Srećna Nova 2012. godina!!!

Svim svojim čitaocima, prijateljima, kolegama blogerima, svima onima koji svraćaju, ili ponekad svrate, svim onima koji čitaju, ili samo pogledaju, svim onima koji komentarišu ili samo pomisle, svima onima koji već jesu i onima koji će biti, svima koji čuju i onima koji će čuti, onima koji vole i onima koji će voleti Paradoksija blog želi Srećnu Novu godinu!

Priče je bilo cele godine, zato sada neka vam želje prenese ova slika i ova divna pesma velikog Frenka!

Putovanje u prošlost:Stare Novogodišnje čestitke(2)

Na svakoj od njih ispisana je po neka želja i neizostavno "Srećna Nova"! Pitam se, koliko je tih godina zaista bilo srećno, koliko je tih želja ispunjeno? Odgovor je prekrio veo vremena!

                                                                              * * *

Neizbežna asocijacija broja "1" na 1.januar, na novi početak, na novo brojanje 365 sledećih dana,...

za Novu 1966.,

Novu 1976.,

i Novu 1979.

Pored Deda Mraza, veoma čest motiv je bio i odžačar,

šetajući se u crnom odelu po belom snegu, brinući da su nam dimnjaci čisti i domovi topli...

za Novu 1962.,

Novu 1961.,

i Novu 1963.

Nekoliko pravih zimskih motiva, kada je prave zime još bilo...

za Novu 1976.,

Novu 1975.,

i Novu 1980 i neku.

Kao i nekoliko veoma jednostavnih motiva, sa natpisima za Srećnu/Sretnu Novu

1965.

1963.

1966.

1969.

(nastaviće se...)

previ deo ove priče: Stare Novogodišnje čestitke (1)

Putovanje u prošlost: Stare Novogodišnje čestitke (1)!

U starom koferu uspomena i nostalgije, medju starim fotografijama i starim dokumenitima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i Novogodišnje čestitke. Nakon trideset ili četrdeset godina, ponovo su nekome donele radost, izmamile osmeh, ali i setu! Većina onih kojima su adresirane, nažalost, više nisu medju nama. A one i dalje jesu tu, da nas podsete da uživamo u trenucima radosti, jer svaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena...

Neke od motiva kao da sam juče video, stajali su godinama urezani u hodnicima sećanja. Drugi, pak, svojom jednostavnošću (koja je verovatno više rezultat tehholoških (ne)dostignuća tog vremena, nego izraz želje) pokazuju nam da je za sreću potrebno malo, ili bar mnogo manje od onog što stavljamo pred sebe kao cilj!!!

Prelistajmo ove motive zajedno, na krilima nostalgije!

Neizbežni motiv i asocijacija na Novu, Deda Mraz, sa poklonima (za dobru decu),

ovoga puta malo modernizovan, bez irvasa i sanki, za Novu 1967.

Zima i sneg (kada ga je još bilo) neizbežno nas podsećaju na 

zimske radosti, dečje igrarije, grudvanje, sankanje, na promrzle prstiće, 

ali uz osmeh na licu, na zimski raspust koji je uvek tako kratak...

za Novu 1977.,

...i Novu 1963.

Zimska idila, kao iz bajki, za Novu 1969.

i Novu 1976.

A tu je i motiv praseta koji mi je bio

veoma neobičan, kao kasica za Novu 1964.,

u kombinaciji za odžačarem, za Novu 1961.,

kao i prasić koji neće dalje od Novogodišnje trpeze, za Novu 1961.

Asocijacija na toplu, porodičnu idilu, 

u vreme hladniih, zimskih noći, za Novu 1975.,

Još jedan motiv devojčice kao iz bajki

(deo sa godinom i željama je pocepan)

Zanimljive ćestitke sa ubačenim fotografijama zime, za Novu 1965.,

i Novu 1966.

(nastaviće se...)

„Muzički dinar“ ili „Muzički milioni“

Umiljato odabrani eufemizam „muzički dinar“ mnogo je više od dinara! A pitanje je i kome ide u džep! Iz čijeg džepa ide, to je već svima jasno!!!

Dok nam truli stablo, mi rešavamo problem sitnih vaši na ponekoj grani. Bitno je da se plod ubere ove godine, pa dogodine...šta bude! Tako se kod nas rešavaju sve stvari u državi. Ništa sistematski, dugoročno, po prioritetu, već se samo šminka, šminka i šminka, bez reda, bez plana, bez ideje...bez mozga!

Dok država izbegava da reši mnoga (trenutno) mnogo bitnija pitanja po sve nas, stupaju na snagu razne Uredbe kojima se stavlja kamenje u rančeve onih koji nas i onako već jašu. Uvodjenje muzičkog dinara na IT uredjaje i opremu upravo je to! Namet apsolutno ničim izazvan u apsolutno pogrešnom trenutku. Sa najnižim standardom i platama u regionu, sa sve višim cenama komunalnih usluga i hrane „još nam samo ale fale“!!!

Ko su ti ljudi i organizacije kojima će ići novac? I zašto postoje ČAK TRI organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava (SOKOJ, OFPS, PI)? I zašto je dozvoljeno takvim kolektivnim organizacijama da debelo zaradjuju preko naših grbača? Kako se i kome rasporedjuje prikupljeni novac? Ko je ubio Kenedija? Da li postoje vanzemaljci? Kako su nastale piramide?... samo su neka od mnogobrojnih pitanja na koja odgovori ne postoje, ili niko neće da ih da!

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod SOKOJ-a je prošle godine iznosio oko 185.000.000 dinara (čitaj: miliona), od čega je samo na ZARADE 64 zaposlenih otišlo više od 114.000.000 dinara (čitaj: MILIONA!!!) Dakle, 70 miliona je otišlo negde, nekome, za nešto, a 115 slatkih miliončića (1,7 miliona po osobi) u džepove dušebrižnika za autorska prava!

OFPS je za 2010. prijavio prihod od 114,5 miliona dinara, ali na sajtu te organizacije stoji i podatak da je u tome periodu „ostvarena rekordna naplata naknade od iskorišćavanja fonograma u iznosu od 324.151.652 dinara”. Razlika 200.000.000 (čitaj: MILIONA). Matematika je jasna, crva nije ni bilo! Od prijavljenih 114,5, na plate zaposlenih (38 dušebrižnika) otišlo je 74 miliona (1,95 miliona po čoveku).

I organizacija PI je prijavila poslovni prihod od 2,8 miliona dinara, ali na svom sajtu navodi da je „tokom 2010. godine ukupan iznos naplaćenog prihoda iznosio 3.156.872 dinara”. A ti milioni se nazivaju "muzički dinar". Pa ko ne bi brinuo za autorska prava za te pare! I tata bi sine!

U jednom komentaru na ovu temu neko je napisao da ovo izgleda kao da se uvodi „voćarski dinar“ na konditorske proizvode, a da zarada ne ide poljoprivredniku, već vlasnicima hladnjača!

Pored ovih stavki, treba uzeti u obzir i činjenicu da će ovaj namet imati i druge efekte. Uprava za digitalnu agendu, odnosno bivše Ministarstvo za informaciono društvo, ocenila je da muzički dinar ugrožava razvoj IT industrije u Srbiji.

"Dodatno opterećenje cena IT opreme i uređaja dovodi do pada prodaje, jer se našim građanima otežava mogućnost da kupe novu opremu i uređaje i samim tim opada i korišćenje novih tehnologija u poslu, a još više u svakodnevnom životu… Ometa se širenje digitalne pismenosti i usporavaju se pozitivni efekti koje upotreba IKT-a ima na povećanje efikasnosti i transparentnosti rada državne uprave, smanjenje korupcije, povećanje konkurentnosti privrede, unapređenje kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga i opšteg nivoa informisanosti građana".

Dalje, ako sam ja muzičkim dinarom platio za autorska prava, da li je onda muzika koju narežem na tom disku legalna, tj. da li će se to i dalje smatrati piraterijom? Platio sam za prava, zar ne?

Ponovo je pitanje kome, jer ne verujem da je neko od muzičkih kompozitora ili izvodjača video neku vajdu od toga, a pogotovu ne neko od inostranih. Mislim, odakle nekome za pravo da pretpostavi da ja slušam domaću muziku, ili da USB memoriju ne koristim samo za prenos podataka?

Ne znam da li je ovaj „dinar“ opravdan ili ne, ali definitivno znam da u našoj zemlji najbolje žive pevači i raznorazni autori, za koje se sada odvaja još koji (muzički) dinar!

Piraterija je u krajnjoj liniji kradja. Ovde se kradjom bori protiv piraterije. Znači, vrtimo se u krug! Vrzino kolo! Kvaka 22!

Kako bi Facebook, YouTube i Google+ izgledali pre 15 godina?

Sećam se svog prvog kompjutera, tada popularnog „486“, sa HDD-om od neverovatnih 200MB, čitavih 8MB RAM memorije, monitorom od 12“... Danas, u eri TFT monitora, Wi-Fi konekcija, laptopova i USB memorija, u eri gigabajta i terabajta to deluje smešno. Ali to je bilo pre samo 15 godina!!!

Tehnologija nezadrživo napreduje, a za uspostavljanje novih standarda više nisu potrebne decenije i decenije, već godine. Naviknuti na brzi, neograničen internet, na skype, facebook, email sa nevericom se sećamo ne tako davnog perioda dial-up konekcija, krčanja telefonskih linija, flopija, monitora u dve boje, Windowsa 95, Worda 3.11...

Ovih dana internet bruji od, moram priznati, jako zanimljivog prikaza srpske istorije od 1980 do danas iz ugla Facebook-a, kao i ovim inspirisane cele istorije Srba. Prošlost, gledana kroz prizmu sadašnjosti! Ali, kako bi sadašnjost izgledala kroz prizmu prošlosti?

Šta bi se desilo da je tehnologija drugačije napredovala, ili da su se neke ideje ranije realizovale? To su se zapitali ljudi koji su pokrenuli projekat „Once Upon“ koji su odlučili da provere i da nam prikažu kako bi Facebook, YouTube i Google + izgledali da su nastali 1997. Kako bi sve to izgledalo i koliko bi smisla imalo, pogledajte i sami.

Ostale detalje pogledajte na sajtu projekta Once Upon.

Hoćemo (li) Šešelja!?

U poslednje vreme po novinama i internetu stalno nailazim na priče o (pre)agresivnoj i neprimerenoj (predizbonoj) kampanji političkih stranaka. A da li smo mi ikada bili u nečemu umereni, da li smo racionalno donosili odluke i zaključke, da li smo prozreli ono što je tik ispod površine priča koje nam se pričaju?! Da li nam je lakše da verujemo u ideale, lažne idole i prazne priče, nego da mućnemo svojom glavom?!

Posvećenost i upornost su vrline. Ali samo dok su u granicama normalnog, u granicama razuma. Nakon toga prelaze u fanatizam!

Idem jednim lokalnim putem ovih dana, kad na svakom koraku, na gotovo svakoj ravnijoj površini oblepljeni posteri „Hoćemo Šešelja! Nećemo Evropu“. OK, možda Evropa i nije za nas, definitivno ni mi nismo (spremni) za Evropu. Ali Šešelj...posle toliko godina, posle svega...

Gledajući sve one lepljene plakate, zapitao sam se „Hoćemo li Šešelja, zaista?“ 

Gledajući sve one lepljene plakate, simbolika lepljenja mi je sama nudila odgovore!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što godinama krije svoje lice!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što gledajući njega vidimo samo naličje!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što je sve oko njega rdjavo!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što i dalje čekamo na propaloj stanici ksenofobije,

 propuštajući svaki autobus koji ide u budućnost!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što želimo da nam sela budu ovakva!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što želimo da nam kuće ostanu ovakve!

Hoćemo (li) Šešelja?

Da bi Toma (i drugi „izdajnici“) visili na banderi!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što fanatizam u lepljenju plakata (na vrhu tunela) ne samo da narušava prirodnu lepotu, 

već narušava i zdrav razum!

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što ne znamo šta bismo drugo (sa sobom)

Hoćemo (li) Šešelja?

Zato što ne znamo ni šta bismo sa njim!

P.S. Hoćemo (li) Šešelja?

Neko je na jednom beogradskom bilbordu dao odgovor!

"Crkva" na prodaju!?

Pre upotrebe crkve detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na “halo crkvu” posavetujte se sa zdravim mozgom!

Mala, prenosiva crkva nedavno je osvanula pored puta na relaciji Niš - Niška Banja, na imanju na kome se nalazi izložbeni prostor firme “Mančić Granit“ koja se bavi izradom enterijera i eksterijera od kamena. Radoznao po prirodi, stao sam, slikao objekat telefonom, a po povratku kući proguglovao termine „mala crkava/montažna crkva/ prenosna crkva“. Stari, dobri Google i ovoga puta je bio velikodušan!

Saznao sam ono što ste već verovatno ispratili u medijima, da su crkvicu osmislili i napravili otac i sin iz Gadžinog Hana, kraj Niša, da se transportuje viljuškarom i kamionom do željene lokacije, da je teška oko 5 tona, da u nju može da stane 15 ljudi, da ima krst, zvonik, oltar i freske, da ima priključak za struju, te da namanja verzija košta 12.000 evra, a da u zavisnosti od dodatne opreme i veličine cena ide naviše.

Mančići su na ideju prenosive bogomolje došli kada je potpisan sporazum o bogosluženju u vojsci, ali su ubrzo shvatili da se biznis može proširiti na restorane, bolnice, staračke domove, privatne posede biznismena...

Reportaža TV Prve (Exploziva) o postavljanju i montaži ove mini crkve

Reklo bi se, naizgled, plemenita ideja i većina medija je kao takvu i okarakterisala! Pa gde je onda tu problem? ... Krenimo redom...

Postojanje ovakvih crkava nije ništa novo (u drugim zemljama, Grčka na primer), ali kod nas se svaka lepa ideja uglavnom banalizuje, zloupotrebi i pretvori u pomodarstvo, pa bih rekao da to čeka i ovu!

Mančići kažu da se trude da idu u korak sa vremenom, pa ako je danas sve „za poneti“, zašto ne bi bila i crkva! Ali, može li se crkva porediti da brzom hranom, halo picom, mobilnim telefonom ili online kupovinom? Sme li se, uošte!

Proizvodjači su hteli da pomognu ljudima tako što će biti oslobodjeni dodatnih troškova i gubljenja vremena!? Pa nije li vera nešto što od nas zahteva izvesna odricanja, suzdržavanje, post,... Nisu li sveci ljudi koji su bili mučenici i odricali se (svih) zadovoljstava? Da li je onda vreme koje nam treba da stignemo do crkve izgubljeno vreme? 

Da li će biznismeni tajkuni koji kupe ovakvu crkvicu prljavim novcem i postave je u svoje dvorište kao statusni simbol, biti bolji ljudi i veći vernici, hoće li im to opravdati grehe?

Nije li u hrišćanstvu crkva posrednik izmedju Boga i vernika? Nije li individualizacija vere i direktan „kontakt“ s Bogom odlika drugih religija i konfesija?

Da li će postojanje bogomolja na svakom koraku pozitivno uticati na duševno, emotivno, pa i materijalno stanje naroda, ili će sve to zahvatiti još jedan populistički talas koji će i religiju i veru pretvoriti u estradu? Da li je prethodnu rečenicu završiti uzvičnikom „!“, umesto upitnikom, jer pitanja ovde zapravo i nema!

Koristi će od ovoga svakako biti, kako za proizvodjače koji će imati dobru zaradu, tako i za sveštenike, koji će dobijati dnevnice za „izlazak na teren“.

Da li je sledeći korak neka vrsta verske aplikacije za android platforme na mobilnim telefonima, da još više uštedimo na muci i vremenu!

Aforizmi Dalibora Đorđevića (2)!

Krenuli smo s mrtve tačke.
Sada smo na mrtve tri tačke...

*
Ovde više neće biti rata.
Nismo kreditno sposobni.

*
Nije kome je rečeno,
već kome je glasano.

*
Dajte mi polugu
i pokrenuću vam bubrege.

*
Država - to nisam ja.

*
Koliko po poslednjem popisu
u Srbiji ima mrtvih duša?

*
Svi kidaju odavde.
Kida se gde je tanko.

*
Samo što bliže vlasti
i - boli te dupe!

*
Žmurimo jer se sve svršava
pred našim očima.

*
Skroz su nas iscedili.
Ne možemo ni
pod prozor da im pljunemo.

*
Niko od palanačkih filozofa
nije čitao ''Filozofiju palanke.''

*
E, stradasmo!
Estrada smo!

*
Naš političar voli ćevap
više nego 'leba da jede!

*
Kad je stigla do Srbije,
Evropa je otišla dođavola.

*
U smak sveta veruju samo optimisti.

*
Ne možemo među uređene evropske zemlje
jer smo uneređena zemlja.

*
Mali piške u pesku.
Odrasli zabijaju glavu u pesak.

*
Živimo mnogo bolje nego u istom periodu lane.
Lanetu je lovac upucao majku.

*
U Evropi se igra fer.
Ovde se igra Lucifer.

*
Vladimir i Estragon
ovde čekaju Evropu.

*
Evropa će biti naš dom.
Popravni dom.

*
Ne mogu da nas ubiju u pojam
jer nemamo pojma.

*
Mi ne držimo do sebe.
Mi držimo u sebi.

*
Zašto je uvedena demokratija?
Da se pitaju budale!

*
Prezirem ''Bolji život'', ''Srećne ljude'' i ''Srpski film''.
Previše ulepšavaju našu stvarnost.

*
Grupa TNT:
Broj 1 - Dobrica Ćosić
Alan Ford - Boris Tadić
Bob Rock - Božidar Đelić
Cvećarnica - Narodna skupština
Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena - sva ministarstva u Vladi
Šef - Mirko Cvetković
Jeremija - Jovan Krkobabić
Sir Oliver - Mlađan Dinkić
Grunf - Milutin Mrkonjić
Superhik - Velja Ilić
Brok - Ivica Dačić
Gradski oci - Dragan Marković Palma (jer je debeo kao sva trojica zajedno!)
Trgovac Bing - Miroslav Mišković
Veliki Cezar - Vladimir Putin
Morgana - Ceca
Arsen Lupiga - Aleksandar Vučić
Gumiflex - Tomislav Nikolić
Klodovik - Srđan Šaper
Sigmund Listić - svi poštari u Srbiji
Baksuzni samoubica - srpski glasači

*
Ustvari, mi smo
u onoj stvari.

P.S. Autor ovih sjajnih aforizama je moj prijatelj Dalibor Đorđević, profesor srpskog jezika i književnosti iz Babušnice. Sa njegovim aforizmima i tekstovima ste već imali prilike da se upoznate na Paradoksiji. A tako će i biti, makar dok on konačno ne odluči da pokrene svoj blog ;-)

Lajanje na (zdrav) mozak!!!

Pomislite za trenutak na MESEC!

Uvek je tu, ali ga često ne vidimo, jer bude zaklonjen oblacima, ili jednostavno mi naše poglede, zajedno sa planetom okrenemo na drugu stranu! Ponekad vidimo tek njegove obrise, senke. Kada je pun, u punom sjaju, izgleda tako lepo, tako moćno, misteriozno, tu je, pred našim očima, a ipak nam je tako nedokučiv. Tako jednostavan, a tako impresivan! Usamljen u moru tmine, još je lepši i blistaviji! Kada ga nema, ovlada potpuni mrak, jednoličje, praznina! Mnogi sežu ka njemu, a retko ga ko i dohvati! Neki veruju da su ljudi tamo stigli, da su dotakli njegovu tajanstvenost, napravili prve korake po njegovoj naboranoj površini. Drugi, pak, veruju da su to prazne priče! Večita inspiracija pesnicima, slikarima i naučnicima! Ponekad je jednostavnije pretvarati se da ne postoji! Ali, on je uvek tu, sa nama i u nama!

Mnogo je vukova koji zavijaju na njega, rasipajući svoju moć u prazninu. Mesec ih se ne plaši, on jedino treperi ogledan u njihovom oku! Svesni njegove moći, vukovi se često penju na najviše vrhove i podižu glave i njuške ne bi li mu bili što bliže, dozivaju ga, nude mu se! Lakše im je da love kad ga nema, ali znaju da bi bez njega i njih progutala noć!

Sada se vratite na početah prethodnih redova, pa umesto Meseca, metaforički pomislite na MOZAK! Pročitajte ih povovo!

***

Ovaj sjajan kolaž/montažu, koji mi je bio inspiracija za post, je negde 80-ih uradio Dušan Gačić, poznati strip crtač i illustrator iz Hrvatske, prelepivši sliku mozga preko ilustracije iz jednog časopisa (verovatno Nedeljnog Vjesnika) i nedavno je postavio na svoj blog.

Slučajno ili ne, metafora postaje još jača kada saznamo da je kolaž nazvan Balkan! (Treba li tekst pročitati još jednom?)

Blogeri ustupaju prostor društveno odgovornim reklamama!

Medijski prostor je danas šareniji nego ikada pre! Što zbog mnoštva različitih vrsta medija, što zbog njihove sveprisutnosti! Uticaj medija je bio očigledan još kad se pojam medija svodio na televiziju i novine. Mnogi pojedinci, kompanije, organizacije, partije i Vlade su to koristile, upotrebljavale i zloupotrebljavale. Uticaj medija je sada još jači, kada je spisku pridodat i internet sa svim svojim adutima.

Naizgled veća demokratija u dostupu i selekciji informacija često ima i svoje kontaefekte! Medijske kampanje i reklame koštaju čitavo bogatstvo, a neretko nas najčešće nerviraju i vredjaju nam inteligenciju svojim stavom prema nama, gledaocima, tj konzumetima reklamirane ideje! Nedavno sam započeo priču o glupim i nelogičnim reklamama, zahvaljujući reklami jedne banke, a sada je potez jedne druge banke pokrenuo srpske blogere na akciju!

Naime, u mesecu štednje, dok su druge banke trošile novce na reklame i samopromovisanje povoljnih kredita i sl, Komercijalna Banka se odlučila za drugačiji pristup, ustupajući svoj medijski prostor društveno odgovornim reklamama! Da li je to zaista tako, ili su oni to iskoristili da istaknu svaku priliku kako su "društveno odgovorni" i "misle i ulažu u budućnost" zapitala se u svom postu Dragana Djermanović, a na njen post je reagovao Ivan Ćosić, predlažući da i mi, blogeri, ustupimo svoj prostortakvim akcijama i reklamama. Lažna humanost zna biti gora od same nehumanosti, ili indiferentnosti!

Ako ste ove reklame već videli pojedinačno, sada bar zastanite na trenutak i razmislite o njima! I o svojoj društvenoj odgovornosti...

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra -- Anti Trafficking Action

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Dečije srce

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

Kampanja: OSLOBODI INTERNET!

U subotu, 29. oktobra internet je proslavio svoj 42. rodjendan. Grupa internet-entuzijasta iz Bugarske smislila je originalan i zanimljiv način obeležavanja ovog datuma! Pokrenula je kampanju pod nazivom OSLOBODI INTERNET!

Ideja o internetu započeta je, kao i mnoge druge velike ideje, kao vojni projekat. Prva internet veza i prva razmena podataka dogodila se 29. Oktobra 1969.godine izmedju Univerziteta u Kaliforniji i Istraživačkog instituta na Stanfordu. Zato se i ovaj datum smatra rodjendanom interneta, iako je sama reč „internet“ počela da se koristi mnogo kasnije, tek decembra 1974.godine.

Danas, 42 godine kasnije, internet je integralni deo naših života, internet je način života, simbol jednog novog društva i novog pokoljenja. Internet je simbol slobode, slobode misli, slobode reči, slobodne razmene informacija, mišljenja i ideja, simbol budućnosti! U kontekstu 21.veka, upotreba interneta se već nameće kao osnovno ljudsko pravo!

Vodjena ovom idejom, grupa entuzijasta pokrenula je inicijativu „oslobodi internet“ (www.osvobodiinternet.com) sa ciljem da okupi što veći broj ljudi i kompanija koje će tog datuma, makar na jedan dan otključati svoje WiFi konekcije i time omogućiti dostup internetu svima. Kampanja je započela širokom medijskom kampanjom koju su podržali mnogi mediji, kompanije, blogeri i poznate ličnosti. Dovoljno je bilo otključati bar jedan kanal na svojoj bežičnoj mreži i obeležiti svoju hotspot zonu na on-line karti na pomenutom sajtu organizacije, kako bi ljudi mogli da vide zone slobodnog interneta.

Sa slobodnim dostupom internetu u više od 1600 WiFi zona (hotspotova) Bugarska je 29. Oktobra obeležila 42. rodjendan interneta i postala, makar na jedan dan, najveća slobodna WiFi zona u Evropi! Ideja za svaku pohvalu, zar ne?

Ideja je prevazišla granice Bugarske, pa su na mapi mogle da se vide i registrovane zone slobodnog interneta u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Francuskoj i Holandiji. Nadajmo se da če sledeće godine imati još više odjeka u drugim zemljama, jer dobra ideja daleko se čuje! A za vas, koji toga još niste svesni (mada, ako čitate ove redove, sigurno jeste) internet je odavno tu, odmah iza ugla, otvorite mu vrata!

MALO ZANIMLJIVE INTERNET STATISTIKE

· 2 095 006 005 ljudi koristi internet u svetu
· 800 000 000 ljudi ima nalog na Fejsbuku
· 14 000 000 sati video materija je postavljeno na Youtube samo u toku prošle godine, a svake minute se postavi oko 48 časova novog video materijala
· 1 000 000 000 pretraga se obavi dvenvo na Google-u
· 837 000 000 ljudi ima e-mail adrese samo preko Yahoo mail, Google mail i Windows Live Hotmail naloga
· 2010.godine samo ostvareni internet saobraćaj preko mobilnih uredjaja iznosio je koliko i celi internet saobraćaj 2000.godine
· 0,6 ekzabajta (miliona terabajta) internet saobraćaja generisaće se mobilnim telefonima do kraja 2011.godine
· 15 000 000 000 ustanova biće povezano na internet do kraja 2015., a do 2020. ovaj broj će porasti na 50 000 000 000.

Internet – to smo mi svi!!!