Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe. 

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti. 

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini. 

Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...

Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.

Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Bar Kod - monotoni izvor kreativnosti!

Naviknuti na neke stvari, jedva da ih ponekad i primećujemo! Set crno-belih pruga sa brojevima ispod njih poznat pod nazivom BAR KOD ili UPC (Universal Product Code) jedna je od takvih stvari! Za manje od pola veka bar kodovi su postali integralni i neizostavni deo savremene civilizacije. Za sve to vreme, malo toga se promenilo u njihovom izgledu i načinju funkcionisanja. Ipak, čini se, vreme za promenu je došlo!

Početkom 50-ih godina prošlog veka jedan lokalni lanac prodavnica u Filadelfiji je tražio rešenje za automatsko čitanje cena. Rešenje su 1952. ponudila dva studenta tehnološkog fakulteta, Džozef Vudland (Joseph Woodland) i Bernard Silver (Bernard Silver). Njihov bar kod nije bio nalik današnjem, jer se sastojao od niza koncentričnih krugova, pa je bio nalik meti (bull’s eye). Petnaestak godina kasnije počelo se i sa komercijalnom primenom bar kodova. Tvorcem modernog bar koda (U.P.C.-a) smatra se Džordž Lorer (George J. Laurer) koji je u izgled i sadržaj bar koda uneo standarde na osnovu kojih su se kasnije pravili svi ostali bar kodovi.

Sa samo par odstupanja u odnosu na originalni dizajn iz 70-ih, činilo se da je evolutivni razvoj bar kodova završen i da će on ostati takav kakav jeste. Ipak, još jednom se dokazalo da kreativnost zaista nema granice. Tim japanskih dizajnera je 2005. počeo da radi na projektu bar kodova koji bi privukli pažnju kupaca svojim izgledom i koji bi bili u nekoj korelaciji sa samim produktom. Evo nekoliko njihovih rešenja.

Galeriju njihovih radova možete videti ovde.

Dizajnerski studio Art Lebedev Studio iz Moskve se pak bavio integrisanjem bar kod simbola u svakodnevni život, kako bi pokazali da su bar kodovi neizostavni deo naše svakodnevice. Evo nekoliko zanimljivih postera.

Još njihovih radova u rezoluciji za pozadinu vašeg kompjutera možete naći ovde.

Iako na prvi pogled monotoni i neinspirativni, bar kodovi su pokazali da se u svemu može naći inspiracija i to ne samo u komercijalnom pravcu. Umetnicima kao što su Skot Blejk (Scott Blake) i Benski (Bansky) jednoličnost bar kodova je poslužilakao moćno oružje socijalne kritike.

Kada sledeći put uzmete neki proizvod u ruke, obratite pažnju na mali, neupadljivi, crno-beli kvadratić. Možda i budete videli nešto zanimljivo, možda i dobijete neku inspiraciju!

Dodela Oskara: istorijat, zanimljivosti, intrige...

Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Ova organizacija ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Dodela

Glavne nagrade se dodeljuju u direktnom tv prenosu, februara ili marta naredne kalendarske godine, a šest nedelja nakon proglašenja nominacija. Više od pola veka ova ceremonija se odvijala krajem marta ili početkom aprila, ali je zbog lobiranja, perioda reklamiranja i drugih ometanja od 2004. period odlučivanja skraćen, a termin dodele ustaljen na kraj februara ili početak marta. Sam početak manifestacije se godinama pretvorio u svojevrsnu ekstravagancu, gde je gotovo postalo bitnije ko se s kim i u čemu prošetao crvenim tepihom, nego li ko je za šta nagradjen. Novine su pisale kako niko od anketiranih obožavalaca isperd 'Kodak teatra' nije pogledao ni jedan nominovani film, ali su svi došli da vide zvezde u tiptop izdanju. Ovo veče blještavila i glamura jedino je te vrste koje se prenosi uživo širom sveta. Dodele Emija, Gremija i Zlatnog globusa prenose se uživo samo na Istočnoj obali Amerike, dok se na Zapadu emituju u kasnijem terminu.
Dodela Oskara je prvi put emitovana na televiziji NBC 1953. Tv mreže NBC i ABC su se nekoliko puta smenjivale sa pravima za prenos. Od 1976. pravo na prenos ima ABC. Ugovor važi do 2014. Od 2002. ustaljeno je i mesto dodele, a to je kompleks pomenutog 'Kodak teatra' u Holivudu.

Kritike

Nagrada Akademije (Oskar) često je kritikovan zbog nekih svojih odluka u prošlosti. Često i vrlo opravdano! Neki od filmova koji su dobili tu ipak prestižnu nagradu, ubrzo su zaboravljeni, i na njih se, kao na ostvarenja od značaja, gotovo niko i ne osvrće. S druge strane, neka filmska i glumačka ostvarenja koja se danas smatraju kultnim, nisu ni nominovana svojevremeno. Tako je 'Gradjanin Kejn', kojeg danas neki smatraju najboljim američkim filmom svih vremena, od 9 nominacija dobio jedino Oskara za Najbolji originalni scenario.
Česta zamerka je i da su glumci koji ostvaruju značajne role u žanru komedije u podredjenom položaju, jer takvi filmovi generalno retko prolaze.
Producentske kuće zadnjih godina (decenija) lobiraju za svoje filmove, pa nagrade znaju biti i deo uticaja i pogodbi, pre nego potvrda kvaliteta. Zanimljivo je da se od članova Akademije (koji učestvuju u glasanju) ne zahteva da pogledaju sve nominovane filmove (izuzetak su filmovi u kategorijama dokumentarnog i van-engleskog govornog područja) pre glasanja, pa glasovi često i jesu rezultat kampanja i lobiranja.
Ponekad nagrade budu dodeljene ne kao rezultat vrhunskog ostvarenja u domenu filmske umetnosti za prethodnu godinu, već, radije, za prethodne godine i uloge. Jedan primer je Džudi Denč koja je 1999. dobila Oskara za Najbolju sporednu glumicu u filmu 'Zaljubljeni Šekspir', u kome se pojavljuje ukupno 8 minuta. Prethodne godine nije joj doeljena nagrada za Najbolju glavnu glumicu za 'Gospodju Braun'. Pre dve godine dogodilo se nešto slično, kada je film Martina Skorsezea 'Dvostruka igra' dobio je četiri glavna Oskara i kada proglašen je filmom godine. Iako sasvim solidan, 'Dvostruka igra' je ipak samo film kojim se Holivud iskupio za više prilika kada Skorseze nije bio nagradjen za mnogo bolje filmove. 

Ove godine, Oskara je po prvi put u istoriji dobila jedna rediteljka, Kathryn Bigelow, za film The Hurt Locker koji je po budžetu, zaradi i pompi bio daleko iza glavnih konkurenata, pre svega toliko pominjanog Avatara, ali ga to nije omelo da se nametne kao najbolje filmsko ostvarenje prošle godine. Ketrin je tek četvrta žena koja je nominovana za najbolju režiju, posle Line Wertmuller (Seven Beauties, 1976), Jane Campion (The Piano, 1993), i Sofie Coppole (Lost in Translation, 2003). Film Up (Do neba) prvi je animirani film nominovan u kategoriji za najbolji film još od 1991. i filma Lepotica i Zver. O ostalim detaljimae verovatno već sve znate...

Walter Yeo - prva plastična operacija

Plastične operacije su danas deo naše svakodnevice, nešto na šta smo i prestali da obraćamo pažnju. Poznate ličnosti neretko pribegavaju raznim korektivnim hiruškim zahvatima kako bi se u sve jačoj konkurenciji zadržale što više na džet-seterskoj lestvici popularnosti. Ugradnja silikona, pumpanje usana i lica botoksom kako bi se sakrile naznake starosti (čitaj: i prolaznosti), nos, uši, brada, stomak, zadnjica,... nema dela tela koji je zaobidjen. U svemu tome, vrlo lako se zaboravi osnovna namena plastične operacije, a to je saniranje posledica povreda ili urodjenih mana. Pre nekih godinu i po dana u javnosti su se po prvi put pojavile slike osobe koja je prva podvrgnuta plastičnoj operaciji. U pitanju je bila 1917. godina i mornar iz Prvog svetskog rata po imenu Walter Yeo.

 

Ko je bio Walter Yeo?

Walter Yeo je rodjen 1890., kao najmladji od troje dece. Nepunih mesec dana nakon rodjenja ostaje bez oca koji gine u brodolomu. Yeo se sa 12 godina prijavljuje u mornaričku službu. Ženi se 1914., a dve godine kasnije, 31. maja 1916. u bici za Jutland zadobija teške povrede lica na ratnom brodu Warspite. Walterovo lice je zadobilo teške opekotine i pritom je izgubio i gornje i donje očne kapke.

Prvi svetski rat je do tada bio najbrutalniji i krvaviji ratni sukob, kojim su dominirale teška artiljerija i jake ekspolozije. Lekari su morali da se suoče sa vrstama povreda kakvih je ranije bilo retko. Doktor Harold Gillies, koje se danas smatra ocem plastične hirurgije, je sa svojim kolegama otvorio juna 1917. specijalnu bolnicu za povrede lica „Queen Mary“. Samo dva meseca nakon otvaranja, u ovu bolnicu je 8. Avgusta primljen mornar Walter Yeo. Na njemu je po prvi put u istoriji primenjen postupak presadjivanja kože sa neoštećenih delova tela. Ovo su snimci Walera Yea nakon operacije, u drugoj i trećoj fazi oporavka. Snimke izgorelog lica i tek postavljenog implanta sam izostavio, jer nisu za svačiji želudac.

Walter Yeo je u narednim godinama imao još korektivnih operacija, a poznato je da se poslednji put javio na pregled tim povodom 1938. godine. Walter Yeo je umro 1960. Osim ovoga, malo se još zna o njegovom životu.

Fotografije koje su se pojavile u javnosti su pre svega imale za cilj pronalaženje preživelih članova Walterove porodice i njegovih naslednika (imao je dve kćeri), kao bi se više saznalo o njemu i njegovoj sudbini.

Ser Harold je u bolnici Queen Mary izveo preko 11.000 operacionih zahvata na preko 5.000 ljudi. Bili su to pionirski dani plastične hirurgije. Tragedija Waltera Yea je na neki način rodila ovu novu granu medicine. Danas, kada je „plastika“ toliko napredovala, kada je toliko proširila granice svog delovanja, nije loše osvrnuti se na početke, znati kada i kako se desila prva plastična operacija na svetu, znati zašto i odakle je sve počelo.