U jeku predizborne kampanje, jedina priča koja je uspela da osvoji bar deo medijskog prostora je priča o stogodišnjici potonuća Titanika! I jedna i druga priča govore nam o bitnim odlukama u životu!
Izborna kampanja nam je donela ista, stara lica, iste, stare priče, neka nova obećanja, neke nove lažne omehe sa bilborda i plakata, prljavu anti-kampanju...
Titanik nam je doneo ista, stara pitanja, iste, stare činjenice, stare filmove u novom, 3D ruhu, neke nove serije, dokumentarce i malo poznate činjenice...
Kada su putnici Titanika kupovali karte za istorijsku plovidbu, činilo se da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme je pokazalo da nisu bili u pravu!
izgled originalne karte za Titanik
Kada budemo glasali za svoje predstavnike i kandidate, činimo to zato što verujemo da je to dobra odluka, dobar izbor! Vreme će pokazati da li smo u pravu!
izgled karte kojom odlučujemo u kom pravcu
će ploviti naš brod
Ipak, sledećih nekoliko priča nam ilustruju tezu da krajnja odluka možda, ipak, nije na nama!
Press-ov Nedeljnik je preneo priču o srpskom emigrantu Stojanu Španoviću, koji je trebao da bude na listi putnika, ali se prethodne noći zapio sa drugovima u kafani i propustio ukrcavanje u Sautemptonu. Iako je alkohol mnogima upropastio život, njemu je definitivno spasio! Stojan je kasnije otplovio u Ameriku, gde je radio kao železnički radnik i doživeo duboku starost!
Pre nego je Titanik potonuo, samo osam putnika se prethodno iskrcalo u lukama u kojima je pristajao. Jedan od njih je bio i Fransis Braun (Francis Browne), jezuitski sveštenik, kasnije poznat kao otac Braun. Zahvaljujući njemu i njegovom fotoaparatu, sačuvano je oko 1000 originalnih fotografija sa i oko Titanika. Otac Braun je Titanikom plovio na prvom kraku njegovog putovanja, od Sautemptona do Kvinstauna u Irskoj. Iako je hteo da plovi do Njujorka na poziv bogate porodice kojoj se pridružio, na naređenje svog pretpostavljenog koje je stiglo telegramom, Braun se iskrcao, ponevši sa sobom svoje fotografije slikane između 10. i 12. aprila.
Među njima je bila i jedina slika telegrafske sobe (tzv. Markonijeve sobe) na brodu, koja je kasnije poslužila Kameronu kao model za njegovu filmsku rekonstrukciju plovidbe.
U Kameronovom filmu postoji i jedna (nevina) scena dečaka koji na palubi sa ocem baca čigru.
Zasluga za ovaj detalj takođe pripada ocu Braunu i njegovoj fotografiji.
Dečak na ovoj slici je šestogodišnji Robert Daglas Speden. Ovaj dečak i njegov otac Frederik su imali sreće da budu među preživelim putnicima Titanika. Ipak, sreća ih nije dugo poslužila. Roberta je pregazio auto samo šest meseci nakon brodoloma, a njegov otac se udavio u porodičnom bazenu koju godinu kasnije!
Kako je Titanik, kao i svi veliki brodovi tog vremena smatran „nepotopivim“, prve vesti koje su novine prenele bile su da je brod udario u santu leda, ali da nema žrtava. The New York Times je bio među prvima koji je objavio šokantnu vest o velikom broju žrtava ovog brodoloma.
Slika prikazuje tada petnaestogodišnjeg Neda Parfeta, koji je 15.aprila 1912. na ulici prodavao večernje izdanje novina, sa prvim vestima o velikoj tragediji, ne slutivši o godinama koje dolaze. Samo dve godine kasnije, svet je zadesila mnogo veća tragedija – počeo je Prvi svetski rat. Kako je bio suviše mlad na početku rata, Ned se za vojsku prijavio 1916.godine. Poginuo je samo par nedelja pred kraj rata!
Ponekad su naši izbori dobri, ponekad su loši! Ponekad su svesni, ponekad ne. Ponekad, ipak, ne zavise od nas! U svakom slučaju, o IZBORIMA uvek treba razmisliti!
Постови
