Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...

Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.

Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Kako je mali ovaj svet ili teorija “Šest stepeni razdvajanja“

Koliko ste samo puta bili u prilici da kažete „Kako je mali ovaj svet!“! Slučajno, na potpuno neočekivanom mestu upoznate nekog ko se zna sa nekim koga znate vi! Ili već neka od sličnih varijanti! Teorija kaže da bilo koje dve osobe na svetu mogu da stupe međusobno u kontakt preko najviše pet poznanika. Vi znate nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna... recimo Baraka Obamu, Stinga ili Moniku Beluči! Pogotovu Kevina Bejkona, ali o njemu malo kasnije!

Ova teorija se zove teorija „šest stepeni razdvajanja“ ili „teorija malog sveta“. Za ovaj koncept sam prvi put čuo pre nekoliko godina, čitajući dramu američkog pisca Džona Gvera (John Guare) koja se zove upravo „Šest stepeni razdvajanja“ (Six degrees of separation). Bazirana na ideji da su bilo koja dva pojedinca na svetu međusobno povezana preko najviše pet drugih osoba, ova drama je napisana 1990.,  a tri godine kasnije je po motivima drame snimljen i istoimeni film sa Vil Smitom i Donaldom Saterlendom.  Ovaj koncept, pun mogućnosti, naravno nije promakao ni Dž. Dž. Abramsu koji je umešao svoje prste u seriju “Šest stepeni” (Six Degrees) koja istražuje ovu ideju. Nažalost, snimljena je samo jedna sezona od 13 epizoda koje su emitovane 2006. godine. 

Iako je Gverova drama najviše doprinela popularizaciji ove teorije, a pogotovu samog naziva „šest stepeni razdvajanja“,  sam koncept je mnogo stariji i seže čak do 1929.godine kada je poznati mađarski pisac Friđeš Karinti (Frigyes Karinthy) objavio zbirku kratkih priča „Sve  je različito“ među kojima se nalazila i priča „Lanci“ (ili „Karike“) u kojoj su postavljeni temelji ovog koncepta.

Knjiga: Četiri jahača Srbokalipse!

Projekat “Četiri jahača Srbokalipse” je začet na Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru 2012.  Ovaj projekat okuplja četvoricu autora (aforističara) različitih profila, anfasa, porekla, imovinskog, društvenog i bračnog stanja. Njihova imena su Dalibor Đorđević, Ognjen Šestić, Dejan Andrejić i Predrag Rašula.

Svoju duhovitost, pronicljivost, aktuelnost, inteligenciju, mudrost i sve ostalo što su prodavali za bubrege, ovi momci su dugo sejali u sajber-etar društvenih mreža, te su samo retki, privilegovani prijatelji i poštovaoci njihovog dela imali čast da to vide i pročitaju.

Doduše, ja sam u nekoliko navrata sakupljao i objavljivao aforizme jednog od jahača, Dalibora Đorđevića (njih možete videti ovde, ovde i ovde), ali su razne lajne i tajmlajni sve ostalo nemilosrdno gutali i davili u moru nebitnosti!!!

A onda je karma učinila svoje i nemilosrdno spojila četvoricu grešnika iz prethodnih života, kako bi ih posadaila na sedla neukroćenog humora i poslala put Srbokalipse!

O kvalitetu njihovih aforizama govori i činjenica da im je naslovnu koricu ilustrovao legendarni Bob Živković. Knjiga je u pripremi, a dok je čekamo, evo primamljive ponude samih jahača: