Srećna Nova 2010. godina

Novogodišnja priča bez naslova!

Večeras je Nova godina! Samo jedan dan ili noć koju nam je kalendar odredio za slavlje. Ustvari, možda je to ipak samo naša odluka, koju pravdamo kalendarom!
    Kada sam jutros krenuo do prodavnice da kupim još nekoliko zaboravljenih sitnica, video sam jednog čoveka kako, nabivši na glavu neku staru pocepanu kapu i u okrzanom mantilu, kopa po obližnjem kontejneru. Taj prizor je na mene ostavio neobičano jak utisak. Možda upravo zbog činjenica da je Nova godina. Svi potroše toliko para na kupovinu odeće, obuće, hrane, pića, čega sve ne, samo za tu jednu noć. Ovome čoveku ovo veče je kao i svako drugo. Jedine koristi će imati od toga što će ovih dana verovatno po kontejnerima nalaziti malo više hrane. Ili bolje reći više ostataka hrane!

    U trenutku mi je palo na pamet da mu dam pedesetak-sto dinara. Meni ništa neće značiti. Mnogo, mnogo više je otišlo ovih dana. Njemu će, siguran sam, nešto značiti. Neće moći da za njih kupi bogznašta, ali to će mu možda biti i jedini poklon za praznike. Pošao sam rukom ka džepu. Gde mi je dodjavola bio novčanik! Naravno, zaboravio sam ga na polici u hodniku kada sam izlazio. Dobro je da sam to primetio, inače bi bih doveo sebe u neprijatnu situaciju na kasi. Vratio san se po novčanik. Kada sam se vratio nazad, primetio sam da u novčaniku nemam ništa sitno. Nema veze, neću dugo, vratiće mi u prodavnici, pa ću posle dati čoveku.
    Kupivši šta mi je trebalo, pošao sam nazad. Kada sam stigao do kontejnera, čoveka više nije bilo tamo. Sada mi je bilo žao što je cela situacija tako ispala. Zaista sam želeo da mu dam te pare! Zašto ga nije bilo tamo? Zašto sam bio zaboravio novčanik? Razmišljao sam malo o tome, ali  kući sam se vratio sa jednim drugim pitanjem u glavi: 'Da li ponekad neko drugi donosi odluke umesto nas?'

Novogodišnje Čestitke - tradicija koja izumire!

Da li šaljete Novogodišnje čestitke? Zapravo, kada ste poslednji put nekome poslali čestitku, a kada ste poslednji put dobili od nekoga čestitku za Novu godinu? I ne, ne mislim na čestitke putem meila, niti e-čestitke sa raznih sajtova, niti na sms čestitke! Mislim na prave, stare dobre čestitke bez kojih se do skora Nova godina nije mogla ni zamisliti!

Ja sam do prošle godine uvek slao bar nekoliko čestitki, ove godine, za sada, ni jednu! A dobio nisam bar pet, šest godina unazad! Pre desetak godina sam studentski hleb zaradjivao i prodajom čestitki na uličnim tezgama. I ljudi su kupovali i slali čestitke! Eto i mene ispred moje tezge, u oči dočeka 2000., pre tačno deset godina! Slikao me je jedan fotoreporter, mislim da je bio iz Blica, za svoju foto priču. Taj primerak novina nemam, ali mi je čovek kasnije doneo sliku!

Danas, tek na ponekoj tezgi se može naći relativno skroman izbor novogodišnjih čestitki. Ljudi su se nekako udaljili od ovog lepog običaja, valjda ima je sada lakše da upamte e-mail adresu, nego onu kućnu, pa markice, pa čekanje reda u pošti,... razumem sve to, ali ipak ništa ne može da zameni onaj osećaj koji sam imao, kao klinac pogotovu, kad poštar u danima pred Novu donese po neku čestitku od rodjaka, prijatelja, pa i komšija. Odmah su nalazile svoje mesto ispod jelke, ili u staklenom delu ormana! Danas toga nema, ili ga ima u mnogo manjoj meri! Možda je to samo još jedan pokazatelj otudjenja medju ljudima!
Iskreno, kako godine prolaze, gubi se i sva ona euforija oko dočeka Nove, nekako silne obaveze i problemi guše radost i prazničnu atmosferu! Ja eto još i nemam osećaj da je Nova godina za pet dana, ne znam kako je sa vama?

Od svega, najviše mi nekako nedostaju te čestitke, tih par reči u njima, tu emociju koja je sa čestitkom zajedno zapakova u koverti. Bez njih je Nova, skoro kao jelka bez ukrasa!  Možda niste znali, ali prva komercijalna Novogodišnja čestitka izgledala je ovako:

Napravljena je 1843. po motivima  Džona Kalkota Horslija, a za njihovu komercijalnu distribuciju pobrinuo se ser Henri Kol. Kalsična prodaja Novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije. Tiraž ove čestitke bio je oko 1000 komada, a danas je od njih sačuvano samo 12. Jedna od tih 12 se pojavila na jednoj aukciji 2001. godine  i dostigla je cenu od čak  22.250 funti!!!

Eto, možda čestitke ipak imaju svoje kupce!

SIMPSONOVI - fenomen koji traje! (2)

Pričati o likovima ove serije bilo bi suvišno, ne pomenuti ih makar ukratko – bilo bi nepravedno!

Homer J. Simpson je 'glava' porodice. Lenjost, neodgovornost, nepromišljenost i nekompetentnost bili bi samo glavni atributi koji ga opisuju, čineći ga suštom suprotnošću lika idealnog oca koji je televizija 50-ih i 60-ih gradila. Iako je zaposlen u Nuklearnoj centrali, Homer se tokom emitovanja serijala okušao u preko 30 raznih poslova. Konstantno se boreći sa problemom težine, on nikada ne uspeva da se odrekne piva i krofni. I povrh ovih svojih osobina, Homer je u suštini jedno dobroćudno i nezlonamerno biće, koje se uvek na kraju nadje svojoj porodici.

Mardž Simpson je majka i supruga u porodici. Nekada soficticirana i obrazovana, vremenom se stopila sa prihvaćenim stereotipom majke i domaćice, potisnuvši svoju inteligenciju i interesovanja (za slikarstvom, na pr.). Ona je ta koja drži celu porodicu na okupu, trudeći se da kompenzuje pogrešne postupke ostalih.

Bart Simpson je, kao desetogodišnjak, najstarije dete u porodici. Već pomenut kao nebojša zbog svojih nestašluka, Bart je lik sa možda najjačom harizmom, koji se retko odvaja od svog skejtborda, praćke i crvene kape. Od strane časopisa TIME je uvršten medju 100 najuticajnijih ličnosti 20. veka. Jedini je fiktivni lik na toj listi.

Lisa Simpson, osmogodišnja devojčica, je sušta suprotnost bratu i ocu. Inteligentna, ambiciozna i saosećajna, ona je posvećena školi i svom usavršavanju, stremeći boljoj budućnosti. Ona je vegetarijanac, voli džez i svira saksofon.

Megi Simpson je najmladje dete u porodici. Megi je večita beba od nepunih godinu dana, koja komunicira sisajući svoju cuclu. Ona može sama da hoda, ali veoma često pritom i padne.

Zanimljiva stvar je ta što su se autori serije očigledno odlučili od samog početka da njihovi junaci ne stare, uprkos činjenici da vreme u seriji očito teče (mnogobrojne Božićne epizode). Pojedine epizode se bave tematikom vraćanja u prošlost, kada je Homer na pr. bio beba, ili varijantama budućnosti, kada su Bart i Lisa već odrasli ljudi. Kako god, možda je i ova karakteristika Simpsonovih jedan od ključeva njihovog uspeha.

Kao deo porodice može se smatrati i Homerov otac, Abraham J. Simpson, vremešni dekica koji obično obitava u staračkom domu, ali povremeno boravi i kod Simpsonovih. Deka je poznat po svojim dugim pričama, koje redovno ostanu bez poente ili zato što ga sećanja odvedu u drugom pravcu, ili zato što on za vreme priče jednostavno zaspi. Neke epizode daju naznake da je upravo on bio taj koji je sputavao mladog (još uvek ambicioznog i vrednog) Homera da postane nešto u životu.

Ceo serijal raspolaže dosta širokim arsenalom manje ili više zastupljenih likova, koji imaju svoje pažljivo odabrane uloge i koji autorima daju neverovatne manevarske mogućnosti za igru sa dogadjajima i temama. Neki od likova su u okviru Sipmsonovih razvili svoje svetove (Iči i Skreči, ultranasilna varijanta Toma i Džerija, žive u svom fiktivnom svetu unutar fiktivnog sveta Simpsonovih).

Springfild, _______, SAD

Simpsonovi žive u izmišljenom gradu Springfildu, negde u SAD-u. Gde tačno je pitanje kojim se dugo bave fanovi ove serije. Razne epizode nudile su različite naznake ka rešenju ove enigme, ali su istovremeno negirale jedna drugu, ostavljajući pitanje nerešenim. Autorima je očigledno bilo simpatično da se igraju ovim pitanjem, navodeći gledaoce na pomisao da će se neko od likova konačno ''izleteti'', što se, naravno, nikada nije desilo. Tako u jednoj epizodi Herb Pauel, Homerov davno izgubljeni polubrat, kupuje kartu  za Springfild.
-    Jednu kartu do Springfilda, molim vas!
-    Springfilda u Ilinoisu?
-    Ne.
-    U Masačusecu?
-    Ne, do Springfilda u ...
Njegove reči bivaju prigušene sirenom voza.

Ono što se zna je da je grad osnovao Džebadaja Springfild 1796., posle nesuglasica sa svojim dotadašnjim drugom Šelbivilom Menhetnom, koji osniva susedni (rivalski) grad u kome je dozvoljeno sklapanje brakova izmedju rodjaka. Džebadajina statua dominira centrom Springfilda i mnogi ga smatraju herojem, iako Lisa u jednoj epizodi otkriva da je on pre toga bio razbojnik i pirat koji se zvao Hans Sprangfeld.
Sam Met Grouning kaže da je ime odabrao zato što je to jedno od najčešćih imena gradova širom SAD-a, čineći ga pogodnim za smeštanje u bilo koji kontekst.

El Shempshoon

Recept za dugovečnost (rekao bih i besmrtnost) serije možda je slučajan, ali svakako nije jednostavan. Kvalitetan scenario, odlično odabrani glumci od kojih neki pozajmljuju glasove većem broju crtanih junaka, mnoštvo obradjenih tema, plejada pažljivo odabranih likova,... daju produkt čija je stalna senka atribut genijalno. Činjenica da je serija animirana, iako je na početku delovala kao slaba tačka koja će odbiti stariju publiku, pokazala se kao velika snaga same serije.
Svojom oštrom satirom, tematskom korelacijom likova i naglašavanjem njihovih negativnih osobina lako preoznatljivih svuda oko nas, Simpsonovi su imali neverovatan uticaj na naše poimanje televizije, ali i raznih drušvenih, socijalnih, istorijskih i mnogih drugih pitanja, učeći nas da na sve treba gledati kritički i iz više uglova. Mnogi izrazi koji se redovno koriste u seriji (Homerovo D'oh i Mmm!; Bartovo Wohoo; Bernsovo eeexcellent; Nelsonovo ha-ha;...) toliko su se ustalili kao izrazi u svakodnevnom životu da su neki od njih izlistani u Oksfordovom rečniku engleskog jezika.
O globalnoj popularnosti Simpsonovih najbolje svedoči i činjenica da je serija uspela da se probije i na tradicionalno zatvorena tržišta arapskih/muslimanskih zemalja. Septembra 2005. počeli su da se prikazuju El Shempshoon ili Al Shamshoon. Naravno, prilagodjavanje muslimanskom tržištu se nije moglo izbeći: osim što su glasovi sinhronizovani na arapski, sve reference koje ukazuju na alkohol (Daf pivo i  Moova krčma), svinjetinu (slanina i hotdogovi) i mnoge druge teme, izbrisane su ili značajno modifikovane. Tako, Homer pije sodu, a ne pivo!?!?!?! i jede kobasice od govedine. Čak su i imena likova 'arapizovana', pa se Homer zove Omar, Maržd je Mona, a Bart Abar.
Iako u tudjim cipelama, i ovo je svakako još jedan veliki korak za Simpsonove. Junaci serije su doživeli i da se pojave u 3D sajber svetu, popularnoj video igri, a pre dve godine se pojavila i filmska verzija Simpsonovih. Film je takodje animiran, neka vrsta produžene epizoode, iako je bilo ponuda da to bude drugačije. Autori su se složili da bi to imalo negativne efekte na sam brend Simpsonovih. Kada je film planiran, bilo je predvidjeno da se on emituje nakon 20. sezone, koja je trebala da bude i poslednja. Ipak, 20 godina je bilo malo da autori Simpsonovih kažu sve ono to imaju!

Povodom ovog jubileja, čak je i Vatikanski dnevnik »Oservatore Romano« pohvalio ovu američku crtanu seriju. List je ocenio zanimljivim filozofska razmišljanja junaka serije, njihove povremeno oštre opaske i često nemilosrdne kritike na račun religije. Bez glave porodice Homera Simpsona i drugih junaka žute boje, "mnogi danas ne bi mogli da se nasmeju", piše u tekstu pod naslovom "Aristotelove vrline i Homerova krofna". Prema oceni lista, Homerova verska zbunjenost i neznanje su "ogledalo ravnodušnosti i potrebe savremenog čoveka za verom". Oservatore Romano je komentarisao i epizodu u kojoj Homer plačnim glasom poziva na božju pomoć rečima: "Obično nisam vernik, ali ako si tamo gore, spasi me, Supermene!".

Po dužini emitovanja, Simpsonovi su još 1997. prestigli Kremenka i Kamenka, a po broju epizoda su 2004. nadmašili i  Skubi Dua, zauzevši čeonu poziciju u istoriji TV-a, po oba ova kriterijuma. Kroz svoju 21. sezonu Simpsonovi i dalje koračaju podjednako smelim i neumornim koracima, dovodeći u pitanje tezu da sve što je dobro ima kraj!

Prvi deo teksta: Simpsonovi: fenomen koji traje (1)

SIMPSONOVI - fenomen koji traje! (1)

Časopis TIME ih je 1998. godine proglasio za najbolju TV seriju dvadesetog veka; 2002. godine su dospeli na listu deset najboljih emisija svih vremena. Danas, sa bilansom od 20 sezona (21. je u toku), preko 450 epizoda i preko 50 eminentnih nagrada iza sebe, najpoznatija porodica na svetu i dalje pleni simpatije miliona obožavatelja širom planete, zauvek promenivši poimanje televizije i animiranih programa i postavši standard na osnovu kog se (svi) ostali mere. Prošle nedelje Simpsonovi su proslavili svoj 20. rodjendan!

Istorija Simpsonovih potvrdjuje činjenicu da se do zvezda može stići i ako se krene sitnim koracima. Ekipa TV emisije Trejsi Alman Šou je 1987. došla na ideju da  emisiju upotpuni kratkim animiranim skečevima i taj zadatak je poveren Metu Grouningu. 19. aprila 1987. u etar je emitovana prva 'epizoda' u trajanju od svega 30 sekundi. Najpoznatija žuta porodica na svetu je neverovatno brzo stigla do srca gledalaca. Dve godine kasnije, pred kraj emitovanja šoua, televizija FOX je napravila svoj nesumnjivo najpametniji potez, odvojivši Simpsonove od Almanove emisije i dodelivši im sopstveno mesto pod suncem. Prva polučasovna epizoda je emitovana 17. decembra 1989., kao Božićni specijal, a zatim su od 14. januara 1990. krenuli kao redovan polučasovni serijal koji se emituje jedanput nedeljno.

    Iako na prvi pogled samo običan crtać, Simpsonovi su od samog početka bili, jasno, mnogo više od toga. Neverovatan (da ne kažem i neponovljiv) spoj ironije, satire, duhovitosti, parodije, emocija, pregršt tema od kojih se nije lako ograditi i mnogo likova za koje se nije teško vezati, redovno oslikavaju i preispituju neke osnove društva, države, kulture, tradicije, šou biznisa, porodičnih, rasnih i medjuljudskih odnosa. Gotovo i da ne postoji sfera društva koja kroz serijal nije dotaknuta ili oslikana u nekom od (sporednih) likova. Sve se to već dve decenije servira upakovano na jedan potpuno simpatičan i nenametljiv način, ostavivši neizbrisiv trag u popularnoj kulturi nakon hladnog rata.
    Nakon samo jedne sezone emitovanja Simpsonovi su bili već toliko popularni da im je televizija Fox promenila termin emitovanja i bukvalno ih direktno 'sukobila' sa NBC-jevom popularnom komedijom Kozbi Šou. Mnogi su mislili da će to biti početak kraja ove porodice, medjutim, Simpsonovi su postali još popularniji. Pored toga, slučaj je hteo da je Kozbi Šou  svoju poslednju epizodu emitovao 1992., ostavivši FOX-ovog favorita bez ozbiljnije konkurencije.
    Medjutim, osim simpatija, Simpsonovi su pobrali i mnogo kritike, kako moralne, tako i političke prirode. To, medjutim, ne bi trebalo da iznenadjuje s obzirom na tematiku svojih epizoda i načine na koje je ona obradjivana. Bart je bio medju prvima koji se našao 'na tapetu', kao dečak uvek sklon smicalicama koji ne preza gotovo ni od kakvog autoriteta, nezainteresovan za školu i obrazovanje, koji se gotovo uvek izvuče nekažnjen zbog svojih (zlo)dela. Kao takvog, mnogi su ga smatrali pogrešnim uzorom koji se nudi mladima. Direktori mnogih škola širom SAD-a su zabranili da se u škole dolazi sa majicama, rančevima i ostalim rekvizitima sa likom i citatima Barta Simpsona, koji su preplavili tržište sa rastom popularnosti serije.

    Na političke žaoke (provokacije bi bila potpuno pogrešna reč) autora serije prva se ubola bivša Prva dama SAD-a, gdja Barbara Buš, izjavivši u intervjuu za časopis People septembra 1990. da su Simpsonovi nešto najgluplje što je ikada videla. Autori su, u svom stilu, odgovorili epizodom u kojoj se porodica Buš doseljava u Springfild, u komšiluk naših junaka. Nakon svadja i nesporazuma sa Simpsonovima (u maniru Denis napast i porodica Vilson), Bušovi bivaju prinudjeni da se odsele. Pre pojavljivanja ove epizode, došlo je do razmene pisama izmedju gdje Buš i članova porodice Simpson. Na kraju je, pomalo neočekivano, Barbara Buš poslala pismo Mardž Simpson, izvinjavajući se zbog svog 'dugog jezika'. Još jedan (očekivan) trijumf Simpsonovih.
    Autori serijala su pokazali i afinitete da u svoje epizode uključe likove i scene iz savremenih i klasičnih filmova, pa, na primer, Bart i Lisa u jednoj epizodi nalaze u dvorištu zakopanu filmsku traku sa alternativnim krajem Kazablanke. Mnogobrojni bendovi, glumci, ličnosti iz sveta filma,... su lično davali glasove svojim likovima, iako bi im se imena možda za nijansu razlikovala od stvarnih. Vremenom je pojavljivanje u nekoj od epizoda Simpsonovih, ma koliko parodično i kratko bilo, postalo znak prestiža medju javnim ličnostima.

ZANIMLJIVOSTI:

Prvi Simpsonovi, iako prepoznatljivi, bili su jako grubo nacrtani, priča se za 15-ak min, dok je Grouning sedeo u čekaonici, čekajući na razgovor o seriji. Jarko žuta boja likova je odabrana kako bi se gledaoci zbunili i pomislili da je regulator za boju na TV-u pokvaren, što je bio čest slučaj u to vreme.

Western Pacific Airlines su 1995. ofarbali jedan svoj Boing 737 sa likovima serije, kako bi promovisali seriju (ali i sebe). Čudno ili ne, tek i prva epizoda Simpsonovih i prvi avion na svetu ''poleteli'' su istog datuma, 17. Decembra.

Scena na krevetu, na kraju najavne špice, drugačija je u svakoj epizodi serije. Iako obično traje oko 5 sekundi, autori su njome ponekad nadoknadjivali kraće trajanje epizode, pa u jednoj epizodi ova scena traje čitavih 46 sekundi.

Nastavak teksta: Simpsonovi: fenomen koji traje (2)

Jubilej: 50-ti post na blogu!

Taman sam hteo da napišem neku mudrost povodom jubileja 20 godina od emitovanja prve epizode Simpsonovih, jedne od mojih omiljenih serija svih vremena, kad primetih da i ja imam jedan mali, manje značajan, ali ipak jubilej: 50-TI POST NA BLOGU!

Pa eto, za manje od četiri meseca od kako sam se aktivno otisnuo u vode blogovanja, stigoh i do post(aje) broj pedeset! Već vidim silne reči hvale i podrške, pa hvala, hvala! Poklone i torte sa svećicama (al da ih bude 50) već dostavite lično :)

Kada sam odlučio da pokrenem svoj blog, iskreno nisam znao šta mogu da očekujem, niti u kom pravcu da idem! Jednostavno, osećao sam neku (nagomilanu) energiju u sebi, neku potrebu da iskažem sebe, svoje stavove, interesovanja... U jednom trenutku sam razbio bocu šampanjca o pramac mog bloga i...zaplovio!

Putovanje je bilo (i dalje jeste) jedno novo, zanimljivo, ispunjavajuće iskustvo. Usput sam nailazio na mnoge zanimljive blogove i blogere, od nekih učio, nadam se, neki učili i od mene! Bavili smo se društvom, politikom, kulturom, zabavom, tumačili mnoge fenomene i paradokse koji prate čoveka u njegovom bivstvovanju u danjašnjem svetu! Od nedavno Paradoksija ima i svoju stranu na Fejsbuku (dakle, Paradoksija, ne ja) i već 60-ak fanova. Drago mi je da se zajednica širi, a ljudi povezuju i razmenjuju mišljenja.

Kada se sada osvrnem, prosto se pitam gde sam kanalisao ovu svoju energiju, da li sam je možda često sputavao ili rasipao! U svakom slučaju, već sada sebe ne mogu da zamislim bez bloga, a šta će se dešavati u budućnosti... pa, što rekoše stari Latini: que sera, sera!

Idemo dalje! Vi ste na potezu! Pucajte, ja i dalje pišem blog!

Novi album Ališe Kiz „The Element of Freedom“

Zadnjih nedelju dana gotovo da ne pomeram iz plej liste winampa novi album Ališe Kiz (Alicia Keys) „The Element of Freedom“! Znate onaj osećaj kad slušate neku novu pesmu, a melodija vam tako prija da vam se čini da vam je već poznata, da ste je već slušali, uživali u njoj, čini vam se da je prosto nemoguće da ta pesma nije postojala ranije? Pa, otprilike takav osećaj budi dobar deo pesama sa ovog albuma!

Album se na tržištu pojavio 15.decembra, na netu, naravno, nekoliko dana ranije. Svoj četvrti studijski album Ališa Kiz otvara citatom Anais Nin, francuske spisateljice poznate po svojim erotskim dnevnicima: “And the day came when the risk it took to remain tightly closed in a bud was more painful than the risk it took to bloom. This is the element of freedom.” Odatle je zapravo i potekao naziv ovog albuma “The Element of Freedom”.
Ovaj album je na neki način tematski, u njemu je ljubav opisana kako opasna, ali, ipak na kraju oslobadjajuća! Kako sama Ališa kaže, jedna strana albuma je snažna, dok je druga ranjiva. Sam album je balans ove dve strane albuma, ali i ove dve strane ljubavi! Iako sami tekstovi na moment variraju kvalitetom, zanimljiva kombinacija R’n’B zvuka, soula i popa jako prijatno deluje za slušanje.

Meni su posebnu pažnju privukle pesme “Love is Blind”, “That’s how strong my love is”, “Empire state of mind-part II”. Singlove “Doesn’t mean anything” i “Try sleeping with a broken heart” ste već verovatno imali priliku da čujete ili vidite spotove.

Da izbor pravim za nekoliko dana, posle još nekoliko slušanja, verovatno bi bio drugačiji. Zato, neka ovo bude izbor trenutka, jer pesme sa novog albuma Ališe Kiz zaista deluju tako poznate, a ipak nove i sveže.
Ako već nemate album, link za free download ću staviti u komentaru! Preslušajte, pa dopunite moju listu!

Šta se zapravo desilo Berluskoniju!?!

Ponovo (od Komšike, a od koga bih drugog : ) dobih meil kome sam se slatko nasmejao! Verujem da ćete i vi!

P.S. Autor ovog niza fotografija se ne pominje u meilu, pa mu se ja unapred izvinjavam što njegovo ime ne pominjem ovde!

Braća Rajt: Prvi let avionom!

17. decembra 1903. bilo je hladno i vertovito jutro na poljani Kiti Houk u Severnoj Karolini. Omanja grupica ljudi je bez mnogo očekivanja posmatrala dva čoveka koja su vršila poslednje pripreme oko svoje letelice koja je bila napravljena od drveta, platna i delova za bicikle. Kada je motor na toj napravi počeo da radi, jedan od te dvojice je već ležao na donjem krilu, a drugi je trčao pored letelice, pridržavajući je za jedno krilo, sve dok ona sama nije uspostavila ravnotežu i… vinula se u vazduh! Pre nego što je sletela, ova letelica je provela u vazduhu 12 sekundi i za to vreme preletela 37 metara. Gledano iz današnje prespektive, ovo je bilo prilično skromno postignuće. Medjutim, bio je to prvi kontrolisani let u istoriji čovečanstva letelicom težom od vazduha, pogonjenom na motorni pogon. Bio je to trenutak u koji su braća Orvil i Vilbur Rajt (Orville/Wilbur Wright) uložila gotovo 5 godina napornog rada, truda, odricanja i razočaranja. Ipak, trud se isplatio!

Nakon tog, prvog istorijskog leta, izvedenog u 10.35h, braća su tog dana izvela još tri leta, a poslednji let iznosio je čitavih 260 metara i trajao 59 sekundi. Njihov avion, nazvan “Flyer I” (Letač I) bio je dvokrilac. Avion nije imao točkove, a kao stajni trap koristio je neku vrstu skija postavljenih na šine koje su mogle da se okreću u pravcu vetra prilikom poletanja. Pilot je ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Taj prvi let ovekovečen je nadaleko poznatom fotografijom!

Nakon tih prvih, nesigurnih letova braće Rajt, vrlo malo ljudi je bilo svesno značaja ovog uspeha, a verovatno niko nije ni mogao da nasluti koliko će avijacija u godinama i decenijama koje su dolazile promeniti život ljudi. Mnogi skeptici i dalje nisu verovali da ljudi mogu da lete.

GODINE KOJE SU LETELE!

Ipak, stvari su se odvijale neverovatno brzim tokom! Već 20. juna 1905. Orvil uspeva da izvede prvi kružni let spustivši se na mesto uzletanja, a 1. decembra iste godine Vilbur leti sa putnicima. One koji su letenje i dalje smatrali utopijom, Vilbur uspeva da demantuje 21. jula 1908. zadržavši se u vazduhu 1 sat, 31 minutu i 25 sekundi. Avionom je pravio krugove i "osmice" iznad glava zaprepašćenih gledalaca. 31. decembra 1908. let braće Rajt je trajao 2 sata, 43 minute i 24 sekunde. Maksimalna dostignuta visina bila je 115 metara, a avion je preleteo 124,7 kilometara. Avion, vazduhoplov teži od vazduha, napokon je dobio bitku nad vazduhoplovima lakšim od vazduha.

25. juli 1909. Francuz Luj Blerio na avionu sopstvene konstrukcije "Blerio XI", preleteo kanal La Manš. Poznati subotički biciklista i vozač moto trka Ivan Sarić je napravio sopstvenu konstrukciju aviona, kojim je izvršio više uspešnih letova u Subotici, početkom 1910. godine i time postao pionir našeg vazduhoplovstva.
Svoju definitivnu afirmaciju i ulogu avijacija doživljava tokom I Svetskog rata. Avioni su do kraja rata već leteli brzinom od 200 km/h, a bombarderi imali raspom krila od 20 m. Posle rata, oni su našli svoju civilnu primenu.

Nakon rata je usledio prvi komercijalni putnički let (5. februara 1919.) između Berlina i Vajmara, a prva redovna linija je otvorena 25. avgusta 1919. između Pariza i Londona. 13. oktobra 1923. godine osniva se "Ikarus - prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva." Američki pilot Čarls Lindberg 21. maja 1927. godine postaje prvi čovek koji je sam bez sletanja u jednomotornom avionu preleteo severni Atlantik.

Krajem 30-ih, sa približavanjem II Svetskog rata, počinje nagli razvoj vazduhoplovstva. Englezi prvi započinju eksperimente sa mlaznim motorima, ali primat u toj tehnologiji krajem tridesetih preuzima Nemačka. 1938. u Nemačkoj poleće prvi avion pogonjen mlaznim motorom. Manje od 10 godina kasnije, 14. oktobra 1947. američki probni pilot Čak Jeger sa avionom Bel X-1 probija „zvučni zid“, tj leti brže od zvuka. 1949. godine poleteće i prototip aviona "Komet" koji će postati prvi mlazni putnički avion. 2. marta 1969. godine poleteo je Konkord, prvi putnički avio koji mogao da leti brzinom većom od dvostruke brzine zvuka.

1961. Jurij Gargarin je bio prvi čovek koji je poleteo u svemir. Osam godina kasnije, samo dve generacije nakon skromnog uzletanja braće Rajt, čovek je sleteo na Mesec!

Danas, ograničenje u razvoju brzine i mogućnosti aviona, pogotovu vojnih, lovačkih, ne predstavlja tehnologija, nego čovek i granice njegove izdržljivosti!

Danas, naviknuti na avione i helikoptere oko nas, jedva da ponekad i podignemo glavu put neba i zapitamo se kako je pre jednog veka izgledalo videti ljude u letećim mašinama. Mnogi su tome dali svoj doprinos. Ipak, braća Orvil i Vilbur Rajt su bili prvi!

INTERNET PREVARA: srpski IQ test, sms 7474, FUN Telekom

PAZITE! Na netu su se u poslednjih par meseci, na velikom broju (domaćih) sajtova, prilično agresivnom promo kampanjom, pojavile reklame koje nude testiranje inteligencije posetioca i koje nakon završenog testa rezultate šalju na mobilni telefon za 150 dinara. Ovo su neki od prepoznatljivih interner banera na koji ste sigurno već negde naleteli.

 

 

Linkovi sa ovih banera vode do sajta w w w . q u i z 2 y o u . c o m

Na ovom sajtu se može naći nekoliko korisnih stvari (isorijat i definiciju testiranja inteligencije, na primer), koje verovatno imaju za zadatak da posetioce ubede u ozbiljnost samog projekta.

 

I sve to izgleda lepo i zanimljivo i što bi tu bilo nekog problema? Pa, problema ovde i nema, problem nastaje malo kasnije! Naime, veliki broj ljudi koji su uradili te testove (ali, i dosta onih koji nisu) dobilo je prvo za oktobar, pa onda i za novembar uvećane račune za postpaid mobilnu pretplatu i to za iznose koji su se kretali od nekoliko stotina, pa do nekoliko hiljada dinara! Dodatni isnos na računu zaveden je pod stavkom „premijum servis“. Kako se ispostavilo, svi ovi ljudi su postali žrtve prevare i pljačke koja se odvija preko naših mreža mobilne telefonije, a uveliko reklamira na netu.

Iza svega ovoga stoji firam FUN Telekkom d.o.o. koja je na internetu aktivirala više servisa (testovi, kvizovi i sl), na kojima traži od posetioca da daju svoje brojeve mobilnog telefona, kako bi dobili rezultate testa ili kviza. Nakon što bi naplatili inicijalnu, jasno istaknutu cenu poruke, usledilo bi slanje novih spam SMS poruka sa broja 7474 na brojeve telefona žrtava, a svaka od tih poruka tarifirana je sa dodatnih 150 dinara. Na taj način su korisnici primali po nekoliko poruka nedeljno, a njihovi računi na kraju bivali uvećani za ne baš zanemarljive iznose!  Ova usluga tarifirana je kao usluga VAS (Value Added Service), koju omogućavaju naši mobilni operateri.

VAS servisi zapravo funkcionišu tako što korisnik samom prijavom aktivira dolazne SMS poruke sa različitim sadržajima (npr. ako  pošaljete SMS poruku kako bi dobili dnevni horoskop za taj dan, može vam se desiti da ste se nesvesno pretplatili na dnevni horoskop koji će vam svakog dana biti isporučivan i naplaćivan). Generalno, preporuka je da se na broj sa koga stižu ovakve poruke (u ovom slučaju 7474) pošalje poruka STOP, kako bi usluga prestala, mada ni tu nema pravila.

Dodatni problem je što ima i dosta ljudi koji (tvrde da) uopšte nisu ostavljali svoje brojeve telefona na tom i sličnim servisima, a ipak im takve poruke stižu.
Zanimljivo je da na Fejsbuku postoji grupa koja promoviše ove testove. Ova grupa ima preko 20.000 članova, što je još jedan zastrašujući podatak. Neka je samo 10% njih do kraja uradilo test (poslalo poruku kako bi dobilo rezultate) i to je već 2.000.000 dinara u džepu prevaranata!

ŠTA URADITI TIM POVODOM?

Teško je konkretno reći šta je najdelotvornije uraditi ako ste žrtva ove prevare, ali najgore je ne uraditi ništa i dozvoliti da FUN Telekom dobije taj novac i pride prodje nekažnjeno! Na svom blogu, Merkat sa Dorćola je medju prvima ukazala na ovu prevaru i u nizu postova pokazala kako se možemo ovome suprostaviti. Evo nekih koraka/rešenja koje je ona predložila:

1. Obratite se RATEL-u na broj telefona 011/ 2026 875, ili im direktno pošaljite e-mail sa opisom problema na adresu ratel@ratel.rs. Obavezno je da od podataka navedete vaše ime i prezime, i adresu stanovanja, a dobro je ako možete i da priložite kopije računa i listinga poziva.
2. Obratite se CEPS-u na broj telefona 063 8008 953, ili pošaljite e-mail iste sadržine kao i u prethodnom primeru (ovde nije obavezno navoditi lične podatke) na adresu vera.vida@ceps.rs.
3. Obratite se APOS-u na 021/ 4474 88, ili pošaljite e-mail (isto kao pod 2), na adresu apos@apos.org.rs.
4. Obratite se nekom javnom mediju (npr. Studio B i sl.) koji se bavi problemima građana.
5. Širite ove informacije - omogućite i drugima da čuju da ima načina da se zaštite.

Takodje, i Pedja Supurović je na svom blogu pokrenuo temu ove prevare, a ogorman broj komentara i iskustava ukazuje na to kolike su razmere ovoga!

Zbog velikog broja pritužbi, i RATEL je izdao saopšetenje, koje možete videti ovde.

Što se same firme FUN Telekom tiče, evo šta su zagriženi uspeli da saznaju:


Naziv: FUN TELECOM
Pravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošću
Matični br firme 20070129
PIB :103997935
Broj registracije firme: BD 86330
Datum registracije: 18.08.2005
Šifra delatnosti: 64200
Naziv delatnosti: TELEKOMUNIKACIJE
Sedište: Beograd-Stari Grad
Puno poslovno ime: FUN TELECOM DOO BEOGRAD, UZUN MIRKOVA 3/PRIZ.
Adresa: Uzinmirkova 3 prizemlje, , Beograd-Stari Grad, Srbija

Ime i prezime: Jole Radonjić
Matični broj: 0512976210027
Funkcija : Direktor
Rodjen u: Crna Gora

Ime i prezime: Gorica Marjanović
Matični broj: 1809967715031
Funkcija : zamenik direktora

Broj zaposlenih: 8

Zadnje informaccije kažu da je broj 7474 do daljeg isključen. Razlog? Ostaje da se vidi! Kao i posledice i rezultati cele ove priče! Paradoksalno je samo to što ljudi koji žele da nam pokažu koliko smo pametni, zapravo računaju na našu glupost! Ne da budemo glupi zato što ćemo uraditi test, već zato što ćemo posle toga ćutati i pomiriti se sa tim da smo prevareni! Pa prevarili su se, NEĆEMO!

Nobelova Nagrada: istorijat, zanimljivosti i druge priče!

„Nekada nisu postojale liste najvažnijih mislilaca, naučnika i pisaca sveta. Niti smo u te svrhe konsultovali Forbes, People ili The Time. Sve je bilo koncentrisano na samo nekoliko ličnosti. Na one koji su imali tu čast da dobiju Nobelovu nagradu, jer su nobelovci bili neka vrsta globalnih besmrtnika, retkih pripadnika onog najelitnijeg kruga umetnika i intelektualaca. Ni članstvo u Francuskoj akademiji, ni najveći tiraž objavljenih knjiga, ni bezbroj prevoda na sve jezike sveta, nikakvi počasni doktorati, popularnost, državne i univerzitetske počasti nisu mogli da zamene ili konkurišu onoj zlatnoj medalji sa likom Alfreda Nobela. Jednostavno, kada dobijete tu nagradu, ušli ste u istoriju, i to zauvek.“
                                                                                            Časopis The MEN, novembar 2008

TESTAMENT KOJI JE PROMENIO SVET

Tek par puta godišnje do nas iz medija dopru informacije o kandidatima za ili laureatima Nobelove nagrade. Ako se desi da se među tim imenima nađe i neka „kontroverzna“ ličnost, ili ličnost za koju smo iz nekog razloga „emotivno vezani“, kao što je prošle godine bio Marti Ahtisari, ili kao što je ove godine Barak Obama, onda će dodela privući malo više medijske pažnje, u šta smo i sami mogli da se uverimo prvo kada. su bili proglašeni laureati za ovu godinu, a onda i u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, kada je uprkos aktuelnosti stupanja na snagu novog zakona o saobraćaju, prilično medijske paženje bilo posvećeno i  dodeli ovogodišnjih Nobelovih nagrada, a pogotovu dilemi da li je Barak Obama zasluženo dobio nagradu, ili ne! Situacija nije bila različita ni u svetskim medijima.

 

 

Ipak, obično, imena kao što su Žan Mari Gustav, Pol Krugman, Edmund Felps, Piter Doerti, San Su Ći,... ostaju poznata samo užem krugu ljudi, i rezervisana da budu upamćena od nekih budućih generacija, kada značaj njihovih dostignuća bude posmatran sa jasnije distance.
Da li je dovoljno da se veličina i značaj ove nagrade svedu na naše znanje da ta nagrada postoji, da je zadužbina Alfreda Nobela, da je on pronalazač dinamita (?), da je naš jedini nobelovac Ivo Andrić i da eventualno znamo da nabrojimo još po nekog nobelovca, kao što su Nils Bor, Marija Kiri, Ernest Hemingvej, Majka Tereza, ili Čerčil?

Pošto sam od onih koji misle da odgovor na ovo pitanje treba da bude negativan, želim ovde da se pozabavim pitanjima vezanim za Nobelovu nagradu koja nisu trenutna, ili dveno-političke prirode!

Nobelova Nagrada za početnike!

NOBELOVA NAGRADA je godišnja novčana nagrada koja se dodeljuje pojedincima i organizacijama za izuzetan doprinos iz oblasti fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti, ekonomije i za mir. To je najprestižnija internacionalna nagrada, ali, ujedno, ova nagrada je i jedna od najkontroverznijih. Nju je ustanovio švedski pronalažač Alfred Nobel u svom testamentu, ostavljajući skoro sve svoje bogatstvo u fond za nagrade. Prve Nobelove nagrade dodeljene su 10. decembra 1901., tačno pet godina nakon Nobelove smrti.
Do danas je nagradu dobilo oko 800 dobitnika. Nagrada za određenu oblast može se dodeliti pojedincu, mogu je podeliti najviše tri osobe, ili je može dobiti neka institucija ili organizacija. Može se desiti da se nagrada za neku oblast ne dodeli, ali nagrada mora biti dodeljena bar jednom u pet godina.
Novac predviđen za Nobelovu nagradu se deli na jednake delove za svaku oblast, i danas pojedinačna nagrada izosi oko 1.5 miliona dolara. Pored novčane nagrade, dobitnici dobijaju i zlatnu medalju i diplomu. Dobitnici Nobelove nagrade se nazivaju i Nobelovi laureati.
Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju, književnost, mir i fiziologiju i medicinu dodeljuje kralj Švedske na svečanoj ceremoniji u Stokholmu, dok nagradu za mir dodeljuje kralj Norveške u Oslu, glavnom gradu Norveške.

ALFRED BERNARD NOBEL je bio čuveni švedski hemičar i pronalazač dinamita. Rođen je 1833. godine u Stokholmu, glavnom gradu Švedske. Imao je još tri brata. Sa devet godina se sa porodicom preselio u Rusiju, gde je njegov otac Imanuel imao fabriku podvodnih mina, koje je sam izumeo. Njegov otac je izumeo i šperploču. Alfreda su podučavali privatni učitelji, a njegove studije su obuhvatale hemiju i pet savremenih jezika. Zanimala ga je upotreba eksploziva u građevinarstvu. Po povratku u Švedsku, Alfred je proučavao eksploziv i sigurnu upotrebu nitroglicerina. Onda se 1865. dogodila eksplozija u njihovoj fabrici, u kojoj je pored nekoliko radnika poginuo i Alfredov najmlađi brat Emil. Nobel je 1867. uspeo da stabilizuje nitroglicerin dodavanjem posebne gline, i tako je nastao dinamit. Osim dinamita, Alfred Nobel je izumeo i sintetičku svilu, gumu i još 352 druga izuma. Po njemu je hemijski element nobelijum dobio ime. Nije se nikada ženio. Umro je 1896. od moždanog udara.

ZANIMLJIVI SVET NOBELA

• Godine 1888. francuske novine su greškom objavile vest o smrti Alfreda Nobela, osuđujući njegov izum dinamita i nazivajući ga ’trgovcem smrti’.  Nobel nije želeo da se o njemu tako priča nakon njegove smrti, pa je odlučio da najveći deo svog bogatstva stečenog prodajom oružja, ali i sa naftnih polja u Rusiji, ostavi u Fond za dodelu Nobelove nagrade. U testamentu je predvideo da će se nagrada dodeljivati jednom godišnje, iz pet oblasti, ljudima koji su dali najveći doprinos čovečanstvu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
• Alfred Nobel je napisao svoj testament na pocepanom listu hartije u Švedskom Klubu u Parizu pred svedocima, jer nije verovao advokatima.
• Mahatma Gandi, čuveni borac protiv nasilja, čak pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije dobio, pošto je ubijen 1948., dva dana pre zatvaranja nominacija. Te godine nagrada za mir nije dodeljena pa se pretpostavlja da je bila namenjena Gandiju.
• Samo 34 dobitnika Nobelove Nagrade su bile žene.
• Marija Kiri je jedina žena koja je dobilla dve Nobelove nagrade: jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njena kćerka, Iren, takođe je dobila Nobelovu Nagradu.
• Ivo Andrić je jedini naš dobitnik Nobelove nagrade. Nagradu je dobio za književnost 1961., za roman ’Na Drini ćuprija’.
• Malo je nedostajalo da prvi naš Nobelovac zapravo bude Nikola Tesla. On je bio nominovan zajedno sa poznatim američkim istraživačem Tomasom Edisonom još davne 1915. godine. Međutim, kako se njih dvojica nisu trpeli i nisu hteli da zajedno prime nagradu, nominacija je povučena.
• U Nobelovom testamentu nije bila predviđena nagrada iz oblasti ekonomije. Centralna Švedska Banka (najstarija centralna banka na svetu) je 1968.godine, povodom 300 godina svog postojanja, ustanovila ovu nagradu u čast Alfreda Nobela. Ova nagrada se dodeljuje od 1969.godine, a novac za nju daje sama Banka.
• Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade je Lorens Brag, koji je imao samo 25 godina kada je 1915. primio nagradu za fiziku zajedno sa svojim ocem.
• Najstariji dobitnik Nobelove nagrade je Leonid Harvic, koji je sa 90 godina dobio nagradu za ekonomiju 2007.
• Le Duk To iz Severnog Vijetnama dobio je 1973. Nobelovu nagradu za mir, jer je učestvovao u pregovorima za okončanje Vijetnamskog rata, ali je odbio da primi nagradu, jer je rat u tom trenutku još trajao. Francuski književnik Žan-Pol Sartr koji je bio nominovan 1964. za književnost, takođe je odbio da primi nagradu jer je odbijao sve službene nagrade.
• Čak četiri dobitnika bila su primorana da obiju nagradu zbog odluka svojih vlada. Adolf Hitler zabranio je tri nagrade (Ričard Kun, (1900-1967) za hemiju 1938., Adolf Fridrih Johan Butenand, (1903-1995) za hemiju 1939. i Gerhard Domagk, (1895-1964) za fiziologiju/medicinu), a Staljin jednu - Borisu Leonidoviču Pasternaku (1890-1960), za literaturu 1958., koju je ovaj prihvatio, ali je onda bio prisiljen da je odbije. Svi oni su kasnije primili diplome i medalje, ali ne i novčani iznos nagrade.
• Džordž Bernard Šo je svoju nagradu primio, ali je odbio njen novčani deo.
• Jedina osoba koja je samostalno dobila dve Nobelove nagrade bio je Linus Pauling, 1954. za hemiju, a 1962. za mir.
• Jozef Staljin, koji je umro kao diktator SSSR-a, dvaput je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u II svetskom ratu.
• Alfred Nobel je celog života imao fobiju da bi mogao da bude živ sahranjen, pa je zato naložio da njegovu smrt ustanove najmanje dva ugledna lekara, a da zatim bude kremiran.

TEKST NOBELOVOG TESTAMENTA:

"Ja, dole potpisani Alfred Bernard Nobel, ovim, nakon podrobnog razmišljanja, izjavljujem svoju posljednju volju u pogledu imovine koju ću moći da ostavim u času svoje smrti...  Sve što preostaje od moga vlasništva i što se može realizovati da bude raspodjeljeno na sledeći način: Kapital, koji će izvršioci testamenta investirati u pouzdane obveznice, treba da stvori fond čija će kamata svake godine biti raspodjeljena onima koji su u protekloj godini iskazali najveću uslugu čovečanstvu. Pomenuta kamata će biti podeljena na pet jednakih delova koji će biti doznačeni kako sledi: Jedan deo daće se onom koji je postigao najveće otkriće na području fizike; jedan onome koji je izvršio najveće hemijsko otkriće, odnosno napredak, jedan deo onome koji je postigao najznačajnije otkriće na području fiziologije ili medicine; jedan onome čije je dostignuće na području književnosti bilo najizvrsnije u idealističkom smislu; i jedan deo onome koji je dao najviše doprisona bratimljenju naroda i ukidanju ili smanjenju oružanih snaga, kao i za podsticaj i razvitak mirovnih kongresa. Nagrade za fiziku i hemiju dodeljivaće Švedska Akademija Nauke; one za fiziološka i medicinska dostignuća Karolinski institut u Stokholmu (Carolinianum); one za istaknute domete na polju književnosti Švedska Akademija za Književnost. Nagrade za mir dodeljivaće odbor od pet članova koje bira Norveški Parlament (Storthing). Moja je izričita želja da se pri dodeljivanju nagrada neće uzimati u obzir nacionalna pripadnost kandidata, nego da nagradu dobiju oni najzaslužniji, bez obzira da li su Skandinavci ili ne.
...
Ovaj testament je odsada unapred jedini važeći dokument te poništava sve moje prethodne oporučene odredbe pod pretpostavkom da se neka od njih pojavi nakon moje smrti.
Konačno izjavljujem da je moja izričita želja i volja da se nakon moje smrti otvore moje žile kucavice, a kada to bude učinjeno i merodavni lekar ustanovi nedvosmisleno znakove da se život ugasio, da moje tijelo bude spaljeno u takozvanom krematorijumu."

Pariz, 27.Novembar 1895

Al se nebo osmeiva!

Juče sam (edit: sram me bilo što odmah ne pomenuh, od moje drage, lepe i pametne komšike (da, ima i takvih : ) ), u jednom od onih, kružnih meilova,  dobio ovu sliku! Prelep, zanimljiv i intrigirajući trenutak, uhvaćen okom footoaparata! Pade mi na namet Branko Radičević i njegova pesma "Ribarčeta San":

Al se nebo osmeiva,

Al se reka plavi,

A ribarce u čun sniva,

Jasno ko na javi.

On itnuo udičicu,

Ribicu je steko,

Metnuo na žeravicu,

Pa je tako peko.

Žeravico de se trudi,

Nemoj tako sporo.

Ribica mu veče rudi,

Gotova je skoro.

Rudi riba-jošte malo-

Sad mu je pečena,

Srce mu se zaigralo :

Amo sad milena !

Dole ćemo jako sesti,

Al će da se sladi,

Moro bi te ribo jesti

I da nije gladi !

Pa je uze, pa njom brže

Da primakne k usti,

Čun se ljuljnu, on se trže,

Ode sanak pusti !

Ponekad, poezija opisuje prirodu. Ponekad, pak, priroda opiše poeziju!

Putovanje u prošlost: Stara dokumenta!

Koliko toga se promeni za godinu dana, za deceniju, za vek? Koliko se promene ljudi, koliko se promeni tehnologija, koliko se promeni svet? Naviknuti i ušuškani u udobnost svakodnevice, retko kada se zapitamo kako su neke stvari izgledale ili funkcionisale pre dvadeset, pedeset ili sto godina, ili kako će izgledati ili funkcionisati za dvadeset, pedeset ili sto godina.

Naviknuti na naše, dosadašnje lične karte, trebali smo da se setimo jednom u deset godina da istu zamenimo važećom, eventualno prijavimo promenu prebivališta.

 Čekajući u redovima za nove, biometrijske lične karte i pasoše, dilema nam je da li uzeti ličnu kartu sa čipom ili bez njega. Po pravilu, nepoverljivi smo prema novim tehnologijama, novinama uopšte. Kada za desetak ili dvadeset godina čipove budemo imali na zdravstvenim knjižicama, vozačkim dozvolama i ko zna gde sve, biće nam čudno kako su stvari funkcionisale pre čipova, pre plastične dokumentacije.

Da li ste se ikada zapitali, ja iskreno do skora nisam, kako su se ljudi identifikovali mnogo pre čipova, pre otisaka prstiju, pre nitnovanih fotografija?

U starom koferu, medju starim fotografijama (o kojima je bilo reči u prošlom postu) pronašao sam mnoga stara dokumenta, medju kojima je bila i jedna lična karta još iz 1919. godine!

Ova lična karta izdata je 8. aprila 1919.godine, od strane seosko-opštinske uprave Caribrodskog okruga (danas opština Dimitrovgrad) izvesnom Petru Dimitrovom iz sela Mazgoš, koji je tada imao 28 godina. Tadašnji "čip" je saržao sledeće podatke: rast srednji, kosa crna, oči braon, nos pravilan, lice bledo, brkovi mmali, brada mala". Ova, 90 godina stara lična karta je inače pisana na bugarskom jeziku. Pa zar ovo nije putovanje u prošlost!

Putovanje u prošlost: Magija fotografije!

Kratka Istorija Fotografije:

Godine 1826. francuz Žozef Nisefor Nijeps uslikao je prvu fotografiju uz pomoć svetlosti i kamere opskure. Vreme ekspozicije bilo je 8 sati.

1835. Luis Žak Mande Dakere je napravio prvu pozitivnu fotografiju. 1841. Vilijam Henri Foks Talbot patentirao je prvi negativ-pozitiv proces koji je nazvao talbotipija. On je i snimio prvu fotografiju u mraku, a za osvetljenje je koristio električne iskre.

1858. prva fotografija iz vazduha slikana je iznad Pariza, 1861. Džejms Klerk Maksvel u Škotskoj je napravio prvu fotografiju u boji pomoću aditivne metode.

1878. Edvard Mejbridž postavio je 12 fotoaparata u niz da sazna podiže li konj u galopu istovremeno sve četiri noge. Na ovaj eksperiment ga je podstakla opklada između Lilanda Stenforda i Fredrika MekKriliša. Opkladu je dobio Stenford koji je tvrdio da konj istovremeno podiže sve četiri noge.

1888. na tržištu se pojavila prva Kodak fotokamera, Kodak No.1. U kameru je uložen roll-film. Kad bi se film potrošio, kamera se slala u Kodak gde su razvijali fotografije, stavljali novi film, pa kameru slali natrag. Ova kamera je koštala 25$.

1946. SAD su zarobljenu nemačku raketu V-2 opremile fotoaparatom i poslale je u orbitu. Tako su nastale prve fotografije iz svemira.

1995. pojavila se Casio QV-10, prva digitalna kamera sa ugrađenim LCD displejom.

1998. predstavljena je prva megapikselna kamera.

Letos sam, posle nekoliko godina, otišao u selo u kome je rodjen i odrastao moj otac. U staroj, napuštenoj i oronuloj kući našao sam mnoga sećanja na detinjstvo kada sam tamo odlazio mnogo češće, sećanja koja su, zarobljena u vremenu, čučala u gotovo svakom kutku kuće i dvorišta. U jednom starom, već zardjalom koferu, našao sam mnogo starih slika i dokumenata. Gledajući te stare slike, osetio sam se kao da je moguće da se na trenutak putuje kroz vreme, vrati u prošlost. Danas, kada na gotovo svakom mobilnom aparatu imamo kameru, kada su digitalni aparati deo svakodnevice, kada su nam hard diskovi puni slika i fotografija, skroz smo zaboravili na magiju koju fotografija ima, na vremena kada je slikati se fotoaparatom bilo retka privilegija, imati nekoliko slika, velika čast i ponos.

Pregledavajući stare fotografije, na neki način oživljavamo neke zaboravljene trenutke, nečija sećanja, nečije živote.

Vraćamo se u vreme kada se drugačije živelo,

kada se drugačije oblačilo,

kada su u modi bile stvari koje su danas u muzejima,

 

kada su u modi bile stvari kojima se danas vraćamo,

 

kada su žene svoje priče razmenjivale bez španskih serija,

kada se i isperd kuće od blata uživalo uz prasence na ražnju,

kada ljudi nisu bežali od rada i posla,

kada im je za taj trud jedina nagrada bilo drugarstvo i reč hvale,

kada sela nisu bila pusta, nego puna dece,

kada su deca bila možda pomalo stidljiva,

ali im je trebalo tako malo za osmeh na licu,

kada je bilo čistih potoka i reka,

kada je zimi bilo snega.

Ali mnogo vremena je prošlo od tada, mnogo toga se promenilo,

menjale su se generacije, menjale vlasti,

sa njima se menjale i uniforme.

Promenili smo se i mi, mnoge trenutke smo zaboravili, mnogih ljudi se ne sećamo, mnoge nikada nismo ni upoznali. Ali ostale su te stare fotografije, koje možda izbledele, možda pohabane, čuvaju trenutke kojih možda više nema ko da se seća! Pa zar to nije magija!

Sto poznatih ličnosti na jednoj slici!

Slika “Diskutovanje o Božanstvenoj Komediji sa Danteom” na neobičan način sažima gotovo celu ljudsku istoriju, okupljajući na jednom mestu stotinu poznatih, istorijskih ličnosti iz najrazličitijih oblasti i razdoblja civilizacije. Koliko dobro poznajemo svoju istoriju, kulturu, nasledje, možemo i da proverimo po tome koliko ličnosti na slici možemo da prepoznamo!

Zaista, prepoznavanje što većeg broja ličnosti sa slike (ili svih!) postala je pomama na mnogim sajtovima i forumima od kada se ova slika pojavila na netu. Ličnosti na slici variraju od odmah prepoznatljivih, poput Staljina koji vodi razgovor sa Da Vinčijem, ili Putina, koji se odmara u društvu Majka Tajsona, preko Gandija, Pavarotija, Šekspira, Pikasa ili Bin Ladena, do ličnosti koje su malo pooznate van Kine, poput nekih kineskih pesnika, revolucionara ili Liu Xianga, čoveka koji je upalio olimpijsku vatru na prošlim Olimpijskim igrama.

Autori slike dugačke 6m i visoke 2.6m su kineski umetnici Dai Dudu, Li Tiezi i Zhang Anjun. Oni su rad na slici započeli 2006. godine, a završili ga nakon deset meseci. Vodjeni idejom da na jednom mestu sažmu istoriju sveta, ovi umetnici su u sliku uključili i najpoznatije svetske gradjevine Stounhendž, Velike Piramide i Kineski zid, kao i neke elemente kineske kulture, poput crvenog stolnjaka sa mapom Kine, kinesko posudje i polomljen stari točak.
Slika je verovatno nastala inspirisana Rafaelovom renesansnom freskom „Atinska škola“, na kojoj su svi drevni filozofi prikazani na jednom mestu.

Slika 100 poznatih ličnosti zapravo ima 103 ličnosti. Naime, u gornjem desnom uglu, na terasi, umetnici su naslikali sami sebe, kako razgovaraju sa Danteom. Odatle i naziv slike!
Da li su imali na umu da nam ovim kažu da je čitava istorija sveta samo jedan krug (Danteovog) pakla, i da su tu ljudi koji su uglavnom odgovorni (na pozitivan i negativan način) za situaciju u kojoj smo sada, zaključite sami!

Uglavnom, kliknite na sliku kako bi se uvećala, a zatim oprobajete sebe. Koliko ličnosti možete da prepoznate? Tridesetak? Pedesetak? Više?

P.S. Na ovom sajtu imate interaktivnu verziju slike, pa možete kasnije da proverite sebe. Kada mišem stanete iznad neke ličnosti, napisaće vam se njeno ime, a klikom idete na Wikipediu, gde možete saznati nešto više o toj ličnosti. Uživajte u ovoj (edukativnoj) internet senzaciji!