Braća Rajt: Prvi let avionom!

17. decembra 1903. bilo je hladno i vertovito jutro na poljani Kiti Houk u Severnoj Karolini. Omanja grupica ljudi je bez mnogo očekivanja posmatrala dva čoveka koja su vršila poslednje pripreme oko svoje letelice koja je bila napravljena od drveta, platna i delova za bicikle. Kada je motor na toj napravi počeo da radi, jedan od te dvojice je već ležao na donjem krilu, a drugi je trčao pored letelice, pridržavajući je za jedno krilo, sve dok ona sama nije uspostavila ravnotežu i… vinula se u vazduh! Pre nego što je sletela, ova letelica je provela u vazduhu 12 sekundi i za to vreme preletela 37 metara. Gledano iz današnje prespektive, ovo je bilo prilično skromno postignuće. Medjutim, bio je to prvi kontrolisani let u istoriji čovečanstva letelicom težom od vazduha, pogonjenom na motorni pogon. Bio je to trenutak u koji su braća Orvil i Vilbur Rajt (Orville/Wilbur Wright) uložila gotovo 5 godina napornog rada, truda, odricanja i razočaranja. Ipak, trud se isplatio!

Nakon tog, prvog istorijskog leta, izvedenog u 10.35h, braća su tog dana izvela još tri leta, a poslednji let iznosio je čitavih 260 metara i trajao 59 sekundi. Njihov avion, nazvan “Flyer I” (Letač I) bio je dvokrilac. Avion nije imao točkove, a kao stajni trap koristio je neku vrstu skija postavljenih na šine koje su mogle da se okreću u pravcu vetra prilikom poletanja. Pilot je ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Taj prvi let ovekovečen je nadaleko poznatom fotografijom!

Nakon tih prvih, nesigurnih letova braće Rajt, vrlo malo ljudi je bilo svesno značaja ovog uspeha, a verovatno niko nije ni mogao da nasluti koliko će avijacija u godinama i decenijama koje su dolazile promeniti život ljudi. Mnogi skeptici i dalje nisu verovali da ljudi mogu da lete.

GODINE KOJE SU LETELE!

Ipak, stvari su se odvijale neverovatno brzim tokom! Već 20. juna 1905. Orvil uspeva da izvede prvi kružni let spustivši se na mesto uzletanja, a 1. decembra iste godine Vilbur leti sa putnicima. One koji su letenje i dalje smatrali utopijom, Vilbur uspeva da demantuje 21. jula 1908. zadržavši se u vazduhu 1 sat, 31 minutu i 25 sekundi. Avionom je pravio krugove i "osmice" iznad glava zaprepašćenih gledalaca. 31. decembra 1908. let braće Rajt je trajao 2 sata, 43 minute i 24 sekunde. Maksimalna dostignuta visina bila je 115 metara, a avion je preleteo 124,7 kilometara. Avion, vazduhoplov teži od vazduha, napokon je dobio bitku nad vazduhoplovima lakšim od vazduha.

25. juli 1909. Francuz Luj Blerio na avionu sopstvene konstrukcije "Blerio XI", preleteo kanal La Manš. Poznati subotički biciklista i vozač moto trka Ivan Sarić je napravio sopstvenu konstrukciju aviona, kojim je izvršio više uspešnih letova u Subotici, početkom 1910. godine i time postao pionir našeg vazduhoplovstva.
Svoju definitivnu afirmaciju i ulogu avijacija doživljava tokom I Svetskog rata. Avioni su do kraja rata već leteli brzinom od 200 km/h, a bombarderi imali raspom krila od 20 m. Posle rata, oni su našli svoju civilnu primenu.

Nakon rata je usledio prvi komercijalni putnički let (5. februara 1919.) između Berlina i Vajmara, a prva redovna linija je otvorena 25. avgusta 1919. između Pariza i Londona. 13. oktobra 1923. godine osniva se "Ikarus - prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva." Američki pilot Čarls Lindberg 21. maja 1927. godine postaje prvi čovek koji je sam bez sletanja u jednomotornom avionu preleteo severni Atlantik.

Krajem 30-ih, sa približavanjem II Svetskog rata, počinje nagli razvoj vazduhoplovstva. Englezi prvi započinju eksperimente sa mlaznim motorima, ali primat u toj tehnologiji krajem tridesetih preuzima Nemačka. 1938. u Nemačkoj poleće prvi avion pogonjen mlaznim motorom. Manje od 10 godina kasnije, 14. oktobra 1947. američki probni pilot Čak Jeger sa avionom Bel X-1 probija „zvučni zid“, tj leti brže od zvuka. 1949. godine poleteće i prototip aviona "Komet" koji će postati prvi mlazni putnički avion. 2. marta 1969. godine poleteo je Konkord, prvi putnički avio koji mogao da leti brzinom većom od dvostruke brzine zvuka.

1961. Jurij Gargarin je bio prvi čovek koji je poleteo u svemir. Osam godina kasnije, samo dve generacije nakon skromnog uzletanja braće Rajt, čovek je sleteo na Mesec!

Danas, ograničenje u razvoju brzine i mogućnosti aviona, pogotovu vojnih, lovačkih, ne predstavlja tehnologija, nego čovek i granice njegove izdržljivosti!

Danas, naviknuti na avione i helikoptere oko nas, jedva da ponekad i podignemo glavu put neba i zapitamo se kako je pre jednog veka izgledalo videti ljude u letećim mašinama. Mnogi su tome dali svoj doprinos. Ipak, braća Orvil i Vilbur Rajt su bili prvi!