Kralj je mrtav, živela njegova zaostavština!

Da bi se izbegao diskontinuitet u vlasti, potencijalna borba za prevlast i nemiri, u Engleskoj je u srednjem veku donešen zakon o neposrednom preuzimanju vlasti nakon smrti monarha od strane njegovog naslednika. To je praktično značilo da se prenos vlasti odvijao u trenutku smrti vladara, bez procesa krunisanja i sličnih ceremonija, kao što je to bio slučaj u nekim drugim monarhijama. Iako ova tradicija datira iz XIII veka, 1422. godine prilikom proglašenja smrti Čarlsa VI i automatskog proglašenja Čarlsa VII za kralja Engleske prvi put je upotrebljen izraz Le Roi est mort, vive le Roi! (francuski je tada bio preferirani jezik engleske aristokratije), odnosno čuvena fraza The King is dead, long live the King! (Kralj je mrtav, živeo Kralj!). Kako frazu lako hvata uvo, a pritom se njena upotreba vezuje za bitne istorijske trenutke u državi, ona se brzo ustalila u narodu, pisanim dokumentima, kasnije novinama i naravno televiziji. Nakon smrti Elvisa Preslija (bolje poznatog kod nas kao Prislija), ovaj izraz je dobio novu konotaciju, primenjivu u masovnoj pop kulturi, pre svega zbog toga što je Elvis smatran za “Kralja rokenrola”.

Ovog leta je umro još jedan Kralj! Ovoga puta “Kralj popa”, Majkl Džekson! Njegovo nasledje je nesumnjivo veliko, i uticaj koji je imao na pop muziku, pop kulturu i kulturne tekovine zapadne civilizacije uopšte, gotovo da se mogu meriti sa Elvisovim. Zbog toga će njihova zaostavština i sećanje na njih još dugo biti sa nama, ako oni već nisu.

Smrt Majkla Džeksona je još uvek obavijena velom tajni, pričalo se o prirodnoj smrti, o ubistvu, pa čak i samoubistvu; njegova posvadjana i zavadjena porodica se okupila kako bi zajedno javno plakali i držali se za ruke i ramena za vreme ceremonije sahrane koje nije ni bilo, da bi ubrzo te ruke upirale jedna na drugu i svadjale se oko nasledja, ili tačnije rečeno – nasledstva; mediji su punili strane i dizali tiraže najbizarnijim pričama i detaljima oko Džeksona i Džeksonovih; brojni fanovi su palili sveće, pisali pisma, lili suze, kupovali (i preprodavali) karte za ceremoniju navodne sahrane; konačno, nakon dva meseca, čoveka su zaista i sahranili pre neki dan. A eto, koliko juče pojavila se vest da je na aukciji u Australiji prodata Majklova čuvena rukavica, ona bela optočena kristalima, za sumu od gotovo 49.000 dolara. Navodno, u okviru svoje turneje za album HIStory, poznati pevač je 1996. posetio Australiju, gde je prisustvovao i premijeri filma “Duhovi”, nakon koje je svoju rukavicu bacio obožavaocima. Sreću da dodje do nje imao je isvesni Bil Hibl, koga je ta sreća ubrzo napustila, jer je umro. Njegova majka je dugo čuvala rukavicu, ali se žena sada iznenada suočila sa surovom istinom: bliži se zima, sa jednom rukavicom se ugrejati nće, da drži jednu ruku stalno u džepu ne ide, pa je odlučila je da je ponudi na prodaju. Kupca nije bilo teško naći!

U medjuvremenu je firma "Lajf Džem" saopštila da poseduje odredjenu količinu kose Majkla Džeksona do koje je došla nakon incidenta na snimanju reklame za "Pepsi" kada se Džeksonu zapalila kosa, te da će iz kose kralja popa biti izdvojen ugljenik koji će potom biti pretvoren u kristale koji će poslužiti za proizvodnju sintetičkih dijamanata. Kakve li ideje!!! Dijamanti će biti proizvodeni u ograničenom broj (i time postići još veću cenu), a moći će da se koriste za izradu nakita.

Verovatno ćemo uskoro moći da očekujemo čačkalicu koju je Džekson bacio za vreme šetnje u parku pre 20 godina, blato koje je otpalo sa njegovih cipela nakon nekog čuvenog koncerta, iznenada pronadjenu i nikad ranije vidjenu fotografiju iz detinjstva, svežu ružu koju je kao tinejdžer poklonio nekoj devojci, i ko zna šta još, jer su revnosni fanovi svašta sakupljali i ljubomorno čuvali i čuvaće dokle god su …uggrh… htedoh reći dokle god se ne pojavi neko sa pravom cenom. Oni koji su ga toliko voleli za života, izgleda još više ga vole sada, kada je mrtav!

Kralj je mrtav! Živeo Kralj! Ili bar njegova zaostavština!