Što nam je nešto dostupnije, to ga manje vrednujemo, manje obraćamo pažnju, manje smo svesni da je tu! Ovo, pak, vodi do one priče da nam se često desi da nismo svesni šta imamo, dok to nešto (skoro) ne izgubimo! Iako ova generalizacija može da važi za što-šta, mene je podsetila na priču koju sam na blogu započeo pre nekih mesec dana. Naime, tražeći neku dokumentaciju i račune pre par dana, setio sam onog starog koferčeta koje sam letos našao u selu. U njemu sam, pored starih fotografija, našao i mnoga stara dokumenta koja su tu brižljivo čuvana godinama, decenijama, a neka i više od jednog veka. Koliko su samo drugačiji odnos ljudi imali prema tome, kako su samo čuvali stvari na koje mi i ne obraćamo pažnju! Ako zaturimo telefonski račun, prošetamo do Telekoma i dobijemo duplikat; ako nismo dobili izveštaj iz banke, začas pogledamo stanje na netu. A nekada, nekada je to bilo mnogo drugačije!
Nekda su se jednako brižljivo čuvale i one bitne, i one manje bitne stvari. Zato su i uspele da prežive tolike godine. Staru ličnu kartu iz 1919. godine sam već pominjao. Pored nje, bilo je tu još dosta zanimljivih dokumenata. Neki su pisani na srpskom, dugi na bugarskom jeziku. Kako se selo Mazgoš nalazi u pograničnom području, tokom vremena i ratova, granica se često šetala sa jedne njegove strane, na drugu. Tako su se menjale i vlasti, vojske, uprave! Neka dokumenta slove na mog dedu i pradedu, neka na ljude čija mi imena ništa ne znače. Ipak, nekim čudnim istorijskim i sudbinskim putevima, sva ona su završila na jednom mestu, stigla do mene, a sada eto, stižu i do vas!
Najstariji dokument koji sam našao je Vojna knjižica bugarske vojske iz 1893. godine. Evo kako je to tada izgledalo:
Tu je bilo i Uverenje o demobilizaciji iz 1913. godine,
a odmah uz njega i Poziv za vojnu vežbu iz 1950.
Medju starijim dokuumentima je i ovaj Posedovni List iz 1898.,
kao i ovaj Kupo-prodajni Ugovor iz 1899. godine
O odnosu prema dokumentima, ali i prema samoj državi, možda govori i činjenica da je medju svom bitnom dokuumentacijom svoje mesto imao i Zakon o taksama ondašnje Kraljevine
A da bi se zakon poštovao, tu je bio i ovaj Poreski List iz 1922.,
Pomenuo sam da je u pitanju selo iz pogranične zone i da se granica povremeno "šetala", a time je i sekla atar sela, pa se dešavalo da ljudima kuća bude u jednoj, a njive u drugoj državi. U takvim slučajevima su se za kretanje u graničnoj zoni i namenski prelazak granice dobijale posebne dozvole, tzv Pogranične karte. Evo primera takve Pogranične karte iz 1950. goodine
Možda je najzanimljiviji od ovih dokumenata Crkveni Venčani List iz januara 1915. godine.
Ne znam kako vama sve ovo izgleda na ekranu, ali listanje ovih dokumenata u originalu je zaista neobičan doživljaj. Osećaj kada u ruci držite spise stare preko 100 godina, za koje ste uz to lično vezani, zaista je teško opisati rečima!
5 коментара:
Sjajno, imaš pravi mali muzej. Čuvaj to, možda će se jednom tvoji unućići oduševiti kada ih nađu :)
iskrene cestitike za postavljeni topik.
Ovo su zaista vredne uspomene! Meni je bilo zadovoljstvo da putujem kroz vreme gledajući svaki pojedinačan dokument. Hvala ti što si na ovaj način podelio sa nama deo života svojih predaka. :-)
Drago mi je da nisam samo ja uživao u ovim dokumentima! Zanimljivo je gledati ih svaki put, ali je tek bio doživljaj kada sam ih prvi put uzimao u ruke i shvatao šta držim! Ima još toga, ovo je samo jedna, recimo reprezentativna selekcija!
Super. Hvala na onoga koj praji tova.
Постави коментар