Šta je QR kod?

Beli kvadrat sa tri veća i mnoštvom nepravilno raspoređenih sitnih crnih kvadratića! Sigurno ste već negde videli ovakav kod i verovatno se zapitali šta je to i čemu zapravo služi! Iako je relativno nova pojava kod nas, ovaj kod je nastao još 1994.godine. Nazvan je QR kod!

QR kod bloga Paradoksija

QR kod je kreiran u Japanu u korporaciji Dens-Wave. Kreator koda je nameravao da se sadržaj koji on označava izuzetno brzo dekodira, pa je ovaj kod dobio naziv Quick Response ili  „QR“.

Iako su prvenstveno korišćeni za praćenje delova u proizvodnji automobila, ovaj matrični, odnosno dvodimenzionalni kodovi se sada koriste u mnogo širem kontekstu, pa se mogu videti na raznim časopisima, web lokacijama, znacima i bilbordima, kao i na svakom objektu o kome bi korisniku mogle da zatrebaju informacije. Tehnologija QR kodova je usled svoje praktičnosti i pristupačnosti danas prisutna u svim delovima sveta, a u Japanu su QR kodovi trenutno najpopularniji dvodimenzionalni kodovi.

QR kod na voznoj karti u Kini

Iako nalikuje standardnom bar kodu, QR kod se razlikuje po jednoj bitnoj osobini – može se čitati putem mobilnog telefona! Sa sve većim brojem mobilnih telefona koji imaju ugrađenu kameru, primena QR kodova sve više dobija smisao i opravdanje i pokazuju se kao izuzetno praktičan način za distribuciju informacija.

QR kod može sadržati razne podatke kao što su URL adresa, tekst, SMS poruka, broj telefona, e-mail adresa, lični podaci,...

Ko i kako može da koristi QR kod?

Ovaj kod može da koristi svako ko ima mobilni telefon sa kamerom i odgovarajućim instaliranim softverom. Pokretanjem Code reader aplikacije na telefonu i skeniranjem/fotografisanjem QR koda, vaš brauzer će vas direktno odvesti do kodirane adrese, ili vam očitati kodirane podatke. Postupak je mnogo brži i jednostavniji nego ukucavanje cele web adrese. Ovakav način linkovanja se naziva i hardlink.

Ukoliko vaš telefon nema ugrađenu aplikaciju za čitanje QR kodova, možete je skinuti sa neta. Aplikacije za čitanje QR kodova su mnogobrojne, besplatne i prilagođene gotovo svim modelima telefona, a uz to ih je i lako instalirati. Ipak, neophodno je da imate smartphone uređaj.

Osim učitavanja tuđih QR kodova, možete i sami veoma jednostavno i besplatno generisati ovakav kod za svoj blog, web portal, časopis, vizit karticu,... kako bi drugi mogli jednim klikom doći do vaših informacija. Zgodan generator QR kodova putem koje sam ja napravio QR kod za Paradoksiju se nalazi ovde.

Da li su QR kodovi još jedan iskorak napred u svetu tehnologije koji nam olakšava život, ili pak samo još jedan način kojim svoje živote sve više integrišemo u matricu sistema koji neko drugi kroji pitanje filozofske i etičke prirode. Na pojavu ovog koda nije ostala imuna ni savremena pop kultura, pa je tako sastav "Pet Shop Boys" 2007. objavio singl „Integral“ na čijem se omotu nalazi samo jedan QR kod. Tekst njihove društveno angažovane pesme nas pomalo opominje:

Everyone has their own number / In the system that we operate under / We’re moving to a situation / Where your lives exist as information.

(Svako ima svoj broj / u sistemu koji čini naš stroj. / Polako nastaje situacija / u kojoj vaš život postaje samo informacija)

Kako god, QR kodove ćemo svakako sve više viđati u predstojećem periodu. Možda trenutno smartphone tehnologija nije dovoljno rasprostranjena kod nas, možda i oni koji je imaju nisu dovoljno informisani. U svakom slučaju, QR kod is here to stay!!!

Međunarodni dan maternjeg jezika – Sviđa mi se ili lajkujem!

“Quot linguas calles, tot homines vales”

21. februar je Međunarodni dan maternjeg jezika, koji se obeležava u svim zemljama članicama UNESKA. Ovaj dan se obeležava u cilju promocije jezičke i kulturne raznolikosti i multilingvizma, a služi i kao podsetnik na činjenicu da je potrebno sprečiti nestajanje pojedinih jezika, budući da podaci pokazuju da u svetu godišnje odumre oko 25 različitih jezika. Nizom manifestacija koje prate ovaj dan ljudi se podstiču na očuvanje svoj maternjeg jezika, ali i na učenje i upotrebu više jezika.

Ovaj dan se zvanično obeležava od 1999. godine.  UNESKO je proglasio 21. februar Međunarodnim danom maternjeg jezika, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je svojom rezolucijom to potvrdila, čime je međunarodno priznat Praznik maternjeg jezika koji se slavio u Bangladešu  (bivši Istočni Pakistan) od 1952. godine. Naime, Mohammed Ali Jinnah, guverner Pakistana, proglasio je Urdu jedinim zvaničnim jezikom Zapadnog i Istočnog Pakistana. Narod Istočnog Pakistana (danas Bangladeš), čiji je maternji jezik Bengali, počeo je proteste protiv ove odluke. Proteste su započeli studenti 21. Februara 1952. Tokom protesta, policija je otvorila vatru i ubila nekoliko njih.

Simbol Međunarodnog danna matenjeg jezika čini Shaheed Minar  (spomenik mučenicima) u Daki u Bangladešu. Nakon što je nekoliko puta rušen, ovaj spoenik je dobio svoju konačnu verziju, četiri rama koji predstavljaju četiri nastradala studenta i dupli ram koji predstavlja njihove majke i zemlju.

A kakva je situacija sa maternjim jezikom kod nas? Svakako, pitanje za širu diskusiju. Sve češće bivamo kritikovani da koristimo suviše mnogo tuđica, da kuliramo, lajkujemo, tagujemo, da smo fensi ili in… Opravdano ili ne, tek trebamo imati na umu da je jezik živa stvar, da se menja i evoluira prateći razvoj samog društva, tehnike i tehnologije. Mi ne pričamo kao što pričaju naši roditelji, ali, da li su i oni pričali poput naših dedova i pradedova?

P.S. "Quot linguas calles, tot homines vales / Koliko jezika govoriš, toliko vrediš" 

Poezija: Plamen nade!

Dok nam se svakodnevno serviraju vesti o preopterećenom energetskom sistemu, o štednji struje i potencijalnim restrikcijama, setio sam se 90-ih i tih istih priča. Setio sam se jedne pesme koju sam napisao kao srednjoškolac, izrevoltiran restrikcijama i mrakom, na svetlosti jedne sveće. 

Kasnije je sam tu pesmu poslao na jedan književni konkurs, ušao u uži izbor, te bio pozvan da učestvujem na susretima pesnika gimnazijalaca u Kikindi 1997.godine. Petnaest godina kasnije, sveće su ponovo na gotovs...

Plamen nade

U crnoj, gnusnoj, ovoj noći

                        Da li ću moći

Gneve da obuzdam svoje,

                         I bese, koje

Dušu mi globe

I zbog čije zlobe

Ceo svet ispuni tmina.

Ne najavi dolazak, mraka silo,

                           Al bilo šta bilo,

Jer evo te, dođe nepoželjna amo,

                                    Al nisi samo

Došla zbog toga;

Oterat išteš i Boga

Što tračak nade daje svetu.

I dok gledam topli sveće plam,

                             Kao da znam,

Da svetlosti jače biti neće

                     Od ove sveće,

Čij plam vijuga,

Dok se oseća tuga

U duši mirnoj mojoj.

Pogledajte samo, kuda bilo

                     (ko u ptice krilo

Slomljeno kad je. Čemu služi

                             Sem da ruži

I bol težak nanosi)

Pogled se vaš kosi

Sa mračnom istinom ovoga sveta.

Šta napravi od nevina čoveka?

                                    Ma neka,

Neka. Koga je briga za njega? Samo

                                     Pazi, jer znamo

I mi upalit sveću

I vatru još veću,

Pa gde ćeš se onda skriti!

I nama će jutro svanuti jednom.

                                   U bednom,

Ovom životu uradismo mnogo toga,

                                          Al za koga?

Gde nestaše naši trudi?

Al kad se jednom probudi,

Videće svako sunca sjaj!

Ogrejaće sunce žarko sa neba,

                       Neka, tako i treba.

Bićemo srećni i biće nam milo

                    Kad nestaneš silo,

Jer bojiš se i ti

Sunčeva zraka.

Al samo do večeri, do sledećeg mraka...

ACTA- kraj interneta kakvog znamo?

Da li se bliži kraj interneta kakvog znamo? Ovo pitanje se sve češće nameće u diskusijama koje prate potpisivanje sporazuma ACTA, kao i kontra pokreta ANTI ACTA!

Šta je onda ACTA? 

ACTA ili "The Anti-Counterfeiting Trade Agreement" (trgovinski sporazum protiv krivotvorenja) je, maker zvanično, multilateralni sporazum koji predlaže međunarodne standarde za zaštitu intelektualne svojine. Ovaj sporazum su za sada potpisale 22 zemlje članice EU, pridružujući se tako Australiji, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji, Maroku, Novom Zelandu, Singapuru i SAD-u, a koje su ACTA-u prihvatile još prošle jeseni. Za očekivati je da će se ovoj inicijativi uskoro pridružiti još neke zemlje EU. Potpisnici tvrde da je cilj ACTA da poboljša mehanizme protiv kršenja autorskih prava korisnika, te su stoga dali zeleno svetlo izglasavanju ove inicijative u evropskom Parlamentu, što bi moglo da se desi tokom juna.

Ipak, ovaj sporazum je izazvao dosta kontroverzi širom sveta, kako zbog svog sadržaja, tako i zbog načina na koji je donešen. Brojni aktivisti i protivnici ove inicijative ističu da se, iako je ACTA predstavljena kao trgovinski dogovor među državama, radi o potpuno novom i izuzetno opasnom copyright zakonu. Oni smatraju da ACTA krši slobodu na internetu, te da zbog velikih ovlaštenja koje bi imali istražni organi i policija, narušava i slobodu i privatnost pojedinca. 

ACTA je u nekim segmentima čak i gora od inicijativa SOPA i PIPA, koje su odložene najvećim online protestima u istoriji. Uz sve to, ACTA je donešena u okolnostima koje su obavijene velom tajne, a u tom su donošenju učestvovale korporacije i organizacije koje bi od njega imale direktnu korist.

Među najglasnijim protivnicima donošenja ovog sporazuma je grupa Anonymous, koja je organizovala seriju protesta i hakerskih napada na sajtove nekih institucija.

Njihova poruka je „Informište se i delujte, jer uskoro će biti prekasno“, zato što malo ljudi zapravo shvata što je tačno ACTA i kakvu opasnost taj sporazum predstavlja. ACTA  je osmišljena tako da bude prilično nejasna i dogovorena u tajnosti upravo da građani ne bi shvatili da je osmišljena sa ciljem eliminacije osnovnih ljudskih prava.

  

„Pravi cilj ACTA-e je da uništi internet kakvog ga poznajemo i da vam oduzme vašu slobodu„, poručuju Anonymous-i. ACTA je na neki način internetski „killswitch„. Prekidač za gašenje, odnosno cenzuru World Wide Web-a. 

Cilj ACTA-e je da se zaustavi „širokopojasna distribucija“.  Ovaj sporazum predviđa novčane i zatvorske kazne za sve koji se upuštaju u piratske delatnosti, kao i za one koji im u tome pomažu. Posebno je problematičan Član 27. ovog sporazuma, u kome stoji da će se sankcionisati svaka širokopojasna distribucija („widespread distribution“) proizvoda zaštićenog autorskim pravima. 

Za slobodu interneta posebno je bitan i Članak 8. ACTA-e, koji državi daje ovlašćenja za sprovođenje censure, eliminisanja internet stranica koje krše autorska prava. Vlasnici takvih stranica ujedno će morati platiti odštetu onima čiji su copyright prekršili. Međutim, ACTA ne definiše visinu odšteta, već ostavlja nadležnoj pravosudnoj instituciji na procenu kolika je šteta počinjena.

Deo dokumenata koji su korićeni prilikom sastavljanja ACTA-e, tvrde Anonymous-i, „nabavili“ su ljudi iz WikiLeaks-a. 

ZDNEt navodi da je njegova konačna verzrija mnogo drugačija od osnovnog predloga, prema kojem bi se korisnicima koji dijele fajlove putem interneta zabranilo njegovo korišćenje, kao i da bi upotreba kamera na mobilnim telefonima u bioskopima bila kriminalizovana.

Da ne bi ste pomislili das u ovo stavovi paranoika, možda je i dokaz što su protiv ovog sporazuma i pojedini političari, poput Kadera Arifa, francuskog člana u Evropskom parlamentu, koji je komentarisao kako je čitav proces koji je doveo do potpisivanja ovog sporazuma smešan i da u njemu više ne želi da učestvuje. Prema njegovim navodima, od početka pregovora, proces nije bio transparentan, u njemu nisu učestvovale društvene organizacije i njegovo je potpisivanje stalno odlagano bez ikakvih objašnjenja.

Dan pre potpisivanja sporazuma, u više gradova u Poljskoj su izbili neredi, zbog odluke vlade te zemlje da pristupi potpisivanju. Oko 15.000 protestanata se okupilo u Krakovu, a demonstracije su se ubrzo pretvorile u nasilne, pa su  demonstranti bacali flaše i kamenje na policiju, oštećeno je više automobila, blokiran je saobraćaj, čak je jedan policijac povređen. 

Nakon potpisivanja porazuma, oborene su i stranice Evropskog parlamenta. Ova hakerska mreža napala je i sajtove u Sloveniji, a napad je pratio ANTI ACTA proteste u Mariboru.

Da li će ACTA biti usvojena u Evropskom Parlamentu, zavisiće od mnogo faktora. Jedan od faktora je i svako od nas. Na netu postoje peticije koje se potpisuju protiv donošenja ovog sporazuma, pa sami procenite da li se bliži kraj sveta (internet) kakvog znamo!!! 

Zima, zima,pa... evo rešenja!

Zimske muke kakve se ne pamte. Vanredna situacija zbog velike količine snega. Ipak, nije sve tako crno...ovaj belo! Pogledajte nekoliko primera kako izaći na kraj sa snegom.


Stari, dobri Sneško, uz grudvanje i sankanje već je provereno dobar recept!

Ipak, ima i onih sa "luđim" idejama.

U Beogradu voze snowboard po ulici...

U Sarajevu skaču sa mostova...

U Splitu rade sklekove u snegu...

A u Nišu traktorom driftinguju na prometnoj raskrsnici...

Zanimljivo, ali ne i bezazleno. Led i sneg nisu za šalu...

Ako se osećate bespomoćno, jer je pola metra snega paralisalo zemlju, pogledajte kako se Japanci snalaze u takvim situacijama...

Panike nema, putevi su čisti. sve funkcioniše!



Portal Trojka.rs je sproveo anketu kako najbolje prekratiti vreme u ovakvim uslovima i evo rezultata...

A vi, kako se vi snalazite u vanrednoj situaciji? Koji je vaš recept?

Komentarišite lakše uz easyComment dodatak!

Ukoliko čitate ove redove spadate u grupu ljudi koji (makar povremeno) prate blogosferu. Ako ste među onima koji nakon pročitanog vole i da daju svoje mišljenje, stav ili komentar, verovatno vam je najomraženiji deo komentarisanja ukucavanje traženih podataka, imena, mejla ili URL lokacije. Zbog toga često i dobijamo komentare koje je ostavio Anonymus!!!

Razvojni tim Firefoxa je došao na sjajnu ideju kreiravši dodatak koji će vrednim komentatorima znatno olakšati posao, a one druge, koje je cela ta procedura nervirala, možda navesti da češće to rade!

U pitanju je dodatak za Firefox koji je nazvan easyComment. Pomoću ovog dodatka možete kreirati jedan ili više profila (ime/meil/URL) nakon čega ćete samo jednim klikom popunjavati obavezna polja, a svoje vreme i energiju usmeriti na pisanje komentara.

Postupak je sledeći:

• Dodatak možete skinuti klikom na sledeći link easyComment

• Instalirajte ga i restartujte Firefox, što će vam biti ponuđena opcija

• U donjem desnom delu ekrana kliknite desni klik na “easyComment”

• Idite na “Manage Profiles…” i kliknite na “Create profil”

• Upišite vaše ime, ime vašeg bloga/veb sajta kao i vašu  e-mail adresu

• Od sada kada želite da ostavite komentar u nekom članku dovoljno je kliknuti na  “easyComment”

Nakon instaliranja i kreiranja profila, ovaj dodatak sam proverio na više weblog softvera i platform i radio je na svima njima! Aktivacija se vrši klikom na dugme u status baru ili na dugme prečice.

Ukoliko ste deo blogosfere, ovaj dodatak je definitivno a must have !

P.S. Za ovaj dodatak sam saznao zahvaljujući Saletu sa Megabloga, koji redovno prati sve novine  koje nam olakšavaju život  u sajber prostoru, kao i mnogo toga drugog u svetu filma, stripa, muzike,… te vam preporučujem da posetite njegov blog.