„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
Alister Kuk
Šerlok Holms za početnike
Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890. Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača, Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914. Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894. koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).
Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.
Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.
Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!
Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!
Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...
Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.
U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!
P.S. Film je odličan!
.jpg)
Постови
