Taman sam hteo da napišem neku mudrost povodom jubileja 20 godina od emitovanja prve epizode Simpsonovih, jedne od mojih omiljenih serija svih vremena, kad primetih da i ja imam jedan mali, manje značajan, ali ipak jubilej: 50-TI POST NA BLOGU!
Pa eto, za manje od četiri meseca od kako sam se aktivno otisnuo u vode blogovanja, stigoh i do post(aje) broj pedeset! Već vidim silne reči hvale i podrške, pa hvala, hvala! Poklone i torte sa svećicama (al da ih bude 50) već dostavite lično :)
Kada sam odlučio da pokrenem svoj blog, iskreno nisam znao šta mogu da očekujem, niti u kom pravcu da idem! Jednostavno, osećao sam neku (nagomilanu) energiju u sebi, neku potrebu da iskažem sebe, svoje stavove, interesovanja... U jednom trenutku sam razbio bocu šampanjca o pramac mog bloga i...zaplovio!
Putovanje je bilo (i dalje jeste) jedno novo, zanimljivo, ispunjavajuće iskustvo. Usput sam nailazio na mnoge zanimljive blogove i blogere, od nekih učio, nadam se, neki učili i od mene! Bavili smo se društvom, politikom, kulturom, zabavom, tumačili mnoge fenomene i paradokse koji prate čoveka u njegovom bivstvovanju u danjašnjem svetu! Od nedavno Paradoksija ima i svoju stranu na Fejsbuku (dakle, Paradoksija, ne ja) i već 60-ak fanova. Drago mi je da se zajednica širi, a ljudi povezuju i razmenjuju mišljenja.
Kada se sada osvrnem, prosto se pitam gde sam kanalisao ovu svoju energiju, da li sam je možda često sputavao ili rasipao! U svakom slučaju, već sada sebe ne mogu da zamislim bez bloga, a šta će se dešavati u budućnosti... pa, što rekoše stari Latini: que sera, sera!
Idemo dalje! Vi ste na potezu! Pucajte, ja i dalje pišem blog!
Постови
8 коментара:
armija nasa smela uvek je nad nama bdela, cuvala nasa mora... a post za 22.decembra dan Armije xexexe
Da, da! Nego, mnogo jubileja za jedan dan :)
Bez obzira što je prikazano kao očekivano, od srca se pridružujem obelžavanju jubileja, u očekivanju mnogo lepih i zanimljivih potova - kao i do sada - do proslave jubileja 1.000 posta i dalje!
Amarilis
Ja uz čestitke (očekivane) šaljem i parčence tortice(ne očekuj je!)uz želje da i svi naredni postovi budu ovako neodoljivo šarmantni i zanimljivi(nisam smislila ništa neočekivano,bah!) I da, nadam se postu o Simpsonovima! Očekivana radost!
Cestitam ti na tome sto se radujes svom jubileju, jer to se jedino vrednuje: koliko nam je nesto donelo zadovoljstva..;)
Pre svega cestitke, i to od srca. Svaka cast na sadrzajnosti, aktuelnosti i pre svega licnom pecatu. Svaki post prosto odise kolicinom energije, pozitivne naravno. A kada smo vec kod energije i tvoje konstatacije 'prosto se pitam gde sam do sada kanalisao ovu svoju energiju', ne mogu a da ne kazem da je nisi kanalisao :) . Toga su svesni svi tvoji prijatelji, rodjaci, poznanici, komsije, ucenici, majori, oficiri, podoficiri...(i pre svega moja draga Jully, ona najbolje zna)odnosno svi oni koji su imali veliku cast da upoznaju 'omiljenog engleza', tj. mog Dragog komsiju. Samo napred...
Ja nemam neki univerzalni citat ili model za cestitke ili posvete jubilejima. Znam samo jedno, a to je da sam ti zahvalan kao blogeru i prijatelju sto postojis tu u univerzumu i sto imam privilegiju da citam tvoje postove koji plove kroz etar i odisu onom dozom orginalnosti koja je svojstvena tvojoj licnosti.
Sve sto covek u zivotu uradi sa puno ljubavi i entuzijazma prema necemu, ili nekome, mora da vredi. Zato ti garantujem i polazuci jemstvo na tebe, da to sto pises vredi i svakako ima smisla i zelim ti puno uspeha u daljem blogovanju, s nadom da ce stranica paradoksije postati nesto prepoznatljivo u buducnosti...
Alan Shore
Pa hvala, hvala svima! Trudim se i trudiću se i dalje da Paradoksija bude makar dosledna onome što je do sada bila, a nadam se da će biiti i bolja. Kroz ovaj blog, na neki način iskazujem sebe i drago mi je da su, oni koje me i lično znaju, prepoznali to u mojim postovima!
Kao što rekoh, idemo dalje. Emerson je jednom rekao: Ne idi samo tamo kuda te putevi vode! Kreni tamo gde nema puta i ostavi put za sobom! Ako sam u ovih 50 postova napravio makar krivudavu stazicu, znam da trud nije bio uzaludan!
Постави коментар