„Blues brothers“ otkazali nastup na „Nišvilu“, umesto njih nastupaju „Incognito“ i Vlatko Stefanovski

The Original Blues Brothers Band, jedan od najpoznatijih svetskih soul i ritam i bluz sastava, proslavljen i istoimenim filmovima, otkazao je nastup planiran za prvo veče ovogodišnjeg Nišvila. Umesto njih, 13. avgusta na festivalu će nastupiti pioniri britanskog acid jazz pravca, grupa Incognito, kao i trio Vlatka Stefanovskog.

Prema saopštenju organizatora niškog džez festivala, koncert benda The Original Blues Brothers Band već je bio plaćen, ali je sastav iz privatnih razloga bio primoran da otkaže kompletnu letnju turneju po Evropi.

Organizatori su, međutim, brzo obezbedili nove hedlajnere za prvu festivalsku noć. Jedan od njih biće britanski bend Incognito, poznat po spoju klasičnog fanka, soula i džeza.

Grupu karakteriše multinacionalna postava vokalnih solista i instrumentalista koja se tokom godina često menjala. Kroz sastav je prošlo gotovo 1.500 muzičara, od kojih su mnogi sarađivali sa velikim imenima svetske muzičke scene. Incognito je prvi album, pod nazivom „Jazz Funk“, objavio 1981. godine, dok je veliku pažnju međunarodne javnosti privukao 1991. obradom pesme Ronija Loza „Always There“, sa Džoselin Braun kao glavnim vokalom, navode iz Nišvila.

Prve večeri festivala nastupiće i poznati gitarista i kompozitor Vlatko Stefanovski, nekadašnji lider grupe Leb i sol, jednog od najznačajnijih bendova iz vremena Jugoslavije. Stefanovski već nekoliko decenija uspešno razvija samostalnu karijeru, krećući se kroz različite muzičke pravce – od tradicionalne muzike, preko roka, do džeza.

Ovogodišnji Nišvil biće održan od 13. do 16. avgusta u niškoj Tvrđavi.

Organizatori su ranije najavili da će festival, u skladu sa tradicijom, otvoriti niški bendovi, a ove godine ta čast pripašće sastavima 101 harmonika i Bohemija.

Među značajnim imenima ovogodišnjeg programa nalaze se i virtuozi džipsi džeza – gitaristi Stohelo Rozenberg i Jani Konstan i kontrabasista Kamil Volfrom, zatim The Amy Winehouse Band, originalna postava koja je Ejmi Vajnhaus pratila na nastupima širom sveta, kao i Pakito D’Rivera, jedini muzičar koji je osvojio Gremi nagrade i u oblasti džeza i u oblasti klasične muzike. Publici će se predstaviti i japanski krosover sastav Kyoto Jazz Massive, dok će nagrada za životno delo biti uručena „balkanskom“ pijanisti Mikanu Zlatkoviću, kome će nastup na Nišvilu predstavljati povratak na domaću scenu.

Glavna zvezda ovogodišnjeg festivala biće disko-fank grupa Boney M, koja obeležava 50 godina postojanja.

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će glavni festivalski program trajati tri dana, organizatori su naknadno saopštili da će biti održan i četvrti dan, posvećen niškom rokenrolu. Tog dana nastupiće grupe Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija.

Program festivala Nišville 2026

 U jedinstvenom ambijentu drevnih zidina Niške tvrđave, Nišville već decenijama povezuje sofisticirani zvuk džeza sa snažnim i autentičnim ritmom Balkana. Tako je nastala prepoznatljiva kulturna i muzička fuzija koja je privukla pažnju publike i dobila priznanja širom sveta.

Nišville 2026 – program na glavnoj bini

Četvrtak, 13. avgust

• Iva Barčić i Dopamin Bend (Srbija)

• Mikan Zlatković Band (SAD/Srbija)

• Stochelo Rosenberg and Yannis Constans Trio (Holandija/Francuska)

• Paquito D’Rivera Trio (Kuba/SAD/Španija)

• The Original Blues Brothers Band (SAD)

• Barney Esville & Barks (Bugarska)

Petak, 14. avgust

• Public Lunch (Poljska)

• Lombok (Indonezija)

• La Orquesta de Antes (Argentina)

• Boney M (Velika Britanija)

• Del Arno Band (Srbija)

Subota, 15. avgust

• Deaf Platypus (Češka)

• Bend-it! Big Band (Slovenija)

• Afro Gitano (Mali/Severna Makedonija)

• Kyoto Jazz Massive (Japan)

• The Amy Winehouse Band (Velika Britanija)

• Dock in Absolute (Luksemburg)

Nedelja, 16. avgust

• Daltoni

• Galija

• Lavina

• Bohemija

Kompletan raspored nastupa na ostalim festivalskim binama dostupan je na zvaničnoj internet prezentaciji Nišville Jazz Festivala.

Starica i taksista - priča o važnosti strpljenja!

Nedavno se na netu (i naravno Fejsu) pojavila jedna priča o starici i taksisti koja je obišla i osvojila svet, ubrzo „zaradivši“ preko milion i po lajkova! Priča koja govori o važnosti strpljenja, odnosu prema starijima, o tome kako tek ljubaznošću i razumevanjem možemo nečiji život ulepšati, promeniti, upotpuniti i onda kada to najmanje očekujemo dotakla je srca mnogih!

Priča koja je kružila Fejsom i koju ste možda videli skraćena je verzija originalne priče i autor je naveden kao anoniman. Ipak, nakon što je dospela to tolikog broja čitaoca, mnogi su u njoj prepoznali priču Kenta Nerburna iz njegove knjige „Make me an instrument of your peace: Living in the spirit of the prayer of St. Francis“ i predstavlja njegovo iskustvo iz kasnih 80-ih, kada je radio kao taksista u noćnoj smeni!

Sa svakom izostavljenom rečenicom, izostavljen je i deo emocije iz priče, pa sam zato odlučio da originalnu priču prevedem i prenesem vam je u celosti!

Starica i taksista

Bio je to jedan period u mom životu pre dvadesetak godina kada sam za život zarađivao kao taksista. Bio je to kaubojski život, život kockara, život za nekog ko nije hteo šefa, već da stalno bude u pokretu, nekog ko oseća uzbuđenje bacanja kocki svaki put kada novi putnik uđe u taksi.

Ono na šta nisam računao kada sam prihvatio ovaj posao bila je činjenica da je to ujedno i posao misionara. Kako sam uglavnom vozio noćnu smenu, moj taksi je postao ispovedaonica na točkovima. Ljudi bi ušli u taksi, seli iza mene kao potpuni anonimusi i potom mi ispovedali svoje životne priče. 

Bili smo poput stranaca u vozu, ja i moj putnik, jezdeći kroz noć, otkivajući intimne detalje koje ne bismo mogli ni da sanjamo da sa nekim podelimo van okrilja noći. Sretao sam ljude čiji su me životi oduševili, oplemenili, nasmejali, rasplakali. Ali ni jedna od tih situacija nije me dotakla poput jedne kada sam u toploj avgustovskoj noći povezao jednu staricu. 

Došao sam na poziv iz jedne kuće u mirnom delu grada. Pretpostavljao sam da treba da pokupim nekoga posle neke zabave, ili nekoga ko se upravo posvađao sa ljubavnikom, ili pak nekog ko ide rano na posao negde u industrijsku zonu grada. Kada sam stigao na adresu, kuća je bila u mraku, izuzev svetla koje je dopiralo da prozora jedne prostorije na prizemlju. U ovakvim okolnostima većina vozača bi zatrubilo par puta, sačekalo neki minut i otišla. Suviše je loših mogućnosti očekivalo vozača koji je otišao u sred noći u mračnu zgradu. Ali video sam mnogo ljudi kojima je taksi zaista trebao. Ako se u vazduhu zaista nije slutila opasnost, uvek bih otišao do vrta da pozovem putnika. Možda je, pomislio sam, neko kome je potrebna moja pomoć. Zar je ne bih želeo da neki taksista postupi isto ako ga u ovakvim uslovima pozove moja majka ili otac?

Zato sam otišao do vrata i pokucao.

‘Samo trenutak!’, odgovorio je krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala omanja žena od 80 i kusur godina. Nosila je šarenu haljinu i šešir sa tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz ’40-ih godina. Pored nje se nalazio mali platneni kofer. To je ono što se vuklo po podu.

Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

Istorija i reči ponekad ostanu zaboravljeni ili neshavćeni. Ova kolekcija fotografija svedok je i pokazatelj trenutaka u ljudskoj istoriji koje je teško opisati rečima. Dostignuća ljudi, ali i njihove emocije, strahovi, ljudska glupost i neshavćeni fenomeni... Najbolje je da ipak pogledate sami!

Tri sestre poziraju za istu sliku, sa razmakom od nekoliko decenija!

Pobednice takmičenja za Mis savršeo držanje tela (Marianne Baba, Lois Conway i Ruth Swensen), održanog maja 1956. na nacionalnoj konvenciji kiropraktičara u Čikagu. Snimanje rentgenom je naravno bilo obavezno, da bi se videla kičma!

Misteriozna freska iz manastira Visoki Dečani na kojoj se prikazuje čovek u nekoj vrsti letelice kako gleda iza sebe.
Freska je oslikana oko 1350.godine. Dilema šta predstavlja još nije rešena!

Deluje jezivo kao da je u pitanju neki masakar. Na neki način i jeste, ali ne ljudi.
Voštane figure nakon požara u mujeju Madam Tiso, London 1930.

Zaboravljena profesija! U danima kada budilnici još nisu postojali ili bar bili svima dostupni (da, bilo je i takvih dana) , ljudi poput Meri Smit (na slici) su angažovani da rano ujutru bude ljude za posao. Oni su kroz cevčicu gađali suvim zrnima  graška ili kukuruza u prozore ljudi, kako bi ih probudili, i za to su primali platu. London. 

Detroit, SAD, godine 1929. Za vreme Prohibicije uništavane su ogromne količine alkohola.
Ponekad ina ovakav način!

Rađanje ikone: čuveni most na Menhetnu je 1908.godine bio tek u izgradnji.
Proći će još 18 meseci pre nego bude otvoren i još 4 godine pre nego bude završen!

Osoblje Američkog muzeja prirodne istorije čisti kožu slona, koju će kasnije navući na drveni ram, kako bi prikazali reprodukciju ove životinje u prirodnoj veličini. Godina 1933.

Nihonmatsu, Japan. NAkon havarije na nuklearnom reaktoru mnogi ljudi su u izolaciji čekali testiranje na radijaciju.
Devojka na slici je u karantinu i preko stakla se pozdravlja sa svojim ljubimcem!

Reakcija dečaka po imenu Harold Whittles, na prve zvukove u životu,
nakon što mu je doktor po prvi put stavio slušni aparat u uvo.

Testiranje neprobojnih prsluka, 1923.godina

Papa Nova Gvineja za vreme Drugog  svetskog rata.
"Reklama" za lek atabrin, protiv malarije!

Reakcije dečaka iz Austrije koji je dobio nove cipele. Drugi svetski rat. 

Devojčice u nekadašnjem Londonu improvizuju ljuljašku.

Izgradnja jednog od simbola Londona, Tower Bridge, 1892.

Izgradnja čuven Berlinskog zida koji je dugo delio sveta na Istok i Zapad. Godina 1961.


(nastaviće se...)

Koliko (da) verujemo sopstvenim očima?

„Da mi je neko pričao ne bih mu verovao“, kažemo kada vidimo nešto neobično, nešto zbog čega se ne bi pouzdali u nečije reči, već samo u svoje oči! A koliko zapravo treba da verujemo svojim očima? Da li nas i one obmanjuju, da li su selektivne, neprecizne, da li ponekad ne vidimo ono što nam je pre očima?

Pogledajte sliku ispod i recite koliko crvenih tačaka/krugova vidite na prvi pogled?

Po svoj prilici ćete reći pet! Jesam u pravu?

Pogledajte sada sliku ponovo, malo pažljivije. Koliko crvenih krugova vidite sada? Pet ili Šest?

I dalje pet! OK, vratićemo se na to malo kasnije. Da pogledamo još nekoliko optičkih iluzija koje nas lako obmanu na prvi pogled.

Ova slika je proglašena najboljom iluzijom godine.
Možete li reći zašto?

Da li ovog čoveka gledamo iz profila ili pravo?

Na prvi pogled, obična tezga u piljari. A da li je?
Pogledajte bolje i videćete na njoj i devojku!