Kreativne ideje za stare ploče (2)!

Evo još nekoliko kreativnih ideja za vaše vinile! Nekome očigledno inspiracije i slobodnog vremena ne manjka!

 

  

  

  

  

  

  

  

  

  

 

Ovde pogledajte post: Kreativne ideje za stare ploče! prvi deo.

Neobični nazivi mesta: Kissing, Petting, Condom,...

Kissing, Petting, Condom, Fucking,... ne znam na šta ste vi prvo pomislili, ali ja ovde pričam o nazivima gradova i sela širom sveta! Doduše, pomalo neobičnim, neko bi rekao i bezobraznim, ali hej, niko nije savršen!

Za početak, smestite se udobno u stolice ili fotelje i počastite sebe šoljicom vruće kafe. Verovatno je užitak u kafi još veći ako je pijete u američkom gradiću Hot Coffe.

Možda se na ovu temu već čitali moju priču o austrijskom selu Fucking i njegovim problemima. Ovde ćemo se potruditi da ovu (bezobraznu) reč ne pominjemo. Možda su baš tako razmišljali stanovnici jednog gradića u Pensilvaniji kada su mu davali naziv Intercourse.

Ali krenimo redom, ili što bi se reklo, ne preskačimo predigru na ovom našem putu. Zato ćemo redom proći kroz nemačka pogranična mestašca Kissing i Petting.

 

 

Možda nas put nanese i do američkog gradića Blow me down, Dick Lick Springs, Cocks ili pak kanadskog mesta Dildo.

 

  

  

 

U svakom slučaju, budite oprezni i pazite kako vozite. Neka vas na to opominju saobraćajni znaci i table na putu, kao ova na ulazu u gradić Condom.

Posle dužeg puta, već bi trebalo da ste blizu Klimaksa, u amerićkoj državi Minesota.

Tu već možemo da dodjemo do mesta Cumming i malo se zasluženo odmorino, pred nastavak puta.

Ako vam se ovaj deo puta nije svideo, onda je možda pravo mesto za vas selo Virginville.

Ako se pitate zašto se ovo selo zove tako, kako li su tek nastali nazivi sledećih mesta

 

  

 

I da, možda vam je sve ovo smešno, a možda vam liči i na pakao, pogotovu grad Hell u Mičigenu

Ali, kao što rekoh, niko nije savršen, svi smo samo ljudi i ovo je ipak samo Zemlja, što nam potvrdjuje i naziv ovog grada u Teksasu.

Ako vam je pak sve ovo bilo dosadno, čak i grad Boring,

Možda bi trebalo da uzmete neki rečnik engleskog jezika i redom proverite reči koje vam ništa ne znače. To vam je možda Poslednja Šansa, Kolorado.

I na kraju, kao podesećanje da živimo u eri kompjurera i interneta, evo i američkog gradića Halfway, koji je sticajem okolnosti dobo novi naziv, Half.com

 

Smernice ste dobili. Sada, put pod noge!

Walter Yeo - prva plastična operacija

Plastične operacije su danas deo naše svakodnevice, nešto na šta smo i prestali da obraćamo pažnju. Poznate ličnosti neretko pribegavaju raznim korektivnim hiruškim zahvatima kako bi se u sve jačoj konkurenciji zadržale što više na džet-seterskoj lestvici popularnosti. Ugradnja silikona, pumpanje usana i lica botoksom kako bi se sakrile naznake starosti (čitaj: i prolaznosti), nos, uši, brada, stomak, zadnjica,... nema dela tela koji je zaobidjen. U svemu tome, vrlo lako se zaboravi osnovna namena plastične operacije, a to je saniranje posledica povreda ili urodjenih mana. Pre nekih godinu i po dana u javnosti su se po prvi put pojavile slike osobe koja je prva podvrgnuta plastičnoj operaciji. U pitanju je bila 1917. godina i mornar iz Prvog svetskog rata po imenu Walter Yeo.

 

Ko je bio Walter Yeo?

Walter Yeo je rodjen 1890., kao najmladji od troje dece. Nepunih mesec dana nakon rodjenja ostaje bez oca koji gine u brodolomu. Yeo se sa 12 godina prijavljuje u mornaričku službu. Ženi se 1914., a dve godine kasnije, 31. maja 1916. u bici za Jutland zadobija teške povrede lica na ratnom brodu Warspite. Walterovo lice je zadobilo teške opekotine i pritom je izgubio i gornje i donje očne kapke.

Prvi svetski rat je do tada bio najbrutalniji i krvaviji ratni sukob, kojim su dominirale teška artiljerija i jake ekspolozije. Lekari su morali da se suoče sa vrstama povreda kakvih je ranije bilo retko. Doktor Harold Gillies, koje se danas smatra ocem plastične hirurgije, je sa svojim kolegama otvorio juna 1917. specijalnu bolnicu za povrede lica „Queen Mary“. Samo dva meseca nakon otvaranja, u ovu bolnicu je 8. Avgusta primljen mornar Walter Yeo. Na njemu je po prvi put u istoriji primenjen postupak presadjivanja kože sa neoštećenih delova tela. Ovo su snimci Walera Yea nakon operacije, u drugoj i trećoj fazi oporavka. Snimke izgorelog lica i tek postavljenog implanta sam izostavio, jer nisu za svačiji želudac.

Walter Yeo je u narednim godinama imao još korektivnih operacija, a poznato je da se poslednji put javio na pregled tim povodom 1938. godine. Walter Yeo je umro 1960. Osim ovoga, malo se još zna o njegovom životu.

Fotografije koje su se pojavile u javnosti su pre svega imale za cilj pronalaženje preživelih članova Walterove porodice i njegovih naslednika (imao je dve kćeri), kao bi se više saznalo o njemu i njegovoj sudbini.

Ser Harold je u bolnici Queen Mary izveo preko 11.000 operacionih zahvata na preko 5.000 ljudi. Bili su to pionirski dani plastične hirurgije. Tragedija Waltera Yea je na neki način rodila ovu novu granu medicine. Danas, kada je „plastika“ toliko napredovala, kada je toliko proširila granice svog delovanja, nije loše osvrnuti se na početke, znati kada i kako se desila prva plastična operacija na svetu, znati zašto i odakle je sve počelo.

Foto poezija

Razmišljao sam da li da ovaj post bude posvećen poeziji ili fotografiji. Na kraju sam odlučio da probam neku kombinaciju. Nadam se da će vam se dopasti!

 

 

Kreativne ideje za stare ploče!

Ako posedujete kolekciju straih ploča, a niste sigurni šta ćete sa njima, voleli biste da ih povremeno preslušate i ponovo osetite magiju, ali nikako da nadjete iglu za svoj gramofon, ako ste odrasli u eri CD-a, ali biste iz radoznalosti da čujete kako to ploča "pucketa", a pored igle ne znate ni gde je ostatak gramofona, evo par kreativnih ideja, da se zabavite i skinete prašinu sa svojih ploča!

 

  

  

  

  

  

 

Film: Šerlok Holms (2009)

Rezime: Najpoznatiji detektiv na svetu Šerlok Holms i njegov pomoćnik dr Votson dolaze u sukob sa tajnim masonskim društvom na čijem je čelu satanista Lord Blekvud. Ne prezajući ni od čega, Lord Blekvud želi da pomoću crne magije zavlada prvo Britanskom imperijom, a potom i celim svetom. Holms i Votson uspevaju da mu stanu na put i privedu ga pravdi. Ipak, plan Lorda Blekvuda zapravo tek tada počinje da se realizuje i ova avantura dobija zalet. Racionalni Holms oslanjajući  se na razumna i logična objašnjenja pokušava da stane na put okultisti Belkvudu koji koristi moć crne magije! Igra može da počene, ili što bi rekao Dojl, the game is afoot!

Recept: Uzeti dobro poznat lik koji je svoju vrednost već mnogo puta potvrdio u književnosti i na velikom platnu; odabrati solidan broj originalnih motiva, likova i dijaloga i njih ukombinovati u novu, originalnu priču; smesu staviti u grafički gotovo besprekorno stilizovanu sredinu, i uz impresivne CGI efekte mračnom Londonu 19. veka dodati dozu romantike, smeštajući radnju u vreme izgradnje čuvenog londonskog mosta Tower Bridge. Na sve to, po ukusu aktuelne bioskopske publike, dodati još dve kocke akcionih scena, kašiku romantičnih odnosa (ili bar pogleda i osećanja) sa preslatkom Irenom Adler (Rejčel MekAdams) i dva prstohvata zdravog humora, što sve uz šarm i harizmu odličnog Roberta Dauni Juniora kao Šerloka Holmsa i ni pedalj slabijeg Džud Loa kao Votsona, daje sastojke koje je reditelj Gaj Riči majstorski ukombinovao u film koji se servira za trenutke uživanja.

Rezultat: Šerlok Holms je film koji kao i svaki ima svoje pluseve i svoje minuse. Uopšteno gledano, to je jedan jako dobar, moderan, visokobudžetan film, sa radnjom smeštenom pred kraj 19. veka.  Ako ste od onih kojima je neprikosnovena ekranizacija ovog junaka Granadina serija iz ’85., a Džeremi Bret ultimativni Šerlok Holms (u ovu grupu ubrajam i sebe), verovatno ćete prema novoj Holmsovoj ekranizaciji imati odredjenih predrasuda. Ipak, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Ako ste od onih koji su verovatno za lik Šerloka Holmsa čuli, ali im to ime ništa ne znači, ili prema njemu ne gaje neke posebne emocije, možda ćete imati predrasuda da je ovo klasičan, starinski film koji će vam biti dosadan. Ali, dajte ovom filmu šansu i on će je opravdati! Veliki uspeh ovog filma je upravo činjenica što neće razočarati ljubitelje klasičnog Šerloka Holmsa, a ujedno će privući jednu novu generaciju publike i poklonika, koji teško da bi se vratli klasičnom junaku. Ovo je film koji verovatno ne nudi „boljeg“ Šerloka Holmsa, ali nudi jednog novog, „drugačijeg“ Holmsa, prilagodjenog modernim ukusima, a ipak svog, Holmsa za 21. vek!

Pisavši u svom prethodnom postu o liku Šerloka Holmsa, napomenuo sam da je on jedan od najekranizovanijih likova u istoriji filma i književnosti. Neke ekranizacije su bile prilično uspešne, druge daleko od toga. Upustiti se u ovakav projekat, značilo je od samog početka da ste svesni da ćete biti uporedjivani prvo sa originalnim književnim predloškom, a zatim i sa dobrim i najboljim filmovima i serijama na tu temu, značilo je da očekivanja neće biti mala, značilo je da će biti mnogo dilema i odluka. Imajući u glavi drugačijeg Holmsa od do sada vidjenih, producent i scenarista Lajonel Vigrem je angažovao crtača Džona Vetkisa da uradi 30-ak strip tabli na osnovu njegove priče za probni scenario, koje su predsatvljene kući Warner Bros. Ova strip sekvenca će se verovatno pojaviti kao dodatak na DVD izdanju filma. Za reditelja filma Šerlok Holms je odabran Gaj Riči. Gledano sa ove distance, može se reći da je to bio pravo potez, jer je upravo ovde Riči pokazao raskoš svog rediteljskog talenta, kombinijući odlične akcione scene, dobre dijaloge i misteriju. I kuća Warner Bros i reditelj Gaj Riči videli su u ovoj priči koncept sličan filmu Batman Begins, videli su šansu za početak jedne nove filmske franšize. Zato je i Riči prvobitno smatrao da je Robert Dauni star za njegovu viziju Holmsa, ali je ipak odlučio da mu ukaže poverenje, koje je ovaj opravdao u velikom stilu. Zanimljivo je da je Džud Lou već saradjivao sa Šerlokom Holmsom. Naime, u pomenutoj Granadinoj seriji, Lou je imao epizodnu ulogu u priči The Adventure of Shoscombe Old Place. 

Novi Holms je bliži definiciji superheroja. On je moderan lik, on je boem, živi u stilu nekog (ekscentričnog) umetnika ili pesnika. On podjednako barata i intelektom i pesnicama. Holmsa upoznajemo već u odličnoj uvodnoj sceni. Tu na delu vidimo da je on čovek od akcije, vidimo kako njegovim postupcima prethodi rezon, koji je za publiku naglašen usporenom sekvencom koju kasnije Holms, po planu, realizuje.
Natprirodni elementi filma nisu nešto „nadenuto“ u priču. Ser Konan Dojl se u originalnim pričama često bavio natprirodnim elementima, ostajući ipak na kraju veran racionalizmu i materijalizmu. Kako su ovde scenaristi izašli na kraj sa okultnim elementima, pogledaajte već sami.

Pitanje koje najčešće čujem ovih dana u vezi filma je koliko je ovaj Šerlok Holms veran književnom predlošku! Iako sada mislim da je pogrešno prići filmu sa ovim pitanjem, pošto sam ga i sebi postavljao, ipak ću dati neke odgovore.

Film Šerlok Holms (2009) je nova, originalna priča, modernizovana za potrebe publike, ali je ipak u mnogim elementima zadržala duh kanona. Jednostavno, u njoj su samo naglašene (neko bi rekao na momente i prenaglašene) neke osobine književnog lika koje su u drugim adaptacijama izostavljene ili samo naznačene. Autori su se potrudili da u dosta scena ubace originalne dijaloge iz nekoliko Dojlovih priča. Takva je, na primer, scena u kojoj Holms izvodi zaključke na osnovu sata pronadjenog kod pokojnika, ili kada Votsonovoj vernici u restoranu objašnjava šta može zaključiti na osnovu Votsonove odeće i izgleda. Kao i u originalnim pričama, Holms izvodi hemijske eksperimente u njihovom stanu, kada ne radi ni najednom slučaju zapada u dosadu, depresiju i melanholiju, u takvim trenucima, osim što svira violinu, ponekad i puca iz pištolja u zidove sobe, oružje i upotreba borilačkih veština direktna su referenca na originalne priče. Scena iz ptičje perspektive u kojoj se prvi put pokazuje ulica Bejker je direktna paralela u čast uvodne scene Granadine serije Avanture Šerloka Holmsa.

Naveća odstupanja u filmu vezana su za ženske likove. Kao persona koja se rukovodi razumom, a ne emocijama, Holms je generalno nezainteresovan za žene, a često je nazivan i ženomrscem. Jedina žena koja je uspela da mu privuče pažnju i jedina koja je za njega žena „sa velikim Ž“ je Irena Adler. Ona se pominje više puta u kanonu, ali se pojavljuje samo u jednoj priči. Šerlokova zainteresovanost za nju pre svega potiče iz činjenice da je ona, žena, uspela da ga nadmudri. Uloga Irene Adler i njihovog odnosa je u filmu je posebno naglašena, ali je ipak nije prešla granicu neumerenosti. Na drugoj strani imamo Meri Morstan, Votsonovu verenicu. Dok su u filmu Votson i Meri vereni pre nego je Holms upozna, u originalnim pričama oni se vere nakon što Holms rešava jedan slučaj. Jedina scena koja se ni u naznakama ne može naći u kanonu je scena kada sobarica hotela zatiče golog Holmsa vezanog za krevet. Ipak, ova scena je pametno iskorišćena da se publika osveži i nasmeje, dok je Holmsu opomena da ženama ipak ne treba previše verovati! Poznavaoci lika Šerloka Holmsa će svakako primetiti i da u filmu Holms ne koristi opijate. Kako je ovaj film namenjen i mladjoj publici (nosi PG-13 oznaku), autori su odlučili da ovaj „detalj“ izostave.

Ako smo već pomenuli odstupanja, ne bi bilo fer ne pomenuti i da ova adapatacija Šerloka Holmsa ispravlja neke klišee usvojene u ranijim vertijama. Tako je Votson ovde pravi partner i intelektualni takmac Šerloku Holmsu, dok je u mnogim verzijama predstavljen kao sekundarni lik, pomalo priglup, koji služi za zbijanje šala i dokazivanje Holmsove inteligencije. Holms takodje u filmu, ako i u kanonu ne izgovara „svoju“ čuvenu frazu „Elementarno, moj dragi Votsone“ i ne nosi „svoj“ deerstalker šešir.

Glavni negativac i Holmsov protivnik u filmu je Lord Blekvud. Ipak, čuveni Holmsov nemezis, profesor Morijarti se provlači kao pozadinska figura kroz film, ostavljajući prostora, ili bolje rećei, dajući najavu za nastavak filma. Pisanje priče za nastavak je već počelo, pred-produkcija je zakazana već za kraj marta meseca. Kruže glasine da će lik Morijartija u nastavku glumiti niko drugi do Bred Pit. Verujem da mu ova uloga može leći, pod uslovom da uspe da se oslobodi svog tvrdog američkog akcenta i usavrši britanski.

Prošlo je dosta vremena od kada je publika zaista prihvatila neku filmsku adaptaciju Šerloka Holmsa. Ova verzija filma uveliko pokazuje da će prekršiti pravilo i da će biti prihvaćana. Iako će joj tvrdokorni Šerlokovi fanovi naći zamerke, veliki uspeh ovog filma biće ne samo što je privukao (novu) publiku Šerloku Holmsu, već što će se verovatno dosta ljudi vratiti i samim knjigama, da bi pročitali, uporedili, videli...