недеља, 27. децембар 2009.

Novogodišnje Čestitke - tradicija koja izumire!

Da li šaljete Novogodišnje čestitke? Zapravo, kada ste poslednji put nekome poslali čestitku, a kada ste poslednji put dobili od nekoga čestitku za Novu godinu? I ne, ne mislim na čestitke putem meila, niti e-čestitke sa raznih sajtova, niti na sms čestitke! Mislim na prave, stare dobre čestitke bez kojih se do skora Nova godina nije mogla ni zamisliti!


Ja sam do prošle godine uvek slao bar nekoliko čestitki, ove godine, za sada, ni jednu! A dobio nisam bar pet, šest godina unazad! Pre desetak godina sam studentski hleb zaradjivao i prodajom čestitki na uličnim tezgama. I ljudi su kupovali i slali čestitke! Eto i mene ispred moje tezge, u oči dočeka 2000., pre tačno deset godina! Slikao me je jedan fotoreporter, mislim da je bio iz Blica, za svoju foto priču. Taj primerak novina nemam, ali mi je čovek kasnije doneo sliku!


Danas, tek na ponekoj tezgi se može naći relativno skroman izbor novogodišnjih čestitki. Ljudi su se nekako udaljili od ovog lepog običaja, valjda ima je sada lakše da upamte e-mail adresu, nego onu kućnu, pa markice, pa čekanje reda u pošti,... razumem sve to, ali ipak ništa ne može da zameni onaj osećaj koji sam imao, kao klinac pogotovu, kad poštar u danima pred Novu donese po neku čestitku od rodjaka, prijatelja, pa i komšija. Odmah su nalazile svoje mesto ispod jelke, ili u staklenom delu ormana! Danas toga nema, ili ga ima u mnogo manjoj meri! Možda je to samo još jedan pokazatelj otudjenja medju ljudima!
Iskreno, kako godine prolaze, gubi se i sva ona euforija oko dočeka Nove, nekako silne obaveze i problemi guše radost i prazničnu atmosferu! Ja eto još i nemam osećaj da je Nova godina za pet dana, ne znam kako je sa vama?

Od svega, najviše mi nekako nedostaju te čestitke, tih par reči u njima, tu emociju koja je sa čestitkom zajedno zapakova u koverti. Bez njih je Nova, skoro kao jelka bez ukrasa!  Možda niste znali, ali prva komercijalna Novogodišnja čestitka izgledala je ovako:


Napravljena je 1843. po motivima  Džona Kalkota Horslija, a za njihovu komercijalnu distribuciju pobrinuo se ser Henri Kol. Kalsična prodaja Novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije. Tiraž ove čestitke bio je oko 1000 komada, a danas je od njih sačuvano samo 12. Jedna od tih 12 se pojavila na jednoj aukciji 2001. godine  i dostigla je cenu od čak  22.250 funti!!!

Eto, možda čestitke ipak imaju svoje kupce!

19 коментара:

Kajzer Soze је рекао...

Ne mogu da veujem da si ovo napisao, jer ja baš sada razmišljam o tome i kontam da napišem neku čestitku. Neverovatan pogodak. Pre par godina sam pisao pisma braći od strica koji su osnovci, kada sam shvatio da možda neće znati šta je to pismo i čemu služi. Žao mi je što zbog modernih sredstava komunikacije izumiru tako lepi običaji. Odličan tekst.

Dubravka је рекао...

Zanimljivo! Nažalost, istinito!Jedini način da se ponovo sretnemo s čestitkama je da pogledamo one stare, od pre nekih deset godina, koje su srecom sačuvane!

kid је рекао...

Postavi onu tvoju sliku ispred tezge sa plastičnim naočarima 2000

emo_serpica је рекао...

Čestitke više niti pišem niti dobijam! Kupim poneku samo za majku koja još uvek piše čestitke svojim prijateljima. Nažalost, svake godine je taj broj primalaca sve manji. Svojim bližnjima i prijateljima već neku desetinu godina unazad čestitam telefonskim pozivom: napravim spisak - popis brojeva, i prvog januara krenem sve po spisku;) Ostalim poznanicima čestitke upućujem mailovima. Da, ipak se ničim ne može uporediti onaj osećaj kada primiš poštom čestitku, pročitaš s osmehom, pogladiš je (obično su to bile one hrapave, posute "srebrnim" ili "zlatnim" prahom koji ti ostane na jagodicama prstiju...)i odložiš ispod jelke.

Marjan Milanov је рекао...

@ Kid

Postavio! Hvala na podsećanju!

alan shore је рекао...

Citajuci naslov posta, odmah sam se setio tezgarenja brace Milanov u "Pobedinoj", kao braca Trotters iz "Only fools and horses"...

merkat је рекао...

Odavno sam prestala da šaljem, a i da dobijam čestitke... Tužno je to, ali kod mene nije u pitanju lenjost, već finansijski momenat - da li je iko primetio da su one iole lepe čestitke abnormalno skupe? Ima i onih za neke sitne pare, ali one su mi nekako bez veze, ne dočaravaju svečani duh praznika. Još jedna stvar me nervira kod slanja čestitki: ja više ne mogu da nađem poštu na kojoj mogu lepo da kupim markice, pa da mogu sve to lepo da obavim na miru, kod kuće, i da taj svečani čin krunišem ubacivanjem u sanduče! Sada uvek hoće da ti otmu tvoje brižljivo pripremljene koverte i izudaraju im pečate - meni je to totalno depresivno!

Marjan Milanov је рекао...

Da, da, slažem se! Naravno da nije u pitanju samo lenjost! Finansijski momenta jeste veoma bitan faktor, a čestitke nisu više onako pristupačne kao što su bile, možda i zato što se sve manje kupuju! Kako odabrato kome poslati, a kome ne, a poslati svima kojima bi hteli je zaista veliki izdatak! Ali, to sve u kombinaciji doprinosi tome da se ovaj običaj polako gasi! A nikada nije samo jedan razlog uzrok svemu, već sprega okolnosti!

alan shore је рекао...

OK. Konstatacija je da ljudi sve manje posvećuju pažnje ovom običaju i to niko ne spori. Ali pravo je pitanje( i tražim iskren odgovor) koliko si Ti čestitka poslao za Novu Godinu svojim bližnjim, ili dragim, kao prkos svakodnevnici.... Jer svedok sam, između ostalog i samom sebi, da kada kritikujem nešto, ni sam ne primenim kritiku na sebi, a pridikujem sistemu, ili unuiverzumu, ili kome već...

Marjan Milanov је рекао...

Možda ne na vreme, ali ja jesam poslao nekoliko komada. I to baš poveden pričom i motivima ovog posta. I uverio sam se u tvrdnju merkata o finansijskom momentu, jer prosečna, normalna čestitka košta 50-70 din, troškovi ptt-a 35 din, što bude 100 din po 1 čestitki, za samo 5 čoveka to je već 500din, a to je već izdatak za tako nešto. A šta je sa ostalim prijateljima, rodjacima i sl?

alan shore је рекао...

Očekujem jednu...I neću da budem među onima za koje je SEKA izgovor! Čak nemora da bude klasična čestitka, već može print neke sekamrazice u bikiniju i prijateljska posveta...

Стефан Јањић је рекао...

Учланите се на Блогомету!

Blogometa.blogspot представља кућу добрих блогова, а ви врло лако можете пријавити и свој! Када постанете члан Блогомете, можете сами да постављате исечке из постова са свог матичног блога и да тако више људи има шансу да види оно што сте написали. Број посета и коментара се повећава, а истовремено имате прилику да упознате друге блогове за које досад нисте знали. Не кошта ништа а много вреди! На Блогомету се учлањујете тако што у коментару на било који пост оставите свој mail. Потом ћете добити потврду да сте постали уредник Блогомете. На врху странице налази се преглед последњих учлањених блогова. Опис вашег блога наћи ће се убрзо међу њима и многo више људи имаће прилику да чита оно што сте ви написали!

Добродошли на Блогомету,
кућу добрих блогова

www.blogometa.blogspot.com

Ivan је рекао...

Ja sam slao do pre 2 godine virtuelne cestitke, sada vise ni to. U pravu su kad kazu da internet donekle razdvaja ljude. Vise "komuniciram" sa prijateljima , ali preko Facebook-a

Стефан Јањић је рекао...

Добро је то што Уницеф има вољу да врати обичај слања честитки... Желим им срећу, мада мислим да су узели претешки задатак.

Наравно, честитка се не може упоредити са било каквим СМС-ом или Mail-oм...

suzanajlk је рекао...

saljem svake godine! cak i dobijem neku... ove godine sam poslala deset, a nisam dobila nijednu :(... jednu namerno nisam poslala, a izabrala sam je i kupila... nisam je poslala, jer je nije zasluzio...

Marjan M је рекао...

Bas lepo sto se javio jos neko ko salje cestitke! Zao mi je sto ti nisi dobila ni jednu, i naravno, za onu koja je bila namenjena, ali nije bila zasluzena!

Dan је рекао...

"... ne očekujem nikog
kao što ni mene
ne čeka nitko..."
Sami smo. Ne samo za praznike.

Čestitke nisu bile samo čestitke. Bile su i mali pokloni. Mogli smo dodirnuti mjesto gdje se naslonila neka draga ruka. Mogli smo isčitavati nečiji rukopis... Čestitka je bila i dodir s osobom, ma kako daleka bila.
Ali uostalom, nestala su i pisma.
Iz nekog razloga, brzina je postala važnija od sadržaja. Mi više ne šaljemo misli; šaljemo informacije.

Анчика је рекао...

Сваке године шаљем честитке,најчешће мојим малим рођацима и родитељима. До пре пет, шест година су и они мени слали. Сада су престали. Ове године ме је само финансијски моменат спречио да пошаљем више честитки, али сам ипак послала једну деки и пар пријатељима. Маму, тату и секу су чекале испод јелке. Јесте, оне баш лепе су скупе, али сам спела да нађем неке веома шашаве честитке, у којима би свако препоѕнао мој дух- мислим на оне што ме стварно поѕнају. Обожавам да шаљем честитке и мислим да никада нећу потпуно одустати од тог предивног старог обичаја. То је емоција, највише волим да помиришем мастило након што их напишем.

zorica је рекао...

Ja nisam pisala cestitke dugo, medjutim kada sam dobila cerku prvi njen rukopis zapravo je bila novogodisnja cestitka!! objasnila sam joj da je to tradicija i ona i ja sada redovno kupujemo i cestitke i markice, idemo na postu i saljemo ih!!!
Familija i prijatelji koji ih dobiju su bas iznenadjeni, prijatno! Volim i ja da ih dobijem!

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails