Šerlok Holms je već više od jednog veka neiscrpna inspiracija stvaraocima u svetu književnosti i svetu filma, a sve više i u svetu stripa. O liku Šerloka Holmsa već sam pisao povodom poslednje ekranizacije ovog junaka, a evo prilike da priču dopunim i aktuelnom stripskom verzijom.
Želeći da tržištu stripa ponudi nešto novo, francuski strip izdavač „Solej" („Soleil") je pre nekih godinu dana pokrenuo ediciju pod nazivom 1800, tipujući na popularne junake književnosti 19. veka. Među odabranim likovima, predstavnicima viktorijanske književnosti, našli su se Frankenštajn, mister Hajd i naravno - Šerlok Holms. Međutim, njihova zamisao nije bila samo da postojeće priče pretoče u strip, već da popularne junake ukrste sa novom sredinom i novim antagonistima, da ih smeste u natprirodno, fantastično okruženje. Trenutak za tako nešto je bio povoljan, pogotovo nakon reanimiranog interesa publike za vampire, koji je pratio uspeh filmskog serijala Sumrak (Twilight). Sudeći po dosadašnjim reakcijama, eksperiment je uspeo.
Koliko god koketirao sa natprirodnim u svojim pričama, Konan Dojl se uvak vraćao racionalnom i realnom objašnjenju. Tu negde zapravo leži i osnovna premisa lika Šerloka Holmsa. Preći tu granicu i smestiti već davno formiran lik u potpuno novo okruženje, a da to bude pristojno i da ima nekog smisla zaista nije bio lak posao. Urednik edicije 1800 Žan-Lik Isten (Jean-Luc Istin) je taj posao poverio scenaristi Silvenu Kordirijeu (Sylvain Cordurié), dok je za crtež bio zadužen Nišlija Vladimir Krstić Laci.
Prvi deo priče, pod nazivom Zov krvi (L'Appel du sang), izašao je iz štampe krajem januara ove godine, a već krajem maja usledio je i drugi deo, nazvan Mrtvi i glasni (Morts et vifs). Radnja stripa Šerlok Holms i londonski vampiri je smeštena u 1891. godinu. To je period „velike praznine", tj. period kada je Holms zvanično mrtav nakon borbe sa Morijartijem i pada niz Rajenbah vodopad. Ipak, Holms je živ i zdrav. Živeći inkognito u Parizu, skrivajući svoje postojanje čak i od Votsona, Šerlok se priprema za put oko sveta i lagano planira svoj konačni obračun sa naslednicima i pristalicama profesora Morijartija. Živeći u izolaciji, Holms odlučuje da svoju tajnu poveri svom bratu Majkroftu, kog poziva u Pariz. Nakon večere i šetnje gradom, dvojica braće odlaze do Holmsove kuće gde zatiču beživotno telo njegove gazdarice. Pošto i sámi bivaju napadnuti, Šerlok i Majkroft ubrzo shvataju da imaju posla ni manje ni više nego sa grupicom vampira. Dvojicu uspevaju da eliminišu, a treći, pre nego što uspeva da pobegne, nagoveštava Holmsu da njihov vođa želi da razgovara sa njim. U danima koji slede, Šerlok Holms ponovo dolazi u sukob sa vampirima sledeći ženu (vampiricu), koja neodoljivo podseća na Ajrin Adler koja je već dve godine unazad mrtva. Šerlok saznaje da su vampiri sklopili tajni dogovor sa kraljicom Viktorijom i da stopljeni sa ljudima neprimetno žive u Londonu. Međutim, jedan od njih je zaražen izvesnim virusom i odmetnut od grupe; on napada poznate ličnosti Londona. Ne mogavši da mu uđu u trag i stanu na kraj, vampiri u pomoć pozivaju čuvenog detektiva, kako bi i sámi izbegli odmazdu besne kraljice. Iako nerado prihvata ovaj zadatak, pošto vampiri zaprete životima doktora Votsona i njegove verenice, Šerlok Holms kreće u potragu za odbeglim vampirom. Nakon, po njega gotovo fatalnog, prvog susreta, Holms nastavlja potragu i saznaje da on i odbegli vampir Kan (Chanes) zapravo imaju zajedničku prošlost. A onda priča kreće drugim tokom...
Iako dobrim delom linearna i na trenutke naivna, Kordirijeova priča ipak ima dobrih momenata i što je najbitnije, Šerlok Holms ostaje - Šerlok Holms! Kordirije se drži starih, oprobanih recepata kada su priče o vampirima u pitanju i tek na momente ima manje ili više uspešne out-of-the-box izlete. Oživljavajući popularnog junaka u neobičnim okvirima, autor scenarija takođe odbacuje neke klišee i priči daje nekonvencionalan kraj. Završetak ove storije nudi drugačije lice i naličje vampira u odnosu na tradicionalno shvatanje strašnih krvopija bez duše. Uprkos nezahvalnom zadatku, Kordirije uspeva da napravi jednu solidnu avanturu kojom mogu biti zadovoljni i ljubitelji priča o vampirima i ljubitelji Šerloka Holmsa. A pre svih, ljubitelji stripa.
Vladimir Krstić Laci nas svojim preciznim crtežom i neverovatnim osećajem za detalje uvodi u gotsku atmosferu Pariza i Londona 19. veka. Osećajući se neverovatno komforno u ovakvom ambijentu, Laci nas vodi kroz ulice koje su prljave, mračne, maglovite, a sokaci i dokovi - gotski zlokobni. Likovi su izražajni, akcione scene impresivne, scene zločina precizne i dobro dokumentovane, kadriranje u savršenom skladu sa pričom i atmosferom. Zanimljivo je to što je Laci lik Šerloka Holmsa radio prema liku svog oca.
Žan Sebastijan Rozbah (Jean-Sebastien Rossbach) je uradio naslovnice za oba albuma. Iako naslovnica drugog albuma deluje sasvim solidno, naslovna strana prvog dela je prilično loše izvedena. Rozbah je iskoristio motiv iz centralne epizode priče, ali je pored vrlo loše perspektive, u pokušaju da ne kopira Lacija i Šerloku dâ svoju crtu, zapravo suviše bio inspirisan likom glumca Majkla Kejna.
Aksel Gonsalbo (Axel Gonzalbo) je svojim bojama korektno ispratio crtež i atmosferu priče, mada je u nekim kadrovima ugušio Lacijeve ideje. Ipak, oni koji nisu videli originalne crno-bele table, te detalje neće primetiti.
Za objavljivanje ovog stripa interesovanje su već pokazali Holanđani, a za nas, koji sa francuskim jezikom „nismo na ti", dobra je vest da je izdavačka prava otkupila i hrvatska izdavačka kuća „Libellus", pa ćemo uskoro moći u potpunosti da uživamo u ovoj priči. Gotovo odmah po objavljivanju drugog albuma, „Solej" je naručio još dva nastavka i na njima se već radi. Verujem da nećemo dugo čekati ni na nastavak filma Šerlok Holms o kome se već uveliko priča.
Alister Kuk beše rekao das u tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!
Čerčil i Hitler polako padaju u zaborav. Budućnost Šerloka Holmsa kao da je tek pred nama!
EDIT: Dnevni list DANAS je pre nekoliko dana objavio intervju sa Lacijem Krstićem, upravom povodom ovog stripa. Intervju možete da pročitate ovde.
Постови
