Kako je nastao Pera Detlić!

Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!

A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a  Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.

  

Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.

Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).

Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala  prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!

Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.

Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!

Lisa Simone na Nišville jazz festivalu

Američka pevačica i glumica, Lisa Simone, nastupiće na ovogodišnjem Nišville jazz festivalu u subotu, 11. avgusta.

Lisa Simone jedino je dete jedne od najvećih jazz, soul i rhythm and blues pevačica svih vremena i borca za građanska prava – Nine Simone. Ovim nastupom Lisa će ujedno obeležiti i 85 godina od rođenja svoje majke, kao i njen ovogodišnji ulazak u Rokenrol kuću slavnih.

Tokom proteklih par decenija, Lisa Simone dokazala je da je sposobna da izađe iz senke slavne majke. Kao pevačica, nastupala je na prestižnim koncertnim podijumima od  njujorških “Karnegi Hola”, “Linkoln centra” i “Town hola” preko  “Sidnejske opere” do pariske “Olimpije”… često zajedno sa vrhunskim ženskim vokalima kakve su Dianne Reeves, Angelique Kidjo, Odetta, Lizz Wright i Tracy Chapman. Bila je headliner mnogih velikih jazz festivala (Montreaux, North Sea, Marciac, Telluride), a objavila je pet solo albuma: “Simone Superstar”, “Simone on Simone”, “Lisa Simone with Tromsø Big Band: Live at the Edge”, “All Is Well” (koji je stigao do 4. mesta na jazz listi lanca FNAC), i “My World” iz 2016. godine.

Učestvovala je u snimanju soundtrack-a za film Tajlora Perija “For Colored Girls”, a bila je koproducent i jedan od učesnika u Netflix dokumentarnom filmu o njenoj majci “Šta se dogodilo gospođo Simon” koji je pre dve godine bio nominovana za Oskara.

Pre početka umetniče karijere Lisa je službovala kao pomoćnik inženjera u vazduhoplovstvu SAD u jedinicima stancioniranim u Nemačkoj. Uporedo sa tim nastupala je kao prateći vokal raznim evropskim muzičarima i išla na turneje kao član hora španskoh muzičara Rafaela. Pažnju umetničke javnosti privukao je njen rad na Brodveju gde je imala debi ulogu Soul Sestre u čuvenom  mjzuiklu Endrju Lojd Vebera “Isus Hrist – Superstar”. 

Tumačila je glavne uloge u Diznijevim produkcijama “Aida” (Aida) i “Lion King” (Nala). Za ulogu Aide dobila je “Nacionalnu Brodvej nagradu za najbolju glumicu u mjuziklu”. Sa tom predstavcom je išča i na američku turneju, a potom nastavila da igra u njujorškom Palace Theatre za šta je dobila odlične kritike u specijalizovanim časopisima (Variety, Billboard…).

Organizatori Nišvila su trenutno u dogovorima da Lisa Simone osim workshopa za pevače održi i radionicu za mlade glumce.

izvor: Balkanrock

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini.