Приказивање постова са ознаком film. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком film. Прикажи све постове

уторак, 11. март 2025.

Zanimljivi filmski posteri u Gani!

Dok se u Holivudu troše čitava bogatstva na reklame i promociju filmova, na drugom kraju sveta, u Africi, filmovi se promovišu na jedan posve neobičan način – ručno slikanim posterima!

Kada su početkom 80-ih godina prošlog veka na tržište Gane stigli prvi video-rekorderi i video kasete, pojavili su se i prvi mali, pokretni „bioskopi“. Naime, operateri ovih mobilnih bioskopa su raspolagali televizorom, video-rekorderom, nekim akumulatorom za napajanje i određenim brojem fimova na kasetama. Putuvali su od mesta do mesta, od sela do sela, i organizovali projekcije holivudskih hitova. Dovoljno je bilo pridodati nekoliko stolica ili klupa i bioskop je bio spreman. U toku dana projekcije su se održavale u kućama ili nekim salama, a uveče i na otvorenom. 

Da bi privukli pažnju publike, vlasnici ovih bioskopa su angažovali umetnike, slikare, koji su nakon odgledanog filma imali odrešene ruke da naslikaju filmski plakat. Nekada su ovi plakati ličili na originalne holivudske postere, a nekada su predstavljali potpuno autentičan doživljaj filma od strane samog umetnika. U savkom slučaju, svi posteri su unikati, rađeni kao ulje na platnu.

Kada su sredinom 90-ih godina tv uređaji i vireo-rekorderi postali lakše dostupni i rasprostranjeniji širom zemlje, posao sa pokretnim bioskopima je opadao, pa vlasnici nisu imali više para da angažuju umetnike za slikanje postera. Ovakvi nelegalni bioskopi postoje i danas u Africi, ali se sada posteri uglavnom kopiraju, što je mnogo jeftinija opcija. 

Pogledajte neke umetničke postere za poznate filmove. Da li prepoznajete plakate? A glumce?


 


 

 

субота, 23. фебруар 2013.

Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...


Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!


The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.


Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

недеља, 17. октобар 2010.

Kako bi Facebook izgledao u stvarnom životu!

O fenomenu Fejsbuka sam pisao već nekoliko puta, ali tu jednostavno uvek ima još nešto da se kaže! Očekujući film „Društvena mreža“ koji se bavi istorijatom i nastankom Fejsa, ovoga puta pažnju mi je skrenuo video klip „Fejsbuk u stvarnom životu“ (Facebook in real life) londonske grupe komičara „Idiots of Ants“. Ovaj klip je emitovan na televiziji Fox News još 13. Maja 2008., a na youtube-u je postao najgledaniji britanski skeč.
Grupa komičara „Idiots of Ants“ je nastala Novembra 2006, a zahvaljujući svojim dovitljivim skečevima, intrigantnim temama i britkom humoru gostovali su na mnogim radio i tv stanicama širom Britanije, kao i na mnogim festivalima humora.

четвртак, 11. март 2010.

Dodela Oskara: istorijat, zanimljivosti, intrige...

Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Ova organizacija ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!


Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Dodela

Glavne nagrade se dodeljuju u direktnom tv prenosu, februara ili marta naredne kalendarske godine, a šest nedelja nakon proglašenja nominacija. Više od pola veka ova ceremonija se odvijala krajem marta ili početkom aprila, ali je zbog lobiranja, perioda reklamiranja i drugih ometanja od 2004. period odlučivanja skraćen, a termin dodele ustaljen na kraj februara ili početak marta. Sam početak manifestacije se godinama pretvorio u svojevrsnu ekstravagancu, gde je gotovo postalo bitnije ko se s kim i u čemu prošetao crvenim tepihom, nego li ko je za šta nagradjen. Novine su pisale kako niko od anketiranih obožavalaca isperd 'Kodak teatra' nije pogledao ni jedan nominovani film, ali su svi došli da vide zvezde u tiptop izdanju. Ovo veče blještavila i glamura jedino je te vrste koje se prenosi uživo širom sveta. Dodele Emija, Gremija i Zlatnog globusa prenose se uživo samo na Istočnoj obali Amerike, dok se na Zapadu emituju u kasnijem terminu.
Dodela Oskara je prvi put emitovana na televiziji NBC 1953. Tv mreže NBC i ABC su se nekoliko puta smenjivale sa pravima za prenos. Od 1976. pravo na prenos ima ABC. Ugovor važi do 2014. Od 2002. ustaljeno je i mesto dodele, a to je kompleks pomenutog 'Kodak teatra' u Holivudu.

Kritike

Nagrada Akademije (Oskar) često je kritikovan zbog nekih svojih odluka u prošlosti. Često i vrlo opravdano! Neki od filmova koji su dobili tu ipak prestižnu nagradu, ubrzo su zaboravljeni, i na njih se, kao na ostvarenja od značaja, gotovo niko i ne osvrće. S druge strane, neka filmska i glumačka ostvarenja koja se danas smatraju kultnim, nisu ni nominovana svojevremeno. Tako je 'Gradjanin Kejn', kojeg danas neki smatraju najboljim američkim filmom svih vremena, od 9 nominacija dobio jedino Oskara za Najbolji originalni scenario.
Česta zamerka je i da su glumci koji ostvaruju značajne role u žanru komedije u podredjenom položaju, jer takvi filmovi generalno retko prolaze.
Producentske kuće zadnjih godina (decenija) lobiraju za svoje filmove, pa nagrade znaju biti i deo uticaja i pogodbi, pre nego potvrda kvaliteta. Zanimljivo je da se od članova Akademije (koji učestvuju u glasanju) ne zahteva da pogledaju sve nominovane filmove (izuzetak su filmovi u kategorijama dokumentarnog i van-engleskog govornog područja) pre glasanja, pa glasovi često i jesu rezultat kampanja i lobiranja.
Ponekad nagrade budu dodeljene ne kao rezultat vrhunskog ostvarenja u domenu filmske umetnosti za prethodnu godinu, već, radije, za prethodne godine i uloge. Jedan primer je Džudi Denč koja je 1999. dobila Oskara za Najbolju sporednu glumicu u filmu 'Zaljubljeni Šekspir', u kome se pojavljuje ukupno 8 minuta. Prethodne godine nije joj doeljena nagrada za Najbolju glavnu glumicu za 'Gospodju Braun'. Pre dve godine dogodilo se nešto slično, kada je film Martina Skorsezea 'Dvostruka igra' dobio je četiri glavna Oskara i kada proglašen je filmom godine. Iako sasvim solidan, 'Dvostruka igra' je ipak samo film kojim se Holivud iskupio za više prilika kada Skorseze nije bio nagradjen za mnogo bolje filmove. 

Ove godine, Oskara je po prvi put u istoriji dobila jedna rediteljka, Kathryn Bigelow, za film The Hurt Locker koji je po budžetu, zaradi i pompi bio daleko iza glavnih konkurenata, pre svega toliko pominjanog Avatara, ali ga to nije omelo da se nametne kao najbolje filmsko ostvarenje prošle godine. Ketrin je tek četvrta žena koja je nominovana za najbolju režiju, posle Line Wertmuller (Seven Beauties, 1976), Jane Campion (The Piano, 1993), i Sofie Coppole (Lost in Translation, 2003). Film Up (Do neba) prvi je animirani film nominovan u kategoriji za najbolji film još od 1991. i filma Lepotica i Zver. O ostalim detaljimae verovatno već sve znate...

понедељак, 1. фебруар 2010.

Film: Šerlok Holms (2009)

Rezime: Najpoznatiji detektiv na svetu Šerlok Holms i njegov pomoćnik dr Votson dolaze u sukob sa tajnim masonskim društvom na čijem je čelu satanista Lord Blekvud. Ne prezajući ni od čega, Lord Blekvud želi da pomoću crne magije zavlada prvo Britanskom imperijom, a potom i celim svetom. Holms i Votson uspevaju da mu stanu na put i privedu ga pravdi. Ipak, plan Lorda Blekvuda zapravo tek tada počinje da se realizuje i ova avantura dobija zalet. Racionalni Holms oslanjajući  se na razumna i logična objašnjenja pokušava da stane na put okultisti Belkvudu koji koristi moć crne magije! Igra može da počene, ili što bi rekao Dojl, the game is afoot!

Recept: Uzeti dobro poznat lik koji je svoju vrednost već mnogo puta potvrdio u književnosti i na velikom platnu; odabrati solidan broj originalnih motiva, likova i dijaloga i njih ukombinovati u novu, originalnu priču; smesu staviti u grafički gotovo besprekorno stilizovanu sredinu, i uz impresivne CGI efekte mračnom Londonu 19. veka dodati dozu romantike, smeštajući radnju u vreme izgradnje čuvenog londonskog mosta Tower Bridge. Na sve to, po ukusu aktuelne bioskopske publike, dodati još dve kocke akcionih scena, kašiku romantičnih odnosa (ili bar pogleda i osećanja) sa preslatkom Irenom Adler (Rejčel MekAdams) i dva prstohvata zdravog humora, što sve uz šarm i harizmu odličnog Roberta Dauni Juniora kao Šerloka Holmsa i ni pedalj slabijeg Džud Loa kao Votsona, daje sastojke koje je reditelj Gaj Riči majstorski ukombinovao u film koji se servira za trenutke uživanja.

Rezultat: Šerlok Holms je film koji kao i svaki ima svoje pluseve i svoje minuse. Uopšteno gledano, to je jedan jako dobar, moderan, visokobudžetan film, sa radnjom smeštenom pred kraj 19. veka.  Ako ste od onih kojima je neprikosnovena ekranizacija ovog junaka Granadina serija iz ’85., a Džeremi Bret ultimativni Šerlok Holms (u ovu grupu ubrajam i sebe), verovatno ćete prema novoj Holmsovoj ekranizaciji imati odredjenih predrasuda. Ipak, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Ako ste od onih koji su verovatno za lik Šerloka Holmsa čuli, ali im to ime ništa ne znači, ili prema njemu ne gaje neke posebne emocije, možda ćete imati predrasuda da je ovo klasičan, starinski film koji će vam biti dosadan. Ali, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Veliki uspeh ovog filma je upravo činjenica što neće razočarati ljubitelje klasičnog Šerloka Holmsa, a ujedno će privući jednu novu generaciju publike i poklonika, koji teško da bi se vratli klasičnom junaku. Ovo je film koji verovatno ne nudi „boljeg“ Šerloka Holmsa, ali nudi jednog novog, „drugačijeg“ Holmsa, prilagodjenog modernim ukusima, a ipak svog, Holmsa za 21. vek!


Pisavši u svom prethodnom postu o liku Šerloka Holmsa, napomenuo sam da je on jedan od najekranizovanijih likova u istoriji filma i književnosti. Neke ekranizacije su bile prilično uspešne, druge daleko od toga. Upustiti se u ovakav projekat, značilo je od samog početka da ste svesni da ćete biti uporedjivani prvo sa originalnim književnim predloškom, a zatim i sa dobrim i najboljim filmovima i serijama na tu temu, značilo je da očekivanja neće biti mala, značilo je da će biti mnogo dilema i odluka. Imajući u glavi drugačijeg Holmsa od do sada vidjenih, producent i scenarista Lajonel Vigrem je angažovao crtača Džona Vetkisa da uradi 30-ak strip tabli na osnovu njegove priče za probni scenario, koje su predsatvljene kući Warner Bros. Ova strip sekvenca će se verovatno pojaviti kao dodatak na DVD izdanju filma. Za reditelja filma Šerlok Holms je odabran Gaj Riči. Gledano sa ove distance, može se reći da je to bio pravo potez, jer je upravo ovde Riči pokazao raskoš svog rediteljskog talenta, kombinijući odlične akcione scene, dobre dijaloge i misteriju. I kuća Warner Bros i reditelj Gaj Riči videli su u ovoj priči koncept sličan filmu Batman Begins, videli su šansu za početak jedne nove filmske franšize. Zato je i Riči prvobitno smatrao da je Robert Dauni star za njegovu viziju Holmsa, ali je ipak odlučio da mu ukaže poverenje, koje je ovaj opravdao u velikom stilu. Zanimljivo je da je Džud Lou već saradjivao sa Šerlokom Holmsom. Naime, u pomenutoj Granadinoj seriji, Lou je imao epizodnu ulogu u priči The Adventure of Shoscombe Old Place. 


Novi Holms je bliži definiciji superheroja. On je moderan lik, on je boem, živi u stilu nekog (ekscentričnog) umetnika ili pesnika. On podjednako barata i intelektom i pesnicama. Holmsa upoznajemo već u odličnoj uvodnoj sceni. Tu na delu vidimo da je on čovek od akcije, vidimo kako njegovim postupcima prethodi rezon, koji je za publiku naglašen usporenom sekvencom koju kasnije Holms, po planu, realizuje.
Natprirodni elementi filma nisu nešto „nadenuto“ u priču. Ser Konan Dojl se u originalnim pričama često bavio natprirodnim elementima, ostajući ipak na kraju veran racionalizmu i materijalizmu. Kako su ovde scenaristi izašli na kraj sa okultnim elementima, pogledaajte već sami.


Pitanje koje najčešće čujem ovih dana u vezi filma je koliko je ovaj Šerlok Holms veran književnom predlošku! Iako sada mislim da je pogrešno prići filmu sa ovim pitanjem, pošto sam ga i sebi postavljao, ipak ću dati neke odgovore.

Film Šerlok Holms (2009) je nova, originalna priča, modernizovana za potrebe publike, ali je ipak u mnogim elementima zadržala duh kanona. Jednostavno, u njoj su samo naglašene (neko bi rekao na momente i prenaglašene) neke osobine književnog lika koje su u drugim adaptacijama izostavljene ili samo naznačene. Autori su se potrudili da u dosta scena ubace originalne dijaloge iz nekoliko Dojlovih priča. Takva je, na primer, scena u kojoj Holms izvodi zaključke na osnovu sata pronadjenog kod pokojnika, ili kada Votsonovoj vernici u restoranu objašnjava šta može zaključiti na osnovu Votsonove odeće i izgleda. Kao i u originalnim pričama, Holms izvodi hemijske eksperimente u njihovom stanu, kada ne radi ni najednom slučaju zapada u dosadu, depresiju i melanholiju, u takvim trenucima, osim što svira violinu, ponekad i puca iz pištolja u zidove sobe, oružje i upotreba borilačkih veština direktna su referenca na originalne priče. Scena iz ptičje perspektive u kojoj se prvi put pokazuje ulica Bejker je direktna paralela u čast uvodne scene Granadine serije Avanture Šerloka Holmsa.

Naveća odstupanja u filmu vezana su za ženske likove. Kao persona koja se rukovodi razumom, a ne emocijama, Holms je generalno nezainteresovan za žene, a često je nazivan i ženomrscem. Jedina žena koja je uspela da mu privuče pažnju i jedina koja je za njega žena „sa velikim Ž“ je Irena Adler. Ona se pominje više puta u kanonu, ali se pojavljuje samo u jednoj priči. Šerlokova zainteresovanost za nju pre svega potiče iz činjenice da je ona, žena, uspela da ga nadmudri. Uloga Irene Adler i njihovog odnosa je u filmu je posebno naglašena, ali je ipak nije prešla granicu neumerenosti. Na drugoj strani imamo Meri Morstan, Votsonovu verenicu. Dok su u filmu Votson i Meri vereni pre nego je Holms upozna, u originalnim pričama oni se vere nakon što Holms rešava jedan slučaj. Jedina scena koja se ni u naznakama ne može naći u kanonu je scena kada sobarica hotela zatiče golog Holmsa vezanog za krevet. Ipak, ova scena je pametno iskorišćena da se publika osveži i nasmeje, dok je Holmsu opomena da ženama ipak ne treba previše verovati! Poznavaoci lika Šerloka Holmsa će svakako primetiti i da u filmu Holms ne koristi opijate. Kako je ovaj film namenjen i mladjoj publici (nosi PG-13 oznaku), autori su odlučili da ovaj „detalj“ izostave.

Ako smo već pomenuli odstupanja, ne bi bilo fer ne pomenuti i da ova adapatacija Šerloka Holmsa ispravlja neke klišee usvojene u ranijim vertijama. Tako je Votson ovde pravi partner i intelektualni takmac Šerloku Holmsu, dok je u mnogim verzijama predstavljen kao sekundarni lik, pomalo priglup, koji služi za zbijanje šala i dokazivanje Holmsove inteligencije. Holms takodje u filmu, ako i u kanonu ne izgovara „svoju“ čuvenu frazu „Elementarno, moj dragi Votsone“ i ne nosi „svoj“ deerstalker šešir.

Glavni negativac i Holmsov protivnik u filmu je Lord Blekvud. Ipak, čuveni Holmsov nemezis, profesor Morijarti se provlači kao pozadinska figura kroz film, ostavljajući prostora, ili bolje rećei, dajući najavu za nastavak filma. Pisanje priče za nastavak je već počelo, pred-produkcija je zakazana već za kraj marta meseca. Kruže glasine da će lik Morijartija u nastavku glumiti niko drugi do Bred Pit. Verujem da mu ova uloga može leći, pod uslovom da uspe da se oslobodi svog tvrdog američkog akcenta i usavrši britanski.

Prošlo je dosta vremena od kada je publika zaista prihvatila neku filmsku adaptaciju Šerloka Holmsa. Ova verzija filma uveliko pokazuje da će prekršiti pravilo i da će biti prihvaćana. Iako će joj tvrdokorni Šerlokovi fanovi naći zamerke, veliki uspeh ovog filma biće ne samo što je privukao (novu) publiku Šerloku Holmsu, već što će se verovatno dosta ljudi vratiti i samim knjigama, da bi pročitali, uporedili, videli...

субота, 7. новембар 2009.

Film: DISTRICT 9 - bliski susret drugačije vrste!

Rezime: jednostavna, a jako dobra priča; uprkos malom budžetu, deluje tehnički impresivno; naizgled već vidjena radnja i poznati elementi u specifičnoj kombinaciji dali su jedan novi, originalni žanrovski dah svežine; naizgled površna priča daje jedan smisaoni komentar ljudskog stanja i ljudske prirode; konačno, vanzamaljci nisu sleteli iznad Amerike, nego iznad ...Afrike!

Recept: uzeti premise iz nekoliko proverenih i dokazanih žanrovskih ostvarenja; dodati originalne elemente koji mogu biti inspirisani ličnim iskustvom iz detinjstva; sve to mešati u smeru socijalne sf drame kojoj ne nedostaje ni akcija; igrane elemente ne rasplinjavati, već po oprobanom receptu uvesti kvazi-dokumentarne segmente; smesu oblikovati na osnovu kreatvnog potencijala nepoznatog reditelja i nepoznatih glumaca; mali budžet pravilno usmeriti na tehničko oblikovanje patišpanja i ostalih elemenata; sve to nafilovati u produkciji poznatog reditelja; servirati u svakoj prilici!

Rezultat: film koji su mnogi već svrstali u klasike sf žanra i proglasili ga za jedan od najboljih filmova godine, drugi su  možda propustili da vide njegovu suštinu, pa kritiku usmeravaju na propuste u scenariju kojih nesumljivo ima, ali ne u takvoj meri da kvare film, treći pak u filmu vide promociju rasizma i pežorativan prikaz crnaca. Nigerijska Vlada je tim povodom ovaj film i zabranila. Pa kako ga ne pogledati?

Uskrativši Amerima zadovoljstvo da ponovo spasu svet od Armagedona, orgoman svemirski brod zbog kvara sleće u Južnu Afriku, tačnije, zastaje lebdeći iznad predgradja Johanesburga. Nakon prvobitne panike, njegovo prisustvo postaje rutina i deo svakodnevnog pejzaža, jer je brod nekoliko meseci nepomično lebdeo iznad grada. Onda Vlada odlučuje da pošalje specijalne jedinice koje penetriraju u brod i tamo zatiču stotine hiljada vanzemaljskih bića, dobroćudnih, ne baš inteligentnih i mahom iznurenih i bolesnih. Svi oni bivaju transportovani na zemlju i smešteni direktno ispod broda u ogradjenu Oblast 9 (District 9). Dvadeset godina kasnije, nakon što njihovo prisustvo u improvizovanom i krajnje nehigijenskom naselju postane smetnja i ozbiljan socijalni problem, vlasti odlučuju da ih presele na dalju lokaciju, u Oblast 10. Vodja ove operacije premeštanja je Vikus Van De Merv, birokrata nedorastao ovakvom zadatku, koji je svoju karijeru dobio u miraz. Naravno, ne bivaju svi vanzemaljci srećni zbog ove odluke, i komplikacije mogu da počnu!

Jedino zvučno ime koje stoji iza ovog projekta je Piter Džekson (Gosporad prstenova, King Kong), koji je bio zadužen za produkciju filma. Reditelju filma District 9, ujedno i jednom od scenarista, Nilu Blomkampu ovo je prvo dugometražno ostvarenje. Glavni akter Vikus, takodje je široj javnosti nepoznati glumac Šarlto Kopli. Budžet filma bio je samo 30 miliona dolara, što je prilično skromno za jedan sf film.
District 9 je izgradjen na idejama koje je Blomkamp već istraživao u svom kratkom filmu iz 2005. godine Živ u Joburgu (Alive in Joburg). Sećanja na detinjstvo provedeno u eri Aparthejda takodje su dala svoj doprinos. Neiskvarenost prethodnim (ozbiljnijim) rediteljskim poduhvatima je, uz neosporan talenat, pomogla Blomkampu da premisu filma, za koju se mora reći da nije nova, niti originalna, odvede u potpuno novom i originalnom pravcu. U radnju filma nas uvodi niz kvazi-dokumentarnih segmenata i intervjua koji sažimaju prethodnih dvadesetak godina, od dolaska vanzemaljaca, a ostatak priče je ispričan u trećem licu i bavi se dogadjajima koji se odvijaju u samo 72 sata. Fokus radnje filma District 9 nije na dolasku vanzemaljaca, nego na operaciji njihovog preseljenja u District 10. Dokumentarni elementi su gotovo savršeno uklopljeni i pažljivo nas doziraju informacijama, kako bi upućeni mogli da pratimo trenutna dešavanja. Doduše, upravo takav fokus ostavlja nas bez odgovora na neka pitanja koja priču, pogotovu tih 20 godina, razjašnjavaju do kraja, ali je to možda upravo prostor za neke nove nastavke, ili bar neka nova razmišljanja!

Nil Blomkamp je filmom District 9 dotakao mnoga kompleksna i bolna pitanja koja smo sami sebi nametnuli i bez nužnog prisustva vanzemeljaca. Rasna netrpeljivost, rasizam, (zlo)upotreba tehnologije, život u getu (Aparthejd), ljudska prava, ljudska pohlepa samo su neka od njih. Vanzemaljci su preuzeli ulogu marginalizovanih društvenih grupa, radnici nadležne organizacije MNU su delovi korporativnog mehanizma koji svet prilagodjava svojim potrebama, ne prezajući od toga kojim će sredstvom stići do cilja, članovi nigerijske bande su profiteri i kriminalci koji kratkovido gledaju samo svoje interese. Slika moralne degradacije urbanog čoveka jasno je vidljiva na svakom koraku.

District 9 po mnogim elementima odskače od žanrovskih okvira na koje smo navikli, ili da kažem na koje smo naviknuti. Za početak, radnja filma nije smeštena u neki američki megalopolis, i nisu Vil Smit i Brus Vilis ti koji imaju sudbinu sveta u rukama. Kontekst Južne Afrike je lakše naglasio aspekt socijalne razlike, siromaštva, nehigijene, neracionalne samovolje. Drugo, umesto Spilbergovih vanzemaljaca, ovi, smešteni u logorske uslove Oblasti 9, nisu osvajači, već umorne izbeglice koje su se slučajno zatekle tu gde jesu, šetajući se izmedju insekata i ljuskara na skali evolucije. Dalje, glumačku ekipu filma čine glumci kojima je ovaj film bio prva ozbiljna uloga i koji su se u tome odlično snašli, pogotovu Šarlto Kopli, koji je zapravo jedini razradjeni lik u filmu.

Sve u svemu, Dictrict 9 je jedno od (naj)boljih sf i filmskih uopšte ostvarenja ove godine, ako ne i u zadnje vreme, čija toliko puta obradjivana priča o bliskom susretu ljudi i vanzemaljaca je sveže, originalne, drugačije vrste!

петак, 11. септембар 2009.

Film, strip i...seks!

 
Neko voli PLAYBOY zbog slika, neko ga voli zbog tekstova  : ). Savršen kompromis izmedju slike i teksta je upravo STRIP! Iako nije neuobičajeno da se na stranicama najpoznatijeg časopisa za muškarce nadje mesta i za strip, najnovije, septembarsko izdanje američkog Plejboja je u tom smislu posebno interesantno za nas! Naime, tu su se na krajnje neobičan način sreli jedan od najpoznatijih srpskih strip crtača, jedan od najpoznatijih američkih režisera i, naravno, jedan od najpoznatijih svetskih časopisa: Rajko Milošević Gera, Kventin Tarantino i Playboy! Rezultat ove kombinacije je mini grafička novela na šest strana koja obradjuje scenu ubijanja nacista iz najnovijeg Tarantinovog ostvarenja „Prokletnici“ (Inglorious Bastards).

Iako se o tome pričalo još letos, iako je Plejboj na svom zvaničnom sajtu omogućio pregled nekih strana u (nespretnoj) fleš animaciji, informacija kada i gde će biti objavljena cela novela se ljubomorno čuvala od javnosti. Bar do najave septembarskog broja časopisa Playboy (U.S. edition, naravno). Tarantino je lično nadzirao rad i odabrao scenu iz filma koja će se pretočiti u strip, Gera to uspešno realizovao, naravno uz pomoć Djulije Brasko, koja je bila zadužena za boju.

Ako ste od onih koje kritikuju da u Plejboju gledaju samo slike, Gera se potrudio da uz malo muke, a puno uživanja, skinete tu stigmu sa sebe!

Za manje upućene, Rajko Milošević Gera (ili Guera, kako je poznat na zapadu) rodjen je u Beogradu 1959. Od malih nogu se bavi crtanjem, ali se u mladosti okušao i u muzici (početkom 80-ih nastupao sa svojim Strip Blues Bendom). Napušta muziku da bi se posvetio stripu, ta posvećenost rezultira time da mu se radovi objavljuju u svim važnijim jugoslovenskim strip revijama toga vremena. Taman kada je potpuno raširio krila svog neospornog crtačkog talenta, nebom iznad Jugoslavije počeli su da se nadvijaju crni oblaci rata. Krajem 1991. Gera se seli u Barselonu, gde i danas živi sa porodicom. Svoje radove je objavljivao u svim značajnijim španskim strip edicijama, a trenutno radi za francuskog izdavača Glénat dva tekuća serijala: Le Lievre de Mars (“Zec sa Marsa”) i Howard Blake,  a za DC/Warner Vertigo ediciju još jedan veoma uspešan serijal, Scalped. Gera će biti specijalni gost ovogodišnjeg medjunarodnog salona stripa u Beogradu (od 24. do 27. septembra) i ujedno dobitnik ovogodišnjeg priznanja za doprinos srpskom stripu.

Vrlo detaljan intervju sa Gerom možete pročitati u letošnjem, najnovijem broju magazina STRIP PRESSING, čiju je naslovnu stranu i potpisao (u sredini, na slici gore). Za one koji ne budu u prilici da drže u rukama ovaj časopis, deo intervjua mogu da pročitaju ovde.

 

Oni koji pak žele da vide i pročitaju celu strip verziju Prokletnika (u pdf-u), i usput prelistaju novi broja Plejboja : ) (50mb), za free download neka prate link ovde.


 

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails