Svetski dan poezije 21. mart ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine. Gurnuta na margine društvenog interesovanja, poezija sve redje biva deo našeg (kulturnog) menija. Snaga, važnost i lepota pesničke reči skoro da su ugušene sivilom svakodnevice, savremenim načinom života, materijalizmom i interesima, borbom za preživljavanje. Ipak, da li je to opravdanje? Da li je našim precima bilo lako ili lakše? Svako vreme nosi svoje breme! Poezija je vekovima bivala dodatna snaga, motiv i inspiracija upravo u najtežim trenucima! Poezija je tu, samo smo mi postali poetodaltonisti!
Okrenimo se! Osvrnimo! Pesme su tu, svuda oko nas. Pesnici su samo ljudi koji umeju da ih prepoznaju i koji znaju kako da ih uhvate, ukrote i smeste u kavez od stihova. Ali u tim stihovima ne kriju se samo pesme, nego i sami pesnici. Zato pridjite stihovima otvorenog srca. Ako neke zavolite, pustite ih u svoje srce, a oni ce tada postati ili vase verne sluge,ili vasi gospodari.
Poezija je nekada potreba, nekada snaga, nekada lepota, nekada luksuz, nekada samo huk vetra. Neke reči traju koliko i miris otkinutog cveta, neke zauvek ostanu utisnute u vremenu. Danas vam neću napisati neku svoju pesmu. Napisaću vam šta je poezija meni. Napisaću vam reči kojima sam završio svoju zbirku pesama. Neka one govore u ime svih (mojih) pesama!
“Da sve ovo nisam napisao
nakupilo bi se u meni toliko
Patnje i tuge
Elana i ljubavi
Sreće i radosti
Muzike i ritma
Ekstaze i emocija
da bih pukao na dodir nečije senke
I razleteo se naokolo,
a moje bi vam stihove
Постови
