Šta je QR kod?

Beli kvadrat sa tri veća i mnoštvom nepravilno raspoređenih sitnih crnih kvadratića! Sigurno ste već negde videli ovakav kod i verovatno se zapitali šta je to i čemu zapravo služi! Iako je relativno nova pojava kod nas, ovaj kod je nastao još 1994.godine. Nazvan je QR kod!

QR kod bloga Paradoksija

QR kod je kreiran u Japanu u korporaciji Dens-Wave. Kreator koda je nameravao da se sadržaj koji on označava izuzetno brzo dekodira, pa je ovaj kod dobio naziv Quick Response ili  „QR“.

Iako su prvenstveno korišćeni za praćenje delova u proizvodnji automobila, ovaj matrični, odnosno dvodimenzionalni kodovi se sada koriste u mnogo širem kontekstu, pa se mogu videti na raznim časopisima, web lokacijama, znacima i bilbordima, kao i na svakom objektu o kome bi korisniku mogle da zatrebaju informacije. Tehnologija QR kodova je usled svoje praktičnosti i pristupačnosti danas prisutna u svim delovima sveta, a u Japanu su QR kodovi trenutno najpopularniji dvodimenzionalni kodovi.

QR kod na voznoj karti u Kini

Iako nalikuje standardnom bar kodu, QR kod se razlikuje po jednoj bitnoj osobini – može se čitati putem mobilnog telefona! Sa sve većim brojem mobilnih telefona koji imaju ugrađenu kameru, primena QR kodova sve više dobija smisao i opravdanje i pokazuju se kao izuzetno praktičan način za distribuciju informacija.

QR kod može sadržati razne podatke kao što su URL adresa, tekst, SMS poruka, broj telefona, e-mail adresa, lični podaci,...

Ko i kako može da koristi QR kod?

Ovaj kod može da koristi svako ko ima mobilni telefon sa kamerom i odgovarajućim instaliranim softverom. Pokretanjem Code reader aplikacije na telefonu i skeniranjem/fotografisanjem QR koda, vaš brauzer će vas direktno odvesti do kodirane adrese, ili vam očitati kodirane podatke. Postupak je mnogo brži i jednostavniji nego ukucavanje cele web adrese. Ovakav način linkovanja se naziva i hardlink.

Ukoliko vaš telefon nema ugrađenu aplikaciju za čitanje QR kodova, možete je skinuti sa neta. Aplikacije za čitanje QR kodova su mnogobrojne, besplatne i prilagođene gotovo svim modelima telefona, a uz to ih je i lako instalirati. Ipak, neophodno je da imate smartphone uređaj.

Osim učitavanja tuđih QR kodova, možete i sami veoma jednostavno i besplatno generisati ovakav kod za svoj blog, web portal, časopis, vizit karticu,... kako bi drugi mogli jednim klikom doći do vaših informacija. Zgodan generator QR kodova putem koje sam ja napravio QR kod za Paradoksiju se nalazi ovde.

Da li su QR kodovi još jedan iskorak napred u svetu tehnologije koji nam olakšava život, ili pak samo još jedan način kojim svoje živote sve više integrišemo u matricu sistema koji neko drugi kroji pitanje filozofske i etičke prirode. Na pojavu ovog koda nije ostala imuna ni savremena pop kultura, pa je tako sastav "Pet Shop Boys" 2007. objavio singl „Integral“ na čijem se omotu nalazi samo jedan QR kod. Tekst njihove društveno angažovane pesme nas pomalo opominje:

Everyone has their own number / In the system that we operate under / We’re moving to a situation / Where your lives exist as information.

(Svako ima svoj broj / u sistemu koji čini naš stroj. / Polako nastaje situacija / u kojoj vaš život postaje samo informacija)

Kako god, QR kodove ćemo svakako sve više viđati u predstojećem periodu. Možda trenutno smartphone tehnologija nije dovoljno rasprostranjena kod nas, možda i oni koji je imaju nisu dovoljno informisani. U svakom slučaju, QR kod is here to stay!!!

„Muzički dinar“ ili „Muzički milioni“

Umiljato odabrani eufemizam „muzički dinar“ mnogo je više od dinara! A pitanje je i kome ide u džep! Iz čijeg džepa ide, to je već svima jasno!!!

Dok nam truli stablo, mi rešavamo problem sitnih vaši na ponekoj grani. Bitno je da se plod ubere ove godine, pa dogodine...šta bude! Tako se kod nas rešavaju sve stvari u državi. Ništa sistematski, dugoročno, po prioritetu, već se samo šminka, šminka i šminka, bez reda, bez plana, bez ideje...bez mozga!

Dok država izbegava da reši mnoga (trenutno) mnogo bitnija pitanja po sve nas, stupaju na snagu razne Uredbe kojima se stavlja kamenje u rančeve onih koji nas i onako već jašu. Uvodjenje muzičkog dinara na IT uredjaje i opremu upravo je to! Namet apsolutno ničim izazvan u apsolutno pogrešnom trenutku. Sa najnižim standardom i platama u regionu, sa sve višim cenama komunalnih usluga i hrane „još nam samo ale fale“!!!

Ko su ti ljudi i organizacije kojima će ići novac? I zašto postoje ČAK TRI organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava (SOKOJ, OFPS, PI)? I zašto je dozvoljeno takvim kolektivnim organizacijama da debelo zaradjuju preko naših grbača? Kako se i kome rasporedjuje prikupljeni novac? Ko je ubio Kenedija? Da li postoje vanzemaljci? Kako su nastale piramide?... samo su neka od mnogobrojnih pitanja na koja odgovori ne postoje, ili niko neće da ih da!

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod SOKOJ-a je prošle godine iznosio oko 185.000.000 dinara (čitaj: miliona), od čega je samo na ZARADE 64 zaposlenih otišlo više od 114.000.000 dinara (čitaj: MILIONA!!!) Dakle, 70 miliona je otišlo negde, nekome, za nešto, a 115 slatkih miliončića (1,7 miliona po osobi) u džepove dušebrižnika za autorska prava!

OFPS je za 2010. prijavio prihod od 114,5 miliona dinara, ali na sajtu te organizacije stoji i podatak da je u tome periodu „ostvarena rekordna naplata naknade od iskorišćavanja fonograma u iznosu od 324.151.652 dinara”. Razlika 200.000.000 (čitaj: MILIONA). Matematika je jasna, crva nije ni bilo! Od prijavljenih 114,5, na plate zaposlenih (38 dušebrižnika) otišlo je 74 miliona (1,95 miliona po čoveku).

I organizacija PI je prijavila poslovni prihod od 2,8 miliona dinara, ali na svom sajtu navodi da je „tokom 2010. godine ukupan iznos naplaćenog prihoda iznosio 3.156.872 dinara”. A ti milioni se nazivaju "muzički dinar". Pa ko ne bi brinuo za autorska prava za te pare! I tata bi sine!

U jednom komentaru na ovu temu neko je napisao da ovo izgleda kao da se uvodi „voćarski dinar“ na konditorske proizvode, a da zarada ne ide poljoprivredniku, već vlasnicima hladnjača!

Pored ovih stavki, treba uzeti u obzir i činjenicu da će ovaj namet imati i druge efekte. Uprava za digitalnu agendu, odnosno bivše Ministarstvo za informaciono društvo, ocenila je da muzički dinar ugrožava razvoj IT industrije u Srbiji.

"Dodatno opterećenje cena IT opreme i uređaja dovodi do pada prodaje, jer se našim građanima otežava mogućnost da kupe novu opremu i uređaje i samim tim opada i korišćenje novih tehnologija u poslu, a još više u svakodnevnom životu… Ometa se širenje digitalne pismenosti i usporavaju se pozitivni efekti koje upotreba IKT-a ima na povećanje efikasnosti i transparentnosti rada državne uprave, smanjenje korupcije, povećanje konkurentnosti privrede, unapređenje kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga i opšteg nivoa informisanosti građana".

Dalje, ako sam ja muzičkim dinarom platio za autorska prava, da li je onda muzika koju narežem na tom disku legalna, tj. da li će se to i dalje smatrati piraterijom? Platio sam za prava, zar ne?

Ponovo je pitanje kome, jer ne verujem da je neko od muzičkih kompozitora ili izvodjača video neku vajdu od toga, a pogotovu ne neko od inostranih. Mislim, odakle nekome za pravo da pretpostavi da ja slušam domaću muziku, ili da USB memoriju ne koristim samo za prenos podataka?

Ne znam da li je ovaj „dinar“ opravdan ili ne, ali definitivno znam da u našoj zemlji najbolje žive pevači i raznorazni autori, za koje se sada odvaja još koji (muzički) dinar!

Piraterija je u krajnjoj liniji kradja. Ovde se kradjom bori protiv piraterije. Znači, vrtimo se u krug! Vrzino kolo! Kvaka 22!