недеља, 22. јул 2012.

JAZZ letovanje za 100 evra!


Komplet karata za četiri festivalska dana plus četiri puna pansiona za sto evra – priznaćete, zvuči jako primamljivo! Zato, ako niste iz Niša i okoline, imate želju da posetite Niš i legendarni Nišville jazz festival, a niste do sada mogli, evo idealne prilike!


Nišville Jazz Festival će i ove godine posetiocima iz drugih gradova i okolnih država ponuditi mogućnost mini džez letovanja: „Četiri dana u Nišu i četiri noći na Nišvilu“ za samo 100 evra, u šta je uračunat komplet ulaznica za sve četiri festivalske večeri i pun pansion (smeštaj i tri obroka dnevno) u dvokrevetnim sobama studentskog hotela kod tehničkih fakulteta u neposrednoj blizini niške Tvrdave. 



Uplatu za ovaj paket treba izvršiti na žiro račun br. 310-159469-16 (Nišville D.O.O. - Bulevar Dr. Zorana Đinđića 58a, 18000 Niš ) u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate, svrha doznake – Jazz Letovanje, a nakon toga skeniranu uplatnicu sa validnim ličnim podacima poslati na mail ticket@nisville.com čime se potvrđuje Vaša rezervacija.

Komplet karata uz originalnu uplatnicu može se podići u Press centru festivala – Izložbeni paviljon u Tvrđavi, 16.avgusta 2012, od 16 – 19h.

Tel. za informacije 018 220 992 – Nišville office, Cara Dušana 19, 18 000 Niš.

среда, 18. јул 2012.

Kinezi imaju i švegentaler – zato će i vladati svetom!

Kažu, kod kineza možete naći sve, od igle do lokomotive, ili bar do vagona! Naći danas neki proizvod na kome ne piše Made in China (ili Made in PRC) pravi je poduhvat! Ono, Made in Taiwan podvodim pod isto!

Kineske maloprodaje na svakom koraku, azija centri na svakom petom, ostali butici prepuni probrane kineske robe. Kinezi već odavno pričaju (ili bar natucuju) srpski, mali kineščići dobijaju imena kao što su Petar i Ivana!


A sećam se kada su prvi kinezi počeli da stižu, negde pred bombardovanje, bili su atrakcija i svi su se na ulici okretali: „Gle, Kinezi, jesi vid'o?“ Onda je bombardovanje bombama završeno, ali je započelo bombardovanje kineskom jeftinom robom „šnj“ kvaliteta! I još uvek traje!

*

Slučaj 1:

Pre nekoliko meseci sam u selu, u kući u kojoj odavno već niko ne živi, pronašao staru, staru kutiju od brijača, onih u koje su išli žileti, daleki preci današnjih Machova, Wilkisona i sl. Zanimljivog izgleda, sa ogledalcetom u poklopcu, koje se vadi i postavlja u kutiju, poput postolja. Obrijaš se i spakuješ! Zgodno, nema šta! Pogledam, piše Made in China! Pa zar još tad!



Slučaj 2:

Oko Nove godine, moj brat je išao u Nemačku, gde je posetio legendarni Mercedesov muzej u Štutgartu! Na moje veliko zadovoljstvo, doneo mi je, direktno iz muzeja, prelepu maketicu automobila Mercedes 300S. WOW, original Mercedosov autić! Okrenem, pogledam, piše Made in China! Kinezi proizvode mercedesove makete, za Mercedes! Pa zar i to!




Slučaj 3:

Čitam ovih dana na net prašinu koja se digla oko činjenice da će američki olimpijski tim, za predstojeću Olimpijadu u Londonu nositi sportsku odeću proizvedenu u Kini! Stvar je stigla i do Kongresa! E, moji Ameri! Pa zar i vama!


***


Epilog:

Krenem ja tako pre neki dan do Kineza da pogledam neki alat. Pitam za ovo - imaju, pitam za ono - imaju, ma sve imaju! (O kvalitetu sada ne pričam!) Pukne meni film, pa ja pitam:

-Da li imate švegentaler? (piše se: shvegen-taller)

Kinez se zamisli, pa kaže: Nema!

Onda odem u sledeću radnju, pa u sledeću i svuda sa osmehom pitam da li imaju švegentaler! Nemaju! A ja znam da nemaju, jer sam tu reč izmislio (ako ste se i vi pitali). Negde se malo čude, negde im ja kao objašnjavam kako izgleda (rukama, naravno), negde odmah kažu nema!

Nego, uđem ja u petu ili šestu radnju, Švegentaler? A kinez će meni:

-Nema, prodalo se, al biće!

Tu već zanemeh! Eto, imaju i prave definitivno sve, čak i švegentaler!!! Vladaće svetom!


уторак, 17. јул 2012.

U susret NIŠVILLE jazz festivalu 2012 (2)

U vrelim letnjim noćima, uz dah povetarca, jednako željno isčekujemo i početak najboljeg letnjeg osveženja u gradu, tradicionalnog NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA. Ovogodišnje jazz osveženje će trajati od 16. do 19. Avgusta u niškoj tvrdjavi.


Tokom četvorodnevnog muzičkog spektakla nastupiće zaista impresivan broj učenika, na nekoliko stejdževa, za one sa kartama, ali i na besplatnim stejdževima za one koji do karata nisu mogli, a hteli bi da uživaju u dobroj jazz svirci.

Što se tiče glavnih stejdževa, krenimo sa predstavljanjem nekih učesnika!


The Brand New Heavies, na Nišvillu, again!

Sastav koji, verujem, nije potrebno posebno predstavljati, grupa koja važi za pionire londonske acid jazz scene, Brand new heavies nastupiće poslednjeg dana Nišville jazz festivala (nedelja 19. avgust) i tako se po drugi put predstaviti niškoj publici!


Grupu su 1985 osnovali bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomey i basista/klavijaturista Andrew Levy. U početku su bili instrumentalna postava inspirisana pločama Džejmsa Brauna i grupe Meters. Trio je uskoro počeo da snima sopstvenu muziku, a prvi veliki podstrek u karijeri bio je kada su se ti demo snimci zavrteli u uticajnom klubu “Cat in the hat”. Povremeno dodajući duvačku liniju, Brand new heavies su izgradili kultni status na londonskoj klupskoj sceni. Sa budžetom od svega 8.000 funti, grupa je 1990.godine sa pevacicom (Jay Ella Ruth) objavila prvi album za nezavisnu etiketu “Acid jazz” i pobrala žestoku podršku kritike. Sve to je rezultiralo interesovanjem nekoliko američkih kompanija da licencno objave album pod imenom grupe, što je i realizovano nepune dve godine kasnije, uz “malu izmenu”, jer je na njemu pevala N'dea Davenport. Ostalo je istorija.
Posle britanskih hitova "Dream Come True" i "Stay This Way", singl "Never Stop" uskoro je “sleteo” i na americku R&B listu, što je Heavise učinilo prvim britanskim bendom, posle Soul II Soul kojem je nešto tako pošlo za rukom već debitantskim singlom.



Sledeci album “Brother Sister” (1994) koji u Britaniji postiže platinasti tiraž, bio je poslednji sa pevacicom Davenport, koja je tada započela solo karijeru, a nju zamenjuje Siedah Garrett koji snima “Shelter” (1997). Dve godine kasnije u Britaniji izlazi i “the best of” kompilacija “Trunk Funk”, čiji je naslov “recikliran” i za američko izdanje naredne godine, ali sa nekoliko novih pesama koje su Brand new heavies ponovo snimili s N'deom Davenport.
Novembra 2011. godine grupa je objavila free download album "Dunk Your Trunk" opisanom kao 'funky library music' koji je snimljen za samo četiri dana.



"Opus 5"

Njujorški kvintet "Opus 5" koji okuplja neke od najboljih i najtraženijih muzičara aktuelne jazz scene nastupiće na ovogodišnjuem Nišville jazz festivalu u subotu, 18. avgusta i premijerno u Evropi promovisati prvi album sastava koji čine Alex Sipiagin - truba, Seamus Blake - tenor saksofon, David Kikoski - klavirr, Boris Kozlov - kontrabas i Donald Edwards – bubnjevi.


Osim činjenice da zbirni spisak muzičara sa kojima su sarađivali članovi "Opus 5" predstavlja svojevrsni "Ko je ko" savremene američke jazz scene, zajednički imenlac koji objedinjuje članove ovog pravog all stars kvinteta je i podatak da su svi i stalni članovi Mingus projekata: Mingus Big Band, Mingus Orchestra i Mingus Dynasty - sastava koji izvode kompozicije pokojnog kontrabasiste, kompozirtora i aranžera Charlesa Mingusa.


Svojevrstan kuriozitet vezan za kvintet "Opus 5", koji je nedavno objavio prvi CD na etiketi "Criss Cross Jazz", je i to što su u postavi dva Rusa, Alex Sipiagin i Boris Kozlov (obojica rođeni 1967. godine) koji su, posle klasičnog i jazz obrazovanja, i velikog broja nastupa i snimanja u domovini, odlučili da se početkom devedesetih oprobaju u Americi, gde su veoma brzo uspeli da se nametnu kao vanserisjki umetnici i to baš u Njujorku kao epicentru svetske jazz scene.



The Anders Bergcrantz Quartet

Švedski kvartet koji predvodi jedan od najboljih skandinavskih muzičara - trubač Anders Bergcrantz, predstaviće se na ovogodišnjem Nišvillu završne večeri festivala. Članovi kvarteta su: Robert Tjäderkvist -klavir, Patrik Grundström - kontrabas i Ulrik Ording – bubnjevi.


Švedski trubač Anders Bergrcrantz (rodjen 1961. u Malmeu) odrastao je u muzičkoj porodici i aktivno nastupa od svoje petnaeste godine. Anders je u pravom smislu reči nastavljač zaveštanja trubača kao što su Freddie Hubbard, Woody Shaw, Lee Morgan, Miles Davis - ali i muzičar snažnog ličnog zvuka i stila. Nastupao je i snimao sa mnogim značajnim imenima svetske jazz scene, ali i kao solista sa velikim ansamblima u reprezentativnim prostorima i na prestižnim festivalima (The Blue Note Club ‘Tokio, Osaka, Fukuoka. Ronnie Scott´s ‘ London, Carnegie Hall, Sweet Basil - Njujork, Montreaux Jazz festival, Berliner Jazztage, Red Sea festival ...).


Dva puta je dobio najveće švedsko jazz priznanje “The Golden record” , a 2008 godine je proglašen džez muzičarem godine u Švedskoj, a njegov poslednji CD “About time” proglašen je najboljim albumom po glasovima slušaoca Švedskog radija. Godine 2009. dobio je i značajnu franusko- švedsku nagradu DJANGO d'OR. 

Sve dodatne informacije možete i sami videti na sajtu festivala.

(nastavi će se...)

петак, 13. јул 2012.

Kako postaviti deko kamen!

Leto je, a sa njim uz odmore, bazene, uživanje, idu i radovi u kući, krečenje, renoviranje, farbanje... Uz malo mašte, vaš dom može postati još lepši i prijatniji kutak. U tome vam u mnogome može pomoći deko kamen, ili dekorativni kamen, vrlo aktuelan, vrlo moderan materijal koji je sve popularniji u dizajnu enterijera.


Deko kamen vam nudi različitite mogućnosti, da se igrate, prepustite mašti i da u tome uživate! Možete odabrati jedan ceo zid, ili samo njegov deo, stub, gredu, prolaz... Može odabrati boju koja vam najviše odgovara, a možete i kombinovati nijanse. 

Treba napomenuti da dekorativni kamen može biti od kamena, u vidu pločica, ali i od gipsanog materijala! Prve dve verzije su dosta skuplje i kreću se od 50e/m2 pa do preko 150e/m2. Mnogo jeftinija, a jednako lepa varijanta je od gipsanih ploča, čija cena je oko 2000 dinara po kvadratu.

Postupak postavljanja je relativno jednostavan, pa možete uštedeti i na majstorima! Za početak, naravno, odaberite površinu/zid na koji želite da postavite dekorativni kamen.


Dakle, ja sam odabrao ovaj zid, da na njemu postavim deko kamen, i to na sledeći način:


Zamisao je da površine 1, 3 i 4 budu oblepljene deko kamenom svetlo sive/ beličaste boje, a da sredina, označena brojem 2 bude okrečena u crvenu boju i da na nju postavim tri police u cik-cak. Na pozicijama "a" i "b" želim da postavim dekorativne ukrasne lampice sa podesivom jačinom svetlosti, a na poziciju "c" da sprovedem duplu utičnicu, jer na ovm zidu nemam ni jednu. Krećemo!


Naravno, zid najpre treba pripremiti, skinuti stare tapete, očistiti od lepka, gipsom ili glet masom popuniti rupe i neravnine. Utičnica i struja za dekorativne lampice su sprovedeni, idemo na sledeći korak.


Površinu broj 2 sam prvo okrečio u belo, kako bi se crvena boja jednako primila svuda. Ostatak zida, na kome će ići deko kamen ne morate detaljnije pripremati, niti gletovati.


Onda slede dva sloja crvene boje (kupite gotovu, ne možete je dobiti nijansiranjem bele tonerima) i spremni smo konačno za postavljanje deko kamena.


Dekorativne ploče koje sam ja uzeo su jednake širine (10cm), ali ima 9 različitih reljefnih oblika i dužina, od 20 do 35cm. Za kombinovanje, sasvim dovoljno. Ja sam ih prvo razvrstao po oblicima, tj dužini.


Zatim sam označio dužine, kako bi mi bilo lakše da pravim kombinacije, sa što manje sečenja.


Krećemo od ovog dela. Crvena boja, naravno, malo zalazi na površinu na kojoj će se lepiti kamen. Krenite sa poda, ploča, po ploča. Ukoliko nemate parket ili laminat, možete postaviti neku letvicu, pa krenuti od nje, a da kasnije parket podvučete ispod kamena. Širina stuba je 44cm, pa ću na toj širini i lepiti deko kamen.


Kako je to relativno uska površina, morao sam da češće sečem i uklapam ploče. Ali sečenje je zaista jednostavno. Izmerite željenu dužinu i zasecite skalpelom, na obe strane.


Zatim, običnom testerom, lagano presecite. Preporučujem testeru sa krupnijim zubima, jer ide mnogo lakše i brše. Ovakvu testeru možete naći kod kineza za 100-150din. Parče koje vam je ostalo ne bacate, već stavljate na početak novog reda, ili gde vam se već uklopi. Dekorativni kamen koji nije od gipsa se mora seći brusilicom, te je to mnogo zahtevnije, i opasnije za laika. 


Ja sam, za probu, prvo kombinaciju isekao i uklopio "na suvo", na podu, da vidim kako će izgledati, pa tek odna krenuo da lepim. Ovaj korak možete preskočiti i odmah lepiti na zid (sada, kada znate kako ;)  )


Lepljenje je takođe veoma jednostavno! Rastvorite malu količinu lepka za pločice (ja sam koristio Ceresit CM11, ali možete i neki drugi) i špaklom nanesite na sredinu pločice. Lepak ne morate nanositi i na zid, jer su pločice lake.


I lagano pritisnite uz zid. Nemojte nanositi previše lepka, niti mazati krajeve, da vam se lepak ne bi istisnuo između pločica.


Ukoliko je potrebno, pločicu poravnjajte laganim udarcima čekića, najbolje preko neke letvice, kako se ne bi oštetila, ili gumenim čekićem, da lepo legne!


Malo po malo, dobijamo željeni izgled ovog dela zida. Pločice možete kombinovati kako hoćete, i imajte na umu da od ovih 9 varijanti dobijate još 9 ako ih samo okrenete "naglavačke", plus sečeni parčići, koji se mogu svuda uklopiti. I tako do vrha!


Što se tiče druge strane, površina koje sam gore označio sa 3 i 4, tu je priča malo komplikovanija, zbog ćoška. Ovde možete odabrati jednu stranu koja će štrčati, ili praviti kombinaciju, da pločice sa jedne, pa sa druge strane naizmenično preklapaju jedna drugu na ćošku.


Ja sam se odlučio za drugu, komplikovaniju, ali i lepšu kombinaciju, u kojoj krajevi štrče naizmenično s jedne, pa s druge strane.


Korak po korak, i ovaj deo zida dobija željeni izgled, a ovako uklopljeni ćošak nije napadan i ružan!


Stigli smo do dekorativnih lampica. Ovde morate obratiti pažnju, lepo izmeriti mesto koje će lapmica zauzeti. Deko kamen možete jednako lako iseći testerom ili skalpelom u željenom obliku.


Namestite lampicu i nastavite da lepote oko nje. Malim parčićima možete da popunite potencijalne rupice. Slična procedura je i kod postavljanja prekidača i štekera.

 


Na kraju sam dobio ovo!!! Priznaćete, velika razlika u odnosu na početak. Jako lep kutak i detalj, koji možete sami, vrlo lako napraviti. Cela ova površina deko kamena ima oko 3,5 kvadratna metra, a gipsani dekorativni kamen je koštao koliko 1 kvadrat kamenog!


Pritom, škart i otpad od 3,5 kvadrata je stao na dnu jednog lavora. Znači, upotrebljivost gotovo 100%.

Evo kako jednostavno, uz malo truda možete osvežiti vaš enterijer idejom za krečenje i dekorisanje prostora! Više detalja o ovim gipsanim pločama možete naći na Fejsbuku.

уторак, 10. јул 2012.

XIV Leskovačka Stripovijada

XIV Balkanska smotra mladih strip autora održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana. Manifestaciji su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Rumunije, Francuske… Među autorima su se našla imena poput Čabe Kopeckog, Milorada Vicanovića Maze, Darka Perovića, Zdravka Zupana, Alekse Gajića, Ozrena Miždala, Mirka Čolaka, Dražema Kovačevića, Vladimira Vesovića, Vladimira Krstića Lacija, Leonida Pilipovića….


Svi pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a u sklopu same manifestacije održana je serija predavanja, javni čas crtanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko domaćih i stranih strip časopisa, tribina, javnih intervjua i okruglih stolova.



Žiri u sastavu Darko Perović (strip crtač i illustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) dodelio je memorijalne plakete i diploma u više kategorija, u zaista jakoj konkurenciji. Nezavisno od žirija, organizator je posthumno dodelio Plaketu za doprinos srpskom stripu Branku Plavšiću iz Bača.


O značaju smotre za strip u Srbiji govori i činjenica da se na spisku učesnika nalaze imena ljudi koji rade za najpoznatije francuske izdavače poput Delkura, Glenaa, Humanoida, Soleja…, ali i za najvećeg američkog, i verovatno svetskog, izdavača Marvel Comics Group.



Balkansku smotru mladih strip autora već godinama na leđima nose Marko Stojanović (strip scenarista, između ostalog autor jednog od najboljih domaćih strip-serijala “Vekovnici”) i Srđan Nikolić Peka (strip-crtač), koji čine i okosnicu “Leskovačke škole stripa”. Zahvaljujući ovoj školi, pored roštilja i roštilijade, pored paprika i ajvara, nezaobilazna asocijacija za Leskovac već godinama unazad jeste i strip!


Priča o leskovačkoj strip-tradiciji počela je još pre šest decenija, sa radom Nikole Mitrovića - Kokana, crtačem koji je svojim radom za Dečje Novine na serijalima Mirko i Slavko, Partizanske priče i Nikad Robom ostavio trajan trag u istoriji srpskog stripa. Sredinom devedesetih, u trenucima sunovrata domaće strip scene, Mitrović se odvažava da pokrene Leskovačku školu stripa, koja će nakon njegove smrti 1997. godine poneti njegovo ime, a njegovu ideju, rad i entuzijazam naslediti i preuzeti Srđan Nikolić - Peka i Marko Stojanović, stvaralački tandem koji nam je podario pseudoistorijski nacionalni ep u stripu, Vekovnike, momci koji su alfa i omega Leskovačkog stripa, ali i cele domaće strip scene. Jedino zahvaljujući njihovom naporu i nesebičnom zalaganju Leskovačka smotra stripa je i opstala svih ovih godina, kao najsrtarija strip smotra na našim prostorima!



Smotru su finansijski pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, grad Leskovac i zdravlje Actavis!

EDIT: Skraćenu verziju kataloga Smotre sa programom manifestacije, nekim stripovima, intervjuom sa Mirkom Zulićem, tekstom o Branku Plavšiću i istoriji slovenačkog stripa možete preuzeti ovde (6,5mb).


четвртак, 5. јул 2012.

Kako mediji manipulišu!

Polemika o objektivnosti medija uvek je aktuelna, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljašnjim pitanjima! Selekcija vesti koje će se forsirati, izvlačenje iz konteksta, (ne)naklonjenost određenoj političkoj grupaciji ili stranom faktoru... sve to može uticati da jedan isti događaj, jedna ista vest izgledaju potpuno drugačije viđeni očima različitih medija!


Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja je nesporan, zato je vrlo bitno biti kritički nastrojen prema onome što nam se plasira “na izvolte”!


Ovo je fotografija, koja je obišla svet, pokazuje kako su jednu istu fotografiju iz “svog” ugla videle i plasirale televizije CNN i Al Jazeera, pa vi razmislite o tome kada sledeći put gledate vesti!

Na temu Koliko verovati medijima, kroz primer glagola “hagirati” već sam pisao, a sve ovo me je dodatno podsetilo i na deo priče iz filma “Težina Lanaca” o ratnoj propagandi i izveštavanju RTS-a i HTV-a iz ratne 1991.godine! Ako ste ovo propustili, obavezno pogledajte!



O različitim pogledima na istu stvar možete dosta toga naučiti i čitajući izuzetno zanimljivu knjigu Remona Kenoa “Stilske vežbe”!


I upamtite, inteligencija ne znači da sve znate i bez pitanje, nego da preispitate sve što mislite da znate!!!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails