петак, 04. децембар 2009.

Putovanje u prošlost: Magija fotografije!

Kratka Istorija Fotografije:

Godine 1826. francuz Žozef Nisefor Nijeps uslikao je prvu fotografiju uz pomoć svetlosti i kamere opskure. Vreme ekspozicije bilo je 8 sati.
1835. Luis Žak Mande Dakere je napravio prvu pozitivnu fotografiju. 1841. Vilijam Henri Foks Talbot patentirao je prvi negativ-pozitiv proces koji je nazvao talbotipija. On je i snimio prvu fotografiju u mraku, a za osvetljenje je koristio električne iskre.
1858. prva fotografija iz vazduha slikana je iznad Pariza, 1861. Džejms Klerk Maksvel u Škotskoj je napravio prvu fotografiju u boji pomoću aditivne metode.
1878. Edvard Mejbridž postavio je 12 fotoaparata u niz da sazna podiže li konj u galopu istovremeno sve četiri noge. Na ovaj eksperiment ga je podstakla opklada između Lilanda Stenforda i Fredrika MekKriliša. Opkladu je dobio Stenford koji je tvrdio da konj istovremeno podiže sve četiri noge.
1888. na tržištu se pojavila prva Kodak fotokamera, Kodak No.1. U kameru je uložen roll-film. Kad bi se film potrošio, kamera se slala u Kodak gde su razvijali fotografije, stavljali novi film, pa kameru slali natrag. Ova kamera je koštala 25$.
1946. SAD su zarobljenu nemačku raketu V-2 opremile fotoaparatom i poslale je u orbitu. Tako su nastale prve fotografije iz svemira.
1995. pojavila se Casio QV-10, prva digitalna kamera sa ugrađenim LCD displejom.
1998. predstavljena je prva megapikselna kamera.


Letos sam, posle nekoliko godina, otišao u selo u kome je rodjen i odrastao moj otac. U staroj, napuštenoj i oronuloj kući našao sam mnoga sećanja na detinjstvo kada sam tamo odlazio mnogo češće, sećanja koja su, zarobljena u vremenu, čučala u gotovo svakom kutku kuće i dvorišta. U jednom starom, već zardjalom koferu, našao sam mnogo starih slika i dokumenata. Gledajući te stare slike, osetio sam se kao da je moguće da se na trenutak putuje kroz vreme, vrati u prošlost. Danas, kada na gotovo svakom mobilnom aparatu imamo kameru, kada su digitalni aparati deo svakodnevice, kada su nam hard diskovi puni slika i fotografija, skroz smo zaboravili na magiju koju fotografija ima, na vremena kada je slikati se fotoaparatom bilo retka privilegija, imati nekoliko slika, velika čast i ponos.

Pregledavajući stare fotografije, na neki način oživljavamo neke zaboravljene trenutke, nečija sećanja, nečije živote.

Vraćamo se u vreme kada se drugačije živelo,



kada se drugačije oblačilo,



kada su u modi bile stvari koje su danas u muzejima,
 


kada su u modi bile stvari kojima se danas vraćamo,
 


kada su žene svoje priče razmenjivale bez španskih serija,



kada se i isperd kuće od blata uživalo uz prasence na ražnju,



kada ljudi nisu bežali od rada i posla,



kada im je za taj trud jedina nagrada bilo drugarstvo i reč hvale,



kada sela nisu bila pusta, nego puna dece,



kada su deca bila možda pomalo stidljiva,



ali im je trebalo tako malo za osmeh na licu,



kada je bilo čistih potoka i reka,



kada je zimi bilo snega.



Ali mnogo vremena je prošlo od tada, mnogo toga se promenilo,
menjale su se generacije, menjale vlasti,



sa njima se menjale i uniforme.


Promenili smo se i mi, mnoge trenutke smo zaboravili, mnogih ljudi se ne sećamo, mnoge nikada nismo ni upoznali. Ali ostale su te stare fotografije, koje možda izbledele, možda pohabane, čuvaju trenutke kojih možda više nema ko da se seća! Pa zar to nije magija!



18 коментара:

amarilis.online је рекао...

Secanja! Izgleda da su izgubila vrednost. A ona cine zivot lepsim i bogatijim. Sjajno !

Dan је рекао...

Slazem se. Cijeli blog prenosi iskrenu autorsku emociju.
Osobno bih uz ostalo, volio jos ovakvih starih fotki. Mozda i barem napomena gdje su snimljene.

Marjan Milanov је рекао...

Potrudiću se da odaberem još nekoliko fotografija i postavim ih u nekom od narednih postova. Što se porekla fotografija tiče, ne bih mogao za svaku precizno da utvrdim gde je snimljena, ali većina njih je pretpostavljam snimljena u selu Mazgoš, koje se nalazi na samoj srpsko-bugarskoj granici, u opštini Dimitrovgrad (tada Caribrod), u jugo-istočnoj Srbiji. Slike posle 2.Svetskog rata su verovatno sa nekoliko dodatnih lokacija, jer je moj stric bio učitelj u Bosni, okolina Foče, pa selo Sige, okolina Krepoljina u istočnoj Srbiji. One radne, brigadirske akcije, ko bi znao, cela zemlja se gradila!

Dan је рекао...

Moj otac je rodjen u Zajecaru; kao i baka i djed,
zato su mi ove fotke dodatno zanimljive.
Ali, bez obzira na to, sve stare fotografije su price/ romani za sebe...

mergrey је рекао...

Na ovim fotografijama svi mi deluju jako srećno :) Izgleda da im je bilo potrebno manje nego nama sada za osmeh na licu...

Marjan Milanov је рекао...

Upravo tako! Osmeh je možda i najveća vrednost ovih fotografija i poruka nama koji se žalimo na sve i svašta i retko smo kada zadovoljni onim što imamo. Možda i zato što su se sistemi vrednosti promenili, a to svakako ne ide u našu korist!

Zdrav Razum је рекао...

I ja sam primetila da narod dosta kuka i negoduje.Ne mislim da se u Srbiji lepo zivi i da je lako.Ali verujem da svako ima svojih muka.Problem je sto narod u Srbiji ne ceni ono sto ima i ne trudi se da nesto napravi.Najlakse je zapaliti cigaretu i kritikovati svet i ako neko je nesto i stvorio ogovarati ga kako je lako njemu.Tu vec ne mislim na one koji se bave ruznim stvarima,takve i ne racunam u narod.A ti sto imaju mukotrpno rade,organizovani su i takve takodje najcesce boli kicma,imaju pritisak i td,ne samo one koji se smatraju jadnima.Znaci da nema razlike neke,samo neko mukotrpno radi da bi imao,dok neko dzabalebari da ne bi imao.Prema tome najbitnije je zdravlje i o tome se treba voditi racuna.Onda u ono vreme su ti ljudi toga imali sigurno vise nego mi danas,jer su i jeli zdravu hranu,u tome je velika razlika.Zdravlje na usta ulazi,to je tacno,a pamet iz usta.

veshtichanstvena је рекао...

Poput vremenske vrteske ove fotografije su me povele u neko drugo , lepse i kvalitetnije doba...
Podseca me na price kojima su me uspavljivali baka i deda...
Radovacu se sledecem postu u kojem ces objaviti jos slicnih dragocenosti...)))

Slavica је рекао...

Cel mesec spremam slide show od stare slike posvetene na Caribrod, i okolinu. Molim svi
koji mogu, i jele da mi pomognu s fotografije da se jave na adresu d2507@yahoo.com.

... slide showtu che bude publikovano u YouTube, ako dobijem saradnju.

...'Maksa', presretna sam da najdem josh jedan deltiologist od nash karj.

DANIJELA је рекао...

Fenomenalno!Pošto obožavam starine, oduševile su me ove tvoje slike ! I ja ih sakupljam, doduše nemam puno tako starih, ali sam za sada zadovoljna i onim koje imam! Nekada je sve izgledalo drugačije, lepše, smirenije, vedrije, cenile su se neke druge vrednosti.... Hvala što si ih podelio sa nama !

Анониман је рекао...

HVALA STO SI SLIKE POSTAVIO I PODELIO SA NAMA! NE MOGU DA VERUJEM KAKVA SLUCAJNOST DA SAM CAK I BABU VIDELA NA JEDNOJ SLICI!

Marjan Milanov је рекао...

Videla babu? Molim te da mi se javiš ovde ili na mail paradoksija@gmail.com Voleo bih da znam o kojoj slici se radi i ko ti je baba! Pošto je skoro na svim slikama neko od mojih (otac, stric, baba, deda). Voleo bih da znam i ko si ti, možda smo rodjaci, ili samo zemljaci. Možda se i znamo, ali pošto si se upisala kao Anoniman budiš moju znatiželju!

Charolija је рекао...

Evo baš večeras sam skenirala stare slike i sva sam se naježila kada sam videla ove tvoje na koje sam slučajno naletela. Slične su i potiču iz istog kraja. :) U pitanju je Dimitrovgrad tj. selo Borovo, odakle potiče moja majka.

Ne znam koliko su to tvoje selo i ovo blizu, ali svejedno slike su skoro identične. :) Mislim na izraze lica, uniforme, kuće, decu, nošnju... Zaista lepo i vredno.

Marjan Milanov је рекао...

Selo Borovo se nalazi sa druge, južne strane Nišave i nije baš blizu selu Mazgoš, ali je ipak to isti kraj, ista tradicija, istorija, običaji, nošnje,...

Drago mi je da sam preko ovog posta i bloga uspeo da stupim u kontakt sa ljudima sa kojima imam iste korene, a koje inače verovatno nikad ne bih ni upoznao!

Melanija је рекао...

Kakav dozivljaj gledati ove slike....Ne znam zasto sam oduvek bila ubedjena da su ljudi tada ziveli mnogo,mnogo lepse od nas.A jos kad sam videla tetkinu i tatinu sliku kad su bili bas kao moja decica sada....Tetka na onoj slici izgleda bas kao i ja kad sam bila mala,svi kazu da licimo...Predivno!!!!!

Анониман је рекао...

Predivno.Na trenutak si me vratio u te dane.Neke od ovih slika gde sam i ja sada prvi put vidim.

Nenad је рекао...

Fotografija je grana umetnosti u kojoj fotograf pomoću fotoaparata zaustavlja trenutak realnog života. (Wiki)... Nego, gde su još sličice?

Анониман је рекао...
Администратор блога је уклонио коментар.

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails