субота, 29. август 2009.

Partizan sam, tim se dičim!

Ako želiš da pobediš, onda ne smeš da izgubiš!

Pravio sam šopsku salatu i hladio bugarsku mastiku sa mentom, dok sam čekao dvojicu drugara da stignu. Iako RTS u pola osam vuče na drugu asocijaciju, nas je vukao drugi program javnog nam servisa. Ja i drugari smo ponovili okupljanje od pre nedelju dana, nadajući se da Partizan i Zvezda neće ponoviti svoju lošu igru od tada. Mada, moram da priznam, sa mnogo manje nade i očekivanja, posle ostavki, pretpostavki, javora i barova,...
Gutljaj hladne mastike mi je još bio na pola grla kada je Obradović odličnim centaršutem pronašao Dijaru, a ovaj školski poslao loptu gde joj je i bilo mesto. Usledio je muk voditelja i publike i u trenutku nisam znao da li je gol, ili je sudija dosudio ofsajd ili poništio gol. Tek kada su igrači počeli da se raduju, slow motion pred mojim očima se vratio u normalu i shvatio sam da je to to. Gol u gostima koji nas je vraćao u igru! Dok smo još komentarisali šta se desilo i na trenutke prebacivali kanal da vidimo šta radi Zvezda, Brana Ilić je gotovo prekopirao akciju, šut i gol kakav je postigao u revanšu protiv Rila i... mastika u čaši nije mogla dugo da se zadrži! Partizanova igra je obećavala da do kraja iznenadjenja neće biti, i nija ga bilo, osim ako Partizanov come back ne smatramo iznenadjenjem!
Zvezda je u medjuvremenu iskoristila penal, a onda na kraju poluvremena jedan od naj...ludjih/smešnijih/neočekivanijih/izvoltenapoklon golova koje sam video u skorije vreme i sa velikih dva gola otišla na odmor! Sjajno poluvreme za naš fudbal, četiri postignuta gola, Partizan u Ligi Evrope, Zvezda na korak od nje!
Avaj, položaj zvezda se u drugom poluvremenu promenio, sa njim i položaj Zvezde. Uostalom, špricer je zamenio mastiku, pomfrit se pridružio šopskoj. Gol u mreži je srušio Zvezdine proevropske tendencije. Još jedna Pirova pobeda!
Nije li doduše Zvezda igrala samo po ustaljenom šablonu domaćih političara: želimo u Evropu, kao ravnopravni igrači, i za to imamo znanja i snage, makar u obećanjima pred izbore, pardon, utakmicu; ko ne veruje da možemo dalje, nema šta da traži na našem stadionu i u našem timu; postignemo po neki gol koji nam ulije nadu, pa onda glupom reakcijom i sopstvenom greškom primimo jedan; ako na kraju i trijumfujemo, Evropu ostavljamo za (neku) sledeću sezonu!

3 коментара:

Radmilo Kračunović је рекао...

Zvezda (nekada meni mnogo više draga - šta ću, tucite me, uspomene su to na studentske dane i sve što se desilo do Barija) poodavno igra tako da bi svi konačno trebalo da shvate da niko (ni uprava, ni igrači, niti navijači) ne žele da taj tim zaista uđe u Evro Ligu. Da igra međunarodne utakmice.
Kakobrezaštobre?!!!
Zato što to podrazumeva otrežnjenje kompletnog srpskog društva koje, na žalost, nikako i nikada nije imalo svoj odraz u Partizanu. Zato što će već posle prve utakmice početi da pljušte kazne koje Zvezda nikako neće moći da plati, posle druge idu trvenja Interpola sa našom panduracijom, a posle treće su neminovni i neki međudržavni konflikti koji će štetiti imidžu našeg Državnika.
Zato što država i uprava Zvezde ne mogu ili neće da kontrolišu navijače, tj. sebe. Tzv. narod. Možemo da se ritamo koliko hoćemo, ali nas manijaci svih vrsta najpre prezentuju čim pređu granicu. Kao da je češke specijalce bolelo ćoše za Čavića, Đokovića ili Karakaševića - oni su pred sobom imali rulju koju bije glas da je "oslobodilačkog" karaktera.
Partizanovcima to ponekad donekle i uspe jer, i pored svih zajebancija na njihov "DB-konto" koje im mi zvezdaši podvaljujemo, oni nemaju uticaj u biračkom telu koji ima Zvezda. Bili su i ostali "manji".
Pa šta?!
Nisu ni Partizanovi navijači neke cvećke, ali su sigurno manja šteta po izlog Srbije prema svetu. Plus što Partizan i naplati po koju kintu za svoje učešće u međunarodnom (pravom) fudbalu.
Ne ponekad, već vrlo često ne znači baš ništa biti najveći ili slično "naj". Eto šta nam svima učiniše "naj" sinovi naših naroda i narodnosti. I oni fudbalski.
Anyway, HNX 4 following the CC blog.
pozzz

Marjan Milanov је рекао...

Slažem se! Na žalost, kod nas ništa ne može bez uplitanja političkih niti, pa ni sport. Kasnije ispadne, sami sebe uplićemo, sami sebe rasplićemo!
Često, ipak, klupko se ne da razmrsiti!

zlaja је рекао...

Jeste da nije tema,ali ipak naj iskrenije saucesce porodici preminilog Brisa Tatona,a sto se teme tice,NISAM partizan I TIM SE DICIM.
Pozdrav za autora bloga.

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails