Jubilarni Nišvil džez fesrival (Nišville), 30. po redu, u Niškoj tvrđavi i oko nje, posetilo je oko 180 hiljada posetilaca, a atmosfera je bila izuzetna, rekao je danas Ivan Blagojević, direktor i osnivač ovog festivala.
Blagojević je na konferenciji za novinare kazao da je od 9. do 18. avgusta na Nišvilu nastupilo oko hiljadu izvođača, u 150 bendova, na 20 stejdževa, u okviru 300 programa, od kojih su pola muzički. Glavni muzički program, na Ert i Skaj binama (Earth/Sky stages), trajao je od 15. do 18. avgusta.
Slogani ovogodišnjeg festivala bili su „Hod po mazohizmu“ i „Od hedonizma do mazohizma“, sa namerom da ilustruju njegove tri decenije, obeležene umetničkim i tržišnim podvizima, ali i konceptualnim posrtanjima, pre svega zbog hroničnog nedostatka novca.
„Prezadovoljan sam ovogodišnjim Nišvilom- atmosferom, brojem posetilaca koji je bio kao pre epidemije korone, vremenom bez kiše, činjenicom da nije bilo nijednog otkazivanja koncerta, da avioni nisu kasnili… Divno je bilo i što se završne večeri program festivala namenjen deci, Džez for kids (Jazz for kids), preselio na glavnu binu, Mejn stejdž (Main stage), jer je nastupala Konstakta. A opet, vrlo sam nezadovoljan jer nisam skinuo deset kilograma, kao obično, već samo pet, pošto me je velika vrućina naterala da manje špartam krot Tvrđavu“, rekao je Blagojević.
Blagojević je kazao da bi bilo dobro da Grad finansira i jednu vrstu „zimskog Nišvila“, pošto je u to vreme niška kulturna ponuda mnogo slabija. „Zimski Nišvil“ bi podrazumevao osnivanje velikog džez kluba u kojem bi tokom zime nastupala značajna imena, a svirao samo „čist“ džez, od mejnstrima do fridžeza. „Ipak, to je samo ideja, teško je održati i postojeći Nišvil“, rekao je.
Blagojević je prethodno za Danas kazao da zbog nedostatka sredstava postoji mogućnost da Nišvil već sledeće godine bude neuporedivo skrominiji.
„Nakon ovog festivalskog izdanja, kad sve saberemo- a ako se od toga budemo oduzeli- predložićemo od sledeće godine novi koncept, sa prepolovljenim programom. Možda razmislimo i o vraćanju Nišvila na Letnju pozornicu u Tvrđavi, što bi nam značajno smanjilo troškove. Na pozornici bi se svirao isključivo džez“, rekao je.
On je kazao da je festival ove godine uspeo da ubeleži tri značajna jubileja- osim 30 godina postojanja, tu je i 30 godina od osnivanja Nišvil radija i 15 godina volonterizma.
Osim muzičkog, ovaj „festival festivala“ posetiocima je ponudio pozorišni, filmski, književni, likovni, strip i dečiji program. I dalje je oko 80 odsto sadržaja bilo besplatno, a plaćale su se samo karte za glavni muzički program, kao i za Hip- hop i Midnajt džez dens bine (Midnight jazz dance stage).
„Ovo što smo do sada uradili, uprkos brojnim izazovima i preprekama, apsolutni je podvig. Nišvil je uspeo da brendira Niš i Srbiju, i to na njenom jugu, gde truba svira drugačije zvuke. Muzičari žele da nastupaju na Nišvilu, iznova i iznova. Postigli smo da na festivalu ima sve više stranaca. Uspeli smo da utičemo na muzički ukus publike“, kazao je on za naš list.
Prema njegovim rečima, Grad Niš je ove godine za festival izdvojio 40 miliona dinara, Ministarstvo kulture pet, Ministarstvo turizma tri miliona, a ostala sredstva su od sponzora i iz sopstvenih prihoda. Nišvil, pak, svake godine u republičku i gradsku kasu vrati oko 300 miliona dinara, rekao je.
„Dok stalno rastu cene izvođača, zakupa tehnike i hotela, sponzori izdvajaju sve manje ili odustaju. Društveno odgovorne kompanije koje ostvaruju prihod na teritoriji Niša trebalo bi više da izdajaju za kulturu u našem gradu, umesto da finansiraju manifestacije u Beogradu. Festival ovakvog profila i sadržaja treba da košta dva miliona evra- milion za izvođače i milion za tehniku“, rekao je Blagojević.
Nišvil je počeo 9. avgusta, pozorišnim i filmskim programom, kao i koncertima ispred džez muzeja u Tvrđavi. Nišvil džez teatar se održavao u amfitatru na Nišavskom keju, kod spomenika Šabanu Bajramoviću, kao i unutar Tvrđave, u cirkuskoj šatri.
Filmski program trajao je od 9. do 14. avgusta, na centralnom Trgu kralja Milana i na Letnjoj pozornici. Omaž džez muzičarima Miši Blamu i Bošku Petroviću upriličen je 13. avgusta. Završno veče filmskog segmenta posvećeno je Šabanu Bajramoviću, kroz premijeru dokumentarca o njegovom životu „Moje putovanje“, u režiji Željka Mirkovića, a potom kroz muzički nastup Dade Topića, koji je izveo i neke Bajramovićeve numere.
„Festival je ove godine nešto više okrenut džezu, tako da glavni muzički program svakog dana ima tri ’jake priče’. Prve večeri to su bili Teo Krokera (Theo Crocker), Bruklin fank esencials (Brooklyn Funk Essentials) i Blek uru (Black Uhuru). Drugog dana hedlajneri su bili Kamila Džordž (Camilla George), Dženi Mek Person (Jany Mc Pherson) i Arestid Divelopment (Arrested Development). Treće večeri to su bili Akustik veržen, trio fenomenalnih gitarista Grejt gitars (The Great Guitars) i Karen Souza. Poslednje veče obeležili su Skaters Atoms Det Rimein (Scatter the Atoms That Remain), Braši Uan String (Brushy One String) i Konstrakta“, rekao je Blagojević.
Prema tradiciji, glavni program Nišvila otvorio je i zatvorio niški bend- na početku je svirao Nišvil Džem Orkestra (Nišville Jam Orkestra), a na kraju Ejot (Eyot), koji je uspešnu svetsku karijeru započeo pre 15 godina na ovom festivalu, a ove godine dobio ovacije. Kuriozitet je da je za festivalski jubilej nastupio i jedan od najboljih bugarskih bendova, Akustik veržen (Acoustic Version), koji je svirao na prvom Nišvilu, u januaru 1995.
Nišvil je, inače, gradska javna manifestacija, nekoliko godina je kod Ministarstva kulture imao status nacionalne manifestacije, a Ministarstvo turizma ga je proglašavalo za nacionalni brend. Britanski Gardijan ga je 2016. godine svrstao u deset najboljih džez festivala u Evropi.
Постови
