понедељак, 12. октобар 2015.

Preminuo Zdravko Zupan, velikan evropskog stripa

Od posledica srčanog udara, u Zemunskoj bolnici u petak 9. oktobra preminuo je u 65. godini Zdravko Zupan, beogradski istoriograf, umetnik, izdavač i urednik — po mnogima ključna ličnost modernog jugoslovenskog i balkanskog stripa. Između ostalog, utemeljio je istoriografiju jugoslovenskog stripa, crtao stripove za velike svetske izdavače Diznija, Hanu-Barberu i Kauku, a urednički je osmislio mnoga izvanredna izdanja za decu i odrasle. Stripovi su mu objavljivani u dvadesetak zemalja na tri kontinenta, na preko 15 jezika.


Zdravko Zupan je rođen u Zagrebu 7. februara 1950. godine. Kada je imao devet meseci porodica se preseljava u Beograd. Tu je završio osnovnu i Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku Više pedagoške škole u Beogradu. 

Jedan je od osnivača stripske grupe „Beogradski krug 2“. Bio je član sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine i jedan od utemeljivača Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine. Samostalnom autorskom izložbom u Beogradu i Nišu obeležio je 2015. pedeset godina od objavljivanja svog prvog stripa. 

Umetnički rad

Kao stripski umetnik debitovao je 1965. godine u beogradskom Malom ježu, a dve godine kasnije počinje saradnju sa gornjomilanovačkim „Dečjim novinama“. 


Polovinom sedamdesetih godina nacrtao je dve epizode stripa „Fix und Foxi“ za poznatog minhenskog izdavača Rolfa Kauku. Radio je kao crtač na licencnim serijalima „Tom & Jerry“ po scenarijima Lazara Odanovića i svojim za zagrebački „Vjesnik“ i „Miki Maus“ u francuskom magazinu Le journal de Mickey od 1991. do 1994. po scenarijima Fransoaza Korteđanija. U Srbiji je bio zapažen Zupanov strip „Miki i Baš-Čelik“ (Mikijev zabavnik, 1999) prema scenariju Nikole Maslovare (izdavač: „Politika“), u kojem je svet Mikija Mausa spojen sa srpskom narodnom bajkom.
Zupan je tvorac i poznatih serijala „Zuzuko“ i „Munja“, objavljivanih u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji. 

Istorija jugoslovenskog stripa

Pored stvaranja, bavio se istorijom i kritikom srpskog i jugoslovenskog stripa. Publicistički rad započeo je 1979. na stranicama YU stripa uređujući rubriku „Iz istorije jugoslovenskog stripa“. Ova rubrika, u kojoj su prvi put predstavljeni mnogi autori, njihovi junaci, ali i izdanja, izlazila je sve do 1986. godine. Iz nje je proizašao i prvi tom monografije Istorije jugoslovenskog stripa, nastao u saradnji sa Slavkom Draginčićem, 1986. godine, u kome je dat iscrpan istoriografski pregled razvoja jugoslovenskog stripa s kraja prošlog veka pa sve do 1941. godine, kao i biografije i stripografije skoro svih najvažnijih autora.



Tekstove iz ove oblasti objavljivao je u raznim listovima i izdanjima, kako u zemlji (Glas omladine, Strip zabavnik, Naš strip, Stripoteka, Književna reč, Vreme...), tako i u inostranstvu (Tomart’s Disneyana, International Journal of Comic Art, Le Collectionneur de Bandes Dessines, Biografiččeskiй slovarь, Hudožniki russkogo zarubežья 1917-1939, Donau, SIGNs, Strip revija).

Sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem autor je kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (Beograd 2011) koji je dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga.

Bio je organizator ili jedan od organizatora više značajnih izložbi stripa.

Uređivanje i izdavaštvo

Svoja znanja je primenio i kao izdavač-urednik. Na jednoj strani, to su bila izdanja za poznavaoce kao što su revije Cepelin i Ekstra cepelin ili serija reprinta iz zlatnog doba srpskog stripa, a sa druge, paleta izdanja za decu, visoko ocenjena i od stručnjaka i od publike svih naraštaja – Dečji enigmatski zabavnik Munja, Munja strip i Munja bojanka.

Tokom 1987. godine bio je urednik stripa u Kekecu, jednom od najznačajnijih strip-nedeljnika druge Jugoslavije. Krajem 1998. godine u saradnji sa V. Pavkovićem priredio je za „Stubove kulture” knjigu Dečji bioskop u kojoj su sakupljeni radovi „srpskog Vilhelma Buša“ – slikara i pesnika Brane Cvetkovića, i uredio stripski dodatak u knjizi Srećka Jovanovića Veliki san („Arhiv“, Pančevo, 2007). Autor je monografije koja je 2007. proizašla iz saradnje sa festivalom GRRR! — Vek stripa u Srbiji, kao i monografija Veljko Kockar — strip, život, smrt (2009), Zigomar — Maskirani pravednik (2011), Uragan (2012), Doživljaji Mike Miša (2014) i Stripske majstorije Ive Kušanića (2015). Priredio je tematski trobroj časopisa Gradac posvećen stvaralaštvu Andrije Maurovića (2013). 

Priznanja 

Zbog neprocenjivog doprinosa, Zdravko Zupan je dobio sva glavna priznanja regionalnog stripa: Nagrada za teorijski doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (IV Salon jugoslovenskog stripa, Vinkovci 1988); Nagrada „Fra Ma Fu“ za poseban doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (OK SSOV i „Strip klub 85“, Virovitica 1988); Nagrada „Srećko Jovanović“ (Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2009); Memorijalna plaketa za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović– Kokan“, Leskovac 2011); za kritički leksikon  Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (koautorski sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem): Nagrada za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga, i stripski događaj godine u NIN-u (Beograd) i Jutarnjem listu (Zagreb); Plaketa „Stevan Sinđelić“ SO Pantelej  za doprinos stripu i Priznanje za doprinos srpskom stripu Međunarodnog salona stripa u SKC (2015).

***
Saopštenje za medije Udruženje stripskih umetnika Srbije
http://www.usus.org.rs
Beograd, 10. oktobar 2015. 


недеља, 2. август 2015.

STRIPORAMA fest 2015. - festival stripa i pop kulture u Nišu

Strip u Srbiji doživljava svoju renesansu. To potvrđuje sve veći broj strip izdanja, sve veći broj strip izdavača i sve veći broj strip festivala. Uprkos relativno nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, strip staje na svoje noge i polako zauzima položaj kakav zaslužuje  i kakav je imao 80-ih godina prošlog veka. Odabranom društvu strip festivala u Srbiji ove godine se priključuje i STRIPORAMA FEST 2015.

STRIPORAMA FEST je međunarodni festival stripa i pop kulture koji organizuje striparnica Južni Darkwood iz Niša uz pomoć Nišville Jazz Festivala. Festival će se održati od 13. do 16. avgusta u niškoj Tvrđavi, dakle u isto vreme i na istom mestu kao i Nišville.

Na festivalu će gostovati neki od najpoznatijih domaćih i inostranih strip autora koji rade za najpoznatije svetske strip izdavače, kao što su Branislav Bane Kerac, Rajko Milošević Gera, Dražen Kovačević, Mirko Čolak, Esad Ribić i Stevan Subić, zatim scenarista Marko Stojanović i strip teoretičar (široj javnosti poznatiji kao muzičar) Marko Šelić Marčelo. 


Posetioce Striporame u Tvrđavi očekuje ekskluzivna izložba R. M. Gere, niz javnih intervjua i tribina o stripu i pop kulturi, neformalna druženja sa gostima festivala u kafeu Saloon, „Škola stripa“ za najmlađe, kao i "Zeleni strip atelje", pored Free stagea, u kojem će se svakog festivalskog dana, od 21 sat, gosti Striporame družiti sa prolaznicima i crtati.

Naravno, deo festivala će biti i berza srtipa na kojoj će posetioci moći da kupe strip izdanja gotovo svih izdavača iz zemlje i regiona po najpovoljnijim cenama.

Za sve ostale detalje pratite blog i fejsbuk stranicu festivala!

петак, 31. јул 2015.

Glavni program festivala Nišville 2015.

MAIN – EARTH/SKY STAGE

(19.30 – 03.00h)

Četvrtak / Thursday, 13.08.

1.Omladinska Filharmonija Naissus (SRB)
2. Jovan Maljoković Band (SRB)
3. Yildiz Ibrahimova & Eagles of jazz big band - Ankara (TUR)
4. Vladimir Četkar Band (MAK)
5. Carmen Souza Band (POR)
6. Gera and Texas Flood (BG)

Petak / Friday, 14. 08.

1. Vein Trio (CH)
2. Vasil Petrov & Blagoevgrad Big Band (BUL)
3. Snow Owl (COL)
4. Monty Alexander Trio (USA)
5. Incognito (GB)
6. Ničim izazvan (SRB)

Subota / Saturday, 15. 08.

1. Eftekasat (EGY)
2. Bágyi Balázs New Quartet (HUN)
3. Tammy Payne (GB)
4. Duško Gojković & Milcho Leviev with Big Band RTS (SRB/BUL)
5. Sun Ra Arkestra (USA)
6. Jazz Connection (NL)
7. Marčelo & Napet Quintet (SRB)

Nedelja / Sunday, 16. 08.

1. Majamisty Trio (SRB)
2. Devon Youth Jazz Orchestra (GB)
3. Wayne Escofery Quartet (GB/USA)
4. Sotavento Big band (ARG)
5. Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić (BIH/FRA/SRB)
6. Jam Station (SRB)


четвртак, 23. јул 2015.

Nišville jazz festival 2015.

Tradicionalni Nišville jazz festival će se ove godine održati od 13-16. avgusta u Niškoj tvrđavi, uz mnoštvo pratećeg sadržaja. Godinama unazad je ”Nišvil” uskraćen za neka velika imena zbog nedostatka novca, pa tako ljubitelji džeza nisu imali prilike da uživaju u nastupima Džoa Kokera, Ajka Tarnera, Džamirokvaja i drugih, ali iak, imena koja nastupaju pružaju dovoljan kvalitet i uživanje posetiocima festivala. 

Neki mnogo zvučniji hedlajneri bi nastupali na “Nišvilu” da je bilo više para, pre svega pomoći Ministarstva kulture, sa kojim skoro svake godine postoje nesuglasice. Komisija Ministarstva kulture je prošle godine napisala obrazloženje da “Nišvil” nema koncept i da je to komercijalno-turistička manifestacija. A da li je to baš tako, prosudite i sami.


Duško Gojković i Milčo Leviev zajedno na "Nišvilu"


U subotu 15. avgusta na "Nišvilu" festivalska publika imaće prilike da uživa u zajedničkom nastupu poznatog džez trubača Duška Gojkovića i bugarskog pijaniste Milča Levieva, koje će pratiti Big Bend RTS-a.



Gojković i Leviev su bez ikakve dileme najznačajniji instrumentalisti, kompozitori, aranžeri i bend lideri sa Balkana. I jedan i drugi su već nastupali na “Nišvilu”, a to što će se sada naći zajedno na bini predstavlja “svojevrstan ekskluzivitet”.

уторак, 17. март 2015.

Šerlok Holms & Kolumbo kroz zločin i vreme

Poslednjih dvadesetak godina svedoci smo globalne metamorfoze nekih delova programskih sadržaja televizije. Neke od promena su više, neke manje vidljive. U ove druge može se svrstati činjenica da su igrane serije žanrovskog karaktera oduzele monopol sapunicama na veliki broj epizoda i udarne termine. Ono što se posle toga nametnulo kao odgovor na potrebu za stalnim povećanjem gledanosti je angažovanje proverenih glumaca i režisera sa velikog ekrana, kao i produkcijsko približavanje bioskopskim ostvarenjima. Budžeti nekih aktuelnih igranih serijala, dovoljni da se pokrene nekoliko preduzeća, naterali su me da se prisetim nekih drugih igranih sadržaja, koji su u svoje vreme, sa budžetima daleko od filmskih, pomogli televiziji da održi uverenje gledalaca da i ona može pružiti podjednaki scenaristički, glumački, režiserski i svaki drugi kvalitet.


Pre tačno 30 godina, 14. marta 1985, emitovana je prva epizoda "Granadine" tv serije Avanture Šerloka Holmsa u neprevaziđenoj interpretaciji Džeremija Breta. Uz ovu sjajnu seriju se može povući paralela, kako žanrovski, tako i u smislu idejnog koncepta, sa još jednom sjajnom serijom koja je manje poznata kod nas – Kolumbo. Možda ove dve serije mlađim populacijama ništa ne znače, ali upravo su one dale temelje aktuelnim krimi serijama čiji je kvalitet neosporan, ali koje su obezbedile sebi tehničke, marketinške i druge mogućnosti na koje Kolumbo i Šerlok Holms nisu mogle da računaju, a koje u mnogome doprinose maskiranju nedostataka. Logično je pitanje: šta Kolumba i Holmsa čini aktuelnim i danas, i omogućava im da trideset i više godina posle izvornog emitovanja udare packu nabudženim forenzičarima iz Majamija, Las Vegasa, Njujorka,...

Početi od bilo čega drugog, a ne od nosioca glavnih rola, bilo bi u najmanju ruku nepravedno, jer upravo su Piter Fok (Kolumbo) i Džeremi Bret (Šerlok Holms) svojom ličnošću i harizmom proporcionalnim njihovom glumačkom umeću, ove serijale učinili autentičnim i nezaboravnim ostvarenjima. I dok je Piter Fok, kao prvi, i za sada jedini (valjda će tako i ostati) Kolumbo imao za toliko lakši posao, jer nije morao da prati, makar i podsvesno, već formirane matrice, dotle je Džeremi Bret sledio niz manje ili više uspešnih tumačenja Šerloka Holmsa (od boljih valja spomenuti Holmsa u tumačenju Bazila Retbouna), od prve epizode pokazavši kako neko može da radi neki posao dobro ili bolje, ali da se neko za neki posao jednostavno radja.

DŽEREMI BRET je svoj profesionalni debi imao 1954. u Mančesteru, u 'Library Theatre'. Odigrao je brojne klasične role, iz kojih se izdvajaju izvodjenja Šekspirovih dela, što ga je naposletku preporučilo i Kraljevskom Nacionalnom Teatru. Prvo pojavljivanje na televiziji imao je 1954, dok je na filmu debitovao '55. Počev od ranih šezdesetih, vrlo retko je u dužim periodima odsustvovao sa TV ekrana. Od brojnih serija sa klasičnom tematikom ističu se njegovo tumačenje D'Artanjana u adaptaciji Tri musketara (1966). Odigrao je i par komičnih uloga, ali i tada tumačeći klasične junake. Retke su njegove filmske role, ali jedna od njih, uloga Fredija Ajnsforda ostvarena je u blokbasteru iz 1964. My fair lady, pa ću je stoga i pomenuti. Ono što je, bez obzira o kojoj se ulozi radilo, nemoguće zaobići, je njegova neverovatna dikcija. Ironično, Dž. Bret se rodio sa govornom manom koja mu je onemogućavala pravilan izgovor slova 'r'. Posle korektivne operacije i godina vežbe, napori koje je uložio doneli su mu zavidan izgovor, savršeno razumljiv i 'kao stvoren' (ili stvaran) da se ovaploti lik Šerloka Holmsa. Premda se okušao u brojnim ulogama tokom svoje četrdesetogodišnje karijere, Džeremi Bret se, ipak, najbolje pamti po portretisanju lika čuvenog detektiva, u serijalu uradjenom po delima Artura Konana Dojla, koje je za potrebe serije adaptirao Džon Hakesvort, a u produkciji Granada televizije. U desetogodišnjem trajanju serije (1984-94) ekranizovane su 42 priče A.K.Dojla, pre nego što je 1995. Džeremi Bret preminuo. Njegovu glumačku i ljudsku veličinu dodatno je olakšano konstatovati poznavanjem činjenice da je čitavu seriju izneo osećajući težinu smrti svoje supruge Džoan Vilson koja je 1984. umrla od raka. 
* više o liku Šerloka Holmsa pročitajte OVDE

PITER FOK je, sa svoje strane, slavu stekao tumačeći lik jednog drugog detektiva, koji mu je vremenski gledano, uzeo dobar deo glumačke karijere. Ipak, i u njegovom slučaju, teško je, tačnije nemoguće i nepravedno, karijeru svesti na njegovu krimi zaostavštinu. Profesionalni debi imao je u Molijerovom Don Žuanu, 1956. Sledeće tri godine nikada nije bio bez posla, šetajući od jednog pozorišta do drugog. Premda uživajuću u uspehu na pozornici, odlučio je 1960. da se oproba i kao filmski glumac, premda mu je agent savetovao da zbog staklenog oka ne očekuje mnogo (desno oko mu je odstranjeno kada je ima tri godine, zajedno sa malignim tumorom). Prvi film Murder Incorporeted doneo mu je nominaciju za Oskara, iste godine nominovan je i za nagradu EMI za ulogu narkomana u filmu The Law and Mr Jones. Film Frenka Kapre A pocketful of miracles 1961. doneće mu drugu nominaciju za Oskara, iste godine osvojiće EMI za ulogu u The price of tomatoes. Ono što je 1968. počelo kao TV film Prescription: Murder nastavilo se '71. TV filmom Ransom for a dead man. Ovi filmovi su rezultirali serijalom The NBC Mystery Wheel, čija se jedna epizoda zvala Kolumbo. Iste godine nastavljena serija, sada sa nazivom Kolumbo, brzo je dospela u prvih pet najgledanijih, i trajala bez prekida do 1978, a ponovo snimana sa prekidima od 1989-2003. Paralelno sa Kolumbom, Piter Fok se pojavljivao i na Brodveju, kao i u brojnim ostvarenjima velikog platna, pokupivši brojna priznanja i kritike i publike.
Unoseći u likove jake doze ličnog, na kraju procesa uzimanja od lika i davanja liku, Dž. Bret i P. Fok spojili su se u više tačaka sa likovima Šerloka Holmsa, odnosno Kolumba, čineći serijale trajnim vrednostima na najteži način: naporima individualaca. Opet, izdvojiti dva glumca, ma koliko genijalni bili, iz procesa stvaranja ovih serijala, možda i nije tako ispravno, ali je do odredjene granice neophodno, da bi se nakon toga lakše diferencirali ostali kvaliteti. Svrsishodni i nenametljivi kadrovi u 'Kolumbu' i isti takvi, a često i inspirativni u 'Šerloku Holmsu', medju prvima su od mnogobrojnih kvaliteta. Ujednačena režija tokom trajanja serijala davala je adekvatan oslonac žanru, a u slučaju Šerloka Holmsa i rešavala zahteve koje su nametali književni predlošci A.K. Dojla, a koji su se ogledali u pojačanoj karakterizaciji likova i raznovrsnijim motivima zločina, koji se u 'Kolumbu' najčešće svode na novčani momenat. Tečni dijalozi često su dodatno oplemenjeni urodenjim osećajem za improvizaciju u kojoj su Dž.Bret i P.Fok pronašli način da likove Holmsa i Kolumba učine životnijim. Epizodisti doprinose kvalitetu ovih ostvarenja u vidu rola koje su često upečatljivije definisale likove, nego što u aktuelnim serijama čine glumci iz stalne postavke. Zanimljivo je medju ostalim glumcima prepoznati danas aktuelne Džejmi Li Kertis, Lesli Nilsena, Kim Katral,...

Zanimljive su i distinkcije u ličnostima Kolumba i Holmsa, koji i ako obojica jaki individualci, prilaze slučajevima na različite načine: prvi se obilato služi intuicijom, dok drugi ima rezervisan stav prema njoj, što serije opet čini lako prepoznatljivim i u okviru žanrova.

O kvalitetu ovih serija možda najviše govori njihov staž na televiziji, kao i brojna priznanja, ali moj lični stav je da se njihova prava vrednost očituje s vremenom koje prolazi, a koje pokazuje sve njihove kvalitete, koji se prepoznaju kao takvi upravo u njihovom odsustvu u potonjim ostvarenjima istoga žanra.

Ova dva serijala nisu skoro emitovana na našim televizijama, ali to u eri interneta i torenta svakako ne znači puno. Ove  serije su dobre baš onoliko koliko pričaju da jesu i koliko su vam dobre nekad bile.

piše: Zlatibor Stanković

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails