Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

Istorija i reči ponekad ostanu zaboravljeni ili neshavćeni. Ova kolekcija fotografija svedok je i pokazatelj trenutaka u ljudskoj istoriji koje je teško opisati rečima. Dostignuća ljudi, ali i njihove emocije, strahovi, ljudska glupost i neshavćeni fenomeni... Najbolje je da ipak pogledate sami!

Tri sestre poziraju za istu sliku, sa razmakom od nekoliko decenija!

Pobednice takmičenja za Mis savršeo držanje tela (Marianne Baba, Lois Conway i Ruth Swensen), održanog maja 1956. na nacionalnoj konvenciji kiropraktičara u Čikagu. Snimanje rentgenom je naravno bilo obavezno, da bi se videla kičma!

Misteriozna freska iz manastira Visoki Dečani na kojoj se prikazuje čovek u nekoj vrsti letelice kako gleda iza sebe.
Freska je oslikana oko 1350.godine. Dilema šta predstavlja još nije rešena!

Deluje jezivo kao da je u pitanju neki masakar. Na neki način i jeste, ali ne ljudi.
Voštane figure nakon požara u mujeju Madam Tiso, London 1930.

Zaboravljena profesija! U danima kada budilnici još nisu postojali ili bar bili svima dostupni (da, bilo je i takvih dana) , ljudi poput Meri Smit (na slici) su angažovani da rano ujutru bude ljude za posao. Oni su kroz cevčicu gađali suvim zrnima  graška ili kukuruza u prozore ljudi, kako bi ih probudili, i za to su primali platu. London. 

Detroit, SAD, godine 1929. Za vreme Prohibicije uništavane su ogromne količine alkohola.
Ponekad ina ovakav način!

Rađanje ikone: čuveni most na Menhetnu je 1908.godine bio tek u izgradnji.
Proći će još 18 meseci pre nego bude otvoren i još 4 godine pre nego bude završen!

Osoblje Američkog muzeja prirodne istorije čisti kožu slona, koju će kasnije navući na drveni ram, kako bi prikazali reprodukciju ove životinje u prirodnoj veličini. Godina 1933.

Nihonmatsu, Japan. NAkon havarije na nuklearnom reaktoru mnogi ljudi su u izolaciji čekali testiranje na radijaciju.
Devojka na slici je u karantinu i preko stakla se pozdravlja sa svojim ljubimcem!

Reakcija dečaka po imenu Harold Whittles, na prve zvukove u životu,
nakon što mu je doktor po prvi put stavio slušni aparat u uvo.

Testiranje neprobojnih prsluka, 1923.godina

Papa Nova Gvineja za vreme Drugog  svetskog rata.
"Reklama" za lek atabrin, protiv malarije!

Reakcije dečaka iz Austrije koji je dobio nove cipele. Drugi svetski rat. 

Devojčice u nekadašnjem Londonu improvizuju ljuljašku.

Izgradnja jednog od simbola Londona, Tower Bridge, 1892.

Izgradnja čuven Berlinskog zida koji je dugo delio sveta na Istok i Zapad. Godina 1961.


(nastaviće se...)

Kako bi Facebook, YouTube i Google+ izgledali pre 15 godina?

Sećam se svog prvog kompjutera, tada popularnog „486“, sa HDD-om od neverovatnih 200MB, čitavih 8MB RAM memorije, monitorom od 12“... Danas, u eri TFT monitora, Wi-Fi konekcija, laptopova i USB memorija, u eri gigabajta i terabajta to deluje smešno. Ali to je bilo pre samo 15 godina!!!

Tehnologija nezadrživo napreduje, a za uspostavljanje novih standarda više nisu potrebne decenije i decenije, već godine. Naviknuti na brzi, neograničen internet, na skype, facebook, email sa nevericom se sećamo ne tako davnog perioda dial-up konekcija, krčanja telefonskih linija, flopija, monitora u dve boje, Windowsa 95, Worda 3.11...

Ovih dana internet bruji od, moram priznati, jako zanimljivog prikaza srpske istorije od 1980 do danas iz ugla Facebook-a, kao i ovim inspirisane cele istorije Srba. Prošlost, gledana kroz prizmu sadašnjosti! Ali, kako bi sadašnjost izgledala kroz prizmu prošlosti?

Šta bi se desilo da je tehnologija drugačije napredovala, ili da su se neke ideje ranije realizovale? To su se zapitali ljudi koji su pokrenuli projekat „Once Upon“ koji su odlučili da provere i da nam prikažu kako bi Facebook, YouTube i Google + izgledali da su nastali 1997. Kako bi sve to izgledalo i koliko bi smisla imalo, pogledajte i sami.

Ostale detalje pogledajte na sajtu projekta Once Upon.

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma! (2)

13. Mart

1946. pripadnici službe Državne bezbednosti uhapsili su generala Dražu Mihailovića. „Đeneral“ je osudjen na smrt zbog izdaje i pogubljen je jula iste godine. Danas se još uvek traga za njegovim grobom. Traga se za istinom, da li je Draža bio izdajica ili heroj, kvisling ili patriota. Tragamo za prošlošću, da vidimo gde smo bili,  i tragamo za budućnošću, da vidimo kuda ćemo. Ipak, najgore je što ne znamo ni gde smo!

14. Mart

2002. prestala je da postoji Jugoslavija. Ideja, vizija, koncept ili samo eksperiment trajao je 83 godine. Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, formirana nepunih godinu dana kasnije nije potrajala ni toliko meseci! Sve mi se čini da smo ostali bez ideja, vizija i koncepta. Pretvorili smo se u jedan veliki eksperiment. Zapravo, pretvorili su nas – u zamorčiće!

2006. na takmičenju za Pesmu Evrovizije nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore. Kada smo počeli da se prepucavamo oko glupog takmičenja i još glupljih pesama, bilo je jasno „kud plovi ovaj brod“.  Bilo je još jasnije da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“!

15. Mart

1883. Beograd je dobio prvu „telefonsku stanicu“, samo sedam godina nakon što je izumljen telefon. Danas teško da se možemo setiti kako se živelo pre mobilnih telefona, a kamo li da možemoo zamisliti kako je bilo pre telefona uopšte!

1927. Osnovana je Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj. Danas, naše eskadrile su popunjene avionima koji su stari kao i zmajevi iz bajki! A često i bljuju vatru. Tamo gde ne treba!

16. Mart

2006. Beograd je proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope“ u takmičenju Financial Times-a. Kakav fleš j-bote!!!

17. Mart

2004. Nakon što su se u Ibru udavila dva dečaka albanske nacionalnosti, na Kosovu su izbile masovne demonstracije Albanaca, koje su prerasle u dvodnevno nasilje. Bilans: 19 mrtvih, oko 900 povredjenih, 800 uništenih kuća, 29 zapaljenih crkava i manastira. Talas besa zahvatio je i gradjane u nekim gradovima u Srbiji. Pucali su prozori McDonalds-a, a u Beogradu i Nišu su zapaljene džamije! Koliko je samo malo potrebno da oslobodimo zver u sebi!

18. Mart

1948. Sovjeti su iz Jugoslavije opozvali svoje vojne stručnjake. Sledećeg dana i civilne. Bilo je već jasno da se mišljenja Staljina i Tita već uveliko razilaze!

1999., pola veka nakon Titovog istorijskog „Ne!“, bilo je jasno da se razilaze i mišljenja Kosovskih Albanaca i Srba. U Rambujeu kraj Pariza jedni su potpisali mirovni sporazum, a drugi nisu. Šest dana kasnije počeli smo da se navikavamo na zvuke sirena za vazdušnu opasnost. Od zvukova koji nas makar podsete na to, i danas se ježi koža!

20. Mart

1913. izvidjajući turske položaje oko opkoljenog Skadra, poginuo je pilot narednik Mihajlo Petrović. Petrović je poginuo nakon što ga je snažan termički udar izbacio iz aviona. Bizarno sa današnje tačke gledišta! Narednik Petrović je bio prva žrtva u srpskom vazduhoplovstvu, i jedan od prvih pilota u svetu koji je poginuo na borbenom zadatku, iako ne od strane neprijatelja. Naše vazduhoplovstvo je u decenijama koje su sledile pretrpelo još mnogo žrtava i imalo mnogo heroja. Danas, na sreću, nesreće se dogadjaju veoma retko. Možda i zato što naši piloti veoma retko i lete. Možda zato što i nemaju na čemu!

1997.  bio je poslednji dan 119-todnevnog Studentskog protesta koji je počeo zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Šetnjom centrom Beograda, studenti su proslavili ispunjenje poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta-prorektora. Studenti su bili u pravu! To je zaključio još Tito!

nastaviće se...

Prvi deo: Na današnji dan, ili kakva nam je martovska karma!

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma!

Ne, ovo nije jedna od onih priča „Dogodilo se na današnji dan!“ Ovo je samo jedno glasno razmišljanje o tome šta nam se sve značajno dogadjalo kroz istoriju baš u mesecu Martu! A toga je zaista bilo!

Hteo sam pre neki dan da napišem nešto povodom 100 godina od obeležavanja 8. Marta. Nisam stigao! Onda rekoh, hajde napisaću nešto povodom 9. Marta. Nisam stigao! A onda mi kroz glavu prodje 11. Mart, pa 12. Mart, pa 17-ti, pa 24-ti, pa 27-ti.,... Pomislio sam, čoveče, koliko toga samo na prvu loptu! Prokopao sam malo po netu i video da se lista zaista ima čime dopuniti! Dakle, evo kako nam je Mart krojio sudbine!

1.Mart

1878. je završen Drugi srpsko-turski rat. Nakon poraza u Prvom, Srbija je ovog puta izvojevala pobedu, dobila četiri nova okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom Kongresu.  Ako se po 1.Martu Mart poznaje, reklo bi se da nam je krenulo!

1919. se u Beogradu sastao prvi jugoslovenski parlament, privremeno narodno predstavništvo Kraljevine SHS u kojem je bilo 296 poslanika. U odnosu na tad, danas u parlamentu sede njih 250. Valjda nećemo morati da čekamo narednih 90 godina da se njihov broj smanji za još koju deseticu!

1992. Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu izglasali otcepljenje od Jugoslavije. Možda je ipak ovaj 1. Mart bio jutro po kome se Mart poznaje!

2. Mart

1988. tada (samo) predsednik SKS, Slobodan Milošević je u obraćanju Srbima sa Kosova ispred zgrade skupštine SFRJ najavio hapšenje albanskih lidera na Kosovu. Desetak godina kasnije i dalje je bilo hapšenja istih. Uz hapšenje, Mart nam je doneo i po koju bombu. Par godina nakon toga, uhapšen je i sam Milošević. Još koju godinu kasnije, Miloševića je posetio „Kosač“. Gle čuda, u Martu!

4. Mart

2000. SAD su ponudile 5.000.000 $ za informacije koje mogu pomoći u hapšenju S. Miloševića, R. Karadžića i R. Mladića! Prva dvojica su sada već precrtani tiketi. Mladić je još uvek Bingo plus!

2002. Ibrahim Rugova postaje prvi predsednik Kosova i Metohije pod medjunarodnom upravom.

2004. Na Svetoj gori je izbio veliki požar. Izgorelo je dve trećine kompleksa manastira Hilandar. Tu je već bilo jasno da je Mart mesec kad nam je često gorelo pod nogama!

6. Mart

1882. Knez Milan Obrenović proglašava Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem. Danas je Srbija sve manja, a kraljeva je sve više. Prestolonaslednik (pitam se samo čega?) jedva da zna svoj jezik!

1949. Radio Beograd prvi put je emitovao legendarnu humorističku emisiju „Veselo veče“! Veselo, veselo...

7. Mart

1945. tek juče formirana Kraljevina (bar na našoj listi) više nije „in“. Kraljevska Vlada dala je ostavku, a Tito je formirao novu Jugoslovensku vladu. Prvi potpredsednik bio je Milan Grol, a ministar inostranih poslova Ivan Šubašić.

1846. u Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Spsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Vek i po kasnije, i dalje se ne možemo pohvaliti da smo „načitana“ nacija!

8. Mart

1910. u Kopnehagenu je održana Druga konferencija žena-socijalista, na inicijativu Klare Cetkin, nemačke revolucionarke. U znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. Marta 1909, ustanovljen je praznik, Dan žena. U Srbiji se ovaj praznik obeležava od 1914.

9. Mart

1991. u Beogradu su održane prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića. Vuk Drašković je doživeo kulminaciju svoje političke karijere. Demonstrante je grubom silom rasterala policija, a zatim je došla i vojska sa tenkovima. U protestima su poginuli jedan policajac i jedan demonstrant. Već sutradan su započele studentske demonstracije poznate kao „Plišana revolucija“ Gledano iz današnje perspektive, sve naše revolucije bile su plišane.

11. Mart

1981. Studentske demonstracije, ali kosmetskih Albanaca izbile su u Prištini. Talas demonstracije pod parolom „Kosovo republika“ ubrzo se proširio na ceo Kosmet. Kosmetski Albanci su tada prvi put masovno podržali ideju nezavisnog Kosova. Gledano iz današnje perspektive, reklo bi se da se upornost isplati. Kosovo će definitivno biti najpominjanija reč u ovom „martovskom“ tekstu!

1991. jugoslovenska teniserka Monika Seleš se prvi put popela na prvo mesto WTA liste. Danas, Monika više nije jugoslovenka, ne samo zato što te Jugoslavije i nema. Ipak, tenis je nikad aktuelniji. Na tome trebamo zahvaliti Noletu, Troickom, Tipsi, Jeleni, Ani i ostalima.

2006. Više puta pominjani Milošević preminuo je u 64. Godini života u zatvorskoj ćeliji u Sheveningenu. Čovek koji je na svoj način obeležio jednu epohu, obeležio naše živote, završio je daleko od onoga čemu je stremio. Repovi tekovine njegove vladavine i dalje su nam obmotani oko vratova!

12. Mart

2003. kupio sam svoj prvi Pentium 4. Kada sam sa kutijom došao kući, nešto pre 13h, već se uveliko pričalo o tome da je izvršen atentat na premijera Srbije Zorana Djindjića. Par sati kasnije javljeno je da je Premijer podlegao povredama. Neverica i muk su zavladali Srbijom. Policijska akcija „Sablja“ je krenula sa sečom kriminala. Nažalost, suviše kasno! Srbija je već bila sasečena! I dalje se nadam, ne u korenu!

(nastaviće se...)