ввв.парадоксија.блогспот.kом

„It’s the end of the world as we know it“ kažu u svojoj pesmi članovi grupe R.E.M!
„It’s the end of the net as we know it“ je nešto  što bi smo mogli uskoro da kažemo svi mi!

Naime, glavno regulativno telo za rad interneta (ICANN) nedavno je donelo odluku koja bi mogla na drastičan da promeni dosadašnje poimanje interneta. Kako je saopšteno nakon sastanka u Seulu, odlučeno je da se omogući upotreba ne-letiničnih pisama u nazivima internet domena. Ova, nova,  internalinacionalizacija interneta omogućiće da nazivi domena već do polovine sledeće godine budu pisani na ćiriličnom pismu, arapskom, kineskom i ostalim nelatiničnim pismima. Procenjuje se da u svetu ima oko 1,6 milijardi korisnika, a bar polovina njih su korisnici nekog nelatiničnog pisma, sa kodnim rasporedom tastature koji im otežava pristupanje internetu u mnogim aspektima. Ovo nije bitno samo za trenutne korisnike interneta, već i za veliki broj potencijalnih novih korisnika u budućnosti.
Treba napomenuti da se ova promena pre svega odnosi na nazive domena, tj na onaj deo nakon „tačke“ (dot), na primer .com, .org, .rs itd.
Mnoge kompanije će požuriti da sebi kupe novonastale lokalno-prilagodjene domene, ali će sigurno zardžati i postojeće, latinične, zbog one druge polovine korisnika.
Videćemo kako će ova internet revolucija i najveća tehnička promena u istoriji interneta uticati na sam net i na nas. U svakom slučaju, ovo je mali korak za ICAAN, ali veliki za polovinu čovečanstva koja koristi nelatinična pisma.

Kako se u našoj zemlji često vodi polemika o ravnopravnosti ćiriličnog i latiničnog pisma, latinizaciji, ćirilizaciji sl, ovo će nesumljivo biti i dobar povod za poklonike oba tabora da tvrde ako su bili u pravu.

Izgubljeni putokazi!

Vikend je, vreme da se malo odmorimo od tema svakodnevice. Recimo, uz nekoliko kraćih pesama. Ni one nas doduše ne odvode dalje od sveta realnosti, naprotiv, možda i surovije ukazuju na njega, ali je poezija tu da u nama probudi neke stvari i osećanja koja su obično uspavana. Da li će, znaće svako za sebe, i svako u sebi!


IZGUBLJENI PUTOKAZI

Pitaju nas gde
treba da idu.

Mi im kažemo
-pa nastavimo da
tražimo svoj put.

_______________________

RAZLOG

Svuda oko nas
cveta cveće

Kako i ne bi
kad smo svi
postali đubre.
______________________


TRN

Boli me rana
zbog trna u njoj

Vreme je prošlo
I izvadilo trn

Sada me rana
boli za trnom.
____________________

ostale pesme na blogu:
Paradoksija
Plima i Oseka
Noćas

WOWD – internet pretraživač nove generacije

-WOWD!
-Prva asocijacija?
-Malo dete pokušava da izgovori reč „Word“!
-Greška!
-Druga asocijacija?
-Predajem se!

WOWD je novi interner pretraživač, nove generacije, koji je predstavljan pre tačno mesec dana, na Web 2.0 Samitu u San Francisku.

Nakon što je početkom meseca sve popularnija Mozilla Firefox proslavila svoj peti rodjendan, a Microsoft koliko juče najavio novu, poboljšanu veziju svog Explorera IE9, sa sve više novih usluga koje nude Google i Yahoo, trka na stazi web pretraživača postaje sve zanmljivija.
Wowd (inače, izgovara se /vaud/) je tek u fazi razvoja i trenutno je aktuelna beta verzija programa. Iako je razvijan kao zaseban web brauzer pod nazivom Edgios, Wowd je u sadašnoj fazi samo posebna aplikacija koja se instalira i izvršava upravo preko Mozile ili Eksplorera.
Wowd pretražuje sadržaj čija se relevantnost meri na potpuno drugačiji način od do sada uobičajenog. Za razliku od klasičnih pretraživača koji se zasnivaju na tzv “centralizovanom indeksu“, i softverskim “robotima“ kojima se taj indeks puni i osvežava, funkcionisanje Wowd-a zasniva se na povezivanju velikog broja računara korisnika koji formiraju P2P mrežu i tako grade “distribuirani“ pretraživač.  Ideja Wowd-a je da otkriva ono što je trenutno popularno na webu. Postoji lista vrućih (Hot List), popularnih strana koje se ažurira se pred našim očima, omogućavajući nam da pratimo trenutno aktuelne i značajne teme i najtraženije web strane. Wowd ne služi samo da bismo našli detaljnije informacije o onome što već znamo, već i da pratimo šta je popularno, u odnosu na to koje sajtove ljudi stvarno posećuju.

Zanimljivo je i da je osnivač i idejni tvorac ovog pretraživača dr Borislav Agapiev, srbin koji živi i radi u SAD. Agapiev je pre tri godine u Beogradu formirao razvojni tim sastavljen od najistaknutijih mladih inženjera i studenata iz cele Srbije koji su radili na projektu Edgios. Ovaj projekat  je u ranoj fazi razvoja javno testiran isključivo u Srbiji, tako da je Srbija bila jedna od ključnih lokacija za globalno lansiranje Wowd-a, i upravo ovde je prvi put javno predstavljena prva verzija pretraživača pre godinu dana.
Videćemo da li će Wowd zaživeti onako kako su njegovi tvorci zamisli i da li će uspeti da pronadje svoje mesto medju žestokom konkurencijom. Bilo bi dobro da ga neki od brauzera uvrste u svoje standardne alatke. Takodje, za očekivati je da uskoro usledi odgovor kompanije Google, Yahoo ili ostalih pretraživača.
U svakom slučaju, ako želite da isprobate Wowd, možete ga skinuti (9.23mb) i instalirati sa zvaničnog sajta www.wowd.com, a video prezentaciju možete pogledato ovde.

Zabrana okupljanja u grupama većim od 500.000 ljudi?!

Još u nižim razredima osnovne učili su nas nekim logičkim zaključcima i operacijama.
Na primer: Ako je A veće od B, a B veće od C, sledi da je A veće od C.

(A>B, B>C, => A>C)

Da vidimo kako stvari funkcionišu u našoj državi:

Vest od 7.11.2009. (citat)
Srbija je na korak do proglašavanja epidemije svinjskog gripa na celoj svojoj teritoriji!
"Poslije sve više prijava epidemija, Srbija je sve bliže proglašavanju epidemije na cijeloj teritoriji", rekao je za RTS predsjednik grupe za praćenje pandemije Predrag Kon.
Predrag Kon je danas izjavio kako se razmišlja o proglašavanju epidemije, a sa time i zabraniti masovna okupljanja.

Vest od 11.11.2009. (citat)
Proglašena epidemija novog gripa
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević proglasio je epidemiju novog gripa tipa A H1N1 na teritoriji Srbije i odredio mere za sprečavanje širenja epidemije.
Milosavljević je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da naredba ministra za proglašenje epidemije između ostalog podrazumeva vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove u celoj državi ili u delovima zemlje, ali po proceni nadležnih zdravstvenih ustanova.
“Zabrana okupljanja lica u školama, predškolskim ustanovama, javnim objektima i na drugim javnim mestima na delu ili celoj teritoriji je moguća, ali prema epidemiološkoj proceni nadležnog instituta odnosno Zavoda za javno zdravlje u skladu sa stručnim metodološkim uputstvima insituta za javno zdravlje" objasnio je Milosavljević.
   
Vest od 15.11.2009. (citat)
Preminuo patrijarh Pavle, sahrana u četvrtak

Vest od 18.11.2009. (citat)
Dan žalosti: Pola miliona ljudi dolazi na sahranu
Procenjuje se da će ispraćaj patrijarha Pavla biti jedan od najbrojnijih skupova u istoriji Beograda
Na poslednji oproštaj od patrijarha Pavla, koji će sutra biti sahranjen u manastiru Rakovica, očekuje se dolazak 500.000 ljudi iz čitave Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore, procena je Odbora za organizaciju sahrane. Poslednji ispraćaj srpskog patrijarha biće i jedan od najmasovnijih skupova koji je ikada održan u Beogradu.

Preporuka i školama da ne rade
Vlada je usvojila zaključak kojim se preporučuje svim poslodavcima u zemlji da zaposlenima sutra, na dan sahrane patrijarha Pavla, omoguće plaćeno odsustvo. Preporuka se odnosi na celu Srbiju, a ne samo na Beograd, gde se održava sahrana. O preporuci se izjašnjava svaka škola pojedinačno, rečeno je u resornom ministarstvu. Preporuka se odnosi na osnovne i srednje škole i fakultete i takvu odluku Ministarstvo prosvete donelo je na osnovu zaključka Vlade Srbije.

Kraj (svih) citata

Rezime: Ako Vlada proglasi epidemiju, zabraniće masovna okupljanja. Vlada je proglasila epidemiju i dala preporuku da se izbegavaju masovna okupljanja. Vlada preporučuje prisustvo na najmasovnijem okupljanju.

(A > B, B > C, => A < C).
Nešto tu nije u redu!

Dobro, čoveku kakav je bio pokojni Patrijarh Pavle definitivno treba odati počast koju je zaslužio i koju zaslužuje, ali način na koji se to čini nameće neka pitanja:

Da li je pametno u ovakvoj epidemiološkoj situaciji potstrekivati najmasovnije okupljanje u istoriji Beograda samo par dana nakon proglašenja epidemije (i posledične preporuke/zabrane masovnih okupljanja na javnim mestima)?

Da li je bilo ko od nadležnih (epidemiologa, ministara i sl) dao (da ne kažem smeo da da) mišljenje i preporuku ovim povodom?

Da li će okupljenima biti deljene maske kako bi se sprečilo masovno širenje virusa AH1N1 narednih dana?

Da li je logično dati preporuku i obrazovnim institucijama da danas ne rade (a da posle to ipak odrade), samo par dana nakon što su zbog tek prvog talasa gripa izgubili pet radnih dana, a drugi, treći,...glavni talas epidemije i gubljenje nastave se tek očekuju?

Da li će radnici iz Lapova koji štrajkuju i blokiraju prugu dobiti plaćeno odsustvo za taj dan?

Da li je Srbija sekularna država u kojoj su vlast i crkva odvojene institucije?


Da li se ovakvim nastupom vlasti prelazi granica dobrog ukusa, ili je tu najbitnije, da i oni koji ne budu išli na sahranu budu kući pored TV-a, kako bi mogli da isprate licimerje uplakanih političara koji i u ovakvim situacijama prvo vide interes i šansu za novim političkim poenima?

Pitanja je mnogo, a odgovore sigurno znate i vi sami!

Ja samo znam da ona logika kojoj su nas učili očigledno ne funkcioniše u realnom (političkom) svetu.
Umesto logike, danas dominira stanje paradoksije!

SLOVIO - univerzalni jezik Slovena!

Raspadom bivše nam države SFRJ, osim šest novih država, dobili smo i šest (diskutabilno) novih jezika. Izuzev slovenačkog i makedonskog jezika, razlike imedju preostala četiri su generalno gledano neznatne (mada, istorijski gledano, kada pogledamo gde smo sada možda se i nismo najbolje razumevali, iako smo pričali jednim jezikom).

Ipak, ono što nas ovde zanima nisu razlike, nego upravo sličnosti izmedju naših (bratskih!) jezika. Ne koliko se ne razumemo, nego koliko možemo da se razumemo, kada pričamo sa hrvatom, crnogorcem, bugarinom, rusom, slovakom, ukrajincem... Zajedničke osobine, sličnosti medju srodnom grupom slovenskih jezika nisu bauk, niti novina, ali je Mark Hučko (Marc Hucko), slovački naučnik i lingvista, klasifikovao te sličnosti na jedan nov način. Naime, on je još sredinom 80-ih osmislio univerzalni, veštački slovenski jezik Slovio!

Slovio danas ima oko 50.000 reči u upotrebi, što je više nego neki prirodni jezici. Naziv Slovio je nastao od praslovenske reči „slovo“ što znači „reč“. Gramatika Slovia je maksimalno uprošćena i dobrim delom  se zasniva na gramatici Esperanta. Vokabular čine najčešće reči koje su iste ili slične na većem broju slovenskih jezika. Ako je suditi po Marku Hučkou, tvorcu ovog jezika, ako znate Slovio, možete se sporazumeti sa oko 400 miliona ljudi u svetu, što je prilično zavidna cifra.

Ideja iza stvaranja ovog jezika je da se olakša medjusobna komunikacija izmedju slovenskih naroda, ali i da se olakša ljudima koji govore neki neslovenski jezik, da učenjem jednog (relativno jednostavnog) jezika mogu da komuniciraju da širim spektrom ljudi.

Slovio ima i svoju azbuku koja sadrži samo osnovna latinska slova, kako bi se izbegla upotreba slova i jezičkih karaktera koji su specifični samo nekim jezicima. Postoji latinična i ćirilična verzija pisma.
•    A a - А а
•    B b - Б б
•    C c - Ц ц
•    Cx cx - Ч ч
•    D d - Д д
•    E e - Е е
•    F f - Ф ф
•    G g - Г г
•    Gx gx - ДЖ дж
•    H h - Х х
•    I i - И и
•    J j - Й й
•    K k - К к
•    L l - Л л
•    M m - М м
•    N n - Н н
•    O o - О о
•    P p - П п
•    R r - Р р
•    S s - С с
•    Sx sx - Ш ш
•    T t - Т т
•    U u - У у
•    V v - В в
•    X x - Кс кс
•    Wx wx - Щ щ
•    Z z - З з
•    Zx zx - Ж ж
Glasovi koji nisu obuhvaćeni ovom azbukom, pišu se posebnim kombinacijama slova:
•    cx - č
•    gx - dž
•    sx - š
•    zx - ž
•    h - h
•    hq - kao "tvrdo" h
•    hx - kao nemačko ch u Bach ili špansko j u Juan
•    wx - šč
•    q - kao meki glas, koji omekšava prethodni suglasni
•    x – ks
To praktično znači da se Slovio može pisati/kucati na svakoj tastaturi.

Brojevi na jeziku Slovio glase:
Broj:      0       1     2      3        4       5       6      7      8     9      10       20           30    100    1000
Slovio:  нул  дин два три  чтир пиат шес  сием  вос  дев   дес   двадес  тридес   сто    тисич

Evo primera kako to u praksi izgleda, pa oprobajte sebe.

Latinica:
Slovio es novju mezxunarodju jazika ktor razumijut cxtirsto milion ludis na celoju zemla. Ucxijte Slovio tper!

Ћирилица:
Словио ес новйу межународйу йазика ктор разумийут чтирсто милион лудис на целойу земла. Учийте Словио тпер!

Proverite šta ste razumeli u prevodu na srpski:
Slovio je novi medjunarodni jezik kojeg razume četiristotina miliona ljudi na celoj zemlji. Učite Slovio sada!

Ostale detalje i informacije o ovom jeziku možete videti na zvaničnom sajtu!