ILI, KAKO ĆEMO SE PROPISNO OBRUKATI!
Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!“ (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!“ (za ovu opciju se plašim da je realnija).
Sigurno ste već videli, smejali se i komentarisali sa prijateljima onaj klip u kome jedna baka na mostu kod tvrđave na pitanje novinara „Kako će grad proslaviti godišnjicu Milanskog edikta“ nezainteresovano odgovara „To me mnogo boli patka za to!“ Pa ta baka, baka Mileva, koju sam i lično upoznao, ima dobro opravdanje za svoj stav (da ne kažem izjavu). Baka Mileva je žena u godinama koja ima tezgu na tvrđavskoj pijaci na kojoj prodaje šampinjone, orahe, pirinač i sl. Radi na pijaci da bi preživela. Kada joj je u oči Božića na tezgu došla majka koja ima četvoro dece (dva para blizanaca!) i potražila šaku pirinča i par stotina grama šampinjona da bi postavila deci trpezu za Badnje veče, baka Mileva joj je izrevoltirano napunila kesu i rekla da nosi deci i da ne mora ništa da plati! Zbog toga se posvađala i sa snajkom! Ubrzo nakon toga je došao čovek sa besnim kolima koji je punio kese na svakoj tezgi. To je baba Milevu dotuklo! Krenuvši sa pijace kući, smrznuta i iznervirana, naišla je na tv reporterku koja je htela da čuje njeno mišljenje. I čula ga je! Kao i cela Srbija! Ali retko ko je čuo i ostatak priče. Zato, ne zamerimo njoj što je „boli patka“, već zapitajmo se zašto „boli patka“ i one koje ne mogu da imaju bilo kakvo opravdanje, jer su za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta (bili) direktno odgovorni!!!
Neću se ovde baviti istorijskim činjenicama i (ne)opravdanošću razloga za obeležavanje ovog jubileja. Ako vas to zanima, sigurno ste već negde o tome čitali, ako vas pak ne zanima, neću vas ni daviti.
Постови
