Noćas je noć neobično vesela,
noćas se noć osmehuje široko,
jer noćas ti svojim koracima
miluješ ulicu.
Sinoć je od tvog sjaja
porumenelo Sunce.
Njegovi zraci su pokušavali
da budu duži i lepši
od tvijih trepavica.
Na kraju su, pognute glave,
napustili pozornicu
i za njima se spustila zavesa noći.
Ne verujem da će izaći
da se poklone publici.
Noćas najlepši cvetovi
šire svoje latice
kad prolaziš pored njih,
u nadi da će zamirisati kao ti.
Noćas reka smiruje svoje brzake
da njihov žubor ne nadjača
pesmu tvoga glasa.
Noćas su u daljini srne zastale
u svojoj ljubavnoj igri
da bi čule kako se tvoj dah
provlači šupljinama vetra
koji se nespretno sapliće u tvojoj kosi.
Noćas se Mesec
krije iza svoje senke
postiđen tvojom lepotom
Noćas neki čudan znoj obasipa noć.
Valjda zato što još ne želi
da biserima jutra okiti travu.
Noćas, po prvi put,
petlovima smeta što će doći
vreme za pevanje.
A ja, ja noćas ne mogu
da smirim talase ljubavi u sebi,
koji mi bacaju srce
od hridi do hridi.
Ja bih noćas da imam krila,
ja bih da te čuvam
od ljubomorne noći.
Noćas bih za tvoj poljubac
progutao daljinu između nas,
noćas bih udahnuo vetar,
ako ti smeta,
popio oblak,
ako bi da kiši na tvom putu,
držao zvezde,
ako bi da ti beže od pogleda,
milovao tišinu,
ako ti prija.
Noćas bih, noćas bih da si tu,
da na svom vratu osetim tvoj dah,
da na svojim usnama
osetim tvoje prste,
noćas bih da pogledom
zaronim u tvoje oči,
da vrhovima prstiju
dodirnem tvoju nežnost,
da zagrlim beskraj u tebi,
noćas bih da našim uzdasima
probudimo noć,
noćas bih da sanjam
u tvom zagrljaju,
da se probudim na tvijim grudima,
da sa prvim zrakom Sunca
ugledam tvoj osmeh.
Noćas bih da tobom
krunišem Noć.
Постови
