Kako mediji manipulišu!

Polemika o objektivnosti medija uvek je aktuelna, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljašnjim pitanjima! Selekcija vesti koje će se forsirati, izvlačenje iz konteksta, (ne)naklonjenost određenoj političkoj grupaciji ili stranom faktoru... sve to može uticati da jedan isti događaj, jedna ista vest izgledaju potpuno drugačije viđeni očima različitih medija!

Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja je nesporan, zato je vrlo bitno biti kritički nastrojen prema onome što nam se plasira “na izvolte”!

Ovo je fotografija, koja je obišla svet, pokazuje kako su jednu istu fotografiju iz “svog” ugla videle i plasirale televizije CNN i Al Jazeera, pa vi razmislite o tome kada sledeći put gledate vesti!

Na temu Koliko verovati medijima, kroz primer glagola “hagirati” već sam pisao, a sve ovo me je dodatno podsetilo i na deo priče iz filma “Težina Lanaca” o ratnoj propagandi i izveštavanju RTS-a i HTV-a iz ratne 1991.godine! Ako ste ovo propustili, obavezno pogledajte!

O različitim pogledima na istu stvar možete dosta toga naučiti i čitajući izuzetno zanimljivu knjigu Remona Kenoa “Stilske vežbe”!


I upamtite, inteligencija ne znači da sve znate i bez pitanje, nego da preispitate sve što mislite da znate!!!

Brankovo Tata-ta-tira!!!

Pokušaću da se setim jednog stiha nakon 20-ak godina: „U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo. U njemu je sve lepo, u njemu je sve fino, u njemu se sve raduje! U njemu su kuće od čokolade, putevi su od marmelade, u njemu svako radi ono što hoće, u njemu raste svako voće,...“ Naravno, većina vas će prepoznati o čemu se radi! Verujem, sa dozom ogromne nostalgije! Stihovi Branka Kockice kojima je započinjala legendarna emisija za decu „Kocka, kocka, kockica“ podsetiće nas na jedno drugo vreme, kada su se cenile mnoge, danas zaboravljene vrednosti, vreme kada je deci za osmeh bila dovoljna samo dečija igra, vreme kada su roditelji smeli da deci ostave upaljen televizor, ne strahujući da će u svakom trenutku, na gotovo svakom kanalu iskočiti voajersko oko velikog brata, neka ala zatvorena na farmi srama ili neki besposličari u parovima. Tada su deca umesto psovki i tračeva jedva čekala da čuju opojno „Tata-ta-tira!“ Branka Kockice, pošalicu Poštar Ace ili pouku Metle bez drške! 

Ako sam u uvodu i promašio neki stih, evo čuvene špice, da se svi (setno i nostalgično) podsetimo toga, pred nastavka teksta.

Tragajući za pravom formulom emisije/serije za decu, redakcija obrazovnog programa Televizije Beograd je 1972. započela istraživanje po vrtićima, vodeći razgovore i razmenjujući ideje sa vaspitačima i decom. Nakon nekih godinu dana pripreme i pravljenja koncepta, prva pilot emisija je emitovana 27. Novembra 1974. godine. Prvi urednik emisije bio je Ljubiša Bogićević, a scenarista Ljubiša Djokić.  Nakon deset epizoda, emisija je postala monotematska, a urednica kasnijih epozoda je bila Biserka Pejović.  Emisiju „Kocka, kocka, kockica“ vodio je glumac Branko Milićević, tako zaradivši večiti nadimak Branko Kockica! Osim Biserke, scenario za neke epizode su pisali i Ibrahim Hadžić i sam Branko Milićević. Režiser je bio Milorad Laković, a za muziku je bio zadužen Mihajlo Živanović. Učesnici – deca predškolskih ustanova sa teritorije čitave bivše SFR Jugoslavije!!!

Ova ekipa je realizovala više od 250 epizoda emitovanih od 1974. do 1993., i ponovo 2005. Branko je bio u ulozi vaspitača koji je svaki put sa različitom decom išao u avanture i tragao sa „drugarima“ uz povik „tata-ta-tira“ za odgovorima na dečja pitanja, kojih je nekako uvek bivalo više neko odgovora. Generacije su se menjale, Brako i Kockice ostajali. Dosledni sebi i deci! Dosledni stihovima koji su i bili moto emisije  „Kocka do kocke – kockica, kroz prostor i kroz vreme, i uvek nova pitanja, i uvek nove teme!“ 

Kako je juče bio Svetski Dan bez duvanskog dima, evo dela jedne emisije u kojoj Branko sa drugarima razgovara o pušenju. "Jel može neko od vas, bednih nepušača da mi kaže šta je to lula!" - danas ne zvuče kao reči kojima se treba obratiti deci. Ipak, na Brankov način, to zvuči mnogo drugačije. Uživajte nekoliko minuta.

Šireći nevini utopijski idealizam Branko Kockica i njegova emisija ostali su zacementirani u kolektivnom sećanju mnogih generacija. Autori „Leksikona YU mitologije“ su Branka nazvali „svetionikom sretnog detinjstava kakvo današnji klinci teško mogu imati“!!! I zaista, danas su deca od malena svesna da na svetu ne postoji carstvo u kome caruje drugarstvo. Čak ni uz magično Brankovo tata-ta-tira!!! Ostaje nam samo da  se sećamo stihova s početka, nakon 20-ak godina!

Po čemu ćete pamtiti Svetsko Prvenstvo?

Svetsko prvenstvo u fudbalu je završeno prošle nedelje. Prošlo je dovoljn o vremena da se utisci slegnu i da se polako vratimo stvarima koje smo tih mesec dana možda zanemativali. Koje god novine sam prelistao u proteklih sedama dana, koji god forum posetio, svuda sam video naslov „Po čemu ćete/ćemo pamtiti svetsko prvenstvo?“ Tu su razne VIP face ili obični smrtnici davali svoje vidjenje stvari i pravili svoje top 5 ili top 10 liste najupečatljivijih momenata i dogadjaja, dešavanja i ličnosti. Pa da vidimo šta vi mislite o tome i šta čini vašu top listu?

1. VUVUZELE

U naš rečnik uvrštena je, ne baš na naše zadovoljstvo“, nova reč: vuvuzela! Koliko god poetično zvučalo, zvuk afričke trube vuvuzele nas je neosporno iritirao danima i nedeljama dok nismo i oguglali na njega. Izazvalo je mnoge reakcije, navijača, igrača, stručnih štabova, gledalaca,... Većina tih reakcija nije bila pozitivna. 

Ipak, vuvuzele su postale toliko popularne da su bogataši naručivali promerke optočene dragim kamenjem, a Youtube dodao opciju da klipovi budu praćeni ovim zvukom. Proizvodjači vuvuzela su doživeli svojih pet minuta, ili bolje rečeno, svojih mesec dana. Sada mogu na odmor! Kao i naše uši!

2. LARISA, PAMELA i BOBI

Jedna slatka devojčica je na sred utakmice svoj mobilni telefon u pravo vreme stavila na pravo mesto. Jedan fotoreporter je u tom trenutku napravio verovatno svoju najpoznatuiju sliku. 

Već sledećeg dana krenula je pomama za Larisom Rikelme, navijačicom i fotomodelom iz Paragvaja. Na naradenim utakmicama su je gotovo neprekidno pratile mnogobrojne kamere i fotoaparati, neke kompanije joj debelo platile da na svojim grudima nosi reklamu. Larisa je obećala gola trčati ulicama ako Paragvaj osvoji prvenstvo. Kao utešnu nagradu, za prikazani trud, skinula se za jedan časopis. Gde li je onda stavila telefon?
Njenom slavom našle su se uvredjene i druge lepotice, Tako je agrentinska manekenka Pamela David objavila Larisi dvoboj i svoje grudi još na tribinama prikazala „na izvolte“.
Holandska porno-glumica Bobi Eden je pak svojim sledbenicima na twitter-u obećala da će ih oralno zadovoljiti ako Holandjani osvoje prvenstvo. Broj njenih fanova je naglo porasao, ali su ima nade naglo spasle! Ah, ti pokvareni Španci!
Naši „Orlovi“ su brzo sleteli, pa nismo imali prilike da čujemo šta imaju da kažu neke naše navijačice! Ipak, ako su vuvuzele iritirale naše uši, bilo je nečeg umirujućeg za naše oči!

3. HOBOTNICA POL

Ne baš uz rame sa lepoticama i ne baš zbog svoje lepote hobotnica Pol je svetsku popularnost stekla neporešivim prognozama. 

Biraji hranu iz tanjira sa zastavama reprezentacija, Pol je bio 100% u prognozama uspeha Nemačke reprezentacije, kao i prognozi finala. Maradona se zakleo da će Pola videti na svom tanjiru. Smeli kladioničari će mu dići zdravicu!

4. ACA RTS

Verovali ili ne, postojali su trenuci kada sam želo da zvuk vuvuzele nadjača sve, pogotovu glas sportskog komentatora sa RTS-a, Aleksandara Stojanovića, popularnog Acu. Iako mi je ovaj momak raniji ponekad i bio simpatičan, ovoga puta mi je u potpunosti ubio volju da ga slušam. Toliko nepotrebne i dosadne statistike, toliko ubačenih i prekinutih misli i rečenica, toliko besmislenih izjava i histerije u banalnim trenucima. To može samo Aca!

AcaStojanović je poznat po nekim svojim izjavama, poput „Vidite ove kostobrane sto nosi golman, ah ne vidite ih, ispricacu vam posle nesto u vezi njih...”, a i ovoga puta nije bio daleko od toga. Njegovi kometari otprilike zvuče ovako: „Ovo je prvi put još od 1957. da se u jednoj utakmici sretnu dva štopera čije su tetke zubari, iako je bio jedan slučaj 1973., ali tada je jedna tetka bila zapravo zubni tehničar i odustala je da završi za stomatologa, jer je bila levoruka i...ofsajd, da li je to bio ofsajd a sudija nije video. Po 137 put na ovom prvenstvu pomoćni sudija nije...“!!!

5. DŽABULANI

Adidasova lopta nastavila je običaj FIFA-e da za svako prvenstvo plasira novu loptu. Ipak, umesto poboljšanja, ova lopta je donela mnogo muka igračima, a pogotovu golmanima, jer je njena putanja često bila nepredvidiva. 

Naziv lopte znači „slaviti, proslavljati“ na Zulu jeziku i ona je napravljena od osam 3D panela, za razliku od one iz 2006. koja je imala 14 panela. Džabulani je obojen u 11 boja, reprezentujući 11 igrača na terenu, ali i 11 zvaničnih jezika u Južnoj Africi.

 

Sa preostalih 5 na listi ću biti kraći.

6. ORAO PAO!

Ne znam koliko je u Srbiji popularan Dikens, ali je naziv njegovog romana „Velika Očekivanja“ izuzetno popularan i omiljen. Naši Orlovi su poleteli u kvalifikacijama, sa njima i naše nade. Ipak, poput Ikara, vosak na njihovim krilima se brzo istopio na velikoj visini. Nije nam prvi put da se razočaramo, tako da nema veze. Ipak, brinem me to što stalno pričamo da ćemo učiti iz svojih grešaka, a mi ih samo ponavljamo!

7. TEHNOLOGIJA U SUDJENJU!

Iako je neko izračunao da je 96% sudijskih odluka bilo ispravno, onih 4% pogrešnih odluka je mnoge reprezentacije koštalo boljeg plasmana. Pitanje uvodjenja tehnologije u sudjenje je aktualizovano više nego ikad. Ako protivnici uspeju da utišaju strasti i odlože za neki drugi put, teško da će ga i biti. Kažu, gubi se fudbalska lepota! Ja u takvim greškama ne vidim ništa lepo!

8. ŠPANSKA ARMADA

Španci su bez mnogo golova i ne tako blistavom igrom osvojili 19. Svetsko prvenstvo. Tako su Švajcarci za utehu postali jedinina reprezentacija koja  je pobedlia svetskog prvaka, iako smo mi, navijajući za Nemačku, stremili da se time tešimo. Prva su reprezentacija koja je osvojila ovaj turnir, a da je izgubila prvu utakmicu, pride su dali najkasniji gol u finalima svetskih prvenstava.

9. LOŠ, LOŠ FUDBAL

Svi se slažu: kvalitet fudbala na Svetskom prvenstvu je bio očajan. Malo golova, malo lepe igre, mnogo razočarenja i na reprezentativnom i na pojedinačnom nivou. Ko je znao, iskoristio je svoju šansu u ovakvom okruženju!

10.  TOP 9

Što svaka lista mora da ima Top 10?! Staću kod broja 9 i neću pominjati to što su Eevropske reprezentacije stekle prednost u odnosu na Južno Američke, to što Snajderu nije pošlo za rukom tj nogom da postane jedini na svetu koji je u jednoj sezoni osvojio „sve“, to što je Gana.... hej, rekao sam da neću to da pominjem! Mesto br 10 ostavljam vama!

3 pa 1: Bregovićev orkestar za sahranu Beovizije!

Dobro, koliko puta je potrebno da doživimo nacionalni blam da bi neko podvukao crtu? Dokle će nečiji lični interesi, ukusi i lobi da šamaraju ceo narod? Ako smo jednom osvojili prvo mesto, da li to znači da više ne moramo da se trudimo, da možemo da se švercujemo na staru slavu? Pa, ne bih rekao!

Prošle godine je interesni lobi oslikan u „stručnom i objektivnom“ žiriju na kvarno zaobišao glasove publike i na Evroviziju poslao svog kandidata koji je trebao da bude naš Trojanski Konj. Avaj, nije bio Trojanski, nego Marko! „Cipela“ koju smo bacili na Evroviziju vratila nam se kao bumerang! Par godina ranije, dok smo još bili zajednička država sa braćom Crnogorcima, njihov žiri je sličnom taktikom poslao svoje predstavnike, pa je i Evropa na nastup grupe Bez Imena (No Name) ostala bez reči, a time i bez glasova!

Iako sam već godinama unazad prestao da od Beovizije, pa i Evrovizije očekujem bilo šta, prestao da se interesujem i nerviram, ipak mi je bilo drago kada sam čuo da je konačno odlučeno da se koncept odabira srpskog predstavnika za pesmu Evrovizije menja. Poverovao sam da će stvari biti drugačije. Kako sam samo mogao da budem tako glup?!

Doskorašnji festival Beovizija presvučen je u novo ruho. Samo, poput one priče o caru, i ovo ruho je nevidljivo, providno, pa smo videli istu onu ogoljenu stvar kao i prošle (prošlih) godina! I samo, umesto cara, mi ćemo doživeti blam. Dobili smo, da prostite, što kaže narod, isto sranje, samo drugo pakovanje! Ili, što bi rekao kolega bloger Kajzer Soze, sve je to pišanje, pardon, pevanje uz vetar!

Takmičenje je nazvano „3 pa 1“, ali moglo je da se zove i „3 a 1“, jer su 3 pevača pevala stilski i žanrovski identične pesme jednog istog kompozitora!  Neko je odlučio da taj kompozitor bude nekadašnji umetnik i roker, a sadašnji lakrdijaš i vašarski hit majstor, Goran Bregović. Znajući Bregovićev opus nakon muzike za film Underground, jednom kada je neko izabrao njega, stvar je bila zapečaćena. Apsolutno nije bilo bitno ko će pevati, jer se znalo kakva će biti pesma: svadbarsko-kafanska šarada, sa obaveznim trubačima, srpskim i ciganskim etno motivima, nerazumljvim tekstom koji se mumla i refrenom koji se jedva prepoznaje. Sigurno sam nešto propustio, ali ne želim više da trošim reči na opis praznine!

Celo veče koje je trebalo da bude posvećeno izboru srpskog predstavnika za pesmu Evrovizije pretvoreno je u Veče Gorana Bregovića, jer je, pored ovih pesama koje su bile bledi tiskovi Sevinog kič hita Gas, gas!, i ostatak večeri pripao Breginim vizijama nekih starih hitova!
Sam Bregović je u sred emisije rekao da su mu ponudili da komponuje samo jednu pesmu, ali je on odbio, jer je ona trebala da se nadje u konkurenciji sa još četiri druge pesme i četiri druga kompozitora. Što bi čovek da se izlaže konkurenciji! Onda je neko rekao, ma kako ćemo bez Brege, pa su se vratili kod njega i rekli aj da nam samo ti komponuješ  pesmu, al da ne bude providno, neka budu tri, pa ćemo da te platimo malo manje nego što bi nas koštala Beovizija i svi će da budu zadovoljni! E pa neće! Ja neću na prvom mestu, ne znam za vas?

Bregović je komponovao u svom stilu, jer godinama unazad drugo i drugačije i ne ume (ili neće)! Zato, nije kriv on, nego onaj ili oni koji su (samo) njega odabrali. Cela stvar je bila jako predvidiva i providna, kao i ono carevo novo ruho! Stvar je tekla otprilike ovako: Ko da nam peva? Šta kažete za onog Milana Stankovića? Može, on je Solo-fensi-klinac sa zdravo Rale-zdravo Fred šiškama koji je jako popularan medju Grandovom publikom, a Grandovu publiku čine dobri, istrenirani sms glasači. Ubacićemo i nekog novog, ko dobro peva, ali još nije tako popularan, neku buduću zvezdu, koja će kao da ima šanse pored grandovca, ajd recimo Olivera Vanju Katića koji je skoro pa pobedio na takmičenju Ja imam talenat, znači, još sms glasova. E, a fali nam neko žensko! Al da bude dobra riba i da dobro vrcka, ne mora da ima neke pesme. A Emina Jahović? Može, zovi je!

I to je bilo to! Dobilii smo tri pesme čije tekstove možemo da čujemo samo u naznakama, ali, kome su još tekstovi bitni. Doduše, ko što sam Brega reče, cilj je bio da se naprave tri pesme na koje će se narod veseliti, a za Evroviziju kako bude! Neko je izgleda zaboravio da mu kaže zašto je ustvari angažovan, ako je i taj neko znao! Neko je zaboravio da je Grand dovoljno popularan i da RTS ne mora da mu dodatno pomaže!  E tek sad neću da im plaćam pretplatu (što bi rekla Zverka). Neko je takodje zaboravio da je Evrovizija pre svega (bila) takmičenje pop muzike, da je i Beovizija bila bar nijansu drugačija od Grand parade! 3 pa 1 je zapravo bilo takmičenje za izbor predstavnika i kompozicije, a da pravog izbora nije ni bilo. Biralo se izmedju 3 ista zla! Za nečije isto dobro! Šta reći, a ne zaplakati!!!

Ako ćete i dalje da nas lažete i blamirate, vratite nam Beoviziju, da bar verujemo da imamo izbora! Možda i nije džaba odabrana pesma koja se zove „Ovo je Balkan!“