четвртак, 24. фебруар 2011.

Poezija: Crnka!



Bila je crna
kao noć.
Kada sam je prvi put
sreo i doveo kući
bila je mlada
i uplašena.
Nikada u životu 
nisam video poglede 
tužnije od njenih.
I uvek me je bilo žao.
Ubrzo je našla 
put do moga srca.
Sate i sate 
smo provodili zajedno
i njene bi oči 
drugačije sijale.
Zavoleo sam je. 
Zavoleo sam 
njenu jednostavnost,
njen nestašluk,
njenu igru, vernost.
Mislim i da je ona 
zavolela mene.
Brinuo sam se o njoj
i pazio je.
Njen pogled je 
sve ređe bivao tužan.


I onda,
ne znam kako ni zašto,
ona je jednog dana
otišla.
Sada mi se čini
da sam je možda
izneverio i prevario.
Nije mi se vratila.
I ja sam se osetio
izneverenim i prevarenim,
ali znam da bih
joj oprostio 
ako bi mi se vratila,
znam,
ali ne znam
da li bi ona meni.


I voleo bih, 
stvarno bih voleo
da ponovo
vidim njen pogled,
makar i onaj najtužniji,
i da ponovo kraj mene
zanjiše repom,
da ponovo čujem 
njen lavež,
dok mi skače uz nogu,
moja dobra
stara Nera.

3 коментара:

kid је рекао...

potraži je u okolini motela Lovac u Pirotu! ha ha ha

Анониман је рекао...

Divno...Nela

Džunglica је рекао...

Nežno, toplo i iskreno :) Sviđa mi se.

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails