Bila je ovo godina kao i svaka druga: puna očekivanja i propuštenih šansi; uspona i padova; radosti i razočarenja; godina u kojoj smo na početku kovali planove, a na kraju podvlačili crte i opet kovali nove planove!
Bila je to godina u kojoj je trebalo da planeta doživi apokalipsu, ista ona planeta na koju je Feliks skočio negde odozgo, ista ona sa koje je Vitni Hjuston otišla negde gore; planeta koju je jedan film (Nevinost muslimana) uznemirio, a jedan spot (Gangnam stajl) gotovo obesmislio; planeta na kojoj su SAD i Rusija zadržale svoje vladare, a Francuska i Srbija dobile nove; planeta na kojoj se odigrala Olimpijada sa koje smo dobili medalje koje nismo očekivali, a one očekivane gurnuli u senku dobijenih; neke sitne ribe koje su jele zatvorsku hranu dobile su amnestiju, a neke krupne ribe zauzele njihovo mesto; princ Hari je uslikan go, a kraljevska snajka zatrudnela; na Batajnici je održan veliki aeromiting, na Pasuljanama se dogodila velika tragedija; ...
Planeta koja se zapravo samo okrenula 360 stepeni za 365 dana!
A mi? Šta smo mi učinili?