U starom koferu uspomena i nostalgije, medju
starim fotografijama i
starim dokumenitima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i
Novogodišnje čestitke. Nakon trideset ili četrdeset godina, ponovo su nekome donele radost, izmamile osmeh, ali i setu! Većina onih kojima su adresirane, nažalost, više nisu medju nama. A one i dalje jesu tu, da nas podsete da uživamo u trenucima radosti, jer svaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena...
Neke od motiva kao da sam juče video, stajali su godinama urezani u hodnicima sećanja. Drugi, pak, svojom jednostavnošću (koja je verovatno više rezultat tehholoških (ne)dostignuća tog vremena, nego izraz želje) pokazuju nam da je za sreću potrebno malo, ili bar mnogo manje od onog što stavljamo pred sebe kao cilj!!!
Prelistajmo ove motive zajedno, na krilima nostalgije!
Neizbežni motiv i asocijacija na Novu, Deda Mraz, sa poklonima (za dobru decu),
ovoga puta malo modernizovan, bez irvasa i sanki, za Novu 1967.
Zima i sneg (kada ga je još bilo) neizbežno nas podsećaju na
zimske radosti, dečje igrarije, grudvanje, sankanje, na promrzle prstiće,
ali uz osmeh na licu, na zimski raspust koji je uvek tako kratak...
za Novu 1977.,
...i Novu 1963.
Zimska idila, kao iz bajki, za Novu 1969.
i Novu 1976.
A tu je i motiv praseta koji mi je bio
veoma neobičan, kao kasica za Novu 1964.,
u kombinaciji za odžačarem, za Novu 1961.,
kao i prasić koji neće dalje od Novogodišnje trpeze, za Novu 1961.
Asocijacija na toplu, porodičnu idilu,
u vreme hladniih, zimskih noći, za Novu 1975.,
Još jedan motiv devojčice kao iz bajki
(deo sa godinom i željama je pocepan)
Zanimljive ćestitke sa ubačenim fotografijama zime, za Novu 1965.,
i Novu 1966.
Постови
