четвртак, 26. јул 2018.

Zvezde američkog, italijanskog i srpskog stripa na Nišville Striporami 2018

Nišville i striparnica Južni Darkwood po četvrti put organizuju Striporamu, međunarodni festival stripa i pop kulture. Centralna tačka Striporame 2018 jeste proslava 80. rođendana najpoznatije superherojske franšize- Supermena. Za tu priliku, u Niš iz Berlina dolazi crtačka superzvezda Viktor Bogdanovic, koji je, pored Betmena i drugih strip serijala, kao ekskluzivac kuće DC, crtao i Supermenove avanture.



Na Striporamu iz Rima dolazi Marko Soldi, jedan od najznačajnijih italijanskih strip crtača u poslednjih nekoliko decenija. Radio je na naslovima kao što su Dilan Dog i Teks Viler, ali je najveće poštovanje i publike i kritike zadobio saradnjom sa čuvenim scenaristom Đankarlom Berardijem na strip serijalu Julija, kog kod nas objavljuje „Darkwood“.

Objavljivanjem tematskog skečbuka na Striporami 2018 će biti obeleženo i pola veka od pojavljivanja strip junaka Zagora i kultne edicije Zlatna Serija. Strip crtač Sabahudin Muranović Muran je zajedno sa scenaristom Zlatiborom Stankovićem uradio kratak strip-omaž Zagoru koji će se zajedno sa brojnim Muranovićevim ilustracijama na temu Zagorovog sveta naći u skečbuku.

Gost Striporame biće i Aleksa Gajić, zvezda domaćeg i francuskog stripa. Iz Bugarske dolazi Daniel Atanasov, strip crtač koji, između ostalog, potpisuje storibordove i dizajn likova za popularne video-igre kao što su Assassin`s Creeed i Ghost Recon Series.

Za posetioce će crtati i Jelena Đorđević i Daniele Đardini, dobitnici Gran prija Salona stripa u Beogradu, kao i Mijat Mijatović, jedan od najpopularnijih domaćih ilustratora. Gosti Striporame biće i Igor Krstić i Aleksandar Anđelković, crtači koji su deo novog talasa strip autora u Srbiji.

Striporama i ove godine predstavlja svoj zvanični portfolio sastavljen od ilustracija gostiju, urađenih specijalno za ovu priliku. Izložbe u okviru Striporame biće posvećene popularnoj heroini Modesti Blejz, zajedničku izložbu imaće Jelena Đorđević i Daniele Đardini, a kroz izložbu akcionih figura biće urađen osvrt i na fenomen kolekcionarstva. Jedna od izložbi biće posvećena 50. rođendanu Stripoteke, druge najstarije strip revije u Evropi koju od nedavno objavljuje izdavačka kuća Darkwood.

U Zelenom strip ateljeu gosti Striporame će svake večeri crtati za strip fanove, potpisivaće portfolio festivala, a istovremeno će biti otvorena i Škola stripa za najmlađe.

Sve vreme trajanja festivala, u niškoj Tvrđavi biće otvorena strip berza.

Svi sadržaji Striporame su besplatni.

понедељак, 23. јул 2018.

Geri Larson: Čudesni svet karikature!


Geri Larson (Gary Larson) je čuveni američki ilustrator i karikaturista, kod nas poznat po rubrici „Čudesni svet Gerija Larsona“ u Politikinom Zabavniku. Ne verujem da ima nekog ko je listao Politikin Zabavnik, a da mu pažnju nisu privukle neobične ilustracije/crteži/karikature sa ili bez pratećeg komentara.

"Ne bih to činio na tvom mestu, konobaru...
Osim, naravno, ako ne misliš da si dovoljno brz!"


"Ulazi unutra, mama! Sprema se nevreme!


Prepoznatljivi crteži obiluju humorom uvijenim u ironiju i sarkazam. Zanimljiva i jedinstvena kritika našeg društva, naših navika, mana i vrlina, kritika sveta od praistorije do danas. Akteri Larsonovih karikatura često nisu ljudi, nego životinje. Krave, psi, mačke i druge životinje često menjaju perspektivu sa ljudima, dajući nam temu za razmišljanje, ili u najmanju ruku razlog za osmeh.


"Neće mu dugo potrajati!"



Geri Larson je rodjen 1950. godine. Svetsku slavu je stekao stripom  „The Far Side“ koji je izlazio u mnogim novinama čitavih petnaest godina, od 1980. do 1995., kada se Larson penzionisao, makar kada je bilo u pitanju aktivno pravljenje stripova za masovne potrebe. Larson je osetio da počinje da se (povremeno) ponavlja i odlučio je da stavi tačku na uspešnu karijeru, kako njegov strip ne bi završio, kako je sam rekao, na „Groblju prosečnih stripova“!

 
"Antropolozi! Antropolozi!"


Svoj smisao za humor Geri Larson na neki način duguje svom bratu Denu, koji je non-stop zbijao šale na Gerijev račun, koristeći pre svega Gerijev strah iz detinjstva od čudovišta ispod kreveta. Geri i Den su takodje hvatali životinje i čuvali ih u terarijumima u podrumu, gde su čak napravili i čitav mali pustinjski eko sistem. Njegovo interesovanje za životinje iz detinjstva kasnije je projektovano u njegovim karikaturama.

Nalazite se ovde!


 
Mojsije pravi razdeljak


Geri Larson je dobitnik mnogih nagrada tokom niza godina. Ipak, možda najzanimljivije „priznanje“ je dobio 15. Marta 1989. kada je novootkrivena vrsta insekta nazvana po njemu Strigiphilus garylarsoni. U pitanju je vrsta vaši koja se nalazi samo na sovama. Tim povodom Geri Larson je rekao: „Smatram da je ovo velika čast. Osim toga, znao sa da niko neće po meni nazvati novu vrstu labuda. Ovakve prilike moraju da se iskoriste kad naidju.“

 


субота, 21. јул 2018.

200.000 posetilaca na ovogodišnjem Nišvilu

Teatar, film i muzika bazirani na džezu ove godine dominiraće u Nišu 10 dana, a umetnici sa gotovo svih kontinenata predstaviće se publici na internacionalnom, a niškom džez festivalu Nišvil, te organizatori očekuju 200.000 posetilaca. Od 3. do 12. avgusta na nekoliko lokacija u gradu publika će moći da uživa u bogatom programu, a Nišlije će otvoriti i zatvoriti ovogodišnji festival u Tvrđavi.

Novi rekord Nišvila je, kako kažu, 20 scena, 250 programa i 1.000 izvođača. Novina je džez muzej koji još nije otvoren zbog tehničkih problema, ali direktor festivala Ivan Blagojević kaže da je juče u Hamamu uvedena struja, te da su velike šanse da početkom avgusta on bude otvoren za posetioce.
nišvil najava

Novina je ove godine i “Jazz and book session”, koji ćemo sada samo dvodnevni napraviti, to je književni program u sklopu Nišvila. Dešavaće se na tremu hidrometeorološkog zavoda u Tvrđavi, puštaće se ploče, pričati o vezi džeza i književnosti - priča Blagojević.

“Prosrpski show case” je još jedna novina, a ovaj koncept pružiće mogućnost samo srpskim bendovima da svakodnevno sviraju u Oficirskom domu tokom trajanja festivala, a slušaće ih direktori džez festivala iz Pekinga, Litvanije i drugih država.

Na glavnoj bini nastupiće 25 bendova, na "Midnight jazz dance" 12 izvođača, a na ostalim po 16, a "Air stage" će ove godine biti posvećen kantri muzici, pa će posetioci moći da čuju originalni američki sastav i nekoliko kompilacija evropskih i srpskih kantri muzičara i probaju originalni barbekju.

Moguće da će to postati tradicija narednih godina, jer nam je bila ideja da se bratimimo sa Nešvilom, pa da razmenjujemo etno džez bendove i malo je falilo da to bude ove godine, ali je gradonačelnica Nešvila podnela ostavku pa su se planovi promenili. Tu će bluz i kantri biti dominantni - dodaje Blagojević.

Nišlije otvaraju i zatvaraju festival

Monsegur-Niš dabl big bend otvara ovogodišnji Nišvil, a kako kaže Vladimir Jelenković koji je radio sa mladim muzičarima iz Francuske, upoznao ih je pre godinu i po dana i oduševio se, te su došli na ideju da 25 njih zajedno sa muzičarima iz Niša nastupi na otvaranju.

Možda će nas biti i 40 na sceni i biće to kombinacija niškog i francuskog big benda. Sviraće poznatiji džez standarde sa nekim njihovim i mojim aranžmanima - dodaje.

Nišlija Dejan Najdanović Najda sa bendom Najda Sound Side zatvoriće ovogodišnji festival, a kako je rekao uglavnom će dominirati etno-džez-bluz zvuk, a deo koncerta biće posvećen i obradama čuvene grupe Smak u kojoj je svirao.

Dominiraće internacionalni orkestri i muzičari sa svih strana sveta na glavnoj bini, a kako kaže Blagojević zvezda prve večeri 9. avgusta biće jedan od najboljih svetskih saksofonista Keni Geret, kao i svetski rege sastav Inner circle koji će prvi put nastupiti u Srbiji.

Drugog dana 10. avgusta je po nama najveća zvezda Manhattan Transfer - po prvi put na ovim prostorima dolazi jedna grupa koja je bila popularnija od Rolling stones-a. Te večeri će biti i čuveni bubnjar Omar Hakim, sa Rejčel Zi suprugom pijanistkinjom - kaže Blagojević.

11. avgusta nastupiće Lisa Simon, ćerka čuvene Nine Simon, koja će u Nišu proslaviti 85 godina od rođenja svoje majke, podseća, a sviraće i britanski bend Matt Bianco.

Poslednjeg dana hedlajneri su Black art jazz colective, šestorka fenomenalnih muzičara, kako kaže, kao i bend Gipsy kings koji publika jedva čeka da čuje u Nišu, koji će nastupiti sa Pakom Baliardom, koji će dobiti i nagradu za fuziju džeza sa drugim pravcima “Šaban Bajramović”.

Očekujemo tridesetak hiljada na mejn stejdžu, dvadesetak na "Midnight jazz dance" i 150.000 na svim ostalim programima, znači oko 200.000 za 10 dana, mislim da je to realno. Odustali smo da naplaćujemo 100 dinara ulaz u Tvrđavu tako da ćemo se mučiti sa budžetom i dalje, jer nemamo generalnog sponzora - ističe Blagojević.

Jubilarno 35. izdanje niškog džez festivala

Blagojević je ipak optimističan pred 35. niško izdanje festivala, jer su puni avioni ka Nišu, pa svi izvođači nisu uspeli da obezbede let do Aerodroma "Konstantin Veliki".

Procena je da će festival koštati oko 63,5 miliona dinara - od toga prihod od prodatih karata neće biti veći od 15 %, a najviše para daje Grad Niš, kao i Ambasada SAD i Ministarstvo turizma koje je na konkursu dalo 3,5 miliona.

Ministarstvo kulture nam je dalo 3 miliona i dodalo još 2 miliona mimo konkursa, kao posebnu pomoć, prošle godine je to bilo milion. Mi ulažemo velike napore za te konkurse, to su stotine strana koje popunjavamo i apelujem na državne organe da naprave jedan presek, da izdvoje desetak festivala i da nas poštede tog iščekivanja, kao što su već neke manifestacije u budžetu. Ministarstvo dijaspore nas je podržalo sa 200.000 dinara, a tu su i drugi konkursi i projekti - kaže direktor.

Glavna bina ove godine neće ugostiti mnogo srpskih izvođača, jer je reč o internacionalnom festivalu, ali Blagojević kaže da će svirati Lazar Tošić sa svojim bendom, kao i mnogo drugih iz Srbije na ostalim binama, među kojima će Nišlije imati prednost.

Ljutili se Beograđani, ali mi moramo da im damo mesto koje oni nama daju, a oni ne pozivaju naše bendove na svoje festivala, možda Eyot samo. Regionalizaciju moramo da sprovodimo bar mi na lokalnom nivou - dodaje Blagojević.

U okviru Nišvila održaće se "Striporama" za koju Blagojević kaže da je "jača nego ikad", jer će prvi put u Srbiji biti crtač Supermena Viktor Bogdanovič. Tu je i likovna kolonija "Art to go jazzy", 3. avgusta počinje pozorišni festival, 5. avgusta filmski program, a 7. i 8. avgusta koncert "Prijatelji Šabanu".

izvor: JužneVesti

понедељак, 09. јул 2018.

Šerlok Holms: o liku, kanonu i još čemu!


„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
                                                                                                                       Alister Kuk

Šerlok Holms za početnike

Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890.  Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand  počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača,  Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period  od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914.  Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894.  koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).


Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.

Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio  je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.

Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!


Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi  i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!

Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...

Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.

U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!

P.S. Film je odličan!

четвртак, 14. јун 2018.

Kako je nastao Pera Detlić!


Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!
A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a  Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.
  
Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.
Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).
Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala  prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!
Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.
Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!


Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails