Poezija: Plamen nade!

Dok nam se svakodnevno serviraju vesti o preopterećenom energetskom sistemu, o štednji struje i potencijalnim restrikcijama, setio sam se 90-ih i tih istih priča. Setio sam se jedne pesme koju sam napisao kao srednjoškolac, izrevoltiran restrikcijama i mrakom, na svetlosti jedne sveće. 

Kasnije je sam tu pesmu poslao na jedan književni konkurs, ušao u uži izbor, te bio pozvan da učestvujem na susretima pesnika gimnazijalaca u Kikindi 1997.godine. Petnaest godina kasnije, sveće su ponovo na gotovs...

Plamen nade

U crnoj, gnusnoj, ovoj noći

                        Da li ću moći

Gneve da obuzdam svoje,

                         I bese, koje

Dušu mi globe

I zbog čije zlobe

Ceo svet ispuni tmina.

Ne najavi dolazak, mraka silo,

                           Al bilo šta bilo,

Jer evo te, dođe nepoželjna amo,

                                    Al nisi samo

Došla zbog toga;

Oterat išteš i Boga

Što tračak nade daje svetu.

I dok gledam topli sveće plam,

                             Kao da znam,

Da svetlosti jače biti neće

                     Od ove sveće,

Čij plam vijuga,

Dok se oseća tuga

U duši mirnoj mojoj.

Pogledajte samo, kuda bilo

                     (ko u ptice krilo

Slomljeno kad je. Čemu služi

                             Sem da ruži

I bol težak nanosi)

Pogled se vaš kosi

Sa mračnom istinom ovoga sveta.

Šta napravi od nevina čoveka?

                                    Ma neka,

Neka. Koga je briga za njega? Samo

                                     Pazi, jer znamo

I mi upalit sveću

I vatru još veću,

Pa gde ćeš se onda skriti!

I nama će jutro svanuti jednom.

                                   U bednom,

Ovom životu uradismo mnogo toga,

                                          Al za koga?

Gde nestaše naši trudi?

Al kad se jednom probudi,

Videće svako sunca sjaj!

Ogrejaće sunce žarko sa neba,

                       Neka, tako i treba.

Bićemo srećni i biće nam milo

                    Kad nestaneš silo,

Jer bojiš se i ti

Sunčeva zraka.

Al samo do večeri, do sledećeg mraka...