Приказивање постова са ознаком nostalgija. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком nostalgija. Прикажи све постове

среда, 6. децембар 2023.

Žvake sa sličicama - za nostalgičare!

U koliko pripadate generacijama koje su bile Titovi pioniri, ili ste samo par godina zakasnili, sigurno se sa setom sećate žvaka uz koje smo dobijali sličice: TIN i TINA, Čunga Lunga, CASINO i mnoge druge...


Nedavno sam rastavljao stari orman i sa njegovih vrata me zapljusnuo talas nostalgije na detinjstvo. Neke sličice su se lepile u albumima, neke menjale, dok je dobar deo njih završavao na nekom delu nameštaja, obično televizoru ili na vratima ormana u dečijoj sobi! Tako su se nekad sakupljale sličice!

Imali ste slične albume?
Vrata mog ormana izlepljena su sličicama čuvenih žvaka/ žvakaća/ žvakaćih guma/ guma za žvakanje, kako god ih nazivali, TIN i TINA, koje je proizvodila fabrika PLIVA iz Hrvatske. Ova serija sličica bila je sa poznatim glumcima, sportistima, ali bile su tu i životinje, razne zanimljive slike kakve danas kruže netom putem društvenih mreža. Priznajem, sećao sam se kako izgleda paklica, ali naziva TIN i TINA nikako nisam mogao da se setim, sve dok na netu, teškom mukom, nisam pronašao sliku!

Zadnja strana kutije žvaka TIN i TINA

Zanimljivo je da su te žvake iz nekog razloga izgledale kao cigarete, da je omot bio beo sa filterom!!! I to se prodavalo deci!!! Eh, gde su tada bili borci protiv cigareta i pušenja!



Druga Plivina serija žvaka bile su CASINO, uz koje nisu išle sličice, nego karte! Zubi su otpadali od šećera, dok se ne sakupi ceo špil od 52 karte. Bilo je tu duplikata, ali i menjaže!




Tu je, naravno, i legendarna žvaka Čunga Lunga koja se i sada prodaje, ali ukus jednostavno nije taj. Možda je samo tada bio dodatno začinjen i ukusom detinjstva!



A onda, sećate li se onih žvaka sa raznim smajlijima i usklicima. Eh, koliko je takvih moja mama uz gunđanje poskidala sa ormana i televizora :)



Zavirite malo u svoje detinjstvo, pa ako se još nečega setite...

недеља, 25. децембар 2011.

Putovanje u prošlost:Stare Novogodišnje čestitke(2)

Na svakoj od njih ispisana je po neka želja i neizostavno "Srećna Nova"! Pitam se, koliko je tih godina zaista bilo srećno, koliko je tih želja ispunjeno? Odgovor je prekrio veo vremena!

                                                                              * * *

Neizbežna asocijacija broja "1" na 1.januar, na novi početak, na novo brojanje 365 sledećih dana,...

za Novu 1966.,

Novu 1976.,

i Novu 1979.

Pored Deda Mraza, veoma čest motiv je bio i odžačar,
šetajući se u crnom odelu po belom snegu, brinući da su nam dimnjaci čisti i domovi topli...

za Novu 1962.,

Novu 1961.,

i Novu 1963.

Nekoliko pravih zimskih motiva, kada je prave zime još bilo...

za Novu 1976.,

Novu 1975.,

i Novu 1980 i neku.

Kao i nekoliko veoma jednostavnih motiva, sa natpisima za Srećnu/Sretnu Novu

1965.

1963.

1966.

1969.


(nastaviće se...)


previ deo ove priče: Stare Novogodišnje čestitke (1)

среда, 21. децембар 2011.

Putovanje u prošlost: Stare Novogodišnje čestitke (1)!

U starom koferu uspomena i nostalgije, medju starim fotografijama i starim dokumenitima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i Novogodišnje čestitke. Nakon trideset ili četrdeset godina, ponovo su nekome donele radost, izmamile osmeh, ali i setu! Većina onih kojima su adresirane, nažalost, više nisu medju nama. A one i dalje jesu tu, da nas podsete da uživamo u trenucima radosti, jer svaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena...

Neke od motiva kao da sam juče video, stajali su godinama urezani u hodnicima sećanja. Drugi, pak, svojom jednostavnošću (koja je verovatno više rezultat tehholoških (ne)dostignuća tog vremena, nego izraz želje) pokazuju nam da je za sreću potrebno malo, ili bar mnogo manje od onog što stavljamo pred sebe kao cilj!!!

Prelistajmo ove motive zajedno, na krilima nostalgije!

Neizbežni motiv i asocijacija na Novu, Deda Mraz, sa poklonima (za dobru decu),
ovoga puta malo modernizovan, bez irvasa i sanki, za Novu 1967.


Zima i sneg (kada ga je još bilo) neizbežno nas podsećaju na 
zimske radosti, dečje igrarije, grudvanje, sankanje, na promrzle prstiće, 
ali uz osmeh na licu, na zimski raspust koji je uvek tako kratak...
za Novu 1977.,


...i Novu 1963.


Zimska idila, kao iz bajki, za Novu 1969.

i Novu 1976.


A tu je i motiv praseta koji mi je bio
veoma neobičan, kao kasica za Novu 1964.,

u kombinaciji za odžačarem, za Novu 1961.,

kao i prasić koji neće dalje od Novogodišnje trpeze, za Novu 1961.

Asocijacija na toplu, porodičnu idilu, 
u vreme hladniih, zimskih noći, za Novu 1975.,

Još jedan motiv devojčice kao iz bajki
(deo sa godinom i željama je pocepan)

Zanimljive ćestitke sa ubačenim fotografijama zime, za Novu 1965.,

i Novu 1966.













уторак, 1. фебруар 2011.

Brankovo Tata-ta-tira!!!


Pokušaću da se setim jednog stiha nakon 20-ak godina: „U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo. U njemu je sve lepo, u njemu je sve fino, u njemu se sve raduje! U njemu su kuće od čokolade, putevi su od marmelade, u njemu svako radi ono što hoće, u njemu raste svako voće,...“ Naravno, većina vas će prepoznati o čemu se radi! Verujem, sa dozom ogromne nostalgije! Stihovi Branka Kockice kojima je započinjala legendarna emisija za decu „Kocka, kocka, kockica“ podsetiće nas na jedno drugo vreme, kada su se cenile mnoge, danas zaboravljene vrednosti, vreme kada je deci za osmeh bila dovoljna samo dečija igra, vreme kada su roditelji smeli da deci ostave upaljen televizor, ne strahujući da će u svakom trenutku, na gotovo svakom kanalu iskočiti voajersko oko velikog brata, neka ala zatvorena na farmi srama ili neki besposličari u parovima. Tada su deca umesto psovki i tračeva jedva čekala da čuju opojno „Tata-ta-tira!“ Branka Kockice, pošalicu Poštar Ace ili pouku Metle bez drške! 


Ako sam u uvodu i promašio neki stih, evo čuvene špice, da se svi (setno i nostalgično) podsetimo toga, pred nastavka teksta.



Tragajući za pravom formulom emisije/serije za decu, redakcija obrazovnog programa Televizije Beograd je 1972. započela istraživanje po vrtićima, vodeći razgovore i razmenjujući ideje sa vaspitačima i decom. Nakon nekih godinu dana pripreme i pravljenja koncepta, prva pilot emisija je emitovana 27. Novembra 1974. godine. Prvi urednik emisije bio je Ljubiša Bogićević, a scenarista Ljubiša Djokić.  Nakon deset epizoda, emisija je postala monotematska, a urednica kasnijih epozoda je bila Biserka Pejović.  Emisiju „Kocka, kocka, kockica“ vodio je glumac Branko Milićević, tako zaradivši večiti nadimak Branko Kockica! Osim Biserke, scenario za neke epizode su pisali i Ibrahim Hadžić i sam Branko Milićević. Režiser je bio Milorad Laković, a za muziku je bio zadužen Mihajlo Živanović. Učesnici – deca predškolskih ustanova sa teritorije čitave bivše SFR Jugoslavije!!!

Ova ekipa je realizovala više od 250 epizoda emitovanih od 1974. do 1993., i ponovo 2005. Branko je bio u ulozi vaspitača koji je svaki put sa različitom decom išao u avanture i tragao sa „drugarima“ uz povik „tata-ta-tira“ za odgovorima na dečja pitanja, kojih je nekako uvek bivalo više neko odgovora. Generacije su se menjale, Brako i Kockice ostajali. Dosledni sebi i deci! Dosledni stihovima koji su i bili moto emisije  „Kocka do kocke – kockica, kroz prostor i kroz vreme, i uvek nova pitanja, i uvek nove teme!“ 

Kako je juče bio Svetski Dan bez duvanskog dima, evo dela jedne emisije u kojoj Branko sa drugarima razgovara o pušenju. "Jel može neko od vas, bednih nepušača da mi kaže šta je to lula!" - danas ne zvuče kao reči kojima se treba obratiti deci. Ipak, na Brankov način, to zvuči mnogo drugačije. Uživajte nekoliko minuta.

Šireći nevini utopijski idealizam Branko Kockica i njegova emisija ostali su zacementirani u kolektivnom sećanju mnogih generacija. Autori „Leksikona YU mitologije“ su Branka nazvali „svetionikom sretnog detinjstava kakvo današnji klinci teško mogu imati“!!! I zaista, danas su deca od malena svesna da na svetu ne postoji carstvo u kome caruje drugarstvo. Čak ni uz magično Brankovo tata-ta-tira!!! Ostaje nam samo da  se sećamo stihova s početka, nakon 20-ak godina!

недеља, 21. март 2010.

TIK-TAK: časopis uz koji se odrastalo!

Da li se sećate časopisa Tik-Tak? Ako ste niže razrede osnovne škole pohadjali nakon sredine 90-ih, verovatno će vaš odgovor biti negativan. Za sve ostale, ovo pitanje je suvišno, jer je, siguran sam, odgovor jedno veliko DA!

Nedavno sam našao gomilu strarih brojeva, iz druge polovine 80-ih! Prelistavajući ove bojeve Tik-Taka, setio sam se vremena kada sam polazio u školu, vremena kada sam upoznavao nove drugare, kada sam učio da pišem prva slova i sričem prve pročitane rečenice. Medju mnogim stvarima koje neću zaboraviti iz tog perioda je definitivno onaj osećaj kada smo na svake dve nedelje isčekivali novi broj omiljenog časopisa Tik-Tak! Gledajući neke naslovnice, čini mi se kao da je bilo juče kada nam je te brojeve Tik-Taka delila učiteljica iz tek raspakovanih paketa! Zaista neverovatan osećaj!

U to vreme, Tik-Tak se uveliko bližio obeležavanju dve decenije svog postojanja! Prvi broj Tik-Taka pojavio se još daleke 1969. godine, kao još jedan izdanak tada jako poznate izdavačke kuće iz Gornjeg Milanovca, naravno, reč je o Dečjim Novinama. Kako je popularni dečji list „Dečje Novine“ uglavnom sadržinski bio namenjen višim razredima, u istoimenoj redakciji su počeli da razmišljaju o pokretanju još jednog školskog lista, ovoga puta namenjenog mladjim uzrastima. Srećko Jovanović, jedan od dvojice osnivača Dečjih Novina, prosvetni radnik i poznavalac književnosti za decu, okupio je tim ljudi koji su činili prosvetni radnici, pedagozi, psiholozi, likovni umetnici, književnici i novinari. Sastav prve redakcije Tik-Taka činili su: Branko Živković, novinar i glavni urednik; Milomir Glišić, pedagog i odgovorni urednik; Milena Balabanić, slikar-ilustrator; Živorad Atanacković, slikar-ilustrator; Petar Simić, učitelj urednik i Radica Radojković, sekretar. Uz još dosta saradnika, krenulo se u osmišljanje novog školskog lista i za nekih mesec dana, prvi tekstovi su već bili složeni u štampariji.

Uporedo sa pripremanjem lista, anketom je od učenika nižih razreda bilo zatraženo mišljenje za njegovo ime. Od tridesetak predloženih naziva redakcija je odabrala Tik-Tak! Glavni junak lista se zvao, naravno, Tik-Tak, a društvo su mu pravili vršnjaci Beba i Boba. Prvi broj Tik-Taka izašao je iz štampe 20. Maja 1969., simbolično pred Dan Mladosti (za neupućene, 25. Maj) u čak 50.000 primeraka.Krug čitalaca se iz broja u broj širio, pa je Tik-Tak prvih 15 godina postojanja obeležio sa tiražem od čitavih 50.000.000 primeraka.

Tik-Tak je imao sijaset rubrika koje su godinama bile prepoznatljive. Od vaspitno-obrazovnih tema, preko zabavnik, do raznik konkursa i nagradnih igara za decu. Iako mu se s današnje tačke gledišta može zameriti da na ideološkoj obojenosti (na pr. rubrike „Titovim stazama“ i „Pioniri u NOB-u“) Tik-Tak nije mogao da pobegne od svog vremena i tadašnjih prilika. 

Uprkos tome, nudio nam je mnogo više nego što se nudi današnjim mališanima, učio nas stvarima koje današnji mediji (pre svih tv i internet) zapostavljaju! „Priča u slici i reči“, „Moj grad“, „Čovek i Priroda“,  „Napravi Sam“, „Mala Pozornica“, „Saobraćajni Kviz“, „Za male matematičare“, „Crtam, Pišem“, „Iz školske klupe“, „Svet oko nas“, „Susret sa piscem“ samo su neki od naziva rubrika zahvaljujući kojima smo učili, učili uz igru i zabavu, učili uz osmeh nalicu! Tik-Tak nas je uvodio i u svet stripa, kroz nezaobilazne priče i Mirku i Slavku, razvijao našu kreativnost i maštu kroz konkurse, rebuse i pitalice, podsticao druženje kroz pisma, učio nas prvim notama kroz Muzički kutak!

Bio je to časopis uz koji se odrastalo! Ako negde, u nekoj kutiji u podrumu, garaži ili na tavanu pronadjete poneki zaboravljeni primerak Tik-Taka iz vaših, ili školskih dana vaše dece, nemojte ga baciti. Obrišite prašinu sa njega. Ispod nje će, osim poznatih stranica, zasijati i zaboravljene uspomene na nevine dane bezbrižnog detinjstva!

субота, 16. јануар 2010.

Putovanje u prošlost: Stara dokumenta (2)!

Što nam je nešto dostupnije, to ga manje vrednujemo, manje obraćamo pažnju, manje smo svesni da je tu! Ovo, pak, vodi do one priče da nam se često desi da nismo svesni šta imamo, dok to nešto (skoro) ne izgubimo! Iako ova generalizacija može da važi za što-šta, mene je podsetila na priču koju sam na blogu započeo pre nekih mesec dana. Naime, tražeći neku dokumentaciju i račune pre par dana, setio sam onog starog koferčeta koje sam letos našao u selu. U njemu sam, pored starih fotografija, našao i mnoga stara dokumenta koja su tu brižljivo čuvana godinama, decenijama, a neka i više od jednog veka. Koliko su samo drugačiji odnos ljudi imali prema tome, kako su samo čuvali stvari na koje mi i ne obraćamo pažnju! Ako zaturimo telefonski račun, prošetamo do Telekoma i dobijemo duplikat; ako nismo dobili izveštaj iz banke, začas pogledamo stanje na netu. A nekada, nekada je to bilo mnogo drugačije!

Nekda su se jednako brižljivo čuvale i one bitne, i one manje bitne stvari. Zato su i uspele da prežive tolike godine. Staru ličnu kartu iz 1919. godine sam već pominjao. Pored nje, bilo je tu još dosta zanimljivih dokumenata. Neki su pisani na srpskom, dugi na bugarskom jeziku. Kako se selo Mazgoš nalazi u pograničnom području, tokom vremena i ratova, granica se često šetala sa jedne njegove strane, na drugu. Tako su se menjale i vlasti, vojske, uprave! Neka dokumenta slove na mog dedu i pradedu, neka na ljude čija mi imena ništa ne znače. Ipak, nekim čudnim istorijskim i sudbinskim putevima, sva ona su završila na jednom mestu, stigla do mene, a sada eto, stižu i do vas!

Najstariji dokument koji sam našao je Vojna knjižica bugarske vojske iz 1893. godine. Evo kako je to tada izgledalo:



Tu je bilo i Uverenje o demobilizaciji iz 1913. godine,


a odmah uz njega i Poziv za vojnu vežbu iz 1950.


Medju starijim dokuumentima je i ovaj Posedovni List iz 1898.,


kao i ovaj Kupo-prodajni Ugovor  iz 1899. godine


O odnosu prema dokumentima, ali i prema samoj državi, možda govori i činjenica da je medju svom bitnom dokuumentacijom svoje mesto imao i Zakon o taksama ondašnje Kraljevine
 

A da bi se zakon poštovao, tu je bio i ovaj Poreski List iz 1922.,


Pomenuo sam da je u pitanju selo iz pogranične zone i da se granica povremeno "šetala", a time je i sekla atar sela, pa se dešavalo da ljudima kuća bude u jednoj, a njive u drugoj državi. U takvim slučajevima su se za kretanje u graničnoj zoni i namenski prelazak granice dobijale posebne dozvole, tzv Pogranične karte. Evo primera takve Pogranične karte iz 1950. goodine


Možda je najzanimljiviji od ovih dokumenata Crkveni Venčani List iz januara 1915. godine.
 

Ne znam kako vama sve ovo izgleda na ekranu, ali listanje ovih dokumenata u originalu je zaista neobičan doživljaj. Osećaj kada u ruci držite spise stare preko 100 godina, za koje ste uz to lično vezani, zaista je teško opisati rečima!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails