петак, 30. децембар 2011.

Srećna Nova 2012. godina!!!


Svim svojim čitaocima, prijateljima, kolegama blogerima, svima onima koji svraćaju, ili ponekad svrate, svim onima koji čitaju, ili samo pogledaju, svim onima koji komentarišu ili samo pomisle, svima onima koji već jesu i onima koji će biti, svima koji čuju i onima koji će čuti, onima koji vole i onima koji će voleti Paradoksija blog želi Srećnu Novu godinu!

Priče je bilo cele godine, zato sada neka vam želje prenese ova slika i ova divna pesma velikog Frenka!


недеља, 25. децембар 2011.

Putovanje u prošlost:Stare Novogodišnje čestitke(2)

Na svakoj od njih ispisana je po neka želja i neizostavno "Srećna Nova"! Pitam se, koliko je tih godina zaista bilo srećno, koliko je tih želja ispunjeno? Odgovor je prekrio veo vremena!

                                                                              * * *

Neizbežna asocijacija broja "1" na 1.januar, na novi početak, na novo brojanje 365 sledećih dana,...

za Novu 1966.,

Novu 1976.,

i Novu 1979.

Pored Deda Mraza, veoma čest motiv je bio i odžačar,
šetajući se u crnom odelu po belom snegu, brinući da su nam dimnjaci čisti i domovi topli...

za Novu 1962.,

Novu 1961.,

i Novu 1963.

Nekoliko pravih zimskih motiva, kada je prave zime još bilo...

za Novu 1976.,

Novu 1975.,

i Novu 1980 i neku.

Kao i nekoliko veoma jednostavnih motiva, sa natpisima za Srećnu/Sretnu Novu

1965.

1963.

1966.

1969.


(nastaviće se...)


previ deo ove priče: Stare Novogodišnje čestitke (1)

среда, 21. децембар 2011.

Putovanje u prošlost: Stare Novogodišnje čestitke (1)!

U starom koferu uspomena i nostalgije, medju starim fotografijama i starim dokumenitima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i Novogodišnje čestitke. Nakon trideset ili četrdeset godina, ponovo su nekome donele radost, izmamile osmeh, ali i setu! Većina onih kojima su adresirane, nažalost, više nisu medju nama. A one i dalje jesu tu, da nas podsete da uživamo u trenucima radosti, jer svaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena...

Neke od motiva kao da sam juče video, stajali su godinama urezani u hodnicima sećanja. Drugi, pak, svojom jednostavnošću (koja je verovatno više rezultat tehholoških (ne)dostignuća tog vremena, nego izraz želje) pokazuju nam da je za sreću potrebno malo, ili bar mnogo manje od onog što stavljamo pred sebe kao cilj!!!

Prelistajmo ove motive zajedno, na krilima nostalgije!

Neizbežni motiv i asocijacija na Novu, Deda Mraz, sa poklonima (za dobru decu),
ovoga puta malo modernizovan, bez irvasa i sanki, za Novu 1967.


Zima i sneg (kada ga je još bilo) neizbežno nas podsećaju na 
zimske radosti, dečje igrarije, grudvanje, sankanje, na promrzle prstiće, 
ali uz osmeh na licu, na zimski raspust koji je uvek tako kratak...
za Novu 1977.,


...i Novu 1963.


Zimska idila, kao iz bajki, za Novu 1969.

i Novu 1976.


A tu je i motiv praseta koji mi je bio
veoma neobičan, kao kasica za Novu 1964.,

u kombinaciji za odžačarem, za Novu 1961.,

kao i prasić koji neće dalje od Novogodišnje trpeze, za Novu 1961.

Asocijacija na toplu, porodičnu idilu, 
u vreme hladniih, zimskih noći, za Novu 1975.,

Još jedan motiv devojčice kao iz bajki
(deo sa godinom i željama je pocepan)

Zanimljive ćestitke sa ubačenim fotografijama zime, za Novu 1965.,

i Novu 1966.













четвртак, 15. децембар 2011.

„Muzički dinar“ ili „Muzički milioni“

Umiljato odabrani eufemizam „muzički dinar“ mnogo je više od dinara! A pitanje je i kome ide u džep! Iz čijeg džepa ide, to je već svima jasno!!!




Dok nam truli stablo, mi rešavamo problem sitnih vaši na ponekoj grani. Bitno je da se plod ubere ove godine, pa dogodine...šta bude! Tako se kod nas rešavaju sve stvari u državi. Ništa sistematski, dugoročno, po prioritetu, već se samo šminka, šminka i šminka, bez reda, bez plana, bez ideje...bez mozga!

Dok država izbegava da reši mnoga (trenutno) mnogo bitnija pitanja po sve nas, stupaju na snagu razne Uredbe kojima se stavlja kamenje u rančeve onih koji nas i onako već jašu. Uvodjenje muzičkog dinara na IT uredjaje i opremu upravo je to! Namet apsolutno ničim izazvan u apsolutno pogrešnom trenutku. Sa najnižim standardom i platama u regionu, sa sve višim cenama komunalnih usluga i hrane „još nam samo ale fale“!!!

Ko su ti ljudi i organizacije kojima će ići novac? I zašto postoje ČAK TRI organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava (SOKOJ, OFPS, PI)? I zašto je dozvoljeno takvim kolektivnim organizacijama da debelo zaradjuju preko naših grbača? Kako se i kome rasporedjuje prikupljeni novac? Ko je ubio Kenedija? Da li postoje vanzemaljci? Kako su nastale piramide?... samo su neka od mnogobrojnih pitanja na koja odgovori ne postoje, ili niko neće da ih da!

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod SOKOJ-a je prošle godine iznosio oko 185.000.000 dinara (čitaj: miliona), od čega je samo na ZARADE 64 zaposlenih otišlo više od 114.000.000 dinara (čitaj: MILIONA!!!) Dakle, 70 miliona je otišlo negde, nekome, za nešto, a 115 slatkih miliončića (1,7 miliona po osobi) u džepove dušebrižnika za autorska prava!

OFPS je za 2010. prijavio prihod od 114,5 miliona dinara, ali na sajtu te organizacije stoji i podatak da je u tome periodu „ostvarena rekordna naplata naknade od iskorišćavanja fonograma u iznosu od 324.151.652 dinara”. Razlika 200.000.000 (čitaj: MILIONA). Matematika je jasna, crva nije ni bilo! Od prijavljenih 114,5, na plate zaposlenih (38 dušebrižnika) otišlo je 74 miliona (1,95 miliona po čoveku).

I organizacija PI je prijavila poslovni prihod od 2,8 miliona dinara, ali na svom sajtu navodi da je „tokom 2010. godine ukupan iznos naplaćenog prihoda iznosio 3.156.872 dinara”. A ti milioni se nazivaju "muzički dinar". Pa ko ne bi brinuo za autorska prava za te pare! I tata bi sine!

U jednom komentaru na ovu temu neko je napisao da ovo izgleda kao da se uvodi „voćarski dinar“ na konditorske proizvode, a da zarada ne ide poljoprivredniku, već vlasnicima hladnjača!


Pored ovih stavki, treba uzeti u obzir i činjenicu da će ovaj namet imati i druge efekte. Uprava za digitalnu agendu, odnosno bivše Ministarstvo za informaciono društvo, ocenila je da muzički dinar ugrožava razvoj IT industrije u Srbiji.

"Dodatno opterećenje cena IT opreme i uređaja dovodi do pada prodaje, jer se našim građanima otežava mogućnost da kupe novu opremu i uređaje i samim tim opada i korišćenje novih tehnologija u poslu, a još više u svakodnevnom životu… Ometa se širenje digitalne pismenosti i usporavaju se pozitivni efekti koje upotreba IKT-a ima na povećanje efikasnosti i transparentnosti rada državne uprave, smanjenje korupcije, povećanje konkurentnosti privrede, unapređenje kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga i opšteg nivoa informisanosti građana".

Dalje, ako sam ja muzičkim dinarom platio za autorska prava, da li je onda muzika koju narežem na tom disku legalna, tj. da li će se to i dalje smatrati piraterijom? Platio sam za prava, zar ne?


Ponovo je pitanje kome, jer ne verujem da je neko od muzičkih kompozitora ili izvodjača video neku vajdu od toga, a pogotovu ne neko od inostranih. Mislim, odakle nekome za pravo da pretpostavi da ja slušam domaću muziku, ili da USB memoriju ne koristim samo za prenos podataka?

Ne znam da li je ovaj „dinar“ opravdan ili ne, ali definitivno znam da u našoj zemlji najbolje žive pevači i raznorazni autori, za koje se sada odvaja još koji (muzički) dinar!

Piraterija je u krajnjoj liniji kradja. Ovde se kradjom bori protiv piraterije. Znači, vrtimo se u krug! Vrzino kolo! Kvaka 22!

понедељак, 12. децембар 2011.

Kako bi Facebook, YouTube i Google+ izgledali pre 15 godina?

Sećam se svog prvog kompjutera, tada popularnog „486“, sa HDD-om od neverovatnih 200MB, čitavih 8MB RAM memorije, monitorom od 12“... Danas, u eri TFT monitora, Wi-Fi konekcija, laptopova i USB memorija, u eri gigabajta i terabajta to deluje smešno. Ali to je bilo pre samo 15 godina!!!


Tehnologija nezadrživo napreduje, a za uspostavljanje novih standarda više nisu potrebne decenije i decenije, već godine. Naviknuti na brzi, neograničen internet, na skype, facebook, email sa nevericom se sećamo ne tako davnog perioda dial-up konekcija, krčanja telefonskih linija, flopija, monitora u dve boje, Windowsa 95, Worda 3.11...

Ovih dana internet bruji od, moram priznati, jako zanimljivog prikaza srpske istorije od 1980 do danas iz ugla Facebook-a, kao i ovim inspirisane cele istorije Srba. Prošlost, gledana kroz prizmu sadašnjosti! Ali, kako bi sadašnjost izgledala kroz prizmu prošlosti?

Šta bi se desilo da je tehnologija drugačije napredovala, ili da su se neke ideje ranije realizovale? To su se zapitali ljudi koji su pokrenuli projekat „Once Upon“ koji su odlučili da provere i da nam prikažu kako bi Facebook, YouTube i Google + izgledali da su nastali 1997. Kako bi sve to izgledalo i koliko bi smisla imalo, pogledajte i sami.







Ostale detalje pogledajte na sajtu projekta Once Upon.

среда, 7. децембар 2011.

Hoćemo (li) Šešelja!?


U poslednje vreme po novinama i internetu stalno nailazim na priče o (pre)agresivnoj i neprimerenoj (predizbonoj) kampanji političkih stranaka. A da li smo mi ikada bili u nečemu umereni, da li smo racionalno donosili odluke i zaključke, da li smo prozreli ono što je tik ispod površine priča koje nam se pričaju?! Da li nam je lakše da verujemo u ideale, lažne idole i prazne priče, nego da mućnemo svojom glavom?!

Posvećenost i upornost su vrline. Ali samo dok su u granicama normalnog, u granicama razuma. Nakon toga prelaze u fanatizam!

Idem jednim lokalnim putem ovih dana, kad na svakom koraku, na gotovo svakoj ravnijoj površini oblepljeni posteri „Hoćemo Šešelja! Nećemo Evropu“. OK, možda Evropa i nije za nas, definitivno ni mi nismo (spremni) za Evropu. Ali Šešelj...posle toliko godina, posle svega...


Gledajući sve one lepljene plakate, zapitao sam se „Hoćemo li Šešelja, zaista?“ 
Gledajući sve one lepljene plakate, simbolika lepljenja mi je sama nudila odgovore!



Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što godinama krije svoje lice!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što gledajući njega vidimo samo naličje!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što je sve oko njega rdjavo!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što i dalje čekamo na propaloj stanici ksenofobije,
 propuštajući svaki autobus koji ide u budućnost!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što želimo da nam sela budu ovakva!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što želimo da nam kuće ostanu ovakve!


Hoćemo (li) Šešelja?
Da bi Toma (i drugi „izdajnici“) visili na banderi!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što fanatizam u lepljenju plakata (na vrhu tunela) ne samo da narušava prirodnu lepotu, 
već narušava i zdrav razum!


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što ne znamo šta bismo drugo (sa sobom)


Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što ne znamo ni šta bismo sa njim!



P.S. Hoćemo (li) Šešelja?

Neko je na jednom beogradskom bilbordu dao odgovor!


Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails