bi rek'o čuda da se dese, da Nikolić pobedu odnese!''

*
Je l' ovo znači da ''Bolji život''
više neće biti repriziran?

*
Boris je pravi dijamant.
U sve se meša!

*
Boris Tadic u izbornoj noći: Neću biti premijer!
Boris Tadic danas: Biću premijer!
Boris Tadic je juče govorio jedno, danas drugo, a sutra?
Opasno je kockati se evropskom budućnošću Srbije!

*
Kad se najmanje nadate,
najčešće se baš tad
- ništa ne desi!

*
A da mi na kraju ipak čujemo ono:
3,2,1... TOMO, BORISE, NAPUSTITE KUĆU
VELIKOG MIŠKOVIĆA!!!

*
Sve što je lepo ima kraj.
Znači, zato ovo naše nema kraj!

*
Uostalom, sad su svi vlast u ovoj zemlji!
Ko mene šta pita? Ja sam samo ubogi aforističar
što valove broji niz pučinu...

*
Ko se slaže sa mnom neka digne ruku.
Ko se ne slaže - neka digne obe!

Još aforizama Dalibora Đorđevića možete videti ovde i ovde,

a nove možete pratiti na njegovom twiter nalogu Bushman Ba @Dalibororevi

Dobre i loše odluke: između Izbora i Titanika!

U jeku predizborne kampanje, jedina priča koja je uspela da osvoji bar deo medijskog prostora je priča o stogodišnjici potonuća Titanika! I jedna i druga priča govore nam o bitnim odlukama u životu!

Izborna kampanja nam je donela ista, stara lica, iste, stare priče, neka nova obećanja, neke nove lažne omehe sa bilborda i plakata, prljavu anti-kampanju... 

Titanik nam je doneo ista, stara pitanja, iste, stare činjenice, stare filmove u novom, 3D ruhu, neke nove serije, dokumentarce i malo poznate činjenice...

Kada su putnici Titanika kupovali karte za istorijsku plovidbu, činilo se da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme je pokazalo da nisu bili u pravu!

izgled originalne karte za Titanik

Kada budemo glasali za svoje predstavnike i kandidate, činimo to zato što verujemo da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme će pokazati da li smo u pravu!

izgled karte kojom odlučujemo u kom pravcu

će ploviti naš brod

Ipak, sledećih nekoliko priča nam ilustruju tezu da krajnja odluka možda, ipak, nije na nama!

Press-ov Nedeljnik je preneo priču o srpskom emigrantu Stojanu Španoviću, koji je trebao da bude na listi putnika, ali se prethodne noći zapio sa drugovima u kafani i propustio ukrcavanje u Sautemptonu. Iako je alkohol mnogima upropastio život, njemu je definitivno spasio! Stojan je kasnije otplovio u Ameriku, gde je radio kao železnički radnik i doživeo duboku starost!

Pre nego je Titanik potonuo, samo osam putnika se prethodno iskrcalo u lukama u kojima je pristajao. Jedan od njih je bio i Fransis Braun (Francis Browne), jezuitski sveštenik, kasnije poznat kao otac Braun. Zahvaljujući njemu i njegovom fotoaparatu, sačuvano je oko 1000 originalnih fotografija sa i oko Titanika. Otac Braun je Titanikom plovio na prvom kraku njegovog putovanja, od Sautemptona do Kvinstauna u Irskoj. Iako je hteo da plovi do Njujorka na poziv bogate porodice kojoj se pridružio, na naređenje svog pretpostavljenog koje je stiglo telegramom, Braun se iskrcao, ponevši sa sobom svoje fotografije slikane između 10. i  12. aprila. 

Među njima je bila i jedina slika telegrafske sobe (tzv. Markonijeve sobe) na brodu, koja je kasnije poslužila Kameronu kao model za njegovu filmsku rekonstrukciju plovidbe.

U Kameronovom filmu postoji i jedna (nevina) scena dečaka koji na palubi sa ocem baca čigru.

Zasluga za ovaj detalj takođe pripada ocu Braunu i njegovoj fotografiji. 

izvor: Iconic photos

Dečak na ovoj slici je šestogodišnji Robert Daglas Speden. Ovaj dečak i njegov otac Frederik su imali sreće da budu među preživelim putnicima Titanika. Ipak, sreća ih nije dugo poslužila. Roberta je pregazio auto samo šest meseci nakon brodoloma, a njegov otac se udavio u porodičnom bazenu koju godinu kasnije!

Kako je Titanik, kao i svi veliki brodovi tog vremena smatran „nepotopivim“, prve vesti koje su novine prenele bile su da je brod udario u santu leda, ali da nema žrtava. The New York Times je bio među prvima koji je objavio šokantnu vest o velikom broju žrtava ovog brodoloma. 

Slika prikazuje tada petnaestogodišnjeg Neda Parfeta, koji je 15.aprila 1912. na ulici prodavao večernje izdanje novina, sa prvim vestima o velikoj tragediji, ne slutivši o godinama koje dolaze. Samo dve godine kasnije, svet je zadesila mnogo veća tragedija – počeo je Prvi svetski rat. Kako je bio suviše mlad na početku rata, Ned se za vojsku prijavio 1916.godine. Poginuo je samo par nedelja pred kraj rata!

Ponekad su naši izbori dobri, ponekad su loši! Ponekad su svesni, ponekad ne. Ponekad, ipak, ne zavise od nas! U svakom slučaju, o IZBORIMA uvek treba razmisliti!

ACTA- kraj interneta kakvog znamo?

Da li se bliži kraj interneta kakvog znamo? Ovo pitanje se sve češće nameće u diskusijama koje prate potpisivanje sporazuma ACTA, kao i kontra pokreta ANTI ACTA!

Šta je onda ACTA? 

ACTA ili "The Anti-Counterfeiting Trade Agreement" (trgovinski sporazum protiv krivotvorenja) je, maker zvanično, multilateralni sporazum koji predlaže međunarodne standarde za zaštitu intelektualne svojine. Ovaj sporazum su za sada potpisale 22 zemlje članice EU, pridružujući se tako Australiji, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji, Maroku, Novom Zelandu, Singapuru i SAD-u, a koje su ACTA-u prihvatile još prošle jeseni. Za očekivati je da će se ovoj inicijativi uskoro pridružiti još neke zemlje EU. Potpisnici tvrde da je cilj ACTA da poboljša mehanizme protiv kršenja autorskih prava korisnika, te su stoga dali zeleno svetlo izglasavanju ove inicijative u evropskom Parlamentu, što bi moglo da se desi tokom juna.

Ipak, ovaj sporazum je izazvao dosta kontroverzi širom sveta, kako zbog svog sadržaja, tako i zbog načina na koji je donešen. Brojni aktivisti i protivnici ove inicijative ističu da se, iako je ACTA predstavljena kao trgovinski dogovor među državama, radi o potpuno novom i izuzetno opasnom copyright zakonu. Oni smatraju da ACTA krši slobodu na internetu, te da zbog velikih ovlaštenja koje bi imali istražni organi i policija, narušava i slobodu i privatnost pojedinca. 

ACTA je u nekim segmentima čak i gora od inicijativa SOPA i PIPA, koje su odložene najvećim online protestima u istoriji. Uz sve to, ACTA je donešena u okolnostima koje su obavijene velom tajne, a u tom su donošenju učestvovale korporacije i organizacije koje bi od njega imale direktnu korist.

Među najglasnijim protivnicima donošenja ovog sporazuma je grupa Anonymous, koja je organizovala seriju protesta i hakerskih napada na sajtove nekih institucija.

Njihova poruka je „Informište se i delujte, jer uskoro će biti prekasno“, zato što malo ljudi zapravo shvata što je tačno ACTA i kakvu opasnost taj sporazum predstavlja. ACTA  je osmišljena tako da bude prilično nejasna i dogovorena u tajnosti upravo da građani ne bi shvatili da je osmišljena sa ciljem eliminacije osnovnih ljudskih prava.

  

„Pravi cilj ACTA-e je da uništi internet kakvog ga poznajemo i da vam oduzme vašu slobodu„, poručuju Anonymous-i. ACTA je na neki način internetski „killswitch„. Prekidač za gašenje, odnosno cenzuru World Wide Web-a. 

Cilj ACTA-e je da se zaustavi „širokopojasna distribucija“.  Ovaj sporazum predviđa novčane i zatvorske kazne za sve koji se upuštaju u piratske delatnosti, kao i za one koji im u tome pomažu. Posebno je problematičan Član 27. ovog sporazuma, u kome stoji da će se sankcionisati svaka širokopojasna distribucija („widespread distribution“) proizvoda zaštićenog autorskim pravima. 

Za slobodu interneta posebno je bitan i Članak 8. ACTA-e, koji državi daje ovlašćenja za sprovođenje censure, eliminisanja internet stranica koje krše autorska prava. Vlasnici takvih stranica ujedno će morati platiti odštetu onima čiji su copyright prekršili. Međutim, ACTA ne definiše visinu odšteta, već ostavlja nadležnoj pravosudnoj instituciji na procenu kolika je šteta počinjena.

Deo dokumenata koji su korićeni prilikom sastavljanja ACTA-e, tvrde Anonymous-i, „nabavili“ su ljudi iz WikiLeaks-a. 

ZDNEt navodi da je njegova konačna verzrija mnogo drugačija od osnovnog predloga, prema kojem bi se korisnicima koji dijele fajlove putem interneta zabranilo njegovo korišćenje, kao i da bi upotreba kamera na mobilnim telefonima u bioskopima bila kriminalizovana.

Da ne bi ste pomislili das u ovo stavovi paranoika, možda je i dokaz što su protiv ovog sporazuma i pojedini političari, poput Kadera Arifa, francuskog člana u Evropskom parlamentu, koji je komentarisao kako je čitav proces koji je doveo do potpisivanja ovog sporazuma smešan i da u njemu više ne želi da učestvuje. Prema njegovim navodima, od početka pregovora, proces nije bio transparentan, u njemu nisu učestvovale društvene organizacije i njegovo je potpisivanje stalno odlagano bez ikakvih objašnjenja.

Dan pre potpisivanja sporazuma, u više gradova u Poljskoj su izbili neredi, zbog odluke vlade te zemlje da pristupi potpisivanju. Oko 15.000 protestanata se okupilo u Krakovu, a demonstracije su se ubrzo pretvorile u nasilne, pa su  demonstranti bacali flaše i kamenje na policiju, oštećeno je više automobila, blokiran je saobraćaj, čak je jedan policijac povređen. 

Nakon potpisivanja porazuma, oborene su i stranice Evropskog parlamenta. Ova hakerska mreža napala je i sajtove u Sloveniji, a napad je pratio ANTI ACTA proteste u Mariboru.

Da li će ACTA biti usvojena u Evropskom Parlamentu, zavisiće od mnogo faktora. Jedan od faktora je i svako od nas. Na netu postoje peticije koje se potpisuju protiv donošenja ovog sporazuma, pa sami procenite da li se bliži kraj sveta (internet) kakvog znamo!!! 

Hoćemo (li) Šešelja!?

U poslednje vreme po novinama i internetu stalno nailazim na priče o (pre)agresivnoj i neprimerenoj (predizbonoj) kampanji političkih stranaka. A da li smo mi ikada bili u nečemu umereni, da li smo racionalno donosili odluke i zaključke, da li smo prozreli ono što je tik ispod površine priča koje nam se pričaju?! Da li nam je lakše da verujemo u ideale, lažne idole i prazne priče, nego da mućnemo svojom glavom?!

Posvećenost i upornost su vrline. Ali samo dok su u granicama normalnog, u granicama razuma. Nakon toga prelaze u fanatizam!

Idem jednim lokalnim putem ovih dana, kad na svakom koraku, na gotovo svakoj ravnijoj površini oblepljeni posteri „Hoćemo Šešelja! Nećemo Evropu“. OK, možda Evropa i nije za nas, definitivno ni mi nismo (spremni) za Evropu. Ali Šešelj...posle toliko godina, posle svega...

Gledajući sve one lepljene plakate, zapitao sam se „Hoćemo li Šešelja, zaista?“ 

Gledajući sve one lepljene plakate, simbolika lepljenja mi je sama nudila odgovore!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što godinama krije svoje lice!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što gledajući njega vidimo samo naličje!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što je sve oko njega rdjavo!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što i dalje čekamo na propaloj stanici ksenofobije,

 propuštajući svaki autobus koji ide u budućnost!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što želimo da nam sela budu ovakva!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što želimo da nam kuće ostanu ovakve!

Hoćemo (li) Šešelja?

Da bi Toma (i drugi „izdajnici“) visili na banderi!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što fanatizam u lepljenju plakata (na vrhu tunela) ne samo da narušava prirodnu lepotu, 

već narušava i zdrav razum!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što ne znamo šta bismo drugo (sa sobom)

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što ne znamo ni šta bismo sa njim!

P.S. Hoćemo (li) Šešelja?

Neko je na jednom beogradskom bilbordu dao odgovor!

Aforizmi Dalibora Đorđevića (2)!

Krenuli smo s mrtve tačke.
Sada smo na mrtve tri tačke...

*
Ovde više neće biti rata.
Nismo kreditno sposobni.

*
Nije kome je rečeno,
već kome je glasano.

*
Dajte mi polugu
i pokrenuću vam bubrege.

*
Država - to nisam ja.

*
Koliko po poslednjem popisu
u Srbiji ima mrtvih duša?

*
Svi kidaju odavde.
Kida se gde je tanko.

*
Samo što bliže vlasti
i - boli te dupe!

*
Žmurimo jer se sve svršava
pred našim očima.

*
Skroz su nas iscedili.
Ne možemo ni
pod prozor da im pljunemo.

*
Niko od palanačkih filozofa
nije čitao ''Filozofiju palanke.''

*
E, stradasmo!
Estrada smo!

*
Naš političar voli ćevap
više nego 'leba da jede!

*
Kad je stigla do Srbije,
Evropa je otišla dođavola.

*
U smak sveta veruju samo optimisti.

*
Ne možemo među uređene evropske zemlje
jer smo uneređena zemlja.

*
Mali piške u pesku.
Odrasli zabijaju glavu u pesak.

*
Živimo mnogo bolje nego u istom periodu lane.
Lanetu je lovac upucao majku.

*
U Evropi se igra fer.
Ovde se igra Lucifer.

*
Vladimir i Estragon
ovde čekaju Evropu.

*
Evropa će biti naš dom.
Popravni dom.

*
Ne mogu da nas ubiju u pojam
jer nemamo pojma.

*
Mi ne držimo do sebe.
Mi držimo u sebi.

*
Zašto je uvedena demokratija?
Da se pitaju budale!

*
Prezirem ''Bolji život'', ''Srećne ljude'' i ''Srpski film''.
Previše ulepšavaju našu stvarnost.

*
Grupa TNT:
Broj 1 - Dobrica Ćosić
Alan Ford - Boris Tadić
Bob Rock - Božidar Đelić
Cvećarnica - Narodna skupština
Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena - sva ministarstva u Vladi
Šef - Mirko Cvetković
Jeremija - Jovan Krkobabić
Sir Oliver - Mlađan Dinkić
Grunf - Milutin Mrkonjić
Superhik - Velja Ilić
Brok - Ivica Dačić
Gradski oci - Dragan Marković Palma (jer je debeo kao sva trojica zajedno!)
Trgovac Bing - Miroslav Mišković
Veliki Cezar - Vladimir Putin
Morgana - Ceca
Arsen Lupiga - Aleksandar Vučić
Gumiflex - Tomislav Nikolić
Klodovik - Srđan Šaper
Sigmund Listić - svi poštari u Srbiji
Baksuzni samoubica - srpski glasači

*
Ustvari, mi smo
u onoj stvari.

P.S. Autor ovih sjajnih aforizama je moj prijatelj Dalibor Đorđević, profesor srpskog jezika i književnosti iz Babušnice. Sa njegovim aforizmima i tekstovima ste već imali prilike da se upoznate na Paradoksiji. A tako će i biti, makar dok on konačno ne odluči da pokrene svoj blog ;-)

Lajanje na (zdrav) mozak!!!

Pomislite za trenutak na MESEC!

Uvek je tu, ali ga često ne vidimo, jer bude zaklonjen oblacima, ili jednostavno mi naše poglede, zajedno sa planetom okrenemo na drugu stranu! Ponekad vidimo tek njegove obrise, senke. Kada je pun, u punom sjaju, izgleda tako lepo, tako moćno, misteriozno, tu je, pred našim očima, a ipak nam je tako nedokučiv. Tako jednostavan, a tako impresivan! Usamljen u moru tmine, još je lepši i blistaviji! Kada ga nema, ovlada potpuni mrak, jednoličje, praznina! Mnogi sežu ka njemu, a retko ga ko i dohvati! Neki veruju da su ljudi tamo stigli, da su dotakli njegovu tajanstvenost, napravili prve korake po njegovoj naboranoj površini. Drugi, pak, veruju da su to prazne priče! Večita inspiracija pesnicima, slikarima i naučnicima! Ponekad je jednostavnije pretvarati se da ne postoji! Ali, on je uvek tu, sa nama i u nama!

Mnogo je vukova koji zavijaju na njega, rasipajući svoju moć u prazninu. Mesec ih se ne plaši, on jedino treperi ogledan u njihovom oku! Svesni njegove moći, vukovi se često penju na najviše vrhove i podižu glave i njuške ne bi li mu bili što bliže, dozivaju ga, nude mu se! Lakše im je da love kad ga nema, ali znaju da bi bez njega i njih progutala noć!

Sada se vratite na početah prethodnih redova, pa umesto Meseca, metaforički pomislite na MOZAK! Pročitajte ih povovo!

***

Ovaj sjajan kolaž/montažu, koji mi je bio inspiracija za post, je negde 80-ih uradio Dušan Gačić, poznati strip crtač i illustrator iz Hrvatske, prelepivši sliku mozga preko ilustracije iz jednog časopisa (verovatno Nedeljnog Vjesnika) i nedavno je postavio na svoj blog.

Slučajno ili ne, metafora postaje još jača kada saznamo da je kolaž nazvan Balkan! (Treba li tekst pročitati još jednom?)

Aforizmi - Dalibora Đorđevića

Termin "aforizam" vodi poreklo od grčke reči “aphorismos”, a u svetu je postao poznat po zbirci kratkih medicinskih saveta pod naslovom AFORIZMI (Aphorismoi) antičkog lekara Hipokrata. Dok je jezičko poreklo aforizma nesporno, autorsko je pod znakom pitanja.  Pomenuta zbirka je sadržala četiri stotine jezgrovitih medicinskih uputstava, grupisanih u sedam oblasti već tada široke nauke o zdravlju. Ova zbirka je i danas sačuvana, zahvaljujući Aleksandrijskoj biblioteci.

Iako se antičko i današnje poimanje aforizma u mnogo čemu razlikuju, duh aforizma je ostao isti. Poznata uvodna rečenica Hipokratovih “Aforizama” sjajno oslikava ovu ideju:

- Ars longa, vita brevis (u malom tekstu velika snaga)

Iako je teško definisati šta je zapravo aforizam, on se svakako uglavnom bazira na paradoksima života, pa je i logično da svoje mesto nadje na stranicama Paradoksije. Reakcija na ljudsku glupost, na bezumlje, kritika sve ga postojećeg, izreka ili konstatacija, zapisana mudrost, ogledalo duha naroda i društva, obična pošalica,...? Možda sve to po malo!

Pročitajte aforizme mog prijatelja Dalibora Djordjevića i u njima pronadjite svoju definiciju!

Mislim, dakle postojim.

Dakle, ne postojim.

*

Selo gori,

a baba na fejsu.

*

Zapad je najbolja odbrana.

*

Tajkuni me, tajruži me, majko!

*

Postigli smo nacionalno pomirenje.

Pomirili smo se sa sudbinom.

*

Srbija je zemlja slobodnih ljudi.

Niko se ne ženi.

*

Hoćemo da uđemo u EU,

al' da nam ne uđe EU.

*

Srpska verzija:

Kama juče. Kama sutra.

*

Sablja je naš poslednji oštar predmet.

Ali smo ga skroz utupili.

*

Reforma srpske gramatike:

ukinuli smo futur, radimo i na prezentu...

*

SR BIA

*

Ra-ra-ras-Putin!

*

Apri-li-li-Libija!

*

Delta je alfa i omega.

*

Tresla se gora

rodio se Mišković.

*

Ovde je nekad bila sirotinjska četvrt.

Sad su sirotinjske tri četvrtine.

*

Nekada: NIS - vene ove zemlje.

Sada: NIS - vene ova zemlja.

*

Radioaktivnost - uskoro jedina aktivnost na Zemlji.

*

Zemlja je jedina lopta 

koju kad šutneš 

daješ samo autogolove.

*

Ako sutra ukinu Danas 

juče će nam biti bolje.

*

Predstava je završena.

Samo se zavesa zaglavila.

*

Sreća nam se smeši.

I plezi.

*

Ovo što nam se dešava je - propast.

Bar se nešto dešava...

*

Najpametniji nisu na vlasti.

Zato što su glupi.

*

Spremni smo za kupališnu sezonu.

Goli smo i bosi.

*

Aforizam je odbrambeni mehanizam mozga.

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma! (2)

13. Mart

1946. pripadnici službe Državne bezbednosti uhapsili su generala Dražu Mihailovića. „Đeneral“ je osudjen na smrt zbog izdaje i pogubljen je jula iste godine. Danas se još uvek traga za njegovim grobom. Traga se za istinom, da li je Draža bio izdajica ili heroj, kvisling ili patriota. Tragamo za prošlošću, da vidimo gde smo bili,  i tragamo za budućnošću, da vidimo kuda ćemo. Ipak, najgore je što ne znamo ni gde smo!

14. Mart

2002. prestala je da postoji Jugoslavija. Ideja, vizija, koncept ili samo eksperiment trajao je 83 godine. Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, formirana nepunih godinu dana kasnije nije potrajala ni toliko meseci! Sve mi se čini da smo ostali bez ideja, vizija i koncepta. Pretvorili smo se u jedan veliki eksperiment. Zapravo, pretvorili su nas – u zamorčiće!

2006. na takmičenju za Pesmu Evrovizije nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore. Kada smo počeli da se prepucavamo oko glupog takmičenja i još glupljih pesama, bilo je jasno „kud plovi ovaj brod“.  Bilo je još jasnije da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“!

15. Mart

1883. Beograd je dobio prvu „telefonsku stanicu“, samo sedam godina nakon što je izumljen telefon. Danas teško da se možemo setiti kako se živelo pre mobilnih telefona, a kamo li da možemoo zamisliti kako je bilo pre telefona uopšte!

1927. Osnovana je Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj. Danas, naše eskadrile su popunjene avionima koji su stari kao i zmajevi iz bajki! A često i bljuju vatru. Tamo gde ne treba!

16. Mart

2006. Beograd je proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope“ u takmičenju Financial Times-a. Kakav fleš j-bote!!!

17. Mart

2004. Nakon što su se u Ibru udavila dva dečaka albanske nacionalnosti, na Kosovu su izbile masovne demonstracije Albanaca, koje su prerasle u dvodnevno nasilje. Bilans: 19 mrtvih, oko 900 povredjenih, 800 uništenih kuća, 29 zapaljenih crkava i manastira. Talas besa zahvatio je i gradjane u nekim gradovima u Srbiji. Pucali su prozori McDonalds-a, a u Beogradu i Nišu su zapaljene džamije! Koliko je samo malo potrebno da oslobodimo zver u sebi!

18. Mart

1948. Sovjeti su iz Jugoslavije opozvali svoje vojne stručnjake. Sledećeg dana i civilne. Bilo je već jasno da se mišljenja Staljina i Tita već uveliko razilaze!

1999., pola veka nakon Titovog istorijskog „Ne!“, bilo je jasno da se razilaze i mišljenja Kosovskih Albanaca i Srba. U Rambujeu kraj Pariza jedni su potpisali mirovni sporazum, a drugi nisu. Šest dana kasnije počeli smo da se navikavamo na zvuke sirena za vazdušnu opasnost. Od zvukova koji nas makar podsete na to, i danas se ježi koža!

20. Mart

1913. izvidjajući turske položaje oko opkoljenog Skadra, poginuo je pilot narednik Mihajlo Petrović. Petrović je poginuo nakon što ga je snažan termički udar izbacio iz aviona. Bizarno sa današnje tačke gledišta! Narednik Petrović je bio prva žrtva u srpskom vazduhoplovstvu, i jedan od prvih pilota u svetu koji je poginuo na borbenom zadatku, iako ne od strane neprijatelja. Naše vazduhoplovstvo je u decenijama koje su sledile pretrpelo još mnogo žrtava i imalo mnogo heroja. Danas, na sreću, nesreće se dogadjaju veoma retko. Možda i zato što naši piloti veoma retko i lete. Možda zato što i nemaju na čemu!

1997.  bio je poslednji dan 119-todnevnog Studentskog protesta koji je počeo zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Šetnjom centrom Beograda, studenti su proslavili ispunjenje poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta-prorektora. Studenti su bili u pravu! To je zaključio još Tito!

nastaviće se...

Prvi deo: Na današnji dan, ili kakva nam je martovska karma!

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma!

Ne, ovo nije jedna od onih priča „Dogodilo se na današnji dan!“ Ovo je samo jedno glasno razmišljanje o tome šta nam se sve značajno dogadjalo kroz istoriju baš u mesecu Martu! A toga je zaista bilo!

Hteo sam pre neki dan da napišem nešto povodom 100 godina od obeležavanja 8. Marta. Nisam stigao! Onda rekoh, hajde napisaću nešto povodom 9. Marta. Nisam stigao! A onda mi kroz glavu prodje 11. Mart, pa 12. Mart, pa 17-ti, pa 24-ti, pa 27-ti.,... Pomislio sam, čoveče, koliko toga samo na prvu loptu! Prokopao sam malo po netu i video da se lista zaista ima čime dopuniti! Dakle, evo kako nam je Mart krojio sudbine!

1.Mart

1878. je završen Drugi srpsko-turski rat. Nakon poraza u Prvom, Srbija je ovog puta izvojevala pobedu, dobila četiri nova okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom Kongresu.  Ako se po 1.Martu Mart poznaje, reklo bi se da nam je krenulo!

1919. se u Beogradu sastao prvi jugoslovenski parlament, privremeno narodno predstavništvo Kraljevine SHS u kojem je bilo 296 poslanika. U odnosu na tad, danas u parlamentu sede njih 250. Valjda nećemo morati da čekamo narednih 90 godina da se njihov broj smanji za još koju deseticu!

1992. Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu izglasali otcepljenje od Jugoslavije. Možda je ipak ovaj 1. Mart bio jutro po kome se Mart poznaje!

2. Mart

1988. tada (samo) predsednik SKS, Slobodan Milošević je u obraćanju Srbima sa Kosova ispred zgrade skupštine SFRJ najavio hapšenje albanskih lidera na Kosovu. Desetak godina kasnije i dalje je bilo hapšenja istih. Uz hapšenje, Mart nam je doneo i po koju bombu. Par godina nakon toga, uhapšen je i sam Milošević. Još koju godinu kasnije, Miloševića je posetio „Kosač“. Gle čuda, u Martu!

4. Mart

2000. SAD su ponudile 5.000.000 $ za informacije koje mogu pomoći u hapšenju S. Miloševića, R. Karadžića i R. Mladića! Prva dvojica su sada već precrtani tiketi. Mladić je još uvek Bingo plus!

2002. Ibrahim Rugova postaje prvi predsednik Kosova i Metohije pod medjunarodnom upravom.

2004. Na Svetoj gori je izbio veliki požar. Izgorelo je dve trećine kompleksa manastira Hilandar. Tu je već bilo jasno da je Mart mesec kad nam je često gorelo pod nogama!

6. Mart

1882. Knez Milan Obrenović proglašava Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem. Danas je Srbija sve manja, a kraljeva je sve više. Prestolonaslednik (pitam se samo čega?) jedva da zna svoj jezik!

1949. Radio Beograd prvi put je emitovao legendarnu humorističku emisiju „Veselo veče“! Veselo, veselo...

7. Mart

1945. tek juče formirana Kraljevina (bar na našoj listi) više nije „in“. Kraljevska Vlada dala je ostavku, a Tito je formirao novu Jugoslovensku vladu. Prvi potpredsednik bio je Milan Grol, a ministar inostranih poslova Ivan Šubašić.

1846. u Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Spsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Vek i po kasnije, i dalje se ne možemo pohvaliti da smo „načitana“ nacija!

8. Mart

1910. u Kopnehagenu je održana Druga konferencija žena-socijalista, na inicijativu Klare Cetkin, nemačke revolucionarke. U znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. Marta 1909, ustanovljen je praznik, Dan žena. U Srbiji se ovaj praznik obeležava od 1914.

9. Mart

1991. u Beogradu su održane prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića. Vuk Drašković je doživeo kulminaciju svoje političke karijere. Demonstrante je grubom silom rasterala policija, a zatim je došla i vojska sa tenkovima. U protestima su poginuli jedan policajac i jedan demonstrant. Već sutradan su započele studentske demonstracije poznate kao „Plišana revolucija“ Gledano iz današnje perspektive, sve naše revolucije bile su plišane.

11. Mart

1981. Studentske demonstracije, ali kosmetskih Albanaca izbile su u Prištini. Talas demonstracije pod parolom „Kosovo republika“ ubrzo se proširio na ceo Kosmet. Kosmetski Albanci su tada prvi put masovno podržali ideju nezavisnog Kosova. Gledano iz današnje perspektive, reklo bi se da se upornost isplati. Kosovo će definitivno biti najpominjanija reč u ovom „martovskom“ tekstu!

1991. jugoslovenska teniserka Monika Seleš se prvi put popela na prvo mesto WTA liste. Danas, Monika više nije jugoslovenka, ne samo zato što te Jugoslavije i nema. Ipak, tenis je nikad aktuelniji. Na tome trebamo zahvaliti Noletu, Troickom, Tipsi, Jeleni, Ani i ostalima.

2006. Više puta pominjani Milošević preminuo je u 64. Godini života u zatvorskoj ćeliji u Sheveningenu. Čovek koji je na svoj način obeležio jednu epohu, obeležio naše živote, završio je daleko od onoga čemu je stremio. Repovi tekovine njegove vladavine i dalje su nam obmotani oko vratova!

12. Mart

2003. kupio sam svoj prvi Pentium 4. Kada sam sa kutijom došao kući, nešto pre 13h, već se uveliko pričalo o tome da je izvršen atentat na premijera Srbije Zorana Djindjića. Par sati kasnije javljeno je da je Premijer podlegao povredama. Neverica i muk su zavladali Srbijom. Policijska akcija „Sablja“ je krenula sa sečom kriminala. Nažalost, suviše kasno! Srbija je već bila sasečena! I dalje se nadam, ne u korenu!

(nastaviće se...)

Kompjuter: Luksuz ili potreba?

Da li je kompjuter luksuz ili potreba? Banalno i besmisleno pitanje, reći ćete, pogotovu danas, u 21. veku! Pa, sa ovim se neće složiti (neki) ministri, direktori EPS-a i ostale (usijane) Glave koje ne vide dalje od svog nosa (čitaj: džepa), a nama kreiraju sudbinu!

Povodom najave najnovijeg poskupljenja električne energije, mogli smo čuti zaključke mudrih glava kako su izračunali sa poskupljenje neće pogoditi normalnu, prosečnu porodicu, jer je takvoj dovoljno 350 kw mesečno, i da će struja poskupeti samo za one koji se luksuziraju (sa strujom)! Da li je to malo, ili mnogo, ostavljam vama da odlučite (mada nam se isto ’vata!), ali ono što mi je zaparalo uši jeste izjava da se pod normalnom, prosečnom porodicom smatra porodica koja se ne greje na struju, NEMA KOMPJUTER, ni rashladni uredjaj, bojler i mašinu uključuje samo noću, a sijalice pali po potrebi!

Ne zvuči li ovo malo cinično, pogotovu ako ga izgovaraju oni koji se vozikaju službenim kolima, primaju silne dnevnice i bonuse, drže nekakve forume u elitnim hotelima, stalno su u sukobu interesa, ne žele da smanje broj poslanika, ne haju za svoje propuste, stvaraju svoje "kolubare" i šta-sve-ne!? 

Kako ih nije sramota da izjave kako će i sa poskupljenjem cena struje kod nas biti najniža u regionu, daleko od ekonomske, da se pritom ne zapitaju da li su i naše plate ekonomske, i kakve su one u poredjenju sa Hrvatskom, Slovenijom ili Madjarskom!? Verujem da njihove jesu!

Da li je cilj da naša zemlja ima što manje nepismenih gradjana, ili više pametnih glava postavlja više pitanja! Gospodo (Škundrići, Djordjevići i ostali), ovo je 21. vek! Pismenim se odavno ne smatra onaj ko samo zna da se potpiše, nego pismenost podrazumeva i funkcionalnu i informatičku pismenost! U svetu računara i IT tehnologije, reći da je prosek nemati računar samo kazuje kolika je kratkovidost i egocentričnost dotičnih, koliko se brine i kako dugoročno gleda na stanje nacije! Kompjuter danas SVAKAKO nije luksuz, već potreba svakog pojedinca i domaćinstva! Kompjuter je danas prozor u svet! Način da lako i brzo dodjemo do informacija, da informacije razmenimo! Ali, razloge ne moram objašnjavati, pogotovu ne vama koji putem računara čitate ove redove! Možda je poenta da se po potrebi ne pale samo one sijalice u lusterima i lampama, nego i one u našim glavama!

Da li je njihov savet i da se veš pere ručno, poželjno što redje, da se kupamo tek kad dodje leto, pa budemo „morali“, da uveče palimo sveće i gasne lampe...da jednostavno zaboravimo da je došla (i prošla) famozna „2000-ta“ godina, da ovo nije Afrika, da se tamo i Gadafiju klima pod nogama, da ovo nije Kina, gde je zabranjen Google i gde se sve cenzuriše,...

Zašto nikome ne padne na pamet da stimuliše i promoviše energetsku efikasnost, bolju i jeftiniju izolaciju zgrada, grejanje ne po kvadratu, već postignutoj temperaturi,...pa da se tek onda priča o štednji i negrejanju na struju!

Ma idite bre u tri lepe...

P.S. Ovde stajem, jer sam se mnogo iznervirao!

Čekajući sindikate, Vladu, izbore, Šešelja,...Godoa!

Reč „štrajk“ nastala je od engleske reči „strike“ (strajk), što znači „udar“! A ovo je bio (s)udar u sred štrajka! 

-Halo, policija? Da prijavim saobraćajnu nesreću...

-Vidite ako možete sami da se dogovorite, mi štrajkujemo!

*

Talasi vremenskih nepogoda su nas možda zaobišli, ali talasi štrajkova svakako nisu! Dok smo se dobar deo zime u jesenjim jaknicama čudili kako je Evropa okovana snegom i ledom, kako kiše, oluje i poplave haraju nekim delovima sveta, likovali smo našom klimom! Nažalost, retko čime bismo još mogli da likujemo! Tu je naravno Nole, da nas obraduje još ponekom titulom, a ono što nikako ne može da nas obraduje je stanje naše ekonomsko-socijalno-društveno-političke scene!

Case study 1: Nezadovoljstvo narasta k’o kiflice sa kvascem! Led su prvi probili prosvetari (kojima i sam pripadam)! Četiri sindikata su pred Vladu stavila svoje zahteve, a Vlada se čudila njihovom bezobrazluku da u ovako teškom trenutku po državu imaju tako nerealne zahteve! Pa još nismo otplatili Kovačevića, satelit, Kolubaru, još mesecima plaćamo neizabrane sudije, a vi hoćete odmrzavanje plata! Školsko zvono je nekoliko dana zvonilo ranije, u nekim školama nije ni zvonilo. Sindikati su krenuli onako kao ozbiljno, pa kao nisu odustajali. Na kraju su se kao nešto dogovorili, ali ipak kao nisu, znači kraja priče još nema...

Case study 2: Policija je svaki dan zvala škole da vidi ko štrajkuje, a ko ne, pa su onda i oni odlučili da štrajkuju. I to ne za pišljivih 24.5% kao prosvetari, nego lepo brate, za 40%. Taman da sa par meseci kursa imaju platu kao profesori sa fakultetom! Ali, oni neće skroz obustavljati „nastavu“, već će poštovati „minimum rada“. To znači da će problem velikih redova oko pasoša, ličnih karti ili novih (već debelo kritikovanih) registarskih tablica biti rešen! Šalteri neće raditi, pa redova neće ni biti! 

Case study 3: Toma je lepo uvideo situaciju, pa opštenarodno nezadovoljstvo pretočio u miting! Doduše, tu je uvrstio i neke vaskrsle političare koje je istorija izbacila na margine političke scene, ali, pored sitnih, on je još veći! Na dugoročnoj vremenskoj prognozi je video da je za dva meseca doći proleće, pa je za tad zakazao sedenje na stiroporu! Sad mu još preostaje da za to vreme, u Palminom stilu, skolpi dil sa nekom fabrikom stiropora, pa kad se otopi beli sneg, da se Srbija zabeli od stiropora!

Rezime: Vlada je za ove talase spremila dasku za surf i za sada nas uspešno jaše! K’o što reče jedan moj drug, štrajk prosvetara je bio kao seks bez orgazma! Krenulo je žestoko, ali smo se povukli pre kraja. Sad nam jedino ostaje da ritualno popušimo! Ali, naravno, van školskog dvorišta, po zakonu! Vlada je tu halabuku iskoristila kao i onaj grip od lane, da narodu skrene pažnju sa poskupljenja i inflacije koja će ionako obesmisliti sve napore sindikata! Teško da će bolji proći i policija, pa i zdravstvo koje čeka svoj red. Teško da će bolje proći i Toma, koji takodje čeka svoj red!

*

Nego, zašto započeh celu ovu priču? Juče sam, vraćajući se iz škole, koja pri tom NE štrajkuje, naišao na saobraćajnu nesreću. U jednoj krivini sudarili su se kombi i Niva. U nepreglednoj krivini je umesto sfernog ogledala bio zalepljen poster „Srbija čeka Šešelja“. U Šekijevim naočarima vozači nisu mogli da vide jedan drugog! Kada je jedan od njih pozvao policiju i prijavio udes, dobio je odgovor s početka moje priče!!! Pa dobro, mi ćemo propuštene časove i gradivo da nadoknadimo, neko će tablice ili ličnu kartu da uzme par dana kasnije, ali OVO!?! 

Čekali smo sindikate da se izbore za naša prava i status, ...pa ništa! Čekali smo Vladu da izadje u susret našim (prosvetnim) zahtevima, ...pa ništa! Ovde smo čekali u koloni da dodje policija, ...pa ništa! Radikali čekaju Šešelja,...pa ništa! Naprednjaci čekaju izbore,...pa ništa! Vladimir i Estragon su čekali Godoa,...pa ništa! E sad, njima je, dok su čekali, par puta padalo na pamet da se obese, ali nisu imali uže! Ko zna šta sve nama pada i može da padne na pamet ...dok čekamo! Uglavnom, svi nešto čekamo i tapkamo u mestu! Svi negde idemo, a nikud ne stižemo! Svi nešto,... a ništa!

Vladimir: Onda, idemo?

Estragon: Idemo!

(ostaju na mestu)

Zavesa se spušta!

5. oktobar - deset godina kasnije!

Deset godina kasnije pitam(o) sebe: Gde smo bili pre? Kuda smo krenuli nakon? Dokle smo stigli sada? Kuda i kako dalje? Kako je budućnost obasjana svetlim nadama splasla u sivilo sadašnjosti? Zašto smo propustili svoje šanse? KO danas sme da nas pogleda u oči?  KO sme da nam da reč? Ko sme da nekom veruje na reč? Koliko toga smo hteli, koliko toga mogli, koliko (od) toga učinili? Koliko još sličnih pitanja mogu da postavim? Koliko odgovora možete da mi date?