Novi album Ališe Kiz „The Element of Freedom“

Zadnjih nedelju dana gotovo da ne pomeram iz plej liste winampa novi album Ališe Kiz (Alicia Keys) „The Element of Freedom“! Znate onaj osećaj kad slušate neku novu pesmu, a melodija vam tako prija da vam se čini da vam je već poznata, da ste je već slušali, uživali u njoj, čini vam se da je prosto nemoguće da ta pesma nije postojala ranije? Pa, otprilike takav osećaj budi dobar deo pesama sa ovog albuma!

Album se na tržištu pojavio 15.decembra, na netu, naravno, nekoliko dana ranije. Svoj četvrti studijski album Ališa Kiz otvara citatom Anais Nin, francuske spisateljice poznate po svojim erotskim dnevnicima: “And the day came when the risk it took to remain tightly closed in a bud was more painful than the risk it took to bloom. This is the element of freedom.” Odatle je zapravo i potekao naziv ovog albuma “The Element of Freedom”.
Ovaj album je na neki način tematski, u njemu je ljubav opisana kako opasna, ali, ipak na kraju oslobadjajuća! Kako sama Ališa kaže, jedna strana albuma je snažna, dok je druga ranjiva. Sam album je balans ove dve strane albuma, ali i ove dve strane ljubavi! Iako sami tekstovi na moment variraju kvalitetom, zanimljiva kombinacija R’n’B zvuka, soula i popa jako prijatno deluje za slušanje.

Meni su posebnu pažnju privukle pesme “Love is Blind”, “That’s how strong my love is”, “Empire state of mind-part II”. Singlove “Doesn’t mean anything” i “Try sleeping with a broken heart” ste već verovatno imali priliku da čujete ili vidite spotove.

Da izbor pravim za nekoliko dana, posle još nekoliko slušanja, verovatno bi bio drugačiji. Zato, neka ovo bude izbor trenutka, jer pesme sa novog albuma Ališe Kiz zaista deluju tako poznate, a ipak nove i sveže.
Ako već nemate album, link za free download ću staviti u komentaru! Preslušajte, pa dopunite moju listu!

Zona Sumraka: pola veka legende (4)

Sebe sam do skora smatrao dobrim poznavaocem serije Zona Sumraka. Istražujući na ovu temu, medjutim, uvideo sam da je Zona Sumraka neiscrpan izvor inspiracije, informacija, novih i zanimljivih podataka. Pišući postove na ovu temu, potrudio sam se da većinu relevantnih informacija podelim sa vama, ali sam nekih ipak morao da se odreknem, pre svega prostora radi. Uprkos velikoj popularnosti serije, zanimljivo je da na našem jeziku, bar do ovog trenutka,  jedva da ima materijala na ovu temu, a fraza „zona sumraka“ je mnogo češće upotrebljavana u figurativnom, prenosnom značenju, a ne u kontekstu same serije. Ako u google ukucate termin „zona sumraka“ prvo što dobijete su novinski naslovi ili komentari po forumima vezani za crnu hroniku ili aktuelnu društveno-političku situaciju. Tek sa „zona sumraka serija“ dobijate konktretnije rezultate!

Utkana u same temelje pop kulture, ova serija je bila uzor, inspiracija i povod mnogim projektima u decenijama koje su sledile. Mnogi filmovi, serije, priče i romani, stripovi i grafičke novele su se direktno ili indirektno, manje ili više uspešno, oslanjale na Zonu Sumraka i njenu baštinu. Svoju priču ću zaokružiti upravo nasledjem koje nam je Zona Sumraka nesebično podarila.
Kada je počela sa emitovanjem, serija Zona Sumraka nije bila bum kakav je CBS želeo. Zato je ova kuća dugo oklevala prilikom donošenja odluke da li da oživi seriju, iako su imali ponudu i od strane Roda Serlinga, ali i od strane Frensisa Forda Kopole. Ipak, početkom 80-ih godina prošlog veka stasala je nova generacija pisaca i reditelja, od kojih su mnogi odrastali i formirali svoje ukuse gledajući originalnu seriju. Mark Skot Zikri (Marc Scott Zicree) je 1982. objavio knjigu „The Twilight Zone Companion“, detaljan vodič po epizodama Serlingovog klasika. Knjiga je odmah postala bestseler, sledeće godine je bila nominovana za najbolju knjigu godine u Americi, a mnogi fanovi je i danas smatraju neprevazidjenim štivom na temu Zone Sumraka.

Onda  su 1983. Stiven Spilberg i Džon Lendis snimili film „Twilight Zone: The Movie“ uz podršku kuće Warner Brothers. Film je predstavljao omaž četiri epizode iz klasične serije. Iako je naišao na relativno ravnodušne reakcije, ovaj film je bio tas na vagi CBS-a koji je prevagnuo u korist oživljavanja Zone Sumraka u vidu serijala pod nazivon „Nova Zona Sumraka“ (The New Twilight Zone) koji je počeo sa emitovanjem 1985.  Na momente približavajući se kvalitetu originalnog serijala, Nova Zona Sumraka je ipak ostala uglavnom upamćena po angažovanju većeg broja poznatih glumaca i reditelja. Serija je emitovana dve sezone u jednočasovnom formatu, a narator serije je  bio Čarls Eidman, koji se kao glumac pojavljuje u dve epizode Serlingove Zone. Pre nego što je prekinuta 1989., serija je emitovana još jednu, dodatnu sezonu u polučasovnom formatu, a Eidmena je u toj sezoni zamenio Robin Ward.
Početkom 90-ih, Serlingova udovica Kerol i Ričard Metson predstavili su CBS-u ideju za snimanje dvočasovnog filma na osnovu Metsonove adaptacije tri Serlingove kratke priče, ali CBS nije bio zainteresovan. Onda je Kerol Serling, čisteći garažu, slučajno naišla na gotov scenario za priču „Tamo gde su mrtvi“ (Where the Dead are), koji je njen suprug napisao nedugo pre smrti. Serlingov potpis ispod scenarija bio je dovoljan da CBS promeni mišljenje. Pomenutoj priči u kojoj lekar iz 19 veka upoznaje ludog naučnika koji eksperimentiše sa besmrtnošću, pridružila se Metsonova adaptacija priče „Teatar„ (The Thetre) u kojoj jedan par odlazi u bioskop, da bi otkrio da se daje film koji priča upravo o njihovim životima. Rezultat je bio film „Zona Sumraka: Izgubljeni klasici Roda Serlinga“ koji se pojavio maja 1994.
U sezoni 2002/2003 serija Zona Sumraka je obnovljena po drugi put, ovoga puta od strane mreže UPN (United Paramount Network), sa Forestom Vitakerom kao naratorom, u jednočasovnim epizodama koje  su se sastojale od dve polučasovne priče. Neke od priča su bile nove, neke su se oslanjale na klasični serijal. Ipak, osim nekoliko pomena vrednih epizoda, serija nije naišla na dobar odaziv i otkazana je posle samo jedne sezone. Serling se još jednom dokazao nedostižnim!

I dok se sa obnavljanjem serije dugo oklevalo, još za vreme emitovanja originalnog serijala Western Publishing je 1961. pokrenuo strip Zona Sumraka u okviru edicije Dell Comics. Nakon četiri broja, Western je odlučio da od 1962. ponovo pokrene ovaj strip, ovoga puta u ediciji Gold Key. U ovoj ediciji objavljeno je 92 broja stripa Zona Sumraka u periodu od 1962. do 1979., a poslednji broj objavljen je 1982. Rod Serling je bio narator i ovih priča, objavljenih u vidu stripa.

 

Skoro kompletnu ediciju stripa Zona Sumraka (Twilight Zone comic book) možete besplatno preuzeti ovde kao free download
http://www.h33t.com/details.php?id=ce1e37ab1e5908a56cca235773a39273ab668924

 

 

Strip je u cbr i cbz formatu, za koji vam je potreban program CDisplay (koji lako možete naći na netu), ili možete ove arhive raspakovati pomoću programa winrar ili winzip, i gledati ih u jpg formatu.
U vreme kada se ova strip edicija polako gasila, radjao se časopis „Twilight Zone Magazine“, koji je u periodu od 1981. do 1989. objavljivao širok spektar originalnih kratkih priča, kritike sf i horor filmova, intervjue, vodiče kroz epizode serije, scenarija za originalnu seriju i još mnogo toga. U izdanju iz juna 1983., osim što je prvi put objavljena priča „Splav“ Stivena Kinga (kasnije pretočena u film Creepshow 2), objavljen je i scenario koji je Rod Serling napisao za priču „Usamljenik“ (The Lonely). Scenario za ovu epizodu Zone Sumraka možete preuzeto ovde kao free download.
http://rs167.rapidshare.com/files/155234515/The_Twilight_Zone_The_Lonely_Script.pdf

 

Ono što će možda ipak ponajviše obradovati one koji bi da se prisete ove serije je činjenica da se danas kopmletna serija lako može naći i skinuti sa neta, a već nekih pola godine unazad mogu se naći i prevodi svih epizoda za originalnu seriju i to ovde.
http://www.prijevodi-online.org/index.php?izbor=epizode&id=173&s=sve

Šta je dakle to što je to što je Serlingovu seriju Zona Sumraka učinilo besmrtnom? Da li je to bila Serlingova besprekorna naracija? Dobre i inteligentne priče? Latentne poruke koje nam nosi svaka epizoda? Teme koje inspirisane Hladnim ratom i danas čine trezven komentar ljudskog stanja, duha i naravi? Neočekivani prevrat na kraju epizoda? Jeza i divljenje koje u nama gledanje ove serije izaziva?... Reklo bi se, sve to!  Zona Sumraka je ikona televizije i pop kulture već pola veka. Pomalo me zato... ne, zapravo neverovatno mnogo me zato čudi činjenica da CBS gotovo ništa nije učinio u cilju obeležavanja početka emitovanja ove serije! Ipak, tv industrija je na kraju krajeva samo jedan komecijalni biznis, koji se okreće tokovima koji donose novac. I samo smo svedoci da su naše tv stanice pretrpane tzv reality emisijama, u hiljadu boja i oblika. Umesto da se takmiče u stvaranju kvalitetnog programa koji će ići u udarnim terminima, mnogo je lakše (i isplatljivije) ne truditi se. Ali to je već druga priča!
Ono što je možda zanimljivije za našu temu je vest koja se letos pojavila, da su se producentska kuća Appian Way čiji je vlasnik Leonardo Di Kaprio i studio Warner upustili u uvek nezahvalni projekat obnavljanja i nadorgadjivanja Serlingove baštine. Naime, u najavi je snimanje novog filma Zona Sumraka, a za scenaristu je već odabran Rand Ravič (režirao film "Astronautova žena" i bio izvršni producent filma "Ispovesti opasnog uma"). Film neće biti omaž  od nekoliko epizoda, kao što je bio slučaj sa filmom iz 1983., već jedna priča, potencijalno bazirana na neku od epizoda klasičnog serijala čija prava poseduje Warner Bros, kao što su "The Eye of the Beholder" ili "To Serve Man".
Nadam se da su svesni onoga u šta su se upustili! Nama ostaje samo da čekamo ovaj novi nastavak antologije, koji će (ako ništa drugo) sigurno biti još jedan povod da nastavimo ovu priču!

Prethodni tekstovi:

Zona Sumraka: pola veka legende (1)

Zona Sumraka: pola veka legende (2)

Zona Sumraka: pola veka legende (3)

Film, strip i...seks!

 

Neko voli PLAYBOY zbog slika, neko ga voli zbog tekstova  : ). Savršen kompromis izmedju slike i teksta je upravo STRIP! Iako nije neuobičajeno da se na stranicama najpoznatijeg časopisa za muškarce nadje mesta i za strip, najnovije, septembarsko izdanje američkog Plejboja je u tom smislu posebno interesantno za nas! Naime, tu su se na krajnje neobičan način sreli jedan od najpoznatijih srpskih strip crtača, jedan od najpoznatijih američkih režisera i, naravno, jedan od najpoznatijih svetskih časopisa: Rajko Milošević Gera, Kventin Tarantino i Playboy! Rezultat ove kombinacije je mini grafička novela na šest strana koja obradjuje scenu ubijanja nacista iz najnovijeg Tarantinovog ostvarenja „Prokletnici“ (Inglorious Bastards).

Iako se o tome pričalo još letos, iako je Plejboj na svom zvaničnom sajtu omogućio pregled nekih strana u (nespretnoj) fleš animaciji, informacija kada i gde će biti objavljena cela novela se ljubomorno čuvala od javnosti. Bar do najave septembarskog broja časopisa Playboy (U.S. edition, naravno). Tarantino je lično nadzirao rad i odabrao scenu iz filma koja će se pretočiti u strip, Gera to uspešno realizovao, naravno uz pomoć Djulije Brasko, koja je bila zadužena za boju.

Ako ste od onih koje kritikuju da u Plejboju gledaju samo slike, Gera se potrudio da uz malo muke, a puno uživanja, skinete tu stigmu sa sebe!

Za manje upućene, Rajko Milošević Gera (ili Guera, kako je poznat na zapadu) rodjen je u Beogradu 1959. Od malih nogu se bavi crtanjem, ali se u mladosti okušao i u muzici (početkom 80-ih nastupao sa svojim Strip Blues Bendom). Napušta muziku da bi se posvetio stripu, ta posvećenost rezultira time da mu se radovi objavljuju u svim važnijim jugoslovenskim strip revijama toga vremena. Taman kada je potpuno raširio krila svog neospornog crtačkog talenta, nebom iznad Jugoslavije počeli su da se nadvijaju crni oblaci rata. Krajem 1991. Gera se seli u Barselonu, gde i danas živi sa porodicom. Svoje radove je objavljivao u svim značajnijim španskim strip edicijama, a trenutno radi za francuskog izdavača Glénat dva tekuća serijala: Le Lievre de Mars (“Zec sa Marsa”) i Howard Blake,  a za DC/Warner Vertigo ediciju još jedan veoma uspešan serijal, Scalped. Gera će biti specijalni gost ovogodišnjeg medjunarodnog salona stripa u Beogradu (od 24. do 27. septembra) i ujedno dobitnik ovogodišnjeg priznanja za doprinos srpskom stripu.

Vrlo detaljan intervju sa Gerom možete pročitati u letošnjem, najnovijem broju magazina STRIP PRESSING, čiju je naslovnu stranu i potpisao (u sredini, na slici gore). Za one koji ne budu u prilici da drže u rukama ovaj časopis, deo intervjua mogu da pročitaju ovde.

 

Oni koji pak žele da vide i pročitaju celu strip verziju Prokletnika (u pdf-u), i usput prelistaju novi broja Plejboja : ) (50mb), za free download neka prate link ovde.