U susret NIŠVILLE JAZZ FESTIVALU (2)

Letnje osveženje u vidu kiše je stiglo, ono u vidu dobre muzike se sve više bliži! A evo i jedne lepe akcije za posetioce festivala. Nišville Jazz Festival ove godine obezbedio je poseban poklon za prvih 1.000 posetilaca sa kupljenim kompletom karata, koji dodju da na vreme isprate početak ovogodišnjeg festivala, 1.000 Nišville majica.

Majice će biti uručene na ulazu u centralni festivalski prostor 11.avgusta 2011. u terminu od 19 – 20h.

Aktuelne cene karata za Nišville 2011:
Komplet karta  po ceni od 3.000 dinara
Studentski komplet  2.500 dinara
Pojedinačna karta  1.000 dinara
Studentska pojedinačna 800 dinara
VIP komplet 4.000dinara
VIP Pojedinačna 1.200 dinara

Sve kategorije karata sa bilo koje destinacije u zemlji i inostranstvu mogu se kupiti preko prodajne mreže Card Service-a i Eventima putem vaučerske prodaje, kupovinom “fizičkih” karata, kao i online prodajom na:www.tickets.rs   i www.eventim.rs

Zamena vaučera za karte za sve koji su kupili i kupuju komplete i pojedinačne ulaznice u periodu od 1.jula do 8.avgusta u mreži Card Service-a, biće omogućena u Press centru festivala - Izložbeni paviljon u Tvrđavi od 11 - 14.avgusta od 15:30 - 19:00h.

Telefoni za informacije: 018 235 161 i 0900 11 00 11.

Do tada, saznajte nešto više o izvodjačima koji će nastupiti u niškoj tvrdjavi za samo dve nedelje!

Gitare Senli Džordana

Legenda kaže da su jednog letnjeg prepodneva prve polovine 80-ih legendarng Franka Zappu koji se šetao Greenenwich Villageom privukli tonovi uličnog gitarskog dueta koji su dolazili iza ugla. Kada se probio kroz krug ljudi oko svirača umesto dvojice - svirao je samo jedan gitarist, ukljucen u akumulatorsko pojačalo. Priča o geniju s pločnika brzo se širila, i uskoro je Stanley Jordana na njegovom uglu Greenwich Villagea obišao kompletan njujorški muzički krem: Mike Stern, Kevin Eubanks, James Blood Ulmer, a iskusni lovac na talenteArt Blakey, otvoreno mu je priznao je stvoren za nešto veliko.

Poznati kritičar  Downbeata Bill Millkowski  rekao je da se još od Jimmy Hendrixa (zbog koga se  Jordan i zainteresovao za električnu gitaru) nije  pojavio gitarista s tako revolucionarnim pristupom instrumentu: “Jordan udara žice prstima i leve i desne ruke na vratu gitare - i na taj način batnoj tehnici Eddieja van Hallena daje sasvim nov uzlet”.

Svojom “klavirskom” tehnikom sviranja gitare (sa obe ruke na vratu gitare) Stanley Jordan je sredinom osamdesetih godina napravio pravu revoluciju na muzičkoj sceni. Takozvanu tapping tehniku koristili su neki gitaristi i pre njega, ali je on prvi koji je na gitari (koristeći svih desdet prstiju) uspeo da stvori neverovatno kompleksne polifone linije. 

Trio američkog majstora na gitari Stanley Jordana nastupuiće u petak 12. avgusta.

Truba Toma  Harela

Pored legendarnog gitariste, na Nišville-u će nastupiti i legendarni jazz trubač i kompozitor  Tom Harrell sa svojim kvintetom na zatvaranju Nišville jazz festivala 2011.

Tom Harrell (1946) čiji stil smatraju najprefinjenijim miksom snage Cliforda Browna i liričnosti Chet Bakera, višestruki je pobednik u tradicionalnim izborima najboljih jazz muzičara i publike i kritike specijalizovanih magazina kao što su “Downbeat” i “Jazz times”.

Nastupao je na svim značajnim jazz festivalima i u klubovima, a pre Niša, kako stoji na njegovom sajtu, učestvovaće i na prestižnom North Sea festivalu u Holandiji. U Niš dolazi sa bendom sa kojim je ove godine objavio odlično ocenjen album “Roman Nights”. Članovi ove svojevrsne supergrupe, koju će čuti i publika u Srbiji su i tenor saksofonista Wayne Escoffery (nastupao na Nišville festivalu 2009 u sastavu Mingus Dynasty), klavirista  Danny Grissett, bubnjar  Johnathan Blake, i kontrabasista Ugonna Okegwo – koji svi bez izuzetka imaju impresivne jazz biografije.

Harrell, koji ima status jednog od najkreativnijih i najbeskompromisnijih jazz muzičara i kompozitora svog vremena, već duži period boluje od paranoidne šizofrenije – bolesti protiv koje se hrabro i uspešno bori već decenijama – kako sam kaže, delom lekovima ali mnogo više muzikom koja mu je najbolja terapija. 

Izmišljeni jezik „Glasova Prirode“

Internacionalna world music postava Voices Of Nature nastupiće na Nišville jazz festivalu u nedelju 14. avgusta, a dan kasnije, u paketu sa Hans Dulfer bendom ft. Candy Dulfer, i u programu Nišville u Surčinu.

Voices Of Nature je eklektični fusion bend koji izvodi svoju autorsku muziku. Većina kompozicija koje izvode, pevaju na izmišljenom jeziku „koji je jednako razumljiv svim ljudima na svetu“. Baš tako su napisane i kompozicije s uticajem muzike iz svih krajeva sveta. 

Vođa benda, kompozitor i klavijaturista je Andrej Kljaković koji je i inače jedan od pionira jazz rocka na prostorima bivše SFRJ. Kroz bend je prošlo tridesetak muzičara iz svih krajeva sveta koje je Kljaković susretao tokom svog dugogodišnjeg  delovanja u instranstvu, i svi oni su kao stalni ili povremeni članovi doprineli originalnosti zvuka oba albuma sastava: Exotika i Abazar.

U susret NIŠVILLE JAZZ FESTIVALU 2011

U vrelim letnjim noćima, uz dah povetarca, jednako željno isčekujemo i početak najboljeg letnjeg osveženja u gradu, tradicionalnog NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA. Ovogodišnje jazz osveženje će trajati od 11. do 14. Avgusta u niškoj tvrdjavi. 

Tokom četvorodnevnog muzičkog spektakla nastupiće zaista impresivan broj učenika, a uz tri dosadašnja, od ove godine festival će, ako bude dovoljno sredstava, pokrenuti još dva nova stejdža. I to besplatna! U amfiteatru na keju, kod spomenika Šabanu Bajramoviću, nastupiće 16 jazz i world music sastava iz Srbije ali i iz cele Evrope, a svaka grupa će izvesti obradu bar jedne kompoziciju kralja romske muzike. Ta bina će se zvati „River stage“. Druga bina je Piano stage koji ima radni naziv „Kristina stage“ (asocijacija na antologisjku sekvencu pijanističkog nastupa Seke Sabljić u filmu „Maratonci trče počasni krug“) – performans projekcije ostvarenja iz doba nemog filma koji će biti praćeni nastupima mladih pijanista koji će na licu mesta improvizovati muziku na zadati film. 

Što se tiče glavnih stejdževa, pa krenimo sa predstavljanjem nekih učesnika!

DULFER porodični jazz-funk

Ako ste zažalili što ste pre dve godine propustili sjajan nastup Candy Dulfer na Nišvilu, ili ako biste da je vidite ponovo, eto prilike za vas! Candy ponovo nastupa na Nišvilu, ovoga puta kao specijalni gost na nastupu svog oca Hana, završne večeri festivala. Hans Dulfer, koji  će na Nišvillu prvi put nastupiti u Srbiji, snimao je sa mnogim velikim imenima kao sto su Charles Mingus, Ben Wallace, George Clinton, Dexter Gordon, Don Byas, Paul Gonsalves, Archie Sheep (...).

Otac i ćerka Dulfer zbog sopstvenih karijera ne nastupaju baš često zajedno (obajvili su samo jedan zajednički album “Dulfer Dulfer”  – 2002 godine), a koncert u sklopu Nišvilla uklopljen je u veoma kratkoj pauzi njihovih turneja, pa zato ne propustite ovu jedinstvenu priliku.

Zahvaljujući saradnji Nišville jazz festivala sa predsednikom opštine Surčin gospodinom Vojislavom Janoševićem, ovaj program će 15. avgusta moći da vide i Beograđani u trenutno najboljem letnjem beogradskom koncertnom prostoru “Bojčinska šuma”.

MUNGO JERRY – Nišville In the  summertime

Prva asocijacija na ime benda Mungo Jerry svakao jeste legendarni hit „In the summertime“. Grupa Mungo Jerry osnovana je 1970 godine, a iste godine su objavili i pomenuti hit. Zabeleženo je da je samo tokom jednog majskog prepodneva u Londonu prodato 75.000 primeraka. Ukupna prodaja u tom prvom naletu dostigla je 6 miliona prodatih ploča, da bi ukupan tiraž do današnjih dana dostigao cifru od 30 miliona prodatih primeraka. 

Predvođen pevačem, gitaristom i autorom Ray Dorset-om, sastav koji je prema broju prodatih singlova i albuma, odnosno pozicijama na top listama verovatno najuspešniji britanski bend posle The Beatles, nastupiće 13. avgusta na Nišville festivalu. Pre nekoliko godina sa postavom pod nazivom Mungo Jerry Blues Band (sa kojom i dolazi na Nišville) Ray Dorset je objavio odlično ocenjeni album “Adults only” koji mnogi smatraju njegovim najboljim ostvarenjem. Bend će na festivalu predstaviti svoj blues program.

v

JIVE ACES swing

Vodeći britanski jive - swing sastav „Jive Aces“ nastupiće prvog dana Nišville jazz festivala. Zа nešto više od decenije postojanja, ovаj izuzetno populаrni šestočlani sastav osvojio je svojim poletnim nastupima publiku u mnogim zemaljama sveta. 

Sarađivali su sa mnogim velikanima šou biznisa i muzičarima različitih stilskih opredeljenja: John Travolta, Status Quo, Isaac Hayes, Van Morrison, Count Basie Orchestra, Priscilla Presley, Buddy Greco, Kirstie Allie, Chuck Berry, Tony Christie, Lee Evans, Keely Smith, Kenny Ball... Gosti na poslednjem od šest studijskih albuma pod nazivom “Recipe for Rhythm” su im bili i Chick Corea, Mark Isham, Mr Acker Bilk i Toni Elizabeth Prima. 

Njihov repertoar je mešavina novih aranžmana swing/Jive/R&B klasika koje su poznatim učinili Louis Prima, Louis Jordan, Cab Calloway, Bobby Darin, Louis Armstrong, Dean Martin, Big Joe Turner, Sammy Davis Junior (...) i originalnih kompozicija članova benda. Godine 2006. uručena im je prestižne nagrade “City of Derry International Music” nagrada čiji su prethodni dobitnici bili i Van Morrison i Jools Holland.

Ivan, Čelsi, atomski humor, satira i mržnja...

„Ko se smeje, zlo ne misli“ kaže narodna mudrost! Ipak, naš(e) narod(e) mudrost odavno već ne interesuje. Interesuju nas tračevi, gluposti, besmisleni i prazni razgovori, plitak, prizemni humor, tuđe dvorište i prljav veš. Kada se pojavi neko ko nam bez pardona okreće ogledalo u lice, ko nam ukazuje ko smo, šta smo, i dokle smo stigli, to će, naravno, da nam zasmeta! Razlog je jasan – nismo dovoljno spremni/zreli da se našalimo na svoj račun, da prihvatimo svoje mane, gluposti ili nedostatke.

Sigurno ste već ispratili medijsku pompu oko par viceva/(neslanih) šala/pošalica/uvreda (tumačenja se razlikuju) koje je u svom tok-šouu „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ ispričao poznati voditelj, a na račun Hrvata i države Hrvatske. Samo nekoliko dana pre toga, slična priča, sa promenjenim ulogama, kada je u emisiji komičarke Čelsi Hendler izgovoreno par viceva/(neslanih) šala/pošalica/uvreda (tumačenja se razlikuju) na račun Srba i države Srbije. Pitam se, dakle, da li su ovi komičari preskočili granice ukusa i humora, ili je smisao za humor sistematski zakržljala osobina na ovim prostorima!

Demokratska Zajednica Hrvata u Srbiji, uvređeni Hrvati, Dragan Šutanovac, uvredjeni Srbi, ojađeni nacionalisti, obeščašćena dijaspora, & co ustali su u odbranu svojih prava, svog ponosa i časti, razmahali se pretnjama, tužbama, bojkotima, oduzimanjem frekvencije & co. Da nije žalosno, bilo bi smešno!

Za one koji su zaboravili, podsetimo se značenja reči satira:

„Satira je (književni) oblik kojim se kritički ismeva pojedinac, grupa, država ili vlast. Satira razobličava društvene nedostatke, političke strasti, ljudske sebičnosti, nepromišljenosti, mane i gluposti, a svojim podsmehom na podrugljiv i duhovit način kritikuje, opominje i kažnjava. Tehnika komičnog preuveličavanja i upotreba karikature, hiperbole i groteske, najmoćnije je umetničko sredstvo satiričara. Potrebno je neku deformisanu društvenu pojavu, mentalnu i moralnu izobličenost, prenaglasiti do te mere da ona postane očigledna svima.“ 

Ta nije li ono što Ivan Ivanović čini u svojoj emisiji parafraza, ako ne i definicija satire, jer njegove žaoke uprte su upravo na ismevanje nekih pojedinaca, država i vlasti, ali i na šalu na sopstveni račun? Ne ukazuje li nam on na nedostatke (našeg) društva, na ljudsku sebičnost, na gluposti, mane i nepromišljenosti, karikirajući stvari, ponekad (ili, iskreno, često) preuveličavajući ih? Morate se složiti da je naše društvo, prolazeći poslednjih decenija kroz svakojake muke i iskušenja, u mnogome postalo moralno i mentalno izobličeno, mnoge pojave koje su deformisane mi olako prihvatamo kao deo svakodnevice, kao nešto najnormalnije. Sve to je u toj meri postalo dobro integrisani deo našeg okruženja (time i nas samih) da sve ređe i bezvoljnije reagujemo na maligne pojave u društvu, više i ne verujući da se može bez njih! Naviknuti na političku degutantnost, na dominaciju Grand kulture, na turbo folk, na emisije koje (neskriveno) vređaju inteligenciju i mozak, na nakaradne rijaliti programe, na prizemni „narodni“ humor domaćih kloniranih porodično-ruralnih serija, pre ćemo glasati za „majku i domaćicu“ koja se javno kurva pred očima muža i malog deteta, pre ćemo pratiti dešavanja vezana za razne spodobe koje se, obučene u original (novopazarske) Guči haljine gladnom narodu hvale kako imaju tašne od 18.000 evra, pre ćemo slušati LeAmi-G-B13ravo-šou prazne priče, nego angažovati svoje sive vijuge (bar ono što je ostalo od njih, ono što nije pod prinudom atrofiralo) i postaviti sebi ista ona pitanja na koja reaguje Ivan, na kraju, zapitati se i zašto i kako je došlo do toga da nas u pomenutoj emisiji komičarke Hendler prozivaju na takav način! 

Predrasude i stereotipi, koliko god bili pogrešni, plodno su tle upravo za humor i satiru! Bratstva i jedinstva više nema! Njih su zamenili opterećenost nacionalnim ponosom, identitetom i verom. Ako smo dovoljno mudri, predrasuda i stereotipa ćemo se rešiti lakše baš zahvaljujući tom humoru, i satiri koja ih (pre)naglašava do te mere da štrče, da postanu vidljivi u moru negativnih pojava! Nisu li cele kategorije viceva posledica takve prakse? Piroćanci su uvek škrti, plavuše i panduri uvek glupi, Crnogorci uvek lenji, Ero uvek pametniji od Amerikanca, Engleza ili Francuza, Mujo i Haso ovakvi, Lala i Sosa onakvi, Hrvati su ustaše, a Srbi četnici? 

Poznati hrvatski kolumnista portala Index.hr Hrvoje Marjanović, tim povodom je napisao tekst koji osporava (smisao za) humor Ivana Ivanovića, ali svakao racionalizuje celu nastalu ujdurmu:

„Srbin koji ne voli Hrvate šokantan je kao i Hrvat koji ne voli Srbe. Šokirani ste kao kada kupite novu knjigu Nives Celzijus i shvatite da se radi o seksu s nogometašima.”

Marjanović prilično poentira poručujući:

“No, još je važnije naglasiti da "borci za nacionalna pitanja" pod hitno moraju početi birati svoje borbe jer postoji toliko ozbiljnijih stvari kojima se jedna stranka može baviti. Te stvari možda neće biti medijski popraćene, ali na kraju dana imali bi osjećaj da su odradili nešto korisno. Ivan Ivanović mnogima nije smiješan, ali svoju je "šokantnu šalu" izbacio trudeći se to biti. "Ja bih bacio bombu na Hrvatsku" u kontekstu težnje da budete duhoviti zvuči kao: "Ja bih njemu bacio klavir na glavu". Glupo je, prvoloptaški, lišeno mašte, dokazuje da vas je evolucija humora zaobišla, ali u suštini, namjera nije poticati nemire, bacati bombe ili klavire, već nasmijati.”

I zaista, gostujući u emisiji “Žene” na Prvoj, predsednik DZH Đorđe Čović pokušao je, ali samo pokušao, da obrazloži svoje argumente na osnovu kojih je pokrenuta ova priča. Utisak je da je Čović bio totalno neubedljiv. Tvrdeći da ne gleda “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, verovatno da mu ne bi dao na značaju, zapravo je rekao da ne zna o čemu priča, da ne poznaje “neprijatelja”. Kada je prikazano uključenje predsednika Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji na HRT-u, g. Čović je rekao da taj čovek nije kompetentan da o tome priča. Ono što su voditeljke propustile da ga pitaju jeste zašto su onda njega, a ne g. Čovića pozvali za mišljenje sa HRT-a! Ali hajde, nije mu bilo lako, jer je bio “sam protiv svih” u studiju. 

Ivanov program je jasno definisana komedija. Govor mržnje je jako ružna i pogubna stvar kojoj svakako treba stati na put. Međutim, mnogo je eksplicitnih primera takvog ponašanja na koje niko ne reaguje. Setimo se lanjskog gostovanja Tereze Kesovije u Srbiji! Prvo se ona kajala zbog svojih reči, pa joj je u BG-u kanula suza, na šta uvređeni Hrvati nisu štedeli reči poručujući joj “Tereza, izdajice, ostani kod četnika!”, a poznati autor Mišo Kovač je izjavio da “pevač koji ima dušu ne može da peva u Srbiji”. Ovo nije čak ni upakovano kao vic!!!

Videćemo kako će RRA reagovati ovoga puta. Mada, i njima bi bilo pametnije da se bave suštinskim problemima, da i oni biraju svoje borbe, jer ima mnogo bitnijih.

S druge strane, ne mogu da se otmem utisku da je celu ovu priču svojim pritiskom dodatno zabiberio g. Tijanić i RTS, a sve zbog “prepiske” oko Čolinog koncerta, nesportskog ponašanja & co!

Vratimo se Hrvoju:

“Međutim, koliko god Ivanović nekima bio neduhovit, njegovi kritičari to uspijevaju biti doslovnim shvaćanjem humora. Odmah šalju pismo vladiki Porfiriju da Ivanoviću opali packu jer pozvao je AL KAIDU da BACI ATOMSKU NA HRVATSKU. Tko su ti ljudi i što im prolazi glavama? Misle li oni da teroristi čame u svojim jazbinama, drže palac na okidaču i čekaju Ivanovića da im izda naređenje? Po toj logici i Let 3 namjerava bombardirati Srbiju i Čačak (neupućeni neka pogledaju/preslušaju pesmu sa istoimenog albuma iz 2005., prim. autora) “

Da li je humor Moni Pjatona svakome (jednako) smešan? Naravno, NE! Nekome je genijalan, nekome jako smešan, nekome dosadan, a nekome čak glup i nerazumljiv. Pa ovde se radi upravo o tome! Ivanov humor „ne kuži“ svako! On i nije za svakog! Da nastavim (i završim) sa tekstom pomenutog kolumniste „to samo znači da se ljudi trebaju izdići iznad besmislenih sitnica i shvatiti da se šale dijele na duhovite i neduhovite, ponekad primjerene i neprimjerene, ali ako ih zakonom počnemo dijeliti na dopuštene i nedopuštene, recite zbogom humoru i uđite u svijet u kojem cenzori, raznorazne udruge, političari i odvjetnici određuju čemu se smijemo smijati.

… 

jedan večernji talk-show daleko je od "bureta baruta" koje će antihrvatskom elementu davati povod za stvaranje neutemeljene mržnje. U ovom se slučaju ne radi o nezamislivo brutalnoj šali već činjenici da se Srbin šali na račun Hrvata na prostorima koje nastanjuju ljudi preopterećeni pitanjem nacije i vjere. Prostorima na kojima humor i satira izazivaju šok, a iskreno zatucani stavovi utjecajnih pojedinaca divljenje i ovacije.

…

kada bi naš jedini problem bili šaljivi nacionalisti, problema ne bi bilo!”