понедељак, 05. јул 2021.

PROGRAM | NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL 2021

 Miris vrelih, letnjih noći ispunjenih džezom u ambijentu niške tvrdjave već golica nozdrve. Za ovogodišnji Nišville već počinje „the final countdown“.  Zato je pravo vreme da vidimo šta ćemo ove godine moći da čujemo na nekoliko stejdža.



EARTH/SKY STAGE LINEUP 2021.


Al McKay´s Earth, Wind & Fire Experience

Goran Bregović & Nišville Big Band

The Horny Funk Brothers ft. Hubert Tubbs

Igor Butman Band

Stone Raiders

Uroš Perić & Mambo Stars

Per „Bass Viking“ Mathinsen trio ft. Gary Husmband i Nguyen Le

Kanda Kodža & Nebojša

Spectrum Vocal Band

*mnogi drugi…


OPEN STAGE LINEUP 2021.


Šinobusi

Dram

JAL

Natalee

Kizagitara&Fanartici

Sana Garić

Poez11a

Bas i Stega

*mnogi drugi…


RIVER STAGE LINEUP 2021


Divanhana

Wine in Rakija

Vartra

ROJAZE

Jazzotheria

*mnogi drugi…


JAZZ MUSEUM STAGE LINEUP 2021.

Duda Buržujka i Haikuzadanas
Gudački Kavrtet Amati
Tommycoustic
Mitar Zorić
Dejan Milutinović Trio
Nisville Youth Arkestra
Filip Stipsić
Wildside
Hor Novi Sad
Nastasija Radovanović
Bosque Sound Community
Plavi Ptičić
Famos
Chess Maj6
Soul Beat
Southern Rock Tribute
Orasi, New Deal
Love Struck
Drvo truo
*mnogi drugi…

четвртак, 01. јул 2021.

U PRODAJI POJEDINAČNE ULAZNICE ZA NIŠVILLE 2021!

Predstojeći Nišville jazz festivalodržaće se od 6 do 15. avgusta 2021, a glavni festivalski program će biti održan od četvrtka do nedelje, od 12 do 15. avgusta 2021. godine na Platou niške Tvrđave. Za 10 dana trajanja festivala biće izvedeno 300 programa na kojimaće nastupitioko 1.000 izvođača!

Do petka, 16. jula aktuelna je promo cena Kompleta ulaznica od samo 3.000 dinara za 25 koncerata u centralnom festivalskom postoru.

Od subote, 17. jula Komplet ulaznica će koštati 4.000 dinara, a u prodaji će biti i Pojedinačne ulaznice po ceni od  1.750 dinara za jedno veče.

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži Ticket Vision u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na https://www.tickets.rs/program/nisville-komplet-2021-1394?lang=sr

Prodajna mesta: https://www.tickets.rs/partners

Napomena:sve ulaznice koje su kupljene za Nišville 2020 u mreži Ticket Vision validne su i za ovogodišnji festival!

Inače, sledeće izdanje Nišville jazz festivala će pored bogatog muzičkog programa na više stejdževa u Tvrđavi, na Trgu Kralja Milana i na Amfiteatru keja na Nišavi, posetiocima ponuditi i kvalitetan internacionalni program u okviru narednog Nišville jazz teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih filmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2021. Svi prateći programi za posetioce su besplatni, a ulaznica se plaća samo za glavni festivalski program.

Inače, na Main binama Nišvila od 12 do 15. avgusta nastupiće Earth, Wind & Fire feat. Al McKay, Stanley Jordan, Darryl Jones & Stone Riders, Goran Bregović & Nišville Big Band, Igor Butman Band i mnogi drugi. Više o izvođačima na oficijelnom sajtu festivala  www.nisville.com  

петак, 11. јун 2021.

Koliko verovati medijima - ili primer glagola "hagirati"

Medijska slika na našim prostorima daleko je od idealne, daleko i od optimalne! Mediji u bezomučnoj trci za gledanost/čitanost/slušanost žrtvuju mnoga načela, zanemaruju kvalitet, posvećuju se senzacionalizmu, služe lažima, ili hajde da kažem neistinama,...
Koliko onda verovati medijima, kako se pouzdati u nešto što samo nije pouzdano, da li zapravo imamo izbora, da li smo kritički dovoljno potkovani da možemo da razlučimo crno i belo, žito i kukolj, laž i istinu, informaciju i manipulaciju? Ostaviću vam ova pitanja da o njima razmislite sami!

Ja sam u principu radijski čovek! Radio slušam gotovo  non-stop, u stanu ili u kolima, televiziju pogledam u retkim trenucima. Uostalom, moje mišljenje o (pogubnim) efektima TV-a ste mogle da pročitate u mom prethodnom postu. Ovde želim da vam ispričam nešto drugačije, jednu zabavnu, a poučnu priču, koja ovoga puta ima veze upravo sa radiom!

Naime, u studentskim danima, pre nekih pet, šest, sedam...uh, koliko godina ima već, ja i jedan drug smo na jednom niškom radiju vodili jednu poznatu studentsku radio emisiju („Desetka“ za one kojima to nešto znači!). Pošto nam je u poslednjem trenutku gost emisije otkazao dolazak, morali smo da se snalazimo i improvizujemo. Odlučili smo se za kontakt program i neku vrstu zabavnog kviza.  Medjutim, kako je za to ipak potrebno malo vremena za pripremu, a mi istog imali nismo, odlučili smo da postavimo jedno pitanje i pratimo dalje reakcije. Kako je tih dana/meseci bilo aktuelno pitanje Haga, isporučivanje ratnih zločinaca i sl (vidi, to je još uvek aktuelno, možda i nije prošlo toliko vremena) na brzaka smo skovali glagol „hagirati“ i u etar pustili pitanje „Šta znači glagol ’Hagirati’“? Pošto je to bio improvizovan kviz, nismo imali ni nagrade, a kako su ljudi ubrzo počeli da se javljaju i da iznose svoje mišljenje na temu, rečenica „Odgovor ćete čuti na kraju emisije“ samo nam je privremeno rešavala problem. Onda je moj kolega preuzeo na sebe da razgovara sa slušaocima, a ja preuzeo na sebe na definišem značenje izmišljenog glagola.

Oni koji me znaju, mogu da pretpostave da na kraju nije bilo pobednika kviza! Hoćete vi da se oprobate, pre nego čujete odgovor?

Hajde:
.....mmmm..... Ne.................. Ne..................................................... Ne.................................. NEEE............................NE..................................ne...............................................ne........................................... ne .........................................NEEEE........................................................NE.... dobro, znam predjete se.

Dakle, ako niste znali, glagol HAGIRATI je složenica koja se sastoji od turskih reči „Hagir“ što znači lizati, sisati i „Ati“ što znači kolač, poslastica. Ova reč je na tlo Balkana stigla u 15. Veku i smatra se da su je u upotrebu uveli janičari koji su od srpskih domaćica zahtevali da im spremaju kolače! Turski izraz „Ati hagiri ahmedi“ koji se spominje u prvoj verziji Vukove Pjesnarice iz 1836. Prvi je pismeni pomen originalnog oblika ovog glagola.
U kasnom 18. i ranom 19. veku, glagol Hagirati se potiskuje iz srpskog jezika, kao i većina turcizama, ali se u nekim krajevima Srbije zadržao i do danas u značenju „halapljivo jesti kolače“!

Dakle, jel imamo dobitnika?

Znam, ovo je bila šala, bez skrivenih i podlih namera, bez proračunatosti i nanesene štete. Ali, ako je veliki broj ljudi poverovao u ovu našu spontanu šalu (izvinjavam se svima ovom prilikom), šta ćemo sa onim proračunatim, i mnogo duže smišljanim lažima koje nam se svakodnevno plasiraju u medijima, iza kojih stoje nečiji lični, politički i/ili materijalni interesi? Kako njih prepoznati i izolovati u moru informacija?

Konsultovanje više izvora na istu temu je jedna od mogućih solucija! Kritičko prihvatanje i rezonovanje su druga obavezna komponenta! Do informacija je sada vrlo lako doći, ali ih je istovremeno još lakše plasirati. Kako one verodostojne i bitne, tako i one „druge“! Medijska nepismenost vodi do toga da verujemo u sve što vidimo ili čujemo ili pročitamo na i u medijima, a to u mnogome olakšava manipulaciju i indoktrinaciju. 

Mislite o tome!

субота, 15. мај 2021.

Kako je nastao Pera Detlić!

Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!
A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a  Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.
  
Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.
Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).
Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala  prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!
Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.
Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!
Uglavnom, uživajte u epizodi „Medjunarodni Pera“ koju sam odabrao za vas!!!
Enhanced by Zemanta

уторак, 27. април 2021.

Pol Enka - His Way!


Jedan od retkih iz stare garde majstora pevanja i muzike, Pol Enka (Paul Anka) ostavio je dubok trag u istoriji muzike i bio inspiracija mnogim potonjim zvezdama, čineći sve his way (na svoj način)! Idol tinejdžera iz 50-ih i 60-ih godina i dalje pleni svojim nastupima i svojom energijom. Na Bilbordovoj listi najuspešnijih izvodjača, Enka je na 21. mestu, rame uz rame sa Elvisom i Bitlsima. Njegovi singlovi i LP prodati su u preko 60 miliona primeraka, njegove numere izvedene preko 150 miliona puta. Pored miliona dolara, vlasnik je mnogih nagrada iz raznih branši javnog života! U njegovom rodnom gradu proglašen je i „Dan Pola Enke“, 27. April!

Rodjen je 1941. Godine u Otavi, Ontario, u Kanadi. Onizak, sa slabašnom gradjom, kao klinac, iskazivao je želju da se bavi sportom,  ali  je  vremenom  muzika ipak postala njegova osnovna preokupacija.

Već  sa  jedanaest  godina počeo je da nastupa po klubovima Žetinola i Hala, interpretirajući poznate „bi-bap“ muzičare, dok je u svojoj srednjoj školi bio deo lokalnog  trija „The Bobby sockers“. U to vreme Enka je počeo da komponuje pesme zasnovane uglavnom na ličnim iskustvima. Takodje  je  počeo  da  uzima  časove klavira i gitare. Sa petnaest, bezuspešno se oprobao na audiciji za TV-šou lokalne televizijske stanice. Godine 1956. seli se u Los Andjeles.

Njegovo stasavanje u muzičara  zapazio  je  njegov  ujak koji je povukao veze kako bi svom nećaku omogućio da njegovo umeće vide i neke face iz muzičke industrije.  Zakazan  je  sastanak  sa Ernijem Frimenom, jednim od glavnih ljudi kuće Modern records. Ovom je talenat Pola Enke bio toliko očigledan  da  ga  je  pozvao  u  svoju kuću na dodatne probe. Cela priča završila se tako što je Enka snimio nekoliko numera i prodao ih u svega par  hiljada primeraka.  Razočaran, Enka se vraća u Kanadu i posvećuje studiranju i novinarstvu.

Naredne godine Enka će, u društvu kanadskog kvarteta Rover boys, posetiti Njujork i prisustvovati njihovom sastanku sa Donom Kostom, jednim od čelnika “ABC Paramaunt”-a. U samom startu Kosta je bio više impresioniran Enkinim kompozicijama nego njegovim vokalnim mogućnostima. Svejedno, uskoro je Enkin otac pozvan u Njujork da potpiše prvi profesionalni ugovor Pola Enke. Zatim je Enka poslat na vokalne treninge i nepunih mesec dana kasnije “Paramaunt” bio je spreman da snimi Enkin, pokazaće se kasnije,  prvi i jedan od najvećih hitova – “Diana”. U pesmi se radilo o dečaku koji se zaljubljuje u svoju dadilju – još jedan detalj iz Enkine biografije. Od te 1957. Do 1963. Zabeleženo je da je numera “Diana” snimljena u preko tri stotine verzija u preko šesnaest zemalja. Originalna verzija je prodata u preko devet miliona kopija.


Njegov sledeći sing “You are my destiny” ušao je u prvih deset. Narednih godinu dana, izbacio ih je još nekoliko, ali ni jedan nije prošao zapaženo kao prva dva. U tome period javnost i kritičari su smarali da se Enka “istrošio” sa svojih nekoliko hitova. On, svestan te činjenice, odlučuje da promeni svoj pristup muzici i temama, kao i svoj imidž, kako bi postao pristupačniji starijem auditorijumu. Promeniće izdavačku kuću, ali to opet neće doprineti njegovoj popularnosti. Preokret nastaje 1974., kada potpisuje ugovor sa „United artists“. Te godine, penje se na vrh top-liste numerom „(You are) Having my baby“. Do kraja sedamdesetih, Enka će sa velikim orkestrima raditi mnogo zrelije aranžmane, a takodje i pisati hitove za druge izvodjače. Jedan od najčuvenijih je svakako i Frenk Sinatra i numera „My Way“. Takodje je napisao „It doesn’t matter any more“ za Badija Holija, neposredno pre njegove smrti. Numera „She’s a lady“, napisana za Toma Džonsa, prodala se je u nekoliko miliona kopija.


U decenijama koje su sledile, Enka je nastavio da stvara, za sebe i druge. Iako već u godinama, 2005. Enka izdaje, za sada, svoj zadnji album „Rock Swings“ na kome je u jazz varijanti otpevao pozante pop i rock pesme iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Medju zaista sjajnim „kaverima“ nalaze se i hitovi Bon Džovija, Nirvane, R.E.M., Oasis, Bilija Ajdola, Erika Kleptona... Ako još niste, ovaj album morate da preslušate!


18. Aprila 2008. Pol Enka je prvi put u svojoj karijeri održao koncert u Srbiji. Pevajući stare i nove hitove, stari šarmer nas je prošetao kroz svoju karijeru, vitalno obilazeći halu, koketirajući sa publikom, flertujućisa damama, ne skidajući osmeh sa lica! Imao sam priliku i čast da prisustvujem tom koncertu. Zbog onih koji nisu, nadam se da ćemo biti u prililici da ga vremešnog majstora vidimo još koji put u Srbiji! 

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails